Najnovije istraživanje u Švedskoj je pokazalo da je samo 7,3% građana Stokholma steklo antitela na korona virus. Zagovornici sticanja kolektivnog imnuniteta priznaju da je to manje od očekivanog, ali da razlika nije velika. Protivnici ocenjuju da su ovakvi rezultati dokaz da je takav koncept u slučaju Kovida-19 nerealan i zato veoma opasan.
Drugačija strategija koju je primenjivala Švedska od većine drugih zemalja u borbi protiv korone nije se pokazala do sada naročito uspešnom. Najnovije istraživanje o tome da li je odluka da se ne primenjuju stroge mere karantina omogućila da većina Šveđana stekne kolektivni imunitet na virus je pokazalo da je do kraja aprila samo 7,3% stanovnika Stokholma razvilo antitela na koronu. Istraživanje je rađeno na osnovu 1.100 testova u celoj Švedskoj, ali su objavljeni rezultati samo za glavni grad.
S druge strane, u Švedskoj je trenutno zaraženo više od 30.000 ljudi, a preminulo je 3.831 obolelih. To je tri puta više od ukupnog broja smrtnih slučajeva u Danskoj, Norveškoj, Finskoj i na Islandu. Ipak, to je i dalje manji broj preminulih nego u zemljama poput Velike Britanije, Italije i Francuske.
Broj pacijenata na intenzivnoj nezi u Švedskoj je pao za trećinu od kada je krajem aprila imao svoj vrhunac, a nadležni u zdravstvu tvrde da epidemija usporava. Ali Švedska je u posljednjih sedam dana zabeležila najveći broj mrtvih po glavi stanovnika u Evropi.
Različita tumačenja rezultata istraživanja
Strategiju „imuniteta krda“ kao najefikasnijeg načina da se zaustavi širenje zaraze zagovarao je glavni švedski epidemiolog Anders Tegnel. Stoga je švedska vlada preporučila građanima da sami preduzmu odgovarajuće mere opreza, a većina škola, kao i restorana, kafića i poslovnih objekata ostali su otvoreni.
Komentarišući rezultate istraživanja Tagnel je priznao da je procenat onih koji su razvili antitela na koronu manji od očekivanog. Ipak, dodao je, ta razlika nije velika, budući da iznosi jedan do dva procenta manje u odnosu na projekcije. Tagnel podseća da strategija kolektivnog imuniteta nema za cilj da potpuno suzbije zarazu, već da je uspori kako bi se sprečio slom zdravstvenog sistema.
Jedan od kritičara ovakvog pristupa u Švedskoj, profesor zaraznih bolesti na univerzitetu u Upsali Bjorn Olsen, ocenjuje kako su rezultati istraživanja dokazali da je sticanje kolektivnog imuniteta na Kovid -19 veoma dalek i vrlo upitan cilj. Zato je ponovo upozorio da je takav koncept u slučaju korona viriusa nerealan i time veoma opasan.
Mala stopa imuniteta
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) od početka pandemije zastupa stav kako države ne bi trebalo da se oslanjaju na stvaranje kolektivnog imuniteta. Organizacija je objavila prošle nedelje rezultate istraživanja na globalnom nivou, koji su pokazali da su antitela pronađena kod svega 1% do 10% populacije. Takvi pokazatelji se poklapaju sa rezultatima koji su nedavno objavljeni u Španiji i Francuskoj.
Koncept kolektivnog imuniteta u slučaju Kovida-19 ni izdaleka nije dovoljno istražen u praksi, uključujući i činjenicu da se još pouzdano ne zna ni to koliko su pacijenti koji su se oporavili od korone stekli imunitet na ponovnu zarazu.