Ukupna količina hrane koja se u svetu baci uzrokuje veći efekat staklene bašte nego bilo koja zemlja u svetu (osim Kine i SAD), saopštile su UN u izveštaju o hrani koja završi kao otpad.
Svake godine se na planeti baci trećina odnosno 1,3 milijarde tona hrane, a u pomenuto zagađenje od hrane se računaju i energija, voda i hemikalije koje su bile potrebne za njenu proizvodnju. Samo vode se potroši jedna cela reka Volga. Emisija ugljen dioksida od bačene hrane iznosi 3,3 miljarde tona godišnje. Da je bačena hrana država, ona bi bila treći svetski zagađivač.
U industrijalizovanim zemljama potrošači kupuju mnogo hrane i odbacuju ono što ne mogu da pojedu, u zemljama u razvoju hrana se baca zbog zastarele poljoprivredne proizvodnje i lošeg skladištenja. Zato se zemljama u razvoju preporučuje unapređivanje komunikacije između proizvođača i konzumenata hrane i poboljšanje metoda čuvanja iste, a u razvijenim zemljama korišćenje a ne bacanje ostataka. Ostaci hrane mogli bi da se daju u dobrotvorne svrhe, jer na svetu i dalje ima mnogo gladnih.
Osim toga, procenjuje se da su godišnji troškovi bacanja hrane oko 750 milijardi dolara, i to ako se računaju fabričke cene iste.
Ovo znači da bi racionalnije korišćenje i proizvodnja hrane mogli da ograniče dalje zagađenje i zagrevanje planete, ali i da uštede dosta novca.
Izvor: First post