Najprofitabilnije i najveće privredno društvo u Srbiji prošle godine je bilo JP EPS Beograd, objavila je Agencija za privredne registre u svom izveštaju o STO NAJ…privrednih društava u 2020. godini.
Uprkos otežavajućim okolnostima nametnutim pandemijom korona virusa, privreda je i tokom 2020. godine uspela da održi postignuti obim poslovnih aktivnosti iz prethodne godine i ostvari pozitivan neto rezultat za petinu veći u odnosu na 2019. godinu, čemu je značajno doprinelo sto privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodima i sto privrednih društava sa najvećim neto dobitkom, ocenjeno je u Izveštaju o STO NAJ… privrednih društava u 2020. godini koji je Agencija za privredne registre danas objavila na svojoj internet stranici, zajedno sa listama prvih sto privrednih društava oformljenim prema poslovnim prihodima, neto dobitku, poslovnoj imovini i kapitalu, neto gubitku i ukupnom gubitku.
Sto društava sa najvećim poslovnim prihodima imalo je udeo od 27,9% u poslovnim prihodima cele privrede i udeo od 24,4% u osnovnim finansijskim performansama privrede, a zapošljavalo je 16,5% ukupnog broja radnika u privredi. Na ovoj listi preovlađuju veliki sistemi (98) koji su realizovali 98,9% poslovnih prihoda društava sa te liste. Većinu čine bonitetno sposobna društva (72), od kojih su 34 sa veoma dobrim bonitetom. Privredna društva iz ovog segmenta karakteriše povoljna finansijska struktura, dok je kod samo dva društva evidentirana nelikvidnost koja je trajala u kraćem periodu. Najveći broj privrednih društava sa ove liste (86) bio je prisutan na toj listi i u prethodnoj godini.
Sto privrednih društava sa najvećim neto dobitkom je u 2020. godini ostvarilo nešto manje od trećine neto dobitka svih društava i 21,9% u glavnim finansijskim performansama, a u ovom segmentu je bio zaposlen svaki deseti radnik angažovan u privredi. Prema veličini, u ovom segmentu je najviše velikih društava (74), čiji je dobitak od 174.771 milion dinara povećan za četvrtinu. Tu je i 19 društava srednje veličine, čiji je dobitak više nego dupliran u odnosu na prethodnu godinu, a intenzivniji rast neto dobitka su zabeležila četiri mala i tri mikro društva (7,4 i 6,5 puta). Na listi se izdvajaju 72 društva koja su bonitetno sposobna, a od toga njih 54 imaju odličan ili veoma dobar bonitet, dok bonitet nije ocenjen kod 16 društava koja su imala statusnu promenu. Nelikvidnost je u 2020. godini evidentirana kod samo jednog društva i to u trajanju od šest dana. Nešto manje od dve trećine društava sa ove liste (63) je bilo na istoj listi i prethodne godine.
Od 103.327 društava, čiji su podaci iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2020. godinu analizirani sa aspekta uspešnosti poslovanja, finansijskih kapaciteta i gubitaka, na APR listama STO NAJ… rangirano je ukupno 349 privrednih društava, sa najvećim uticajem na osnovne finansijske performanse privrede u protekloj godini.
Najprofitabilnije i najveće privredno društvo
JP EPS Beogradje najprofitabilnije i najveće privredno društvo u 2020. godini, pri čemu je na nivou privrede ostvario 2,4% poslovnih prihoda i u ukupnom neto dobitku učestvuje sa 1,8%, zatim raspolagao je sa 5,3% poslovne imovine i 7,6% kapitala svih privrednih društava, a kumulirao je 5,0% ukupnog gubitka. Taj veliki energetski sistem u 2020. godini beleži neto dobitak od 12.883 miliona dinara, koji je 3,5 puta veći od prošlogodišnjeg.
Značajan porast profitabilnosti je posledica boljih rezultata u svim segmentima poslovanja, a posebno u delu obavljanja primarne delatnosti, obzirom da je rast obima poslovne aktivnosti (1,1%) praćen racionalizacijom u obavljanju energetske delatnosti. Pri tome, realizovao je najveće poslovne prihode, u visini od 282.731 milion dinara, dok je poslovni dobitak (22.453 miliona dinara), kao glavni nosilac ukupne profitabilnosti, povećan za 25,9%. Vodeći je i prema vrednosti finansijskih kapaciteta, budući da je angažovao poslovnu imovinu od 913.683 miliona dinara i kapital od 609.792 miliona dinara, a uz to, kumulirao je i najveći ukupan gubitak u iznosu od 192.665 miliona dinara.
Poslovna imovina i kapital su smanjeni u odnosu na prethodnu godinu (6,2% odnosno 9,6%), dok je gubitak značajno uvećan (60,9%), što je posledica isknjiženja učešća u kapitalu EPS DISTRIBUCIJA DOO BEOGRAD (u cilju odvajanja delatnosti distribucije od proizvodnje i snabdevanja električnom energijom, u skladu sa Ugovorom o prenosu udela u zavisnom društvu ODS EPS DISTRIBUCIJA DOO BEOGRAD sa društva na Republiku Srbiju, JP EPS BEOGRAD je izvršio prenos udela tog zavisnog društva, i to na teret kumuliranog gubitka). Takođe, iako je smanjio broj zaposlenih (za 488 radnika), zapošljavao je najviše radnika, njih 24.478, što je 2,0% od svih zaposlenih u privrednim društvima.
Prvih pet prema profitabilnosti
Uspešno poslovanje je, i tokom 2020. godine, nastavio Tigar Tyres, koji je drugoplasiran prema neto dobitku od 9.213 miliona dinara, povećanom za 2,1% na godišnjem nivou. Profitabilnost je ostvarena obavljanjem osnovne delatnosti – proizvodnje guma za vozila i protektiranje guma za vozila, a iako je u jeku pandemije korona virusa proizvodnja privremeno zaustavljena, realizovani su visoki poslovni prihodi od 94.545 miliona dinara, te je na četvrtom mestu. Ti prihodi su opali za 8,6%, ali je zahvaljujući značajnijim uštedama u obavljanju delatnosti poslovni dobitak uvećan (6,3%) i iznosi 10.173 miliona dinara. Poslovna imovina je smanjena (3,1%), dok je kapital povećan (1,4%), a njihova vrednost je 50.998 miliona dinara i 12.501 milion dinara, pa je i prema tim resursima među sto vodećih društava (27. i 52.). Tigar je u 2020. godini zapošljavao 50 radnika više u odnosu na prethodnu godinu, odnosno ukupno 3.580 radnika.
Visoku profitabilnost je ostvarila i telekomunikaciona kompanija Telenor, koja je treća sa neto dobitkom od 8.405 miliona dinara, manjim za 20,2% u poređenju sa prethodnom godinom. Taj rezultat je najvećim delom opredeljen obavljanjem poslovnih aktivnosti iz kojih je realizovan dobitak od 10.972 miliona dinara (smanjen za 13,2%), s tim da su poslovni prihodi porasli (1,7%) i iznose 46.049 miliona dinara (17. mesto). Finansijski kapaciteti društva su (usled statusne promene izdvajanja uz osnivanje privrednog društva za pružanje usluga iz domena mobilne i fiksne telekomunikacione infrastrukture Cetin), umanjeni skoro za trećinu, pa je poslovna imovina vredela 29.723 miliona dinara, a kapital 21.663 miliona dinara (49. i 31.). Istovremeno, broj zaposlenih je povećan sa 672 na 1.223 radnika.
Značajan rast profitabilnosti beleži društvo Serbia Zijin Copper, čiji je neto dobitak povećan 2,6 puta u odnosu na prethodnu godinu i iznosi 8.402 miliona dinara, te je na četvrtom mestu. Uspešno poslovanje je ostvareno uz veću rudarsku proizvodnju, pri čemu je sa poslovnim prihodima uvećanim za 26,9%, u visini od 69.448 miliona dinara (11.), realizovan preko tri puta veći poslovni dobitak (10.486 miliona dinara). Društvo je angažovalo finansijske resurse velike vrednosti, pa je prema poslovnoj imovini od 131.116 miliona dinara i kapitalu od 60.471 milion dinara na 11. i 12. mestu, a kumulirani gubitak je svelo na 3,6% vrednosti prošlogodišnjeg (4.524 miliona dinara). Uz to broj zaposlenih je uvećan za 317, pa je zapošljavalo ukupno 5.472 radnika (11.).
Coca-Cola HBC – Srbija je peta sa neto dobitkom od 5.668 miliona dinara, koji je povećan za 55,6% u poređenju sa prethodnom godinom. Rastu profitabilnosti doprineli su oko sedam puta veći dobitak iz finansiranja (2.718 miliona dinara), usled isplaćene dividende od strane zavisnog pravnog lica Koncern Bambi, kao i 7,5 puta veći dobitak iz ostalih aktivnosti (1.057 miliona dinara). Ukupno pozitivno poslovanje je značajnim delom ostvareno zahvaljujući poslovnom dobitku (2.498 miliona dinara), koji je smanjen za trećinu, pri čemu su prihodi od obavljanja delatnosti u oblasti proizvodnje pića manji za petinu i iznose 26.649 miliona dinara (37.). Coca-Cola je među prvih sto društava (29. i 16. mesto) i prema poslovnoj imovini i kapitalu od 49.349 miliona dinara odnosno 41.272 miliona dinara. Tokom 2020. godine broj zaposlenih je povećala za 125 i zapošljavala je ukupno 962 radnika.
Privredna društva po poslovnim prihodima
Maloprodajni lanac Delhaize Serbia je treći na listi privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodima uz ostvarenih 111.485 miliona dinara, dok je na 12. mestu na listi najprofitabilnijih društava sa neto dobitkom od 3.931 milion dinara. Poslovni prihodi tog društva su porasli za 6,3% u odnosu na prethodnu godinu, ali je zbog bržeg rasta rashoda poslovni dobitak smanjen (15,9%) i realizovan u visini od 6.545 miliona dinara, pa je, posledično, neto dobitak manji gotovo za četvrtinu. Izdvaja se i prema značajnim finansijskim kapacitetima, koji su i nakon statusne promene kojom je izdvojeno jedno pravno lice (NBO 2020 DOO BEOGRAD) zadržali veliku vrednost, te je prema poslovnoj imovini (72.196 miliona dinara) na 17. mestu, a prema kapitalu (42.305 miliona dinara) na 14. mestu. Istovremeno, treći je prema broju angažovanih radnika ‒ njih 12.889, što je za 310 radnika više u poređenju sa prethodnom godinom.
Među uspešnim privrednim društvima je i Telekom Srbija, koji je peti prema poslovnim prihodima od 88.161 milion dinara i šesti prema neto dobitku od 5.509 miliona dinara. Poslovni prihodi su porasli (2,2%) najviše usled povećanih prihoda od maloprodaje internet usluga i multimedijalnih usluga, a godišnji rast neto dobitka od 58,5% opredelio je za 30,3% veći poslovni dobitak (8.565 miliona dinara). To akcionarsko društvo je pri vrhu i na listama društava sa najvećom poslovnom imovinom i kapitalom (peto i šesto mesto) obzirom da je raspolagalo sa 334.606 miliona dinara imovine i 148.603 miliona dinara kapitala, dok je prema broju zaposlenih (6.805 radnika) na sedmom mestu.
Druga privredna društva sa velikim neto dobitkom
Od sto privrednih društava sa najvećim neto dobitkom, najviše ih je iz sektora S-Prerađivačka industrija (42), pri čemu se 12 društava bavilo proizvodnjom prehrambenih proizvoda. Među njima najbolje su plasirani proizvođač gotove hrane za kućne ljubimce Farmina pet foods, zatim Koncern Bambi, Victoriaoil, Atlantic Grand i Sojaprotein, čiji je neto dobitak veći od prošlogodišnjeg, kao i Imlek (51.), koji beleži najveći pad dobitka (68,0%).
U 2020. godini znatno je povećan broj privrednih društava iz sektora G-Trgovina na veliko i malo… tako da ih je bilo 19 (11 u 2019.), od kojih se 14 bavilo trgovinom na veliko. Najveći neto dobitak, kao odraz uspešnog obavljanja primarne delatnosti, pored Delhaize Serbia, ostvarili su veleprodajni sistemi JT International (20.), Agromarket (31.) i Magna Pharmacia (35.).
U sektoru F-Građevinarstvo je poslovalo 13 društava, a prema velikom neto dobitku se izdvajaju JP Puteci Srbije (7.), IDC (10.) i RZD International Ogranak Beograd (36.).
Sa visokim iznosom neto dobitka ističe se sedam društava iz sektora J-Informisanje i komunikacije, a uz Telenor (3.) i Telekom (6.), to su i VIP Mobile (13.), SBB (16.) i Cetin (34.).
Privredna društva sa visokim poslovnim prihodima i neto gubitkom
Već petu godinu za redom, drugo mesto prema poslovnim prihodima zauzima NIS. U 2020. godini je realizovao poslovne prihode od 169.803 miliona dinara, koji su usled naglog pada cene nafte i smanjenja tražnje u uslovima globalnog zastoja privrede i saobraćaja, smanjeni za 30,8% na godišnjem nivou. Obzirom da su poslovni rashodi sporije opadali (20,5%) beleži poslovni gubitak od 7.076 miliona dinara (u 2019. dobitak 22.701 milion dinara), što je i uticalo da posle višegodišnje visoke profitabilnosti pređe u sferu negativnog rezultata, sa neto gubitkom u iznosu od 5.908 miliona dinara, te je šesti na listi gubitaša. Istovremeno, ta velika naftna kompanija je visoko rangirana (treće mesto) i prema vrednosti poslovne imovine i kapitala (391.710 miliona dinara odnosno 250.109 miliona dinara) i značajan je nosilac zaposlenosti u privredi, budući da je zapošljavala 5.035 radnika (915 radnika više nego prethodne godine).
Operator distributivnog sistema EPS Distribucija je sedmi prema poslovnim prihodima od 83.234 miliona dinara, koji su gotovo na prošlogodišnjem nivou, pri čemu je više nego prepolovljen poslovni gubitak (2.713 miliona dinara). Posledično, poslovao je sa neto gubitkom u visini od 1.820 miliona dinara (23.), pritom manjim za 68,4% od prošlogodišnjeg. Ističe se i prema finansijskim kapacitetima velike vrednosti ‒ poslovnoj imovini od 321.820 miliona dinara (6.) i kapitalu od 249.441 milion (4.), ali i prema visokom ukupnom gubitku kumuliranom u iznosu od 34.919 miliona dinara (12.), a zapošljavao je 3.431 radnika.
Iako je obim poslovne aktivnosti značajno umanjen kod Air Serbia, on je ostao na listi sto privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodima uz iskazanih 14.286 miliona dinara i zauzima 76. mesto. Manja tražnja za uslugama avioprevoza putnika tokom pandemije korona virusa uticala je na pad poslovnih prihoda za 60,3%, pri čemu poslovni gubitak iznosi 7.446 miliona dinara (u 2019. dobitak 674 miliona dinara). To je doprinelo da Air Serbia, nakon prošlogodišnjeg profitabilnog poslovanja (1.121 milion dinara), iskaže najveći neto gubitak od svih privrednih društava, u iznosu od 9.101 milion dinara. Na kraju godine beleži ukupan gubitak od 21.316 miliona dinara (27.), koji je smanjen za 8,1% i za 2.713 miliona dinara je veći od vrednosti kapitala, dok je poslovna imovina vredela 22.351 milion dinara (72.) i umanjena je za 13,6%. U 2020. godini je poslovao sa 1.411 zaposlenih.
Javna preduzeća
Od društava koja se nalaze na listama STO NAJ… privrednih društava u 2020. godini njih 22 su javna preduzeća, a u njima su bila zaposlena 67.052 radnika. Sa neto dobitkom je poslovalo 16 javnih preduzeća, pri čemu je šest preduzeća na listi najprofitabilnijih, dok neto gubitak beleži ukupno šest preduzeća, od kojih su četiri među sto vodećih gubitaša. Na listama društava sa najvećom poslovnom imovinom i kapitalom je po 15 javnih preduzeća, osam ih je na listi prema ukupnom gubitku, a sedam među društvima sa najvećim poslovnim prihodima.
Najveći neto dobitak od javnih preduzeća, uz napred navedene JP EPS i JP Putevi Srbije (7.), ostvarili su JKP Beogradske elektrane (17.) i JP Srbijagas (19.).
Prema visokom iznosu neto gubitka izdvajaju se JP PEU Resavica (13.), JKP GSP Beograd (19.) i JP Stara planina Knjaževac (43.).
Foto: Pixabay