Vladanu Tomiću , neumornom keramičaru i poljoprivredniku iz Svračkova, sela oko koga se međe Požega i Arilje, nenadano se posrećilo što se na Velikom Rzavu, na par kilometara od njegove kuće pravi hidroakumulacija koja će vodom snabdevati više opština Zlatiborskog i Moravičkog orkuga, piše portal Plodnazemlja.com
Neće imati Tomić nikakav razlog više od drugih da se okoristi o jezero kao pouzdano vodoizvorište kada brana bude završena i dolina potopljena, ali da nije bilo ovog građevinskog poduhvata teško da bi se bavio poslom kojim se danas bavi i od kod solidno zarađuje. I tek će zarađivati kada otplati uloženo i kada na pun rod dođu još dve njegove parcele pod lešnicima.
„Na ime eksproprijacije za dve šume koje će jezero potopiti, od države sam dobio novac koji nisam hteo da spiskam tek tako, već da uložim u nešto pametno od čega će imati vajde moja porodica. Razmišljao sam, razmišljao, hisam hteo odjednom da prelomim i dam pare za nešto neizvesno zbog čega bi se sutra kajao. Mada nikakvo predznanje nisam imao, odlučio sam da posadim lešnike jer sam čitao i slušao da se radi o rentabilnoj kulturi koju tržište traži„, priča Vladan za Plodnu zemlju.
Lešnik voli rastresitu zemlju sa dosta vlage, pun rod od pete godine
Ovih dana kupi lešnik sa svoje četiri parcele, ukupne površine tri hektara, na kojima ima 2.000 sadnica. Praksa je dokazala ono što je i učio kada se upustio u uzgoj: lešnik voli rastresitu zemlju sa dosta vlage, nadmorsku visinu do 750 metara, traži da se prihranjuje, na pun rod dolazi posle pete godine. Ne samo zbog cene, koja se kreće od 800 do 1.000 dinara, zahvalan je koštunjavi plod i po tome što se ne mora pokupiti čim otpadne sa grane, već može i da neko vreme odstoji na zemlji. Uz to, maksimalno traži dva meseca kampanjskog rada godišnje.
„Pre 11 godina sam na jednoj parceli, oko koje raste divlja leska, na potezu koji zovemo ljeska, posadio hektar italijanske sorte lešnika. Te godine vladala je strašna suša, zemlja je bila tvrda, pa mi se 30 odsto sadnica osušilo, te sam morao da dosađujem. Kao lav sam se borio da istrajem, bio sam ubeđen da ću uspeti. Posle dve-tri godine zasad je krenuo dobro da napreduje, a tada nisam imao kvalitetnu mehanizaciju“, kaže Vladan Tomić.
Ručni usisivač za branje
Kad stigne do pete godine zasad traži više rada i pažnje, a prvi ozbiljniji rod Tomiću je dospeo na branje sedme godine. Tada je kupio ručni usisivač za kupljenje lešnika i uvideo da je mašina kadra da pokupi mnogo više od količine koju ima. Zato je na druge dve parcele posadio još dva hektara, ovaj put ruske, izdašnije sorte. Od tada su prošle tri godine i Vladan prvi put skuplja lešnik sa mlađeg zasada. Doduše, rod je mali, mada se pod stablima lepo žuti i ove jeseni.
Krckalica, sušara
„Pete godine kupio sam mašinu – krckalicu koja mi je stajala u garaži. Sedme sam nabavio i sušaru. Bio sam primoran na dapravim novi, ozbiljan objekat za krckanje i smeštaj ploda koji može da primi 20 tona“, potakno će proizvođač lešnika iz Svračkova.
Računa da će ove godine moći da proda oko tonu čistog ploda. Najveći kupac mu je poslastičarnica iz Požege, mada Rade prodaje i na malo.
Strpljenje je bitna stavka za svakog uzgajivača lešnika.
Plan priključna mašina koja sama skuplja lešnik
„Za par godina, kada dva hektara pod ruskom sortom dođu na pun rod, imaću od osam do deset tona godišnje. Zbog toga planiram da kupim još jedan traktor i priključnu mašinu koja sama kupi lešnik i mnogo olakšava posao“, kaže Vladan Tomić.
Ulaganje
Saberi-oduzmi, nemala je suma novca koju je uložio u proizvodnju. Mehanizacija ga je koštala petnaest hiljada evra, linija za krckanje deset, sadnice pet hiljada evra. Još nije izveo računicu novog objekta, ali u zbiru ispod crte neće biti manje od 25.000 evra. Opet, nije sav trošak pao na njegova pleća, pola uloženog vratila mu je država kroz subvencije.
Električne čobanice brane lešnik od veverica
„Sav novac koji sam investirao sam zaradio kao keramičar, ni dinara nisam uzeo od kredita ili sa druge strane. Preostaje mi još da ogradim plantaže, i do tada ću ih od veverica braniti sa tri reda električne čobanice, a ulaganje ću zaokružiti kada uvedem sistem za navodnjavanje. Svračkovo je bezvodan kraj, ali uporno tragam za izvodom negde pod zemljom“, prenosi on.
Osim lešnika na svom imanju u Svračkovu proizvodi kruške, šljive, med. Od maline je rešio da digne ruke. Sve postiže Vladan! Oženjen je, otac troje dece, pod istim krovom živi i njegova majka.
Iskren je – mnogo je uložio u plantaže lešnika, još iskreniji – do sada mu se vratio mali deo. Ali nema ni trunke sumnje da će investirano obilato početi da se vraća kada uradi sve što je naumio.
Prerada
„Sa još većim prinosima otvara mi se perspektiva da lešnik prodajem zapakovan i da nešto od njega proizvodim. Ako se odlučim za preradu, s obzirom na kapacitete kojima raspolažem, sigurno ću i otkupljivati lešnik, a svakako ću ga uslužno sušiti“, zadovoljno trlja ruke Vladan Tomić.
Foto:Pixabay