Svetska banka očekuje da će Srbija 2020. godinu završiti u recesiji, sa padom bruto domaćeg proizvoda (BDP) od tri odsto, da bi oporavak “sporim tempom” započeo u 2021. godini, objavljeno je u ažuriranom Ekonomskom izveštaju Svetske banke za region Evrope i centralne Azije.
U izveštaju Svetska banka ocenjuje da pandemija virusa korona i prateće mere za suzbijanje njenih efekata imaju snažan uticaj na srpsku privredu, za koju očekuje da će godinu završiti u recesiji sa projektovanim padom BDP od tri odsto.
“Oporavak, sporim tempom, započeće 2021. godine. Srbija treba da radi dalje na otklanjanju prepreka za rast privatnog sektora koje su posledica slabe uprave i birokratije”, navodi se u izveštaju.
Priliv investicija će se polako vraćati na prethodno dostignute nivoe, dok će uticaj pandemije na tržište rada, kada je reč o zaposlenosti i platama, biti osetniji kasnije tokom 2021. godine.
Na srednji rok, tokom 2022. i 2023. godine, privredni rast će se vratiti na prethodno projektovane nivoe, poručuje Svetska banka u delu izveštaja posvećenom Srbiji.
Prema izveštaju, srednjoročna prognoza za Srbiju, međutim, zavisi od međunarodne epidemiološke situacije, brzine strukturnih reformi u zemlji i političke situacije.
Očekuje se da će jedna od posledica pandemije biti i blagi rast broja siromašnih u Srbiji.
“Linija siromaštva za Srbiju postavljena je na prihodima od 5,5 dolara dnevno, pa se očekuje da će udeo siromašnih u populaciji porasti sa 18,2 na 18,9 odsto”, procenjuje se u izveštaju.
Napominje se i da će siromašna i domaćinstva koja spadaju u “ranjiva” zato što se oslanjaju na samozapošljavanje ili im članovi rade po “nesigurnim” ugovorima o radu sporije povratiti prihode na pretkrizni nivo.
“Regionalni sporovi i spor napredak ka članstvu u EU takođe bi mogao da utiče na privlačnost Srbije za investitore i odloži ulaganja u infrastrukturu i druge sektore”, ocenjuje se u Ekonomskom izveštaju Svetske banke.