Iako pojedine evropske zemlje ponovo uvode karantin, takvo rešenje ne bi bilo dobro za Srbiju, jer bi ugrozilo celu privredu, smatraju u Privrednoj komori Srbije. Upravo uvedeno skraćenje radnog vremena će dodatno ugroziti ugostiteljstvo koje je do sada pretrpelo najveću štetu, i zato su za taj sektor potrebne nove mere podrške. Pojedini ugostitelji smatraju da je predloženo umanjenje PDV-a za pola za usluge usluživanja hrane okasnela mera, jer je tražena u martu kada je većina zemalja to uradila.
Najnovije mere protiv širenja korone zasad su pogodile pre svega ugostitelje, ali je to bolje nego da zbog situacije sa koronom dođe do uvođenja novog lokdauna koji bi uzdrmao čitavu privredu, kažu u Privrednoj komori Srbije.
Analitičar PKS Bojan Stanić u izjavi za Tanjug podseća da je najveći negativni uticaj na privredu Srbije korona kriza imala upravo u drugom kvartalu, kada je bilo prvo „zaključavanje“, a kvartalni pad BDP-a iznosio 6,4 procenta.
Posle otključavanja situacija se promenila, dodaje Stanić i podseća da MMF procenjuje da će Srbija imati rast BDP-a ove godine minus 1,5 odsto, a da je procena Narodne banke Srbije minus jedan odsto u 2020.
„Ono što je sigurno jeste da kada bi se uvele neke slične mere kao što su bile u prvom talasu to bi značajno ugrozilo ovaj naš relativno povoljan rezultat“, kaže on.
Potpuno zaključavanje bi bilo loše za domaću privredu
Stanić navodi i da je Svetska zdravstvena organizacija preporučila da se mere potpunog „zaključavanja“ ne uvode. „Vidimo da su pojedine zemlje, ipak, pribegle toj meri, jer je drugi talas u jeku u Evropi i dolazi kod nas. Verujemo da takav karantin kod nas ne bi bio dobro rešenje, jer bi imali štetu po privredu“, ocenjuje Stanić,
Kako navodi, međunarodne finansijske institucije su procene oporavka za 2021. godinu blago revidirale na dole zbog uvođenja karantina u zemljama koje su glavni pokretači evropske privrede.
Ugostiteljstvo: šteta na štetu
Stanić smatra da će skraćenje radnog vremena koje je u Srbiji upravo uvedeno dodatno ugroziti delatnosti koje su svakako pretrpele najveću štetu i u prvom talasu, kao što su ugostiteljstvo i hotelijerstvo.
„Generalno to je ono što mora da se prihvati kao šteta po privredu, ali se nadamo da će biti i mera podrške tim delatnosti u narednom periodu“, kaže on.
Za inicijativu Ministarstva trgovine da se zbog kovida prepolovi PDV sa 20 na 10 odsto za usluge usluživanja hrane, Stanić navodi da je reč o prioritetnoj inicijativi PKS iz prvog talasa krize.
Manje budžetskog novca za nove mere
Ističe da PKS ima i druge predloge kada su u pitanju smanjenje poreskog opterećenja, plaćanje poreskog kredita i smanjenje stope poreza na dobit koji bi se primenili sistemski na celu privredu.
„Svesni smo da postoje i ograničenja, jer je po rebalansu budžetski deficit dosegao 8,75 BDP-a. Mnogo je manje prostora za mere. Mora se imati u vidu i očuvanje ekonomske baze po svim delatnostima, da bi kada bude došao oporavak baza mogla da se iskoristi, a ne da bude potpuno umanjena“, ocenio je on.
Male pivare: toliko loše da gore ne može biti
Predsednik Udruženja malih pivara Srbije Dejan Smiljanić, koji se, inače, bavi i ugostiteljstvom, rekao je za Tanjug da najnovije mere neće mnogo toga promeniti što se tiče poslovanja ugostitelja jer je, kako istile, „toliko loše da teško može da bude mnogo gore“.
„Mislim da neće imati dovoljno veliki efekat. I dok se radilo do 23 sata bilo je drastično manje ljudi. Videla se razlika da ljudi ne ulaze. Da uopšte manje izlaze. Osim kad je lepo vreme pa bašte rade i sedi se napolju“, kaže Smiljanić.
Dodaje da je i prodaja pića drastično smanjena, a da su se gosti preorijentisali na zdravije proizvode, kao što su čajevi, sokove i kafe.
Mere „sve na pola“
On smatra da bi možda bilo bolje da su ranije uvedene drastičnije mere, držati ih koliko treba vremena i onda pustiti da se radi, umesto ove varijante „sve na pola“.
Predloženo umanjenje PDV-a za pola ocenjuje i kao okasnelu meru, jer je tražena u martu kada je većina zemalja to uradila, i to ne samo za hranu već i za ostalo ugostiteljstvo.
„Sada je već gotova letnja sezona u kojoj smo mogli da akumuliramo neka sredstva preko ove mere da bi preživeli zimu. Sada nemamo šta da akumuliramo kroz manji PDV, jer nemamo šta prodamo niti kome, jer ljudi neće da sede unutra“, objašnjava Smiljanić.
On dodaje da će manji PDV na hranu ugostiteljstvu pomoći poslovanju dostavljačkih servisa, i napominje da je to mali deo ugostiteljstva. Dodaje i da su krizom ugostiteljstva stradale i male, kraft pivare od kojih je do sada sedam zatvoreno, kao i da ista sudbina čeka još 20 do kraja godine.
Kraft pivo se najviše prodaje kroz ugostiteljstvo koje je radilo slabo, i preko festivala kojih ove godine nije bilo, pa je situacija dramatična, ocenio je Smiljanić.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay