Konflikt u Ukrajini, ali i u Jemenu i na Bliskom Istoku koji se manje pominju u medijima, idu na ruku izvoznicima oružja, među kojima su najveći SAD i Rusija.
Pre sukoba na Starom kontinentu trgovina oružjem je na globalnom nivou bila u padu. U poslednjih pet godina njen obim je smanjen za 4,6 odsto. Ali ne svuda. Tražnja za oružjem jeste pala širom sveta ali je na jednom tržištu rasla. Stari kontinent je, poučen iskustvom sa prisvajanjem Krima, počeo masovno da se naoružava mnogo ranije nego što je rat u Ukrajini mogao i da se nazre. Od 2017. do 2021. godine uvoz oružja u Evropu je porastao za neverovatnih 19 odsto.
A onda se desio i rat. Zato se očekuje dalji rast naoružavanja. Mnoge evropske zemlje koje se nalaze blizu Rusije počele su značajno da ulažu u osnaživanje svojih odbrambenih kapaciteta. Čak i nešto udaljenije države opredeljuju velike sume novca za naoružavanje. Primera radi, Nemačka će izdvojiti 100 milijardi evra za jačanje svoje vojske.
Očekuje se da će ovo podići prosek globalne tražnje za naoružanjem, budući da su evropske zemlje bogate i da mogu da biraju kvalitetnu robu. Ali od koga će je kupovati?
Pojedine članice EU i same proizvode oružje, ali po obimu proizvodnje ne mogu da pariraju svojim najvećim konkurentima – SAD i Rusiji. Od ukupne trgovine oružjem u poslednjih 10 godina čak 57 odsto dolazi iz ove dve zemlje. Prema podacima Međunarodnog instituta za mirovna istraživanja (SIPRI), Amerika je i dalje najveći svetski izvoznik oružja sa udelom od 35 odsto u globalnoj trgovini naoružanjem. Rusija je na drugom mestu sa udelom od 22 odsto.
Kome SAD izvoze oružje?
SAD svoje naoružanje izvoze u čak 130 zemalja sveta. Najviše američkog oružja završi na Bliskom Istoku, a među konkretnim državama najveći uvoznik je Saudijska Arabija. Ta zemlja je u poslednjoj deceniji kupila 24 odsto od ukupne količine američkog oružja namenjene izvozu. Slede je Australija, Južna Koreja, Ujedinjeni Arapski Emirati, Japan, Indija, Velika Britanija, Katar, Tajvan, Turska…
Amerika je i dalje najveći proizvođač oružja na svetu, ali trendovi joj ne idu na ruku. Naime, prošle godine je prodala manje oružja i vojne opreme u odnosu na 2020. za čak 21 odsto. U brojkama to izgleda ovako – pretprošle godine je prodala oružje u vrednosti od 175 milijardi dolara a prošle u vrednosti od 138 milijardi.
Jedino što bi moglo da preokrene ovaj trend je pomama za oružjem u Evropi, koja će u narednom periodu sigurno izbegavati ruske dobavljače, jer se zbog ove zemlje u principu Stari kontinent i naoružava.
Ko su najveći kupci ruskog oružja?
Najveći deo ruskog oružja odlazi u mnogoljudnu Indiju iz više razloga. Jedan od njih je narastajuća vojna moć prvog suseda Kine, a drugi su konstantni sukobi na granici sa Pakistanom. Međutim, otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, Indija je počela da traži i druge dobavljače oružja po svetu.
I dok Indusima prodaju oružje zbog Kine, Rusi i Kini prodaju naoružanje. Šta više, ona je odmah iza Indije na listi najvećih uvoznika ruskog naoružanja. Slede je Alžir, Vijetnam, Egipat, Irak, Azerbejdžan, Kazahstan, Venecuela i Sirija.
Rusija je verovatno računala s tim da će zbog napada na Ukrajinu izgubiti deo klijenata, pa je počela da traži kupce na drugim tržištima. Kao jedno od obećavajućeg trenutno se čini afričko, gde Rusija prodaje sve veću količinu svog naoružanja, ali i ostvaruje druge vidove vojne saradnje. Ta afrička naklonost ka Rusiji ima korene u prošlosti, kada su zapadne države bile kolonijalne sile koje su opustošile kontinent, a potom se pojavio Sojvetski savez koji je podržavao mnoge pokrete za nezavisnost i pružao finansijsku pomoć u izgradnji infrastrukture i bolnica.
Izvor: Visual Capitalist
Foto: Pixabay