Na marginama dramatične situacije u Ukrajini povremeno se poteže i pitanje verovatnoće nuklearnog rata, a mediji analiziraju kolika je opasnost od potencijalne nuklearne eskalacije. Na svetu danas, naime, pored aktuelnih ratova, epidemija i drugih, većih i manjih opasnosti, uz populaciju od 7,9 milijardi ljudi živi i 13.080 nuklearnih bojevih glava. Ali kolika je verovatnoća da će ovo oružje i zaista biti upotrebljeno?
Arsenal apokalipse koji je čovek tokom poslednjih 75 godina napravio inače uključuje čitav spektar naprava različite razorne moći, od manjih, taktičkih, fisionih bombi sa par desetina kilotona (poput onih bačenih na Hirošimu i Nagasaki), preko onih od stotinak kilotona do uništiteljki celih regiona – hiljadu puta jačih, fuzionih, hidrogenskih bombi koje oslobađaju energiju ekvivalentnu eksploziji i do 50 megatona eksploziva TNT (toliko je bila snažna najveća ikad isprobana eksplozivna sprava – sovjetska Car bomba čiji je radijus totalnog uništenja iznosio 35 km).
Broj nuklearnih bombi se smanjio
Prema podacima Asocijacije za kontrolu oružja (ACA), oko 90 odsto današnjeg nuklearnog arsenala pripada dvema najvećim nuklearnim silama – SAD i Ruskoj federaciji. Preostale nuklearne sile su Kina, Velika Britanija, Francuska, Pakistan, Indija, Severna Koreja i Izrael. Najviše među njima bojevih glava ima Kina, oko 350, ali sve zajedno imaju manje od 1300 bojevih glava.
Uprkos teškim okolnostima zbog rata u Ukrajini, svet je danas ipak manje ugrožen od nuklearnog oružja nego tokom Hladnog rata. Ukupan broj nuklearnih bombi je, naime, danas bar pet puta manji nego početkom osamdesetih godina. Nuklearni arsenal se smanjio zbog zabrane nadzemnih nuklearnih proba, ali pre svega zahvaljujući dobrim dugoročnim efektima osnovnog NPT sporazuma (Non-Proliferation Treaty) iz 1968. godine, kao i sedam sukcesivnih ugovora o kontroli nuklearnog oružja koje su dve supersile u međuvremenu potpisale. Poslednji, “Novi START” sporazum, još uvek je na snazi i ograničava broj nuklearnih bojevih glava koje mogu biti strateški raspoređene na 1550.
U skladu sa tom regulativom, a prema podacima iz novembra 2021. godine, Ruska federacija poseduje najviše nuklearnih bojevih glava na svetu, čak 6257. Od toga je po sporazumu 1760 “penzionisano” i na čekanju za dekomisiju, 4497 se čuva u strateškoj rezervi, a 1458 je strateški raspoređeno. Na drugoj strani, SAD imaju 5550 nuklearnih bojevih glava, od čega je za dekomisiju viđeno 1800, u rezervi je 3750, a strateški je raspoređeno 1389.
Zašto se zvecka oružjem?
U trenutnim okolnostima, nakon napada Ruske federacije na Ukrajinu, uz podizanje nivoa borbene gotovosti “snaga za odvraćanje”, kako se obično nazivaju oružane snage koje raspolažu nuklearnim kapacitetima, ne treba biti zabrinut da će oni biti upotrebljeni, ali ipak se ne može reći da se nije povećao potencijalni rizik od “nuklearne razmene“ apokaliptičnih arsenala.
U većini analiza trenutno zveckanje nuklearnim oružjem se objašnjava željom da se poveća ulog u Ukrajini i osnaže pregovaračke pozicije, ali ako ima ičeg što nije za šalu, to su nuklearne bojeve glave. Stvari su očigledno dovoljno strašne i bez nuklearnog rata, ali, nikako ne treba zaboraviti da se ne može ni zamisliti ništa tako strašno kao što je nuklearni rat.
Slobodan Bubnjević
Izvor: Nauka kroz priče
Foto: Pixabay