Finansiranje je svakako jedan od najvažnijih elemenata poslovnog plana i celokupog poslovnog poduhvata. Kao i kod svakog segmenta poslovanja, i kod odabira načina finansiranja treba uzeti u obzir u kojoj fazi razvoja se nalazi preduzeće i kakav je poreski tretman određenog vida finansiranja. Neodgovarajući izvori finansiranja mogu usporiti poslovni razvoj u narednim fazama ili biti znatno skuplji.
U poslednje vreme često se govori o domaćim startap preduzećima koja su obezbedila finansiranje nekog stranog fonda ili našle strateškog partnera. Ovaj način finansiranja je, naravno, vrlo retko dostupan u početnim fazama poslovanja i često je rezervisan za mali broj kompanija. Mnogo češći oblici finansiranja su zajmovi od banaka, osnivača ili povećanje kapitala. Kako svaki od ovih vidova finansiranja ima svoje prednosti i mane, ukazaćemo detaljnije na njihove osnovne karakteristike.
Zajmovi
Najčešći oblik finansiranja je svakako zajam od finansijske institucije kao što je banka. Banke imaju ustaljene procedure oko odobravanja finansiranja koje klijent mora da ispuni. Najčešće se ova procedura svodi na analizu poslovanja društva ili preduzetnika koji traže kredit, u prethodnom periodu, proveru da li se redovno plaćaju dospele poreske obaveze i dobavljači, ali i kakav je period naplate od kupaca.
Banke imaju i ograničavajuće uslove oko pozajmica i zbog toga novoosnovana društva nemaju mogućnost da dobiju pozajmice, ili se traže različite vrste garancija od osnivača. Često je taj uslov barem jedna ili dve godine poslovanja sa pozitivnim poslovnim rezultatom.
Nezavisno od namene i ročnosti pozajmice, ukupan trošak kamate koji obračunava banka, kao i troškovi obrade kredita i sporedni troškovi su priznati u potpunosti za potrebe obračuna poreza na dobit pravnih lica.
Pozajmicu može dati i osnivač lično, ili neko sa njim povezano lice. Sa aspekta Zakona o porezu na dobit pravnih lica, povezanim licima se smatraju sva lica koja imaju najmanje 25% udela ili glasačkih prava kod poreskog obveznika, što bi bila direktna povezanost. Povezanim licima se takođe smatraju i bračni ili vanbračni drug, potomci, usvojenici i potomci usvojenika, roditelji, usvojioci, braća i sestre i njihovi potomci, dedovi i babe i njihovi potomci, kao i braća i sestre i roditelji bračnog ili vanbračnog druga.
Za transakcije sa povezanim licima su definisana posebna pravila u smislu priznavanja troškova kamate. Tako, ukoliko povezano lice odobri pozajmicu privrednom društvu neophodno je proći kroz dva koraka provere da li se ovakav trošak priznaje.
Prvi korak proverava odnos prosečnog stanja neto sopstvenog kapitala i prosečnog stanja obaveza po osnovu primljene pozajmice. Ukoliko je prosečan neto sopstveni kapital negativan (obaveze su veće od imovine), celokupna kamata koju je povezano lice naplatilo neće biti priznata kod primaoca pozajmice. Ako je prosečan iznos neto sopstvenog kapitala pozitivan, vršimo proveru odnosa sopstvenog kapitala (u ovom slučaju četvorostrukog iznosa neto sopstvenog kapitala) i ukupnog iznosa obaveze za primljeni zajam.
Ministarstvo finansija objavljuje pravilnik sa listom kamatnih stopa koje se smatraju „tržišnim“, i koja se može koristiti za potrebe priznavanja troškova kod pozajmica između povezanih lica. Ideja je da se ograniče troškovi kamate kod zajmoprimca i na taj način spreči povećanje troškova, odnosno smanjenje poreske obaveze primaoca zajma. Pravilnik kamatne stope važi za sve valute u kojima se odobravaju pozajmice u Srbiji i ažurira se jednom godišnje.
Ovaj pravilnik ne zabranjuje da primalac pozajmice plati kamatu po višoj stopi nego što je propisana pravilnikom, ali ograničava priznavanje troška za potrebe poreza na dobit.
Ova vrsta ograničenja ne postoji kod pozajmica koje odobravaju banke.
Za pozajmice primljene iz inostranstva, postoje posebna pravila oko registracije pozajmica. Sva pravna lica moraju zatražiti od Narodne banke Srbije registraciju kredita iz inostranstva. Ovaj proces se vrši preko poslovne banke primaoca kredita. Sama procedura traje nekoliko dana i može koštati i više od 500 evra, u zavisnosti od visine pozajmice.
Takođe, treba imati u vidu da se plaćanje kamate u inostranstvu dodatno oporezuje porezom po odbitku. Ovaj porez se može kretati i do 20% od bruto prihoda kamate.
Nezavisno od koga se uzima pozajmica, odnosno da li je iz inostranstva ili od domaćih zajmodavaca, mora se voditi računa o ukupnoj zaduženosti društva. Visok nivo zaduženosti može narušiti opštu sliku poslovanja društva kod dobavljača ili zajmodavaca. Takođe, bitno je imati u vidu da se i obaveze po osnovu pozajmica uzimaju u obzir prilikom određivanja priznatosti kamate za primljene pozajmice od povezanih lica. Tako možemo imati situaciju da kamata po pozajmici od povezanog lica, iako odobrena pod istim uslovima kao što je banka odobrila, bude poreski nepriznata i samim tim finansijski nepovoljnija za društvo.
Povećanje kapitala
Alternativno pozajmicama, društvo ima mogućnost da se finansira povećanjem osnovnog kapitala. Osnovni kapital može povećati član društva. Na ovaj način, društvo dobija kapital bez da se povećavaju njegove obaveze prema nekom eksternom izvoru, odnosno bez uticaja na prihode i rashode društva.
Povećanje osnovnog kapitala zahteva izmenu osnivačkog akta i njegovu registraciju u Agenciji za privredne registre. Bitna odlika povećanja osnovnog kapitala je da se on u slučaju jednočlanih društava ne može smanjiti, odnosno za razliku od pozajmice, ovaj kapital ostaje trajno vezan za društvo. U slučaju kada u društvu postoji više od jednog osnivača, odnosno člana, moguće je izvršiti smanjenje uloženog kapitala. Kao i kod povećanja, ova procedura zahteva izmene osnivačkog akta koji se mora registrovati u Agenciji za privredne registre.
Dodatna uplata
Dodana uplata koja ne povećava osnovi kapital predstavlja svojevrsnu mešavinu zajma i povećanja osnovnog kapitala osnivača. Ova vrsta uplate je dostupna samo za lica koja su suvlasnici u društvu i dozvoljava im da unesu dodatni kapital u društvo kada je to potrebno. Za razliku od povećanja osnovnog kapitala, ovu uplatu nije potrebno registrovati u Agenciji za privredne registre, već je moguće uplatiti novac samo na osnovu odluke. Ovu uplatu je moguće vratiti osnivaču koji je uplatu izvršio, nakon isteka roka od najmanje tri meseca. Uslov za povraćaj kapitala je da je društvo likvidno u tom trenutku, odnosno da povraćaj dodatne uplate neće ugroziti sposobnost društva da plaća svoje obaveze.
Druga karakteristika dodatne uplate je da za razliku od pozajmice, nije dozvoljeno ugovarati kamatu. Praktično, ovaj vid finansiranja najviše liči na pozajmice bez kamate.
Dodatna uplata se najčešće koristi kod pozajmica između osnivača i ćerki firmi u Srbiji. Kako dodatna uplata ne predstavlja zajam, nije potrebno sprovoditi ceo proces registracije zajma iz inostranstva kod Narodne banke Srbije, što značajno skraćuje administrativne procedure i troškove registracije kredita. Takođe, kako ne postoji mogućnost obračuna kamate, nema ni potrebe za analizom troškova sa aspekta transfernih cena, što je još jedna prednost ovakvog načina finansiranja.
Poslednje decenije je sve popularnije alternativno finansiranje u vidu „croudfunding“ platformi. Ovi izvori omogućavaju lakše prikupljanje kapitala u početnim fazama poslovanja, jer su kriterijumi po pravilu znatno blaži nego oni koje postavljaju zvanične finansijske institucije. Praktično, finansiranje se vrši kroz plaćanje za proizvode ili usluge u ranoj fazi razvoja, pre nego što su zvanično spremni za tržište. Na ovaj način, društva dobijaju potreban kapital praktično bez kamate i mogućnost da brže razviju svoje poslovanje.
Treba napomenuti da su naši zakoni koji regulišu poslovanje sa inostranstvom prilično konzervativni i iz tog razloga ovaj vid finansiranja nije u većoj meri zaživeo u Srbiji.
Kao i kod svakog segmenta poslovanja i kod odabira načina finansiranja treba uzeti u obzir u kojoj fazi razvoja se nalazi društvo. Neodgovarajući izvori finansiranja mogu usporiti dalji razvoj društva u narednim fazama ili biti znatno skuplji.
Vladimir Deljanin, partner u poreskom odeljenju Crowe RS
Biznis i finansije 192/193, decembar 2021./januar 2022.
Foto: Pixabay