Saudijski javni investicioni fond (PIF) upravo kupuje udeo od 10% u britanskom aerodromu Hitrou od španskog infranstrukturnog giganta Feroviala. Španska kompanija ima udeo u londonskoj zračnoj luci od 2006. međutim sada je odlučila da ga proda. Drugi deo svojih akcija, koje čine 15% udela u tom aerodromu, će prodati francuskom equity fondu Ardian. Za sve ovo dobiće 2,37 milijardi funti.

Sada se čeka da ovu transakciju odobre regulatorna tela. Ukoliko ona bude odobrena, pored novih investitora u kompaniji koja drži londonski aerodrom vlasništvo će imati i Katarski investicioni fond, Caisse de dépôt et placement du Québec odnosno institucionalni investitor koji raspolaže imovinom nekoliko penzijskih fondova i osiguranja, singapurski GIC, Australijski penzioni fond, Kineska investiciona korporacija i Universities Superannuation Scheme (jedna od najvećih penzionih šema u Velikoj Britaniji).

Da podsetimo, britanska Uprava za civilno vazduhoplovstvo je smanjila aerodromske takse što se odrazilo i na poslovanje najpoznatijeg aerodroma u zemlji. Hitrou je ove godine manje zarađivao, nagomilavao dugove, a nije mogao da pozajmljuje veće svote novca jer su krediti poskupeli.

Izvor: BBC

Foto: LadyDisdain, Pixabay

Чланак Prodaje se udeo u Hitrou aerodromu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jedan od najprometnijih aerodroma na svetu ovog leta imaće znatno manje putnika nego obično. Ne zbog samih putnika, kako je bilo na početku pandemije kada su ljudi masovno otkazivali putovanja plašeći se da će se na njima zaraziti.

Ovaj put je situacija potpuno drugačija – u poslednje vreme broj putnika je toliko porastao da aerodrom jednostavno ne može da servisira njihove potrebe. Iako već mesecima intenzivno radi na zapošljavanju novih kadrova i njihovim obukama, Hitrou ne može da obezbedi onoliko radnika koliko mu je trenutno potrebno.

Zato se odlučio na krajnje neobičan potez – da ograniči broj putnika na 100.000 dnevno do 11. septemba, kada se očekuje da će se smanjiti broj letnjih putovanja.

Putnici koji su već kupili karte će biti kontaktirani ukoliko spadaju u one koji su prevazišli broj od 100.000 i biće im javljeno ako je njihov let pomeren.

Ovaj problem ne muči samo Hitrou. Aerodromi širom sveta teško se nose sa ogromnom navalom turista koji se sada, kada su primili vakcine i kada je dominantan slabiji soj korona virusa, osećaju sigurnije da putuju. Zbog svega navedenog je broj otkazivanja letova u “poslednjem minutu” ovog juna porastao svuda u svetu. U Velikoj Britaniji konkretno je njegov rast iznosio 188 odsto u poređenju sa istim periodom 2019. A izgleda da će rasti još.

Sličan deficit radnika beleži se i u ugostiteljstvu i hotelijerstvu, o čemu možete čitati ovde. 

Izvor: CNN

Foto: Yolanda Suen, Unsplash

Чланак Zbog manjka radnika aerodrom Hitrou ograničava broj putnika се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Na aerodromu „Nikola Tesla“ sprovode se najveće investicije u proširenje jednog aerodroma na čitavom Balkanu, a nakon modernizacije i proširenja putničkog terminala, izgradnji nove piste, novih parkirališta i pristupnih saobraćajnica ovaj aerodrom dobiće savremeni izgled po svetskim standardima“,rekao je Momirović.

Ministar je dodao da je potrebno nastaviti sa snažnnom podrškom u investiranju naših aerodroma, ali i pružiti podstrek našem nacionalnom operateru Er Srbiji kako bi ona postala jedan od najprepoznatljivijih brendova u Evropi kada je reč o avio saobraćaju.

„Ulaganje u ravnomerni regionalni razvoj i investiranje u naše aerodrome predstavlja najbolji dokaz politike Vlade Republike Srbije jer i uprkos Korona krizi koja je pogodila avijaciju na svetskom nivou, nastavili smo sa ulaganjima“, kazao je Momirović.

Današnjem sastanku je prisustvovao generalni direktor Aerodroma Nikola Tesla Fransoa Berizo, kao i direktor privrednog društva Aerodroma Srbije doo Niš Mihajlo Zdravković koji je tom prilikom predočio koji kapaciteti i usluge će biti unapređeni dogradnjom novog objekta i rekonstrukcijom postojećeg na niškom aerodromu.

„U okviru aerodromskog kompleksa se odvijaju veliki radovi na modernizaciji i proširenju putničkog terminala i izgradnji nove piste, novih parkirališta i pristupnih saobraćajnica. Poseban fokus stavljen je na održivo poslovanje, tako da se u bliskoj budućnosti očekuje otvaranje solarne farme i postrojenja za tretman otpadnih voda i čvrstog otpada. Celokupni projekat modernizacije, rekonstrukcije i proširenja ima za cilj da podstakne rast saobraćaja, stvori dodatnu vrednost i poboljša iskustvo i udobnost putnika. Imamo snažnu ambiciju da postanemo novo čvorište u istočnoj Evropi“,zaključio je Fransoa Berizo.

Na aerodromu Nikola Tesla u Beogradu trenutno se izvode radovi na izgradnji umetnute piste koja će biti dugačka 3.500 m i biće duža čak i od postojeće piste. Trenutno se izvode radovi na asfaltiranju završnog sloja kolovozne konstrucije, kao i na instalacijama sistema svetlosnog obeležavanja. U toku je i proširenje i dogradnja Terminala čija će se površina povećati sa sadašnjih oko 55.000 m2, na preko 100.000 m2, dok će se godišnji kapacitet povećati sa 6 miliona na skoro 14 miliona putnika godišnje.

Dogradnja terminalne zgrade na aerodromu Konstantin Veliki u Nišu moći će da opsluži 6 vazduhoplova istovremeno. Imaće 5 izlaza (gejtova) i mogućnost korišćenja avio mosta, što sada ne postoji. Imaće oko 700m2 komercijalnog prostora i omogući će značajno bolji konfort putnika i veći broj pratećih sadržaja.

Чланак Momirović: Modernizacija beogradskog i niškog aerodroma doneće rast broja putnika i nova radna mesta се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Neto gubitak kompanije u prvih devet meseci iznosio je 135,4 miliona dinara što je smanjenje od 75,3 odsto u odnosu na isti period protekle godine, a u periodu jul-septembar, minus je bio 103,3 miliona dinara u odnosu na prošlogodišnji gubitak od 197,1 milion dinara“, navodi se u saopštenju.

Vlada Srbije potpisala je u martu 2018. godine koncesioni ugovor na 25 godina sa francuskom kompanijom Vansi erports (Vinci Airports) o finanisiranju, upravljanju i modernizaciji Beogradskog aerodroma. Vinci upravlja aerodromom „Nikola Tesla“ od 22. decembra 2018. godine.
Aerodrom je, kako je navedeno, u prvih devet meseci ove godine zabeležio poslovni prihod od 433,7 miliona dinara, što predstavlja rast od 69,2 odsto, pre svega usled kontinuirane naplate godišnje koncesione naknade u tekućoj godini.

Prihod po osnovu koncesione naknade iznosio je 422,2 miliona dinara i bio je duplo veći u odnosu na isti period prošle godine.

Ukupan prihod porastao je 91,2 odsto na 564,8 miliona dinara, delimično i usled pozitivnog ishoda sudskog spora kompanije sa Jat Tehnikom.

Kada je u pitanju likvidnost, kompanija je na kraju septembra imala gotovine od 648,1 milion dinara, što je smanjenje od 23,3 odsto u odnosu na kraj trećeg kvartala prošle godine.

Akcije Aerodroma „Nikola Tesla“ od početka godine beleže rast vrednosti do 10,2 odsto, dok su u odnosu na period neposredno pre izbijanja pandemije u plusu od sedam-osam odsto.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Beogradski Aerodrom „Nikola Tesla“ i dalje ima negativno poslovanje се појављује прво на Biznis i Finansije.

U ovogodišnjem izboru za najbolju zračnu luku, putnici su aerodromom sa najboljim kvalitetom usluge proglasili ciriški. On se ove godine posebno istakao i na planu brige o bezbednosti putnika budući da je detaljno sprovodio epidemiološke mere omogućivši putnicima zaštitne maske i sredstva za dezinfekciju. Ovaj aerodrom je pohvaljen i zbog blizine gradu ali i zato što nudi veoma brz a besplatan interneta.

Pored ciriškog, u trci za najbolji evropski aerodrom našli su se i Šiphol u Holandiji, El Prat u Barseloni, Berlin Brandenburg, hamburški aerodrom, londonski Hitrou, zračna luka u Istanbulu, zatim one u Lisabonu i Minhenu, te francuski aerodrom Šarl de Gol, rimski Fiumicino, Šeremetjevo u Moskvi, Bečki, a u uži izbor je ušao i aerodrom Adem Jašari u Prištini.

Foto: Pixabay

Чланак Ciriški aerodrom opet najbolji u Evropi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako se navodi u u rešenju, davalac državne pomoći je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a iz budžeta Srbije u prethodnoj godini društvu “Aerodromi Srbije” dodeljena je subvencija u ukupnom iznosu od 670 miliona dinara.

Od te sume, subvencije za upravljanje aerodromom “Konstantin Veliki” u Nišu iznosi 335 miliona dinara.

Komisija je ocenila da državna pomoć niškom aerodromu u 2020. godini predstavlja naknadu za obavljanje “delatnosti od opšteg ekonomskog interesa”.

Komisija je u martu pokrenula prethodni postupak u vezi dodele sredstava “Aerodoromima Srbije”, kako bi utvrdila postojanje potrebe za subvencijom, ali i ocenila usklađenost državne pomoći sa važećim propisima i preuzetim obavezama.

Aerodromi Srbije u 2020. godini ostvarili su negativan neto rezulatat (-119,9 miliona dinara), dok su godinu pre bili u plusu za 32,6 miliona dinara.

Aerodromi Srbije osnovani su 2016. godine. Preduzeće upravlja aerodromom Morava u Kraljevu i aerodromom Konstantin Veliki u Nišu.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Državna pomoć od 670 miliona dinara odobrena preduzeću Aerodromi Srbije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovog puta na čelu je Međunarodni aerodrom Hamad u Dohi, koji se godinama penje na listi.

Singapurski aerodrom ove godine je na trećem mestu.
Uspon Dohe na lestvici je u skladu sa napornim radom vodeće avio-kompanije Katar ervejz. Katarska vlada uložila je velika sredstva i u svog nacionalnog prevoznika i u svoj aerodrom.

Putnici Katar ervejza koji presedaju u Dohi mogu besplatno da obilaze grad, dobiju besplatan smeštaj i hranu (zavisno od dužine presedanja), uz još neke pogodnosti.

Aerodromi u Evropi i Aziji dominirali su ostatkom liste 2021. Japan je ukupno proglašen najbolje ocenjenom zemljom, sa tri aerodroma u prvih 10, uključujući oba tokijska (Narita i Haneda), prenosi Index.

Ovo je spisak prvih 10 aerodroma u kategoriji Najbolji aerodromi na svetu:

1. Međunarodni aerodrom Hamad (Katar)
2. Aerodrom Tokio Haneda (Japan)
3. Aerodrom Čangi (Singapur)
4. Međunarodni aerodrom Inčon (Južna Koreja)
5. Aerodrom Tokio Narita (Japan)
6. Aerodrom Minhen
7. Aerodrom Cirih
8. Londonski aerodrom Hitrou
9. Međunarodni aerodrom Kansai (Japan)
10. Međunarodni aerodrom Hongkong

S obzirom na to da je svet pogođen pandemijom, bilo je teško oceniti aerodrome. Skajtreks, nezavisna konsultantska grupacija avio-industrije sa sedištem u Velikoj Britaniji, pozabavila se tim pitanjem izradom druge liste za posebno pozivanje vazdušnih luka koje su dobro obavile rešavanje novih zdravstvenih i higijenskih protokola.

Umesto da ih rangira, Skajtreks je odlučio da jednostavno prizna dobar posao koji je izvršilo 39 aerodroma, abecednim redom. To je uključivalo rimski Fiumicino, kojem je prošle jeseni Skajtreks dao prvu ocenu aerodroma sa pet zvezdica kovid 19. Tokio Haneda takođe je dobio oznaku najčistijeg aerodroma.

Beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ među 10 najboljih u istočnoj Evropi

Beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ zauzeo je sedmo mesto na Skajtreksovoj listi najboljih aerodroma u istočnoj Evropi.

Ta lista izgleda ovako :

1. Aerodrom Budimpešta
2. Aerodrom Bukurešt
3. Aerodrom Talin
4. Aerodrom Riga
5. Aerodrom Kijev-Borispolj
6. Aerodrom Tbilisi
7. Aerodrom Beograd
8. Aerodrom Bratislava
9. Aerodrom Zagreb
10. Aerodrom Sofija

Inače, najbolji evropski aerodrom 2021. je onaj u Minhenu.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Najbolji aerodromi na svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, kako se navodi, usled prostornog ograničenja na postojećoj lokaciji aerodroma u Beogradu predviđena je nova lokacija na 10 km zapadno od aerodroma Nikola Tesla, odnosno 24 km od Beograda, u neposrednoj blizini auto-puta E70 na potezu Grmovac – Dobanovci – Deč.

Kompleks bi trebalo da bude površine oko 1.100 ha, sa tri poletno-sletne staze, dva putnička terminala, dva robna terminala, logističkom i slobodnom carinskom zonom, modernom navigacionom opremom i sistemom svetlosnog obeležavanja i Kodnom oznakom aerodroma 4F.

Kada je reč o Novom Sadu, gradnja je planirana na lokaciji koja se nalazi na oko 15 km jugoistočno od najvećeg grada na severu naše zemlje, u blizini auto-puta A1, na potezu Kovilj – Šajkaš – Budisava, sa obuhvatom od oko 300 ha i kodnom oznakom aerodroma 4E.

Neposredna blizina pruge predstavlja perspektivu za razvoj robnog, multimodalnog transporta, navedeno je u dokumentaciji.

Rekonstrukcije postojećih aerodroma

Postojeći kompleks aerodroma Nikola Tesla u Surčinu dobiće nove saobraćajne i infrstrukturne objekte, a u planu je i rekonstrukcija i dogradnja postojećih objekata. U dokumentaciji se navodi i prostorno trasiranje i tehničko definisanje povezivanja sa železničkim i drumskim saobraćajnicama i sistemom gradskog prevoza, formiranje kargo kompleksa i unapređenje postojećih i izgradnju novih aerodromskih sadržaja radi povećanja kapaciteta, u skladu sa očekivanim rastom broja putnika i obima robnog transporta.

Na aerodromu Konstantin Veliki u Nišu planirane su aktivnosti unapređenja usluga izgradnjom nove i rekonstrukcijom postojeće infrastrukture, kako bi aerodrom dobio status intermodalnog centra.

Kada je reč o aerodromu Morava u Кraljevu planirana je izgradnja nove i rekonstrukcija postojeće infrastrukture, kako bi se izvršilo odgovarajuće pozicioniranje namena, sadržaja, objekata i način povezivanja aerodroma na planiranu mrežu autoputeva (Moravski koridor) i drugo.

Aerodrom u Prištini očekuje izgradnja nove i rekonstrukcija postojeće infrastrukture. Planirano je i unapređenje regionalnih veza uspostavljanjem potrebnog obima saobraćaja na relaciji Beograd – Priština.

Nacrt Prostornog plana Srbije do 2035. godine od ponedeljka je na javnom uvidu.

Izvor: eKapija

Foto: Pixabay

Чланак Novi beogradski aerodrom gradiće se kod Dobanovaca се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mada je mitski status Beogradskog metroa nedostižan, nemačke vlasti su dale sve od sebe da konkurišu ovom epskom poduhvatu. Međunarodni aerodrom Berlin-Brandenburg „Vili Brant“ koji je otvoren 31. oktobra ove godine, zidao se kao „Skadar na Bojani“. Uspeo je da zakopa mit kako su Nemci opsesivni u planiranju, vojnički disciplinovani u realizaciji, maltene paranoični u kontroli, do beskraja alergični na aljkavost, apsolutno imuni na korupciju i transparentni do „gole kože“.

Umesto toga, pokazalo se da su potpali pod „balkansku meku moć“ i zadojili se propagandom „strpljen-spasen“, „ko čeka dočeka“ i sličnim narodnim umotvorinama, izniklim na bogatom iskustvu sa ovih prostora kako preživeti sopstvenu državu.

I posle kraja ima nastavak

Da ironija bude veća, aerodrom je nakon tolikog vremena konačno otvoren u – nevreme, usred pandemije, pa ne čudi da je sve prošlo maltene u tišini. Svečanost povodom otvaranja je obeležena skromno, sletanjem dva aviona Lufthanze i Izidžeta, sa simboličnim brojem putnika.

Cinični epilog je i u tome da će ovo zdanje, koje je umesto prvobitno planiranih 2,8 milijardi koštalo 10,3 milijardi evra, sada zapečatiti sudbinu dva aerodroma koja su prošle godine sa 35,6 miliona putnika pozicionirala Berlin na treće mesto po broju putnika u zemlji, iza Frankfurta i Minhena.

Prvi, bivši istočnoberlinski aerodrom Šenfeld, koji se nalazi preko puta novog berlinskog aerodroma pripojiće se ovom aerodromu kao Terminal pet. Ali još frekventniji, berlinski aerodrom Tigel je zatvoren zauvek, a poslednji let je imao 8. novembra.

Na sve to, stiže i „šlag na tortu“ u vidu najnovije vesti da je već sada vidljivo kako će novi aerodrom biti premali kad prođe pandemija. Zato je planirano proširenje koje će koštati dodatnih 2,3 milijarde evra i trebalo bi da se završi do 2030. godine.

Ova vest je postala nacionalni vic u Nemačkoj. Tamošnji mediji komentarišu da nakon nekoliko knjiga koje su već napisane o ovom slučaju, sada bi država mogla da dobije materijal i za seriju sa beskonačnim brojem sezona i tako bar donekle obezbedi sredstva za ovo „bure bez dna“.

Pred propašću i pre nego što se krenulo u gradnju

Ideja o izgradnji novog berlinskog aerodroma je rođena u istorijskom trenutku, odmah po ponovnom ujedinjenju Nemačke 1990. godine, kada je Berlin opet postao glavni grad jedinstvene države. U početku je sve delovalo tipično nemački, jer je već sledeće godine s tim ciljem država osnovala kompaniju Berlin Brandenburg Flughafen Holding GmbH (BBF). Ali odmah potom je te, baksuzne 1991. godine, kada je počeo i raspad Jugoslavije, nemački projekat oboleo od balkanskog sindroma.

Celih šest godina se raspravljalo o najpodobnijoj lokaciji za novi aerodrom, ali je državni holding osnovan radi njegove izgradnje za svaki slučaj kupio građevinsko zemljište na više mesta u pokrajini Brandenburg za 350 miliona evra. Prošlo je još sedam godina u bezuspešnim pokušajima da se državna firma proda privatnom investitoru, te da se ugovori koncesija na 50 godina uz uslov za izgradnju aerodroma.

Potraga za privatnim investitorima koji bi projektovali, izgradili i potom upravljali aerodromom se završila neslavno, jer nijedna privatna firma nije htela da se upušta u takav finansijski rizk bez garancija države. Tako je projekat koji još nije bio ni započet, praktično bio pred propašću 2003. godine.

Na kraju se BBF Holding transformirao u Flughafen Berlin Brandenburg GmbH (FBB) u suvlasništvu Grada Berlina, pokrajine Brandenburg i Savezne Republike Nemačke. U sastav nove firme su ušla i sva tri tadašnja berlinska aerodroma, već pomenuti Tegel i Šenfeld, kao i aerodrom Tempelhof.

Sve to je trajalo do 2004. godine, ali je dozvola za gradnju ponovo odložena jer su u međuvremenu iskrsle pravne komplikacije oko vlasništva nad zemljištem. Konačno, 2006. godine je dato zeleno svetlo za realizaciju, što je podrazumevalo i da se isele dva sela koja su bila na putu ambicioznom planu. Tadašnji gradonačelnik Berlina Klaus Voverajt je prilikom najave o početku radova izrekao i rečenicu po kojoj će ostati upamćen: „Dokazaćemo da tri javna vlasnika mogu da izgrade jedan takav projekat“.

Promene zakona zbog aerodroma

Gradonačelnik Voverajt je tada dao još jednu nesmotrenu izjavu – da će aerodrom biti završen do 2011 godine, te da će koštati 2,8 milijardi evra. Ovaj novac je kompanija FBB pribavila uglavnom zahvaljujući kreditima. Ali čim je počela gradnja, vrlo brzo je postalo jasno da ova suma ni izdaleka neće biti dovoljna.

Vlasnici su stalno imali nove želje i ideje, koje su arhitekte i građevinski inženjeri morali da uglave u već postojeće radove: dodatni međuspratovi, mostovi za putnike, lokacije za radnje i ugostiteljske objekte… U međuvremenu su se promenili i bezbednosni propisi Evropske unije, pa su morali da se proširuju i hodnici za kretanje putnika.

Stanje na gradilištu je 2009. godine stremilo haosu, a godinu dana kasnije je bankrotirao inženjerski biro koji je bio nadležan za tehničko opremanje aerodromske zgrade. Glavni arhitekta iz tog perioda je već tada imao dovoljno materijala za knjigu koju je kasnije i objavio, u kojoj navodi da su rokovi tempirani prema „političkom kalendaru“, koji nije imao nikakve veze sa realnošću. To, kako kaže, potvrđuje i odluka da se planirano otvaranje za 2011. odloži za samo osam meseci, iako je svima koji su bili angažovani na ovom projektu bilo jasno da je to apsolutno neizvodljivo.

Stigla je i 2012. godina, bez aerodroma ali sa troškovima koji su narasli na 4,3 milijarde evra. Tokom godina, projekat je gutao sve više novca. Ostaće zapamćen i po presedanu da je samo zbog njega promenjen i savezni zakon, ali i po dvostrukim aršinima Evropske unije koja se nekoliko puta napravila slepa i dozvolila ogromna državna zaduživanja radi izdavanja garancija.

Sve staje u dve reči: katastrofalna nestručnost

Uveliko su počele i prozivke po nemačkim medijima da se lažiraju građevinski izveštaji, sumnjičenja za korupciju, za prikrivanje nagomilanih problema… Kad su stručnjaci analizirali stanje posle otkazanog otvaranja 2012. godine, utvrdili su da je napravljeno preko 120.000 grešaka.

Na ovoj podugačkoj listi propusta naveli su sistem za zaštitu od požara koji ne funkcioniše, hiljade automatskih vrata bez priključka na struju, garaže s premalo gvožđa u armiranom betonu i predaleko postavljenim nosačima, pa je pretila opasnost od propadanja… Uz to, 170.000 kilometara kablova je postavljeno proizvoljno i to u preuskim šahtovima, što je, kako su ocenili, bilo krajnje rizično.

Na katastrofalno stanje političari su reagovali prebacivanjem krivice na izvođače, smenjivanjem celih timova i dovođenjem novih, koji su bili neupućeni šta su radili prethodnici i zato što nisu mogli da dođu do potpune dokumentacije. Primera radi, 2014. godine je na jednom berlinskom otpadu pronađeno mnoštvo građevinskih dokumenata vezanih za gradnju ovog aerodroma.

Slučajem su se bavila tri parlamentarna istražna odbora, a ceo izveštaj na hiljadu strana svodi se na zaključak: katastrofalna nestručnost na svim nivoima.

Bilo je potrebno osam godina da bi arhitekte, inženjeri, tehničari i građevinari sredili taj haos. Ali još u februaru ove godine je ostalo preko tri hiljade problema koji nisu bili rešeni, a 700 tehničkih rešenja nije dobilo odobrenje nadzornih tela. Ipak, aerodrom je otvoren 31. oktobra sa kapacitetom od 27 miliona putnika, što je sada dovoljno zbog pandemije, ali će kapaciteti morati da se proširuju kada ona prođe.

S druge strane, procenjuje se da će zbog pandemije novi Berlinski aerodrom izgubiti u 2021. oko 927 miliona evra. To će troškove za ovu „najveću sramotu u istoriji nemačkog avio saobraćaja“, kako novi aerodrom nazivaju mnogi mediji u Nemačkoj, podići na približno 11 do 12 milijardi evra. Za sada.

Marina Vučetić

Broj 180/181, decembar 2020/januar 2021

Foto: Pixabay

Чланак Novi Berlinski aerodrom: Skadar na Bojani, u nemačkoj produkciji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kompanija je u drugom kvartalu zabeležila ukupan prihod od 18,6 miliona dinara, dok je planom uprave predvđano ostvarenje ukupnih prihoda od 170,7 miliona dinara.

Aerodrom „Nikola Tesla“ je u prvom polugodištu zabeležio ukupan prihod od 186,9 miliona dinara (pad od 47,8 odsto) i gubitak od 362,8 miliona dinara u odnosu na prošlogodišnju dobit od 27,2 miliona dinara.

Glavni prihod kompanije tokom 25-ogodišnje koncesije trebalo bi da budu godišnje koncesione naknade u rasponu 4,5-16 miliona evra (a ne manje od pet odsto bruto prihoda), dok ostali detalji ugovora još nisu obelodanjeni, podsetili su brokeri Momentuma.

Koncesionar beogradskog aerodroma je francuska kompanija Vansi.

Izvor: Beta

Чланак Izostala naplata jednokratne koncesione naknade beogradskog aerodroma zbog „nastupanja slučaja više sile“ се појављује прво на Biznis i Finansije.