Na vebsajtu Evropske centralne banke postavljena je igrica iz koje deca treba da nauče sve o inflaciji. Za srpske igrače koji su u praksi doktorirali na temi „hiperinflacija i galopirajući rast cena“, biće pravi izazov da sebi dočaraju svet u kojem sunce sija, ptice pevaju, cene padaju, a vrednost novca u njihovim rukama raste.
Evropska centralna banka (ECB) odlučila je da ponudi deci školskog uzrasta igricu Inflation Island (Ostrvo inflacije) u kojoj su prikazane 3 vrste inflacije: umerena, galopirajuća (čudo da nije preimenovana u srpska) i hiperinflacija (ECB, nažalost, nije zaključila da je naše iskustvo poučno, te prilike za preimenovanje nije ni bilo). Prikazana je i deflacija, reda radi, ali je akcenat na tome da, pogađajući posledice rasta nivoa cena po brzini promene, čak i deca shvate zašto je važno da se održi njihova stabilnost. I, zašto je važno da centralna banka nikada, ali nikada, ne popusti pred populističkim zahtevima političara, poslovne zajednice ili nerazumnim željama sindikata i drugih građanskih organizacija, ali o tome verovatno u (potpuno izmišljenoj) igrici – „Ostrvo interesa – Survival“.
Lepota Inflation Island leži u njenoj nevinosti – treba pogoditi koja je tvrdnja tačna za određenu vrstu inflacije. Svakome ko je tu igricu igrao uživo tokom 1993. izjave likova iz igrice vezane za hiperinflaciju zvučaće dečije naivno kao npr. „Ne mogu ni da krenem na posao zato što su autobuske karte poskupele tri puta od juče, a ne mogu da pronađem ni benzin za auto“. Tačno ili pogrešno? ECB kaže da je to tačan odgovor u doba hiperinflacije, ali, kao što mi profesionalni igrači znamo, ta tvrdnja je potpuno pogrešna – niti neko tada traži kartu u autobusu, niti neko traži da se dođe na vreme na posao, niti je teško naći benzin, osim na benzinskoj pumpi. Osim toga, u vreme hiperinflacije bolje je ostati kod kuće jer, kao što igrica demonstrira, nebo je uvek preteći mračno a jak vetar zlokobno fijuče kada cene (na vrhuncu) rastu 313 miliona procenata mesečno.
Pretpostavimo, međutim, da će naši čitaoci igrati „Hiperinflaciju“ čisto za zagrevanje, a da prave izazove očekuju na drugoj strani. Oni ih čekaju na starom mestu, nikada dosanjanom do kraja – u zoni cenovne stabilnosti, tog nepoznatog, mističnog prostora/vremena kada sve ide kako treba, zauvek. Izazov se ne sastoji u tome da pogodite koja je tvrdnja tačna i zaradite poene, naprotiv. Treba samo da izaberete najljupkije sročenu odu cenovnoj stabilnosti – izazov je u tome da se ne rasplačete dok čitate potpuno normalne, logične tvrdnje koje ovde nikako da se prime u „pravom“ životu. „Muž i ja imamo siguran posao, možemo da platimo ratu stambenog kredita, pokrijemo redovne troškove pa nam čak ostaje i za letovanje“. Zvuči kao provokacija, i to ona najbolnija – provokacija istinom. U vreme cenovne stabilnosti uvek sija sunce i cvrkuću ptice, a ako odete u deo igrice posvećen studiranju, mala veverica prelazi preko krova narandžaste kuće pored fakulteta samo u vreme stabilnih cena. Za teških vremena verovatno prodaje lešnike na crnoj berzi.
Zašto bismo, međutim, lutali po cvetnim poljima cenovne stabilnosti kada možemo da igramo ono što smo inače majstorski savladali? Galopirajuća inflacija je naše prirodno stanje, da smo pastrmke to bi bila naša nezagađena, brza reka, kojom plivamo i uzvodno ako treba, zato što nam se može. ECB je mislila na sve, pa upoznajući Ostrvo, možete čuti da poslodavca brine to što zaposleni štrajkuju ispred zgrade tražeći povišice, dok u isto vreme ministarka finansija saopštava novinarima da neće podići poreze, i da se nada da će sindikalci prihvatiti samo „umerene“ povišice plata. To je doba kada se Vlade (na kratko) poraduju nominalnom rastu prihoda u budžetu a guverner centralne banke u kancelariji lupa šakom o sto i obećava da će, uprkos apelu iz Vlade, povećati referentnu kamatnu stopu kako bi sprečio dalji rast cena. Ono što mi svakoga dana konzumiramo preko medija, deca u zemljama članicama evrozone gledaju kao igricu/crtać. Za utehu, vreme je sunčano sa kratkim oblačnim intervalima.
Najteži deo Ostrva Inflacije je deflacija. Potreban je izuzetan napor mašte da se za igrače sa našeg terena dočara opšti pad nivoa cena. Igrica ga prikazuje kao zatišje pred buru. Tišina je. Ljudi su zbunjeni. Imaju novac u rukama koji dobija na vrednosti, ali gube poslove. Ministarka finansija traži od guvernera da spusti referentnu kamatnu stopu, on odgovara da niža od trenutne ne može biti. Nebo izgleda kao da u isto vreme može da zasija sunce i padne strašan pljusak. Igrajte deflaciju, samo da čujete ono što nikada niste čuli igrajući se decenijama unazad, pravi muk.
Milica Rilak
broj 76, april 2011.