Zbog straha od snižavanja kreditnog rejtinga, mnoge od najsiromašnijih država izbegavaju da traže odlaganje ili otpis dugova u okviru programa koji nudi G20 kao podršku za ublažavanje posledica pandemije, upozoravaju iz MMF-a. Agencije za kreditni rejting su posle najava o snižavanju rejtinga za mnoge ekonomije u aktuelnoj krizi, izazvale brojne negativne reakcije.
Kritičari najviše upozoravaju na „dvostruka merila“ prema zemljama u razvoju, ali negativne ocene stižu i iz Evropske unije, zbog snižavanja rejtinga nekih od njenih članica. Sve to pokazuje da se pitanje objektivnosti može lako relativizovati čak i u vreme kada se sve podređuje samo brojkama.
Kako rejting agencije svojim ocenama utiču na krizu?
Agencije za kreditni rejting imaju veliki uticaj na stabilnost javnih finansija u državama širom sveta, budući da ocene koju dodeljuju zemljama bitno određuju njihovu sposobnost zaduživanja – što je kreditni rejting niži, to su pozajmice skuplje.
A šta ako se neke procene pokažu pogrešnim? Praksa svedoči da ni same rejting agencije, pa i one najuglednije u svetu, nisu „bezgrešne“ u svom radu.
Posledice koje iz toga prozilaze po države za koje se ispostavi da niske ocene koje su im dodeljene nisu bile opravdane, posebno su teške u situacijama velikih poremećaja na tržištu. Negativne efekte izazivaju i suprotni primeri, kada se dodeljuju visoke ocene bez realnog pokrića, a što sve zajedno izaziva lančanu reakciju na tržištu i može ne samo produbiti krizu, nego i „kumovati“ njenom izbijanju.
Tako je od prethodne globalne krize 2008. godine do danas napisano mnoštvo analiza o „doprinosu“ rejting agencija finansijskom a potom i ekonomskom kolapsu u svetu, od čijih posledica se privreda nije u potpunosti oporavila ni u trenutku kada je izbila nova, korona kriza. Primera radi, izveštaj američke Komisije za istragu finansijske krize iz 2008. godine je pokazao da su rejting agencije davale dobre, čak i najbolje ocene visokorizičnim kompanijama i ulaganjima, u strahu da klijenti ne odu kod konkurencije.
Najviše kritika je upućeno na račun „Velike trojke“, koja dominira na tržištu: agencije S&P koja postoji od 1860. godine, Moody’s koja posluje od 1909. i Fitch koja radi od 1913. godine. Zanimljivo je da se više od čitavog veka nije pojavila nijedna agencija koja bi bar donekle uspela da se probije u ovaj oligopol. Čak ni onda kada je utvrđeno da je u njihovom radu bilo nedoslednosti koje su nanosile značajnu štetu ne samo pojedinim privredama, već i celim regionima.
Opravdano upozorenje ili širenje panike?
No, uprkos očiglednim greškama, njihove ocene i dalje su veoma važne za investitore kada donose odluke o svojim ulaganjima. Zato je i tokom nove ekonomske krize, uzrokovane pandemijom virusa korona, i rad onih koji detaljno ispituju rad kompanija i država, sada sve više pod lupom javnosti. Pažnju su posebno izazvale najave o snižavanju rejtinga za mnoge ekonomije u svetu zbog posledica pandemije. Recimo, agencija S&P je u prvoj polovini maja saopštila da je izvršila procenu za 90 zemalja, od kojih će skoro polovini verovatno biti snižen kreditni rejting.
Usledile su oštre kritike i to sa različitih strana. Fransis Ficdžerald, članica Komiteta za ekonomska i monetarna pitanja Evropskog parlamenta, uputila je pismo izvršnom potpredsedniku Evropske komisije u kojem upozorava na pogubno dejstvo koje može imati snižavanje ocena o kreditnoj sposobnosti članica EU po njihove ekonomije.
Ona je apelovala i da Komisija strožije reguliše rad agencija za kreditni rejting jer, kako je istakla, „njihove procene su pred svaku krizu slične i podstiču paniku na tržištima, koja svakako ne doprinosi boljim izgledima za privredni oporavak“.
Da li za zemlje u razvoju važe drugačija merila?
Posledice posebno mogu pogoditi siromašnije države, koje su u daleko težem položaju od razvijenih privreda. Stiven Haris, jedan od urednika nezavisne mreže neprofitnih medija „The Conversation“, upozorava da rejting agencije ubrzano snižavaju kredibilitet zemalja u razvoju. On podseća da su isto to radile i tokom prethodne krize i tako „dolile ulje na vatru“ ekonomskim nevoljama koje su snašle mnoge manje razvijene privrede.
Prema izveštajima evropskih i američkih istraživača na ovoj mreži, takav pristup je samo produbio finansijsku krizu u pogođenim državama. Sva ta istraživanja navode na isti zaključak – da se deo procena pokazao kao pogrešan i da je, zato, nužno „ispitati metodologiju, objektivnost i pravovremenost” agencijskih procena, a posebno njihove potencijalne sukobe interesa.
Haris pronalazi nedoslednosti u poslednjem padu rejtinga deset afričkih država. Primera radi, S&P je samo četiri dana nakon uvođenja karantinskih mera smanjio rejting Bocvane, jedne od najstabilnijih ekonomija u Africi koja je imala ocenu A, na BBB+. To se desilo čak i pre prvog potvrđenog slučaja zaraze u ovoj zemlji.
Snižena je i ocena kreditne atraktivnosti nekoliko zemalja sa Crnog kontinenta kojima izvoz nafte značajno doprinosi BDP-u, sa obrazloženjem da je cena ovog energenta pala. Neka od ovih snižavanja rejtinga desila su se na samom početku pandemije, još u martu.
S druge strane, državama čiji BDP takođe u velikoj meri zavisi od naftnih prihoda, poput Rusije, kreditni rejting nije snižen ili bar ne u tako velikoj meri kao što je to učinjeno u slučaju afričkih država. To se nije desilo do juna, kada je pisan ovaj tekst.
Izbegavanje pomoći zbog straha od snižavanja rejtinga
Snižavanje rejtinga siromašnim državama odražava se i na preko potrebnu međunarodnu podršku. Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgieva upozorava da neke od najsiromašnijih zemalja u svetu izbegavaju da traže odlaganje ili otpis dugova u okviru programa koji nudi G20 – zbog straha da će to dovesti do snižavanja njihovog kreditnog rejtinga. Naime, od 77 zemalja koje ispunjavaju uslove, samo 22 države su podnele zahtev za podršku iz ovog programa.
Slična situacija zabeležena je i u Indiji. Ova zemlja je najavila da će smanjiti budžetsku potrošnju za saniranje posledica korona virusa, zbog zabrinutosti da bi se to moglo odraziti na njen kreditni rejting. Kako su indijski zvaničnici rekli novinarima „Rojtersa“, razlog za to je snižavanje rejtinga nekih drugih država, kao i činjenica da rejting agencije drugačije tretiraju zemlje u razvoju. Zato će biti redukovan paket pomoći za najsiromašnije, one koji su ostali bez posla, ali i za privredu.
Iako očigledno ima razloga za sve brojnije kritike, istine radi, agencije za kreditni rejting su tokom ove krize snižavale i rejtinge nekih razvijenih zemalja. Prema podacima koje je B&F prikupio sa liste na sajtu „tradingeconomics.com“, uz mogućnost da oni nisu potpuni i da su se do objave ovog teksta promenili, „Velika trojka“ je od početka korona-krize snizila rejting ili izglede (odnosno prognozu pretvorila u negativnu) za Australiju, za 10 evropskih zemalja, za 13 afričkih, 11 azijskih, sedam država u Južnoj Americi i još nekoliko malih ostrvskih zemalja čija privreda zavisi od turizma.
Snižavanje rejtinga po zemljama
Australija
Azija: Indonezija, Irak, Jordan, Laos, Malezija, Mongolija, Oman, Saudijska Arabijia, Vijetnam
Afrika: Bocvana, Etiopija, Gana, Kamerun, Kenija, Maroko, Namibija, Nigerija, Kongo, Južna Afrika, Svazilend, Zambija
Južna Amerika: Argentina, Bolivija, Brazil, Čile, Kolumbija, Ekvador, Meksiko
Evropa: Francuska, Island, Belgija, Italija, Letonija, Makedonija, Crna Gora, Rumunija, San Marino, Velika Britanija
Marija Dukić
Izvor: junsko izdanje Biznis i finansije- Finasije TOP 2019/2020