Čuvanje novca na ovaj način u porastu je iz godine u godinu. Kako u Narodnoj banci Srbije kažu, rast dinarske štednje znatno je veći u odnosu na deviznu, a razlog tome verovatno je njena veća isplativost, na kraći i duži rok.
Dinarska štednja je čak 5,5 puta viša nego na kraju 2012. godine, pri čemu je polovina tog rasta ostvarena u poslednje tri i po godine, odnosno od 2018. I u prethodnih godinu dana dinarska štednja je zabeležila dinamičniji rast od devizne: povećana je za 15,5 procenata, odnosno za 13,2 milijarde, dok je devizna štednja povećana za 10,3 odsto, što je 1,1 milijarda evra.
– Dinamičnom rastu dinarske štednje doprinosi njena veća isplativost u poređenju sa deviznom štednjom – kažu u NBS. – To je rezultat, pre svega očuvane monetarne i finansijske stabilnosti, relativno viših kamatnih stopa na dinarsku štednju nego na onu u evrima, povoljnijeg poreskog tretmana jer se kamata na dinarsku štednju ne oporezuje, dok se interes na deviznu štednju oporezuje po stopi od 15 procenata.
Građani Srbije dinarsku štednju čuvaju na 1.089.476 naloga. Najveći deo dinarske štednje, gotovo 40 odsto, odnosi se na štedne uloge vrednosti od milion do pet miliona dinara, a deponovani su na 18.918 naloga.
Devizna štednja čuva se na 5.097.573 naloga. Na svega 0,2 odsto ukupnih naloga čuva se petina devizne štednje. Broj tih naloga sa iznosima većim od 100.000 evra je 9.747.