EU je u protekloj deceniji zadržala svoj udeo u globalnom izvozu – na polju u kojem su druge zrele ekonomije znatno opadale, pre svega ekonomije SAD i Japana, kaže Danijel Gros, direktor Centra za studije evropske politike i član globalne agende Saveta Evrope pri Svetskom ekonomskom Forumu.
Propadanje kroz duplo dno evropske recesije, rekordna nezaposlenost posebno među mladim ljudima – izvesno je samo to da, kada je evropska ekonomija u pitanju, manjak loših vesti ne postoji. Doskorašnji talas razočaravajućih podataka, što je još gore, i nije nešto što je novo, niti je “čudo neviđeno”. Generalno, ekonomski učinak EU je od početka ovog veka bio slab.
Rast produktivnosti – već ionako nizak u poslednjih 10 godina – čini se da i dalje pada. Rast BDP-a po glavi stanovnika je donedavno bio uporediv sa onim u SAD i to samo zato što je zapošljavano više građana. U isto vreme, radno sposobno stanovništvo se EU umanjuje. Sve ove slabosti deluju još akutnije na području evrozone, čime se ograničava sposobnost država da servisiraju svoje visoke javne dugove. Kako brzorastuće ekonomije postaju sve robusnije, relativni pad značaja EU u globalnoj ekonomiji izgleda da se ubrzava.
Pa, odakle bi trebalo da dođe neki budući ekonomski rast? Odgovor je – veća produktivnost, ali nema znakova da se to dešava. Strategija rasta ‘EU 2020’ je raskomadana, i mali su izgledi da će se evropski rast produktivnosti u skorije vreme povratiti na dobar put.
Međutim, ako se pogleda učinak EU u globalnoj trgovini, slika je drugačija. EU je u protekloj deceniji zadržala svoj udeo u globalnom izvozu – na polju u kojem su druge zrele ekonomije znatno opadale, pre svega ekonomije SAD i Japana
EU izvozi skoro tri puta više od SAD na brzorastuća BRICs tržišta. EU je, u stvari, u deceniji za nama povećala svoj izvoz daleko više od SAD, što važi bez obzira da li se posmatra izvoz robe, usluga ili proizvodnja. Performanse EU su naročito vidljive u poslednjoj kategoriji, gde je izvoz povećan za oko 150%, u poređenju sa američkih oko 50%.
Usluge su, ipak, te koje bi se mogle pojaviti kao skriveni adut Evrope. Opšta je pretpostavka kako Evropa nije konkurentna na tom tržištu – brojne studije pokazuju da su usluge sektor u kojoj je evropski učinak u produktivnosti bio najslabiji, i da Stari kontinent relativno sporo usvaja informatičke tehnologije.
U stvarnosti, evropski izvoz usluga dobro funkcioniše. Ovde je, takođe, EU nadmašila SAD, čiji je izvoz u poslednjih deset godina porastao za 100% u poređenju sa 150% u Evropi. Ekstra-EU izvoz usluga je u 2011. iznosio preko 570 milijardi evra, što je za 40% više od američkog učinka u ovoj oblasti.
Da je EU konkurentna u svojim uslužnim delatnostima vidi se iz činjenice da beleži stalni suficit, koji je u 2011. porastao za oko 100 milijardi evra. Ova pozicija je više nego zapanjujuća, jer usluge predstavljaju sektor u kome je rast evropske produktivnosti doskora najviše razočaravao (kako u apsolutnom smislu tako i u odnosu na SAD).
Pored toga, ne samo što usluge čine preko 70% evropskog BDP-a već takođe predstavljaju i centralni input u uvezanim dodatim vrednostima na globalnom nivou. Studija koju su nedavno sproveli STO i OECD pokazuje kako preko polovine domaće dodate vrednosti od EU izvoza (roba i usluga) proizilazi iz sektora usluga. Iznova osnaženi sektor usluga bi, na taj način, mogao biti od ključnog značaja za poboljšanje globalne konkurentnosti zemalja EU.
Podaci pokazuju da Evropa ima solidnu ekonomiju, ali i da je kreatori (ekonomske) politike ovu prednost moraju nekako iskoristiti – ohrabrujući i još više podstičući trgovinski učinak kako bi se poboljšala produktivnost domaće EU privrede, a posebno uslužni sektor. Ova kombinacija slabosti-kod-kuće-ali –snage-u-inostranstvu predstavlja izazov kako za EU političare tako i EU biznismene.
Da li bi snaga Evrope na globalnom tržištu mogla uticati na postizanje veće produktivnosti kod kuće? Koju strategiju bi EU trebalo da usvoji u smislu njene trgovinske politike i direktnih stranih investicija? Da li bi velike i globalno aktivne kompanije mogle da na Evropu gledaju pre kao na izvoznu platformu nego kao dinamično tržište?
Podaci o trgovini takođe su i svojevrsna poruka političkim liderima u ostatku sveta: trebalo bi da gledaju dalje, iza loših vesti o niskom rastu, i da, umesto brige oko toga, porazmisle kako se razvijaju njihovi trgovinski odnosi sa EU – ne samo tokom poslednjih meseci već na duže staze. I tada će možda pomisliti kako su prerano otpisali Evropu kao glavnog globalnog igrača.