Azbuka je jedan od najpopularnijih proizvoda preduzeća „Ecolino“, koje pravi maštovite ekološke i edukativne igračke. U ovoj preduzetničkoj priči, krenulo se od „a“ na krajnje neobičan način. Sadašnji partneri u preduzeću upoznali su se preko jednog TV priloga. Na ekranu je bio talentovani vojvođanski majstor, koji je pravio maštovite dečije igračke od drveta, ali mu je bio potreban partner sa ekonomskim znanjem da pokrene posao. S druge strane ekrana bio je beogradski bračni par koji je to znanje imao. I tako je počelo.
Dinosaurus sastavljen od delova, drvena patika na kojoj se uči vezivanje pertli, ćirilična slova pomoću kojih se pišu nove reči, kamion sa prikolicom i mnoge druge jednostavne drvene igračke koje možete pronaći u „Dexy Co“ radnjama, specifične su po tome što su napravljene isključivo od drveta, bez boja i lakova. Igračke pod imanom „Pika Pau“, svoju „jednobojnost“ nadoknađuju funkcionalnošću.
Odsustvo boje je inače otežavajuća okolnost u poslovanju sa igračkama zato što decu privlači šarenilo, ali njihov proizvođač, kompanija „Ecolino“ je principijelna u svojoj odluci da proizvodi ovakve, ekološke i obnovljive igračke. Obnovljive su zato što se, ukoliko ih dete tokom igranja isprlja, mogu išmirglati i lako vratiti u prvobitnu boju. Ali, šta ih čini ekološkim?
„Igračke pravimo uglavnom od belog jasena, ali ako kupac izrazi želju da one budu prošarane nekom drugom bojom, onda ubacimo i bukovo drvo, čija nijansa je drugačija. Ali, glavna sirovina nam je jasen, veoma kvalitetno drvo koje nabavljamo iz održivog šumarstva – na ovlašćenim stovarištima gde se prodaje drvo ’Srbijašuma’. Ovo preduzeće seče onoliko drveta za koliko struka odluči da sme da se poseče, a pored toga redovno sadi nova stabla. Planiramo da im se priključimo u ovom poduhvatu i da uložimo u sadnju novih stabala belog jasena”, kaže za B&F Mirjana Mičić, vlasnica preduzeća „Ecolino“.
Sudbinski TV prilog
Pomenuta firma nastala je pre sedam godina, sasvim slučajno, posle jednog mirnog popodneva u domu Mičića, koje su Mirjana i njen suprug Aleksandar proveli ispred TV-a. Gledali su emisiju o vojvođanskom stolaru Zlatku Skenderu koji je u tom trenutku imao lepo osmišljene igračke i ništa više od toga. Ipak, imao je veliku želju da razvija svoj posao, ukoliko pronađe odgovarajućeg poslovnog partnera.
Mirno popodne u domu Mičića, pretvorilo se u poslovnu groznicu. Mirjana, inače ekonomista po struci, odmah je uočila mogućnost da to može biti odličan poslovni poduhvat. Predložila je vojvođanskom stolaru da udruže njegov talenat i njeno poslovno znanje i iskustvo. Brzo su prepoznali zajednički interes, bez mnogo premišljanja registrovali su firmu i započeli posao.
„Ja sam preuzela finansiranje i vođenje posla, a Zlatko je nastavio da osmišljava i pravi igračke”, priča Mirjana i dodaje kako su „pozvali u pomoć“ i porodične prijatelje, stručnjake za dizajn, sa kojima su smislili ime pod kojim će se igračke plasirati na tržište, njihov izgled i ambalažu. Dizajner koji je uradio kompletnu ambalažu kumovao je i imenu, predloživši da se igračke nazovu po portugalskom izrazu za detlića – „Pika Pau“.
Oko imena je bez problema uspostavljen „konsenzus“ u tek pokrenutoj firmi, ali do konsenzusa sa bankama oko kredita za kupovinu proizvodne opreme – nije došlo. Sve banke koje su obišli, odgovorile su isto: ne poslujete dovoljno dugo, vratite se za nekoliko godina, kada razvijete posao. „Ali mi bez tog novca nismo mogli da ga razvijemo”, objašnjava Mirjana zašto su ona i njen suprug, verujući više u svoj posao nego banke, odlučili da u njega ulože celu porodičnu ušteđevinu.
Prelomna tačka
Sledeći korak bilo je proširivanje ponude. Zlatko je imao odlične ideje, ističe Mirjana, ali bilo je potrebno da konsultuju i stručnjake za ovu delatnost. Recimo, dinosaurus na sklapanje koji je izašao iz radionice vojvođanskog majstora bio je izuzetno lep, ali ogroman – težio je čak 3,5 kilograma.
„Plastična igračka tih dimenzija ne predstavlja problem, ali drvene igračke moraju biti laganije, što znači – manje“, priča Mirjana kako su učenjem kroz rad i saradnjom sa stručnjacima došli do ponude koja sada broji 37 različitih igračaka.
Ali prvo je moralo da se proda ono što se ima, kako bi se zaradilo za proizvodnju novog. Pokušavajući da se probiju na domaćem tržištu, obratili su se i rukovodstvu trgovinskog lanca specijalizovanog za dečije igračke, „Dexy Co“. Sa potencijalnim poslovnim partnerima su prošli daleko bolje nego sa bankama – ne samo da su oberučke prihvatili njihove igračke, nego su im dali i korisne poslovne savete.
„Oni su nas uputili u veoma važne stvari za povećanje prodaje – od ambalaže, do toga kako pozicionirati proizvod na prodajnom mestu. Zahvaljujući poslovnoj politici ’Dexy Co’ da rado podržava domaće proizvođače igračaka, to je za nas bila prelomna tačka. Tek kada smo počeli da izlažemo u njihovim prodavnicama, naše poslovanje je počelo brže da raste”, ističe sagovornica B&F-a.
Dogovor firmu gradi
Međutim, brzina rasta ne zavisi samo od pomoći krupnih igrača već i od načina na koji se razvija poslovanje. Svi vlasnici malih firmi su iskusili trenutak kada dalji napredak zahteva značajnija ulaganja. I svi su bili pred istom dilemom da li da stečeni kapital, koji je uvek daleko manji od rizika da li će se isplatiti, ipak ulože ili da sačekaju „neka bolja vremena“. Pred tom dilemom našao se i „Ecolino“, kada je bila potrebna nova oprema za proizvodnju.
Dilema je bila velika, a ujedno i rizik. Međutim, tada se pokazalo koliko je ovo čvrsto partnerstvo zasnovano na međusobnom poštovanju i poverenju. Partneri su se dogovorili da bi za firmu bilo najbolje da Mirjana Mičić preuzme finansiranje poslovanja i formalno postane stopostotni vlasnik, a da se Zlatko rasterećeniji bavi samo svojim poslom. „Ali“, kaže Mirjana, „suštinski se ništa nije promenilo, jer Zlatko je duša ovog posla, on najbolje razume decu i šta ona vole. Bez njega, ovog posla ne bi ni bilo“.
Dodaje da su deca jako probirljivi kupci i nije nikakva tajna da veliki proizvođači troše ogroman novac kako bi istražili šta je to što kod dece „može da prođe“. Ali ako ste mala firma, kao što je to „Ecolino“ i možete samo da maštate o takvim budžetima, onda se oslanjate na sopstvenu maštu i osećaj.
Pandemija prizemljila i detlića
Pokazalo se da ih nije prevario ni osećaj da će ekološke igračke postati mnogo popularnije nego što su bile kada su njih dvoje pokretali posao. Zato su na vreme obezbedili sertifikate o zdravstvenoj bezbednosti, ali i „C“ znak koji omogućava izvoz igračaka u zemlje Evropske unije, što im je sada velika prednost u odnosu na konkurenciju.
Kao prednost se pokazalo i to što su u ponudu uvrstili edukativne igračke, poput razlomaka ili Azbuke, koje su znatno doprinele rastu prodaje. Azbuka je doslovno postala „hit“, jer je jedan od retkih proizvoda na tržištu koji omogućava učenje ćiriličkih slova, budući da se većina sličnih igračaka uvozi iz Kine i na latinici je.
Konkurenciju iz Kine su nadmašili kvalitetom, ali „uvoz“ pandemije je u velikoj meri prizemljio i njihove „detliće“, budući da preduzeće najviše igračaka prodaje u „Dexy Co radnjama“, koje se nalaze na dobrim lokacijama, u popularnim tržnim centrima. No, tokom aktuelne zdravstvene krize to nije bila najsrećnija okolnost, zbog povremenih zatvaranja tržnih centara ali i smanjenog broja posetilaca.
Zbog takve situacije, u preduzeću „Ecolino“ su odlučili da smanje troškove i tako što će proizvodnju prilagoditi „pandemijskom tržištu“. Njihov proizvodni kapacitet je između 5.500 i 6.000 igračaka mesečno, kaže Mirjana, ali sada proizvedu onoliko koliko procene da mogu da prodaju, kako ne bi gomilali zalihe. Kao i svi mi, i igračke čekaju da konačno „padnu maske“ i da svi postanemo bezbrižniji, a posebno deca.
Marija Dukić