Dostupni podaci za prvi kvartal ove godine pokazuju da su tokom eskalacije pandemije najbolje prošli investicioni fondovi koji ulažu u ekološke i druge društveno odgovorne delatnosti. U SAD su „održivi“ fondovi u pomenutom periodu imali rekordan priliv investicija od 10,5 milijardi dolara, a prema istraživanju investicione banke Morgan Stanley, zabeležili su manji gubitak od kompanija listiranih na S&P listi. Penzioni fondovi u Evropi i SAD beleže gubitke, pri čemu analitičari skreću pažnju da su američki državni penzioni fondovi bili u krizi i pre korona krize.
Još je rano za proglašavanje pobednika fondovske industrije u aktuelnoj krizi , ali ne i za nominaciju onih koji su imali dobre poslovne rezultate. Među njima se posebno ističu investicioni fondovi iz oblasti održivog razvoja. Prema podacima BNP Paribas Asset Management, na globalnom tržištu su tokom pandemije veliko interesovanje privukli upravo fondovi koji ulažu u ekološke i druge društveno odgovorne inicijative i kompanije. Ovo predstavlja iznenađenje za analitičare, jer se obično u kriznim vremenima ulagači okreću investicijama koje će im obezbediti kratkoročnu zaradu.
Manja izloženost nestabilnostima na tržištu
Prema podacima kompanije Morningstar, u prva tri meseca ove godine u „održive“ fondove je na globalnom nivou investirano 46 milijardi dolara a ukupno je iz njih povučeno 385 miliona dolara. To uglavnom nije rezultat ekološke osvešćenosti ulagača, već njihove potrage za sektorima koji nisu bili žestoko pogođeni pandemijom. Pomenuti fondovi su imali veoma malu izloženost nestabilnostima u sektoru energetike uzrokovanim naftnim ratom između Saudijske Arabije i Rusije. Oni i inače izbegavaju povezivanje sa delatnostima koje ostavljaju negativne posledice po planetu ili po život ljudi.
Veliki deo njihovih ulaganja bio je usmeren ka akcijama tehnoloških kompanija, koje su beležile rast. Međutim, čini se da se u ovim vremenima nijedan sektor ne može nazvati sigurnom lukom. Primera radi, u maju je počela da pada i vrednost akcija velikih tehnoloških firmi, a započet je blagi oporavak energetskog sektora.
Očekuje se standardizacija poslovanja „održivih“ fondova
U SAD su tokom prvog kvartala „održivi“ fondovi imali rekordan priliv investicija – 10,5 milijardi dolara. To je samo nastavak trenda iz prošle godine, kada su ovi fondovi takođe napravili rekord od 21,4 milijarde dolara na godišnjem nivou.
Osim ekologije, na koju verovatno svi prvo pomisle kada se pomenu fondovi iz oblasti održivog razvoja, primetan je i rast interesovanja za inicijative poput zaštite radničkih prava. Ovo se posebno odnosi na američko tržište, gde je tokom pandemije zabeležen ogroman priliv nezaposlenih na biro.
Prema poslednjem istraživanju investicione banke Morgan Stanley, „održivi“ fondovi su tokom 2020. zabeležili manji gubitak od kompanija listiranih na S&P listi. Pojedini su čak napravili i pozitivne poslovne rezultate, poput Nuveen Winslow Large-Cap Growth ESG, koji je zabeležio rast vrednosti za 3,4 odsto. Ipak, investitori se žale da su podaci koje oni izbacuju previše konfuzni, te da bi možda i više ulagali ukoliko bi njihovo izveštavanje bilo adekvatnije. Ovo bi mogla da reši standardizacija njihovog poslovanja, koju investitori prizivaju već neko vreme.
Prema pisanju sajta Euromoney, američka Komisija za hartije od vrednosti počela je da radi na preporukama za komunikaciju „održivih“ fondova sa klijentima, a Evropska komisija preispituje Direktivu o nefinansijskom izveštavanju koja obuhvata i kompanije iz oblasti zaštite životne sredine.
Nova lica na sceni
Iako je usporila poslovanje fondova, ova kriza donela je i neke inovacije na tržište. Između ostalog, i u našem okruženju. Tako je u Hrvatskoj počeo sa radom prvi fond za ulaganje u kripto imovinu, pod nazivom Passive Digital Asset. Namenjen je profesionalnim ulagačima s „visokim apetitom za rizik“. Ovo ne čudi jer je tržište kriptovaluta tokom krize takođe pokazivalo znake volatilnosti.
Još jedna od novosti na tržištu je i ulaganje u projekte marginalizovanih delova društva. U SAD ima sve više novih namenskih fondova, odnosno venture capital-a koji su specijalizovani za ulaganje u „crne biznise“, odnosno u poslove koje su pokrenuli Afroamerikanci. Ulaganje u ove fondove posebno su podstakla aktuelna dešavanja u vezi sa pokretom „Crni životi su važni“.
Kriza pre krize za američke penzione fondove
U skladu sa ovogodišnjom praksom da za mnoge svoje probleme optužuju Kinu, Amerikanci su doneli odluku da povuku sredstva koja su njihovi penzioni fondovi namenili za ulaganja u kineske kompanije. Razlog za to je njihovo „rizično poslovanje i pretnja po bezbednost SAD“. Na ovu odluku verovatno je uticala vest da državni penzioni fond Kalifornije ulaže milijarde dolara u kinesku vojnu brodogradnju, vojno-pomorske baze, i tehnologiju koju Kina koristi za praćenje Ujgura.
Pomenuta dešavanja uspela su da skrenu pažnju javnosti sa izveštaja koji pokazuju da se prinosi u američkim penzionim fondovima smanjuju već čitavu deceniju. Vrednost tamošnjih državnih penzionih fondova, prema podacima Wilshire, globalne konsultantske kompanije specijalizovane za investiranje, u prvom kvartalu ove godine pala je za 13,2 odsto u odnosu na isti period lane.
To ne znači da su ovi fondovi dobro poslovali pre krize. Neprofitna organizacija The Pew Charitable Trusts izveštava da su još pre pandemije državni penzioni fondovi bili „kratki“ za bilion dolara kako bi redovno izvršavali svoje obaveze prema članovima.
Prema istraživanju američke NVO National Association of State Retirement Administrators, od 130 sistema državnog penzijskog osiguranja, njih 95 odsto je u poslednjih 10 godina smanjilo očekivanja za povrat ulaganja. Prihodi od ulaganja inače čine 63 odsto ukupnih prihoda državnih penzionih fondova.
I američki ali i fondovi širom sveta redovno ulažu u nekretnine. Na globalnom nivou, u ukupnim ulaganjima penzionih fondova, 11 odsto investicija ide u nekretnine. Pandemija je nanela ozbiljan udarac ovim investicijama. Zatvaranje šoping molova, hotela i kancelarija širom sveta usporilo je priliv novca u penzione fodove, pa se u narednom periodu mogu očekivati niži prinosi.
Hvatanje noža u padu
Pandemija korona virusa nije bila blagonaklona ni prema evropskim penzionim fondovima. Izvršni direktor holandskog fonda APG, Džerard van Olfen, opisao je aktuelno rebalansiranje portfolija penzionih fondova kao “hvatanje noža u padu”. U tom pokušaju uvek postoji opasnost da ćete uhvatiti oštricu umesto drške. „Ipak“, kaže van Olfen, „kad god je to bilo moguće, mi smo investirali“, i to uglavnom u nekretnine i obveznice sa jakim kreditnim rejtinzima.
Međutim, kako piše sajt Ipe.com, pojedini investitori u Evropi tokom krize okrenuli su se i ulaganju u lokalne kompanije. Primera radi, AMF, drugi po veličini penzioni fond u Švedskoj, koji je inače u vlasništvu Konfederacije sindikata i Konfederacije poslodavaca, opredelio je nekoliko milijardi kruna dugoročnih investicija u tamošnje kompanije, ali i druge vidove podrške za razvoj njihovog poslovanja. Među njegovim poslednjim kupovinama nalaze se i akcije lanca Scandic Hotels, uprkos lošim rezultatima ugostiteljskog i turističkog sektora tokom pandemije, kao i akcije švedske kompanije Stena Renewable koja se bavi vetroparkovima, i lokalnog onlajn supermarketa MatHem.
Ovo nije neobično za skandinavske zemlje. Tamošnji penzioni fondovi na razne načine pružaju podršku stanovništvu i privredi, bilo da je u pitanju odlaganje plaćanja rata za one klijente koji su uzimali pozajmice od njih, bilo da se radi o smanjenju uplata za penzije, ili čak i o njihovom pauziranju. Privredi pomažu tako što snižavaju cene kirija nekretnina koje su u njihovom vlasništvu, ali i tako što sve svoje obaveze plaćaju što pre, kako bi svojim dobavljačima i partnerima omogućili da ostanu likvidni.
Fondovi kojima rukovode žene uspešniji
Studija organizacije za istraživanje tržišta hedž fondova HFR pokazala je da je mali klaster hedž fondova kojima upravljaju žene tokom pandemije korona virusa poslovao bolje od onih kojima su rukovodili muškarci. Fondovi kojima su upravljale žene zabeležili su u prva četiri meseca ove godine usporavanje od 3,5 odsto, dok su oni sa mešovitom ili upravom koja je prepuštena isključivo muškarcima zabeležili pad od 5,5 odsto.
Marija Dukić
Foto: Pixabay