Ako niste znali, 17. april je proglašen za datum tokom kojeg se svake godine obeležava Svetski dan slepih miševa. Ovaj datum je odabran zato što slepi miševi u aprilu izlaze iz hibernacije. To je ujedno i napogodniji period za posmatranje ovih sisara. Pa ako nemate preča posla do proglašenja policijskog časa, eto prilike…
Slepi miš je u najširoj svetskoj javnosti već proglašen zločincem bez presedana za pošast koja nas je snašla. Iako još nema naučno potvrđenih dokaza da nas je baš on potrpao u karantine i opustošio globalnu privredu, presuda je pala i bez zvaničnog suđenja.
Stoga, teško da će se ove godine 17. april, međunarodni dan poštovanja prema slepim miševima, slaviti kao i prethodnih. Pre nego što smo se našli oči u oči sa nevidljivim neprijateljem, oko kojeg se i naučnici jedino slažu u tome da ga zovu istim imenom, na današnji dan se izlazilo na mesta najpogodnija za posmatranje slepih miševa. Ove životinje, naime, u aprilu izlaze iz hibernacije, a njihova najčešća staništa su šume, naročito listopadne. Obitavaju i u vodenim i vlažnim staništima, na pašnjacima, livadama, voćnjacima i oranicama.
Sve u svemu, daleko od prodavnica i apoteka gde se uglavnom ili gotovo jedino izlazi u današnje vreme manje-više svuda u svetu.
Kod Kineza simbol blagostanja, sreće, zdravlja i dugog života
Slepi miš je i pre pojave koronavirusa imao tu čast da bude životinja za koju se vezuje najviše mitova i zabluda. Jedna od najpoznatijih je ona da kao Drakulin najbliži rođak pije krv ljudima, pre nego što se usavršio da prenosi smrtonosnu zarazu. Ali davno pre nego što se Brem Stoker dosetio da iskoristi legende o vampirima u zabitim balkanskim područjima za svoj svetski bestseler „Drakula“, slepi miš je već bio povezivan sa smrću i tamom.
Recimo, u drevnim civilzacijama u Južnoj Americi bio je simbol posrednika između neba i zemlje i često korišćen prilikom žrtvovanja. Maje su imale boga koji je bio pola čovek, a pola slepi miš i koji je povezivan sa žrtvom, smrću i tamom. Božanstvo u obliku slepog miša očigledno nije predskazalo starosedeocima Južne Amerike da će ih u tamu oterati „mikrobi, puške i čelik“ pristigli iz Evrope.
Kinezi ne bi bili to što jesu kad se ne bi razlikovali od ostalih. Tako je u njihovoj kulturi – šta god vi o tome mislili u aktuelnoj situaciji – slepi miš simbol blagostanja, zdravlja, sreće i dugog života.
Nije miš, nije slep, niti je gluv
Šta za razliku od mitologije tvrdi nauka o ovim životinjama, ako izuzmemo trenutno sporne rasprave hoće li biti proglašen „odgovornim“ za izbijanje pandemije?
Pre svega, slepi miševi ne piju krv. Odnosno, to rade samo tri vrste koje žive u Južnoj Americi. Primerci slepog miša-vampira, poznate vrste opisane u mnogim romanima i filmovima, teže svega 40 grama. Ali za samo 20 minuta mogu da popiju 20 grama krvi bilo čoveka, stoke ili nekog trećeg sisara. Međutim, nijedna od evropskih ni neka od oko 30 vrsta slepih miševa koje se sreću u Srbiji ne ujedaju i ne piju krv, već love sićušne insekte, mušice, komarce i slično.
Ipak, verovatno najveća zabluda u vezi sa slepim miševima jeste to što oni nisu miševi, a nisu ni slepi. Miševi su glodari, a slepi miševi to nisu. Kao i drugi sisari, oni nose mladunce u stomaku i sa njima su povezani pupčanom vrpcom, baš kao i čovek. A kada se beba slepi miš rodi, majka ga doji. Slepi miševi su, uostalom, jedini pravi leteći sisari.
Slepi miševi nisu slepi, niti gluvi. Oni vide, pogotovo na svetlu. Tvrdnja da su slepi potiče od njihove sposobnosti da se snalaze u mraku. Naime, slepi miš u mraku funkcioniše pomalo nalik ultrazvučnom aparatu. On odašilje ultrazvučne impulse koji se odbijaju od tela u okolini, pa slepi miš dobija povratnu informaciju na osnovu koje stvara sliku o izgledu prostora u kom se kreće.
Jedna grupa slepih miševa, koji se drugačije zovu i leteće lisice, hrani se biljkama, a slepi miševi mesožderi uglavnom se hrane insektima.
Slepi miševi su korisni za ljude, iako ljudi za njih nisu
Do sada je dokazano da su slepi miševi najvažniji za održavanje ravnoteže u prirodi kada je reč o broju insekata. Ove životinje mogu da pojedu u jednom satu i do 1.000 komaraca. Pored toga, šišmiši su i oprašivači. Poznato je da jedna kolonija od 150 velikih smeđih slepih miševa može da zaštititi poljoprivrednike od do 33 miliona i više kukuruznih zlatica svakog leta.
Slepi miševi su u Srbiji zaštićene vrste. Zabranjeno je hvatati ih, ubijati, maltretirati. Oni su veoma važni za životnu okolinu jer su najvažniji regulatori brojnosti noćnih letećih insekata u gradovima. Da nema slepih miševa, zaprašivanje protiv komaraca nam ne bi mnogo pomoglo da ih se otarasimo.
Uprkos tome što postoje brojni dokazi koliko su slepi miševi korisni za prirodu, pa i poljoprivredu, na njihovoj strani su do sada bili maltene jedino naučnici. Trenutno, za očekivati je da i ono malo popularnosti među laicima je verovatno nepovratno nestalo i da bi većina svetskog javnog mnjenja glasala da se umesto zaštićenih, proglase za prognane životinje. Ako ništa drugo, barem iz kineskog jelovnika.
Na kraju, ako se i dokaže da je slepi miš preneo koronavirus na čoveka, sam čovek je i kroz ranija naučna istraživanja već došao do saznanja da su virusi jedno od oružja kojim ne samo slepi miševi, već i druge divlje životinje pokušavaju da se odbrane od – ljudi.
Foto: Salmar, Pixabay