Da li je Srbija spremna za uvoz radne snage iz drugih zemalja: Iskustvo stranih radnika

Prema podacima radne inspekcije, u Srbiju zbog posla dolaze građani Indije, Kine, Turske, Turkmenistana, Rumunije, Albanije, Crne Gore, Nemačke, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Rusije, Tunisa, Gane, Italije, Irana i Poljske… Spisak je dugačak ali u narednim godinama verovatno će se dodatno proširiti. U tekstu koji sledi predstavljamo vam iskustva jednog poslodavca koji se odlučio na uvoz radne snage.

Tržište rada u Srbiji postalo je veoma turbulentno. Sa jedne strane imamo određeni broj struka koje su sve manje tražene i na koje se za potencijalni posao čeka i po nekoliko godina (poput pravnika, ekonomista, inženjera nekih struka…), dok sa druge imamo deficit građevinskih radnika, zanatlija, prodavaca, dostavljača hrane, kuvara, programera…

U poslednjih nekoliko godina jasno se primećuje da i Srbiju zahvata trend zapošljavanja inostarane radne snage, posebno u pomenutim sektorima. Razloga zašto je to tako ima mnogo, ali dva su svakako ključna: migracije domaćeg stanovištva u takozvane zemlje zapada i aktuelna situacija sa pandemijom. Pojedine domaće kompanije iz tog razloga okrenule su se uvoznoj radnoj snazi pa tako sve češće imamo priliku da na ulicama našeg glavnog grada, ali i ostalih gradova u Srbiji primetimo veći broj radnika iz Turske, posebno na gradilištima, kao i radnike na dostavi hrane poreklom iz Uzbekistana (kojima je ruski maternji jezik).

Šta kažu poslodavci koji već uvoze radnu snagu?

U razgovoru sa Stefanom Ašaninom iz jedne od domaćih kompanije koja razmišlja o uvozu radne snage saznajemo da oni u ovom trenutku nisu hteli da krenu sa većim uvozom iste iz razloga što je domaće tržište još uvek u povoju i nije spremno u potpunosti na jedan ovakav iskorak. “Kompanija iza koje stojim je podigla kredit da bi omogućila potpuno legalni dolazak radnika, obezbedila smeštaj, radne dozvole i kupila prevozna sredstva za buduće radnike. U interesu nam je isključivo legalan rad uvezene radne snage na domaćem tržištu, sa radnim dozvolama i prijavom boravka. Maksimalno vodimo računa o tome ko su ti ljudi, da nemaju kriminalni dosije, tj. da nisu osuđivani, da su fino vaspitani i kulturni, kao i da mentalitetom budu slični nama, Balkancima”, dodaje Ašanin.

“Kada se upustite u jedan ovakav potez na terenu koji je veoma promenljiv kao što je ovaj naš, vi zapravo rizikujete bez obzira što ste upotpunosti legalni. Tako smo primetili da je nekoliko pojedinaca dostavljače iz Uzbekistana pomešalo sa migrantima i povezalo ih sa gorućom migrantskom krizom. Ja tvrdim da su ljudi koji su u Srbiju došli da rade potpuno legalno nakon kraćeg vremena asimilacije zavoleli ovu zemlju na neki svoj način, da su srećni i da mogu pristojno da žive od zarade koju ostvaruju ovde. Oni i njihove porodice. Ti ljudi troše novac ovde, on ostaje u Srbiji, tako da ne vidim razlog da ih ne prihvatimo kao sastavni deo naših života. U zemljama zapada, SAD, Austarliji i drugima, opšti je trend uvoza radne snage sa svih kontinenta već više od pola veka, i ne znam zašto bi to bio problem ovde, sada u 21 veku”, nastavlja on.

“Lično osećao sam se veoma neprijatno kada mi je jedan od naših radnika/dostavljača poreklom iz Uzbekistana nedavno prišao i saopštio kako su ga napali neki momci, oteli mu dnevni pazar i vikali na njega kako je terorista. Zamislite sada da se to dešava nama i našim bližnjima u recimo Nemačkoj gde tradicionalno ide najviše naših ljudi da radi decenijama unazad. To bi bilo potpuno nefer, plus i zakonom je kažnjivo,” ističe Ašanin.

Prema podacima do kojih smo došli, Srbija je zemlja koja već sada ima ozbiljnih problema sa radnom snagom u preko 30 privrednih grana. Pored sve lošije demografske karte i ozbiljnih problema sa migracijama u veoma bliskoj budućnosti naša zemlja će se suočiti sa još većim nedostatkom radne snage, a taj problem jedino je rešiv uvozom iste. Mnoge, ekonomski jake zemlje širom planete svakodnevno se suočavaju sa ovim problemom koji za sada uspešno reševaju asimilacijom radne snage iz drugih zemalja.