Rublja danas vredi više nego pre početka rata u Ukrajini, uprkos svim ekonomskim izazovima sa kojima se Rusija suočava. Ruska valuta svoju aktuelnu vrednost duguje različitim faktorima, počev od rasta cene energenata, pa sve do mera koje je sprovodila ruska centralna banka kako bi je ojačala.
Taman kada se mogao nazreti završetak pandemije korona virusa, desila se ruska invazija na Ukrajinu, kao hladan tuš za ceo svet. Njene posledice već mesecima trpi cela Evropa, ali naravno najveću štetu, i u ljudskim životima i u ekonomiji, podnosi Ukrajina. Ni Rusija međutim nije u dobroj situaciji – iz nje se odliva strani kapital, ljudi ostaju bez posla, kupovna moć pada… Jedino što raste je rublja.
Istini za volju, i rublja je padala na početku rata. Sa 78 rublji, za koliko se pre invazije mogao kupiti dolar, u njenim prvim danima taj broj je porastao na 138 rublji. Od tada se izdešavalo mnogo toga, između ostalog Rusiji su uvedene i čuvene sankcije koje su dobrim delom oštetile i privrede onih koji su ih uvodili. Ipak, posle svih problema i najava bankrota ove države, ruska valuta je u međuvremenu toliko ojačala da se danas za nešto manje od 57 rublji može kupiti jedan dolar.
Šta se promenilo?
Za početak, cena nafte, čiji je Rusija veliki izvoznik. Obično kada raste njena cena, raste i vrednost rublje. A kao što i sami vidimo nafta i gas su iz nedelje u nedelju sve skuplji. Međutim, to nije bio jedini razlog za jačanje ruske valute.
Ruska centralna banka je sprovela nekoliko mera za jačanje rublje, kao što je bila npr. zabrana trgovanja pomoću margine. Ideja za preporod rublje je bilo više, ali na ostvarivanju nekih od njih nalazile su se i prepreke, poput zamrzavanja ruskih deviznih rezervi u inostranstvu, što je značilo da centralna banka ove zemlje ima manje sredstava za osnaživanje svoje valute. Rusija je, verovatno pripremajući se za rat, godinama unazad menjala sastav deviznih rezervi, smanjujući u njima udeo dolara, u korist evra i juana. Međutim, posle napada na Ukrajinu nije samo Amerika uvela sankcije toj zemlji, već i EU. Tako je Rusija došla u situaciju da može da raspolaže samo sa polovinom svojih deviznih rezervi.
U takvim okolnostima ruska centralna banka je odlučila da učini ono što može, pa je uvela kontrolu kapitala odnosno zabranu transakcija sa nerezidentima, podigla referentnu kamatnu stopu sa 9,5 odsto na 20 odsto, ograničila svote koje rezidenti mogu transferisati u inostranstvo na 10.000 dolara mesečno, ograničila podizanje novca u stranoj valuti na 10.000 dolara, obavezala izvoznike da 80 odsto svojih prihoda razmene u rublje… Nešto kasnije doneta je odluka i da “neprijateljske zemlje” u koje se izvoze ruski energenti moraju ovu robu plaćati u rubljama.
U međuvremenu prihodi od nafte i gasa su rasli, a Rusiju su napuštale mnoge strane kompanije što je rezultiralo padom uvoza u ovu zemlju, budući da su one deo svojih proizvoda uvozile. Tako se ova zemlja našla u velikom spoljnotrgovinskom plusu, što je možda i najznačajniji razlog za jačanje rublje.
Kada se situacija donekle stabilizovala, popuštane su neke od pomenutih mera. Referentna kamatna stopa je vraćena na 9,5 odsto, dozvoljeno je trgovanje pomoću margina, izvoznici više ne moraju novac pretvarati u rublje, sada se može na račune u inostranstvu transferisati 50.000 dolara mesečno… Ni to nije uticalo na promenu trendova – rublja je nastavila da jača.
Ipak, mnogi ekonomisti tvrde da se u ovoj ruskoj računici nešto ne slaže, jer je privreda u slobodnom padu a valuta je jaka kao da se ništa ne dešava.
U kakvom je stanju ruska ekonomija?
Prema rečima analitičara ruska valuta je odvojena od ruske realnosti. Tu realnost čini i stanje ekonomije. Prema proceni ruske centralne banke, BDP ove zemlje će u 2022. pasti za osam do 10 odsto. Njena privreda posluje sve lošije, što utiče negativno i na životni standard građana. Mnoga dobra poskupljuju, a deo stanovništva, ponajviše onaj koji je radio u stranim kompanijama, ostaje bez prihoda.
Pojedini analitičari prognoziraju da bi Rusija u narednom periodu mogla ući u duboku recesiju, međutim ima i onih koji su već revidirali ovakve prognoze. Primera radi, „JP Morgan“ je ranije predvideo da će se ruski BDP u drugom kvartalu ove godine smanjiti za 35 odsto odnosu na prethodni i za sedam odsto do kraja godine. Međutim, nedavno je ova banka saopštila da je ruska ekonomija u boljem stanju od očekivanog, i da “dostupni podaci ne ukazuju na nagli pad aktivnosti „. S druge strane, Institut za međunarodne finansije (IIF) je objavio da će ruska ekonomija pasti 15 odsto ove godine i još tri odsto u 2023. Takođe, kažu oni, ova zemlja bi se mogla naći u problemu kada je u pitanju otplata spoljnog duga.
Prognoze su, kao što vidimo, različite, ali jedno je sigurno – ruska ekonomija ove godine sigurno neće rasti.
Izvor: The Conversation, N1
Foto: Pixabay