Priča o tome kako je bioorganski preparat „Slavol“, kojim se pospešuje rast biljaka i uvećavaju prinosi bez štete po okolinu i čovekovo zdravlje, počeo da se primenjuje na domaćem a potom i na stranim tržištima jeste priča kako laboratoriju spustiti na njivu. I šta jedan doktor nauka, stručnjak u oblasti mikrobiologije, mora da nauči i prebrodi kada reši da se upusti u preduzetništvo.
„U jednom danu održala sam predavanje na fakultetu, otišla na njivu u okolini Bačke Topole da uradim oglede sa „Slavolom“, onda sela u kola i istim poslom otišla u Srem, zatim do Paraćina gde sam gostovala u televizijskoj emisiji, i vratila se u Beograd u dva posle ponoći. I kući još dvoje dece“. Ovako je izgledao „normalan“ radni dan dr Snežane Đorđević, profesorke Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i vlasnice preduzeća „Agrounik“, kada je krenula u preduzetnički posao sa ciljem da rezultate do kojih je došla tokom svojih naučnih istraživanja pretoči u bioorganski preparat za organsku i klasičnu poljoprivrednu proizvodnju. Tokom izrade doktorske disertacije ispitala je više od 180 korisnih bakterija koje žive na korenu i pozitivno utiču na razvoj biljaka, od kojih je izdvojila šest sa najboljim uticajem i njihovom jedinstvenom kombinacijom sačinila prirodan preparat pod imenom „Slavol“, kojim se pospešuje rast biljaka i povećava prinos od 10 do 25%.
Naša sagovornica je svoj celokupni naučni staž posvetila proučavanjima u oblasti mikrobiologije, a na pitanje zašto se kao doktor nauka opredelila za preduzetništvo kaže: „Mogla sam da imam mnoštvo naučnih radova a da niko od toga nema praktične koristi. Smatrala sam da je prava svrha mojih istraživanja da budu primenjena u proizvodnji, da to što ja radim u laboratoriji sutra bude i na njivama, jer su ogledi davali takve rezultate da je bilo besmisleno da ne budu iskorišćeni u praksi. Meni je to bio veliki izazov – da pokažem da to što sam radila kroz nauku ima vidljive rezultate“. Način na koji je krenula, priznaje, ne bi preporučio nijedan profesor ekonomije svojim studentima, jer izuzev ogromnog entuzijazma sve drugo je bilo „u minusu“ – od početnog kapitala u vidu profesorske plate, do preduzetničkih znanja. „Nisam imala preciznu sliku o tržištu, o neophodnom kapitalu i dinamici rasta, nedostajala su mi znanja iz finansija, knjigovodstva, nisam poznavala pravne propise. Sve sam to morala da učim, pošto u vreme kada sam počinjala nisam imala novca da platim druge za to. Učila sam u hodu, grešila, učila iz grešaka, i nastavljala i kad se činilo da ne ide… Ta upornost i puno rada, to su prednosti koje stičeš kada se baviš naučnim radom – znaš zašto želiš da stigneš do cilja, šta su prioriteti na tom putu, kako da prevaziđeš greške, da moraš neprestano da učiš i da budeš istrajan“.
Ogledi za proizvođače
Industrijska proizvodnja započeta je 2005. godine, u skromnim uslovima i sa kapacitetima koji su za tržište obezbeđivali oko tri tone biopreparata, što danas kupi jedna poljoprivredna apoteka. Ali, tada je tek trebalo naći kupce. „Mnogo sam razmišljala o tome kako da ljude uverim da to što radim u laboratoriji zaista vredi, pogotovo što je ovakav proizvod u vreme kada je nastao bio nešto potpuno novo u Srbiji. Da bismo pokazali našim potrošačima kako da ga koriste, prethodno smo mi morali da utvrdimo kako da ga koristimo. Ja nisam trgovac koji je nešto uvezao, pa da svoj proizvod klasično reklamiram. Iza svega što proizvedem moraju da stoje činjenice, da se proizvođaču lično dokaže kakvi su efekti i zato sam postavljala oglede na što više mesta a rezultate publikovala u brošurama koje su svima bile razumljive. I onda su ljudi sami počeli da pričaju o tome, zainteresovale su se poljoprivredne stručne službe – i tako je krenulo“.
„Slavol“ je spustio laboratoriju na njivu, o čemu govori i podatak da je „Agrounik“ registrovan kod tadašnjeg Ministrastva za nauku i tehnološki razvoj kao razvojno – proizvodni centar koji objedinjuje istraživanja u biotehničkim naukama, proizvodnju i prodaju. Istraživački rad je realizovan kroz projekte ovog ministarstva, kao i Mistarstva poljoprivrede i Star projekta Svetske banke, a u saradnji sa poljoprivrednim fakultetima i institutima u Beogradu, Novom Sadu, Čačku, Smederevskoj Palanci, Skoplju, Podgorici i Osijeku, kao i sa brojnim poljoprivrednim stručnim službama u Srbiji. Naša sagovornica pojašnjava da se kroz dalja naučna istraživanja i doktorske disertacije ispituju mogućnosti proširene primene „Slavola“ na različlite biljne vrste, na različitim tipovima zemljišta i u različitim klimatskim uslovima, sa ciljem da se utvrde optimalne količine, vreme i način primene.
„Slavol“ se koristi za povećanje prinosa ratarskih kultura, povrća, cveća, krmnog bilja. Prošle godine su na tržište plasirani novi preparati i to: „Slavol S“ za tretman semena ratarskih i povrtarskih kultura, i „Slavol VVL“ za primenu u voću i vinovoj lozi. Ovi preparati sadrže bakterije, vitamine, enzime i stimulatore rasta, koji osim što pospešuju rast biljaka, povoljno utiču na plodnost. „Uporedo smo radili i na novim aktivnim materijama na bazi mikroorganizama i njihovih produkata. Tako je nastao „Uniker“, koji se primenjuje preko zemljišta za brži start biljaka i služi za odlaganje žetvenih ostataka. Zahvaljujući dodavanju korisnih bakterija koje omogućavaju da se ti ostaci brže razlažu, sprećava se uništavanje organske materije u zemljištu i smanjuje rizik od požara koji nastaje usled paljenja ostataka – a što se nažalost kod nas često radi uprkos zabranama“, ističe prof. dr Snežana Đorđević.
Nova ulaganja u nauku
Od pre dve godine proizvodnja se obavlja u Šimanovcima, u hali površine 2.100 kvadratnih metara u kojoj je smeštena i laboratorija za mikrobiologiju i ispitivanje zemljišta. Preduzeće u Srbiji zapošljava 11 poljoprivrednih inženjera koji kao regionalni menadžeri obavljaju prezentacije, oglede i prodaju, a u firmi koju je „Agrounik“ osnovao u Hrvatskoj, zaposleno je pet njihovih kolega. Preparat se izvozi na tržišta celog regiona, a potpisani su i ugovori za tržišta u Ukrajini,Turskoj i Danskoj, preko koje se planira distribucija u druge skandinavske zemlje, dok su u toku pregovori i za italijansko tržište. Na pitanje šta opredeljuje strane kupce, naša sagovornica odgovara: „Pre svega ovo je organski proizvod, zdrav za životnu sredinu i čoveka, a efikasan. Potražnja za takvim proizvodima u svetu je sve veća, to je potpuno novo tržište. Svi inokupci su prvo radili oglede sa uzorcima koje smo im davali, ispitivali efekte u različtim biljnim kulturama, i na osnovu rezultata koje su dobili odlučili da sklope posao. Dobili smo sertifikat EU za organsku proizvodnju, ali imamo ogromnih problema zbog toga što se klasifikacija našeg Ministarstva poljoprivrede razlikuje od standarda u svetu – ovde je naš preparat kvalifikovan kao mikrobiološko đubrivo, dok se on u svetu tretira kao oplemenjivač zemljišta, što nam papirološki jako komplikuje izvoznu proceduru“.
Dodatni problem je dug period naplate, koji zbog sporih prirodnih ciklusa u poljoprivredi imaju sve firme čije je poslovanje vezano za poljoprivrednu proizvodnju, a u međuvremenu su neophodna nova ulaganja. Ipak, s obzirom da je proizvod postao finansijski održiv i da se izvoz konstantno uvećava, naša sagovornica najavljuje da su se konačno stekli uslovi za ambicioznija naučna istraživanja. „U ovom trenutku u te svrhe izdvajamo oko 10% prihoda, a dodatni kapital za ulaganja u nove kadrove i opremu planiramo da obezbedimo tako što ćemo konkurisati kod Fonda za inovacionu delatnost i učešćem u FP7 i drugim evropskim naučnim programima, samostalno i sa partnerima. Cilj nam je da oko našeg projekta okupimo i druge struke, da povežemo fiziologiju, genetiku i druge naučne oblasti, kako bi se došlo do još preciznijih naučnih rezultata. Ali i to ćemo raditi postepeno kao i do sada. Ne želim prebrzo da rastem, jer hoću dugo da trajem“.
broj 95, mart 2013.