Francuska ima najveći natalitet u EU nakon Irske, zahvaljujući socijalnim podsticajima koji istovremeno uvećavaju i javni dug, uz sve slabiji privredni rast. Susedna Nemačka je ograničila socijalna davanja kako bi dodatno smanjila javni dug, iako beleži značajno veći rast BDP-a i bori se sa jednim od najnižih nataliteta u Evropi, piše Wall Street Journal.
Francuska je prosečnu stopu nataliteta od 2,01 dece po ženi ostvarila zahvaljujući velikodušnim podsticajima za porodicu i dobrom sistemu brige o deci. Izdvajanja za porodičnu politiku, uključujući subvencije, poreske olakšice za roditelje i državnu pomoć za stanovanje, iznose gotovo četiri odsto BDP-a, što je najviše među 34 industrijalizovane zemlje članice OECD-a i gotovo dvostruko više od njihovog proseka od 2,2 odsto.
Međutim, za rastući broj novorođenčadi, dece i studenata neophodni su vrtići, škole i fakulteti, infrastruktura koju francuska vlada sve više nastoji da finansira mimo deficitom opterećenog budžeta. Mnogi mladi ostaju dugo na direktnoj državnoj pomoći kroz razne oblike socijalnih programa, jer u zemlji nema dovoljno radnih mesta. Novi program finansijske pomoći za gotovo 100.000 nezaposlenih mladih iznosi godišnje oko 600 miliona evra. Više je nego jasno da je rast populacije velik izazov za socijalističkog predsednika Olanda, koji je obećao da će sanirati javne finansije, ali ne na štetu mladih generacija.
Francuski BDP rastao je od 2009. do 2012. nominalnom stopom od 0,5 odsto, dok se javni dug značajno povećao i ove godine će dostići 93,4 odsto BDP-a. Socijalna davanja, uključujući programe za mlade, nezaposlene i starije, ove godine će iznositi oko 31,7 odsto BDP-a. Nezaposlenost iznosi 11 odsto, najviše u zadnjih 15 godina.
Sa druge strane, susedna Nemačka bori se sa jednim od najnižih nataliteta u Evropi od prosečno 1,4 dece po ženi. Njena privreda je rasla nominalno 2,7 odsto od početka finansijske krize 2008. i 2012. Javni dug, koji je 2008. bio srazmerno viši od francuskog, dosegao je 81,9 odsto BDP-a i ove godine bi trebalo da počne da se smanjuje. Berlin je ograničio rast socijalnih davanja, koja će ove godine iznositi 26,1 posto BDP-a. Nemačka ima najmanju nezaposlenost među mladima u evrozoni, no ekonomisti ističu da to nije posledica samo njene jake konkurentnosti i rasta, nego i sve manjeg broja mladih.
Francuska vlada veruje da će njena nastojanja da oživi privredni rast uroditi plodom, što će omogućiti punjenje državne blagajne i zdravu finansijsku osnovu za socijalni sistem. Ali, mnogi ekonomski analitičari ocenjuju da ne može izbeći značajniju reformu socijalne politike, uključujući i podsticajne mere za porodice.
Oland je predvideo 7,5 milijarda evra za 60.000 novih državnih učitelja tokom svog petogodišnjeg mandata i obećao da će se deca primati u državna obdaništa sa dve umesto sa tri godine.
Vlada je odlučila da otvori 150.000 subvencionisanih radnih mesta za mlade po ceni od 3,5 milijardi evra godišnje. Prošlog meseca pokrenula je i eksperimentalan socijalni program, koji garantuje minimalnu mesečnu naknadu od oko 500 evra za 10.000 nezaposlenih mladih, i koj bi vremenom trebalo da obuhvati 100.000 mladih.
Početkom godine Oland je pokušao da smanji porodične podsticaje bogatima, ali je pod pritiskom javnosti morao da odustane od tokvog poteza, i promene su bile minorne. Kako bi se smanjila javna potrošnja, smanjena su sredstva za vojsku i ministarstvo spoljnih poslova, što je uključivalo zatvaranje nekoliko ambasada u svetu. Planovi za gradnju novih, superbrzih železničkih pruga takođe su odgođeni na neodređeno vreme.
No, predstavljajući nacrt budžeta za 2014. godinu, francuska vlada je priznala da će smanjenje deficita na tri posto BDP-a, planirano za ovu godinu, morati da se prolongira do 2015. Evropska komisija ni u to ne veruje i prognozira da će francuski deficit 2015. godine, ako se ne sprovedu nove strukturne reforme i nove uštede, iznositi 3,7 odsto BDP-a.