Fiskalni savet ocenio je da „dugogodišnje loše upravljanje domaćim javnim preduzećima iz energetskog sektora“, košta dosad pola milijarde evra.
Savet je u Mišljenju o vladinom Nacrtu fiskalne strategije za 2023. godinu sa projekcijama za 2024. i 2025. za istakao da Srbijagas godinama kasni sa izgradnjom skladišta gasa dovoljnog kapaciteta, a pritom je čak i postojeće skladište nespremno dočekalo grejnu sezonu.
Ti propusti su, kako je ocenjeno, već koštali budžet oko 500 miliona evra, oko 300 miliona evra u 2021. i dodatnih oko 200 miliona evra u 2022. godini i vrlo je verovatno da će Srbijagas nastaviti da bude, nešto manji, budžetski trošak i u narednim godinama.
Ogromne probleme usled dugogodišnjeg lošeg upravljanja i nedovoljnog ulaganja u proizvodne kapacitete i distributivnu mrežu ima i EPS i to je, kako je navedeno, glavni razlog zbog kog EPS više ne može da proizvede dovoljno električne energije za domaće potrebe, pa se struja sada mora uvoziti, po veoma visokim cenama.
„Troškovi EPS-a zasad su se pokrivali kreditima koje je preduzeće uzimalo i još se nisu prevalili direktno na budžet, ali predstavljaju ogroman fiskalni rizik“, naveo je Fiskalni savet.
EPS-a generiše godišnje gubitke koji se mere stotinama miliona evra
Dodaje se da „ovakvo poslovanje EPS-a generiše godišnje gubitke koji se mere stotinama miliona evra, pa je budžetska intervencija vrlo moguća“.
Savet u svojoj analizi ocenjuje da je izrada Nacrta strategije za vođenje fiskalne politike pod, objektivno ograničavajućim okolnostima rata u Ukrajini, energetske krize i pre formiranja nove vlade Srbije dobar signal koji pokazuje da i u uslovima povećane neizvesnosti postoji institucionalna stabilnost.
Savet je u Mišljenju o tom dokumentu, koji je juče usvojila Vlada Srbije, naveo da je „najbitnija poruka nove strategije da se i pored rastućih neizvesnosti u srednjem roku ne odustaje od stabilizacije budžeta i umanjenja javnog duga“.
Srednjoročni plan javnih prihoda iz Strategije Fiskalni savet je ocenio „kao kredibilan, ali će zavisiti u velikoj meri i od makroekonomskih kretanja koja je trenutno teško pouzdano predvideti“.
Dodaje se da je rast BDP-a u 2022. umanjen sa očekivanih 4,5 odsto na 3,5 odsto, a u srednjem roku sa pet odsto na oko četiri odsto godišnje, dok je prosečna inflacija u 2022. povećana na 9,2 odsto i očekuje se njeno postepeno smanjivanje na tri odsto do 2025. godine.
Tekući deficit platnog bilansa u 2022. povećan je, kako je navedeno, sa oko četiri odsto BDP-a na oko sedam odsto BDP-a uz postepeno smanjivanje na šest odsto u 2025. godini.
Deficit konsolidovane države u narednim godinama postepeno se smanjuje
Strategijom je planirano da se deficit konsolidovane države u narednim godinama postepeno smanjuje, sa tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) iz 2022. na 1,5 odsto u 2023, zatim na jedan odsto u 2024. i na kraju na 0,5 odsto BDP-a u 2025. godini.
Dostizanje takve putanje fiskalnog deficita Fiskalni savet ocenjuje kao dobar strateški cilj jer deficit od 0,5 odsto BDP-a, kom se teži u srednjem roku, predstavlja trajno održivu visinu budžetskog deficita koji bi garantovao dugoročnu stabilnost javnih finansija.
Tim dokumentom se, kako je navedeno, planira primetno poboljšanje strukture budžeta u srednjem roku jer je predvidjeno da se u srednjem roku državni budžet u odnosu na BDP primetno smanji, javni prihodi sa 42 odsto BDP-a iz 2022. na oko 40 odsto BDP-a u 2025, a javni rashodi sa 45 odsto BDP-a na oko 40,5 odsto BDP-a.
Planirana ukupna izdvajanja za javne investicije, kako je ocenjeno „na papiru“ izgledaju dobro, ali se ne mogu preciznije oceniti jer je nepoznato koji konkretni projekti stoje ;iza njih i šta su uopšte investicioni prioriteti države.
Izvor: N1
Foto: Pixabay
