Japanska pivara Kirin rešila je da kupi australijskog proizvođača vitamina Blackmores za 1,88 milijardi australijskih dolara, što je nešto više od 1,24 milijarde američkih dolara.

Ovaj potez dolazi u trenutku kada je japanska kompanija rešila da proširi svoje poslovanje na zdravstvo, suočen sa smanjenjem prodaje piva u svojoj matičnoj zemlji i sve većom regulacijom tržišta alkohola.

– Kupovina Blackmoresa je veoma komplementarna našem postojećem poslovanju u oblasti nauke o zdravlju – navodi se u saopštenju.

Ova prodaja je i rešenje za Blackmores, jer se bori da povrati prodaju od pandemijskog pada. Pre pandemije australijska kompanija imala je koristi od prakse „daigou“, u kojoj su kineski potrošači kupovali robu u inostranstvu i nosili je nazad u Kinu.

Za kompaniju Kirin, ova kupovina je deo napora da se udalji od poslovanja sa alkoholom. Prodaja piva u Japanu opada već dugi niz godina zbog promena načina života među mladima.
Prošle godine, japanska vlada je pokrenula nacionalni konkurs pozivajući na ideje za podsticanje ljudi da piju više alkohola.

Istovremeno, Svetska zdravstvena organizacija poziva na stroža pravila za globalnu industriju alkohola, pozivajući vlade da postave više cene kako bi obeshrabrile konzumiranje alkoholnih pića.

Kirin, koji je širom sveta poznat po pivu, ima širi asortiman proizvoda u svojoj zemlji, uključujući bezalkoholna pića bez šećera. Takođe poseduje zdravstvene poslove i 2019. godine je započeo partnerstvo sa japanskom firmom za proizvode za negu kože i dijetetske suplemente Fancl.

Kirin je ranije rekao da ima za cilj da generiše 500 milijardi jena (3,7 milijardi dolara) godišnje od svog zdravstvenog poslovanja do kraja decenije. Nakon objave, akcije australijske firme porasle su za više od 20 odsto, što je najviše u poslednjih sedam godina.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Japanska pivara kupila fabriku vitamina: Propadaju jer mladi Japanci ne žele da piju alkohol се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vlada u Japanu je očitala lekciju svetskim tabloidima kako se pravi vest koja će sve oboriti s nogu. Vest je glasila da je Nacionalna poreska agencija u ovoj zemlji pokrenula kampanju „Sake Viva!“ u pokušaju da podstakne stanovnike, pre svega mlađe generacije, da više piju alkohol!?

Japanski poreznici su polovinom prošle godine otvorili nacionalni konkurs, kojim pozivaju Japance uzrasta od 20 do 29 godina da daju predloge koji mogu da vrate popularnost alkoholnim pićima među njihovim vršnjacima, počev od inovativnih proizvoda i atraktivnog dizajna, do novih načina promocije i prodaje uz korišćenje metaverzuma.

Razlog za ovako ekstravagantan potez je rapidan pad prodaje alkohola u Japanu, čime je izvršen državni udar na budžet. Zbog promena navika mladih Japanaca, godišnja potrošnja alkohola je „presušila“ sa prosečnih 100 litara po osobi na 75 litara, a udeo poreskih prihoda po ovom osnovu u ukupnim budžetskim prilivima je najniži za poslednje tri decenije. Početkom osamdesetih godina prošlog veka, taj udeo je iznosio 5%, a sada je pao na svega 1,7%. Japansko ministarstvo zdravlja je u isto vreme sramežljivo saopštilo „da se nada da će kampanja podsetiti ljude da piju samo odgovarajuću količinu alkohola“.

Suvi januar i trezni oktobar

Japan nije jedina zemlja u kojoj industriji alkoholnih pića počinje da preti suša. Prodaja alkohola u Škotskoj sunovratila se na najniži nivo u poslednjih 26 godina, u Australiji se nije prodavalo nikad manje alkohola još od šezdesetih godina prošlog veka, dok se u Italiji potrošnja alkohola za samo jednu deceniju smanjila za 23%. Slični trendovi beleže se u SAD, Velikoj Britaniji i drugim zapadnim zemljama, a najzaslužniji za ovakav zaokret su pripadnici takozvane generacije Z, koji više vole da ostanu trezni.

Izveštaj koji je objavio Berenberg Research pokazuje da generacija Z pije za oko 20% manje po pojedincu u poređenju s milenijalcima, dok potonji piju manje nego pripadnici X i bejbi bum generacije. Najnoviji mladi predvode globalne pokrete kao što su „suvi januar“ i „trezni oktobar“ kada se propagira potpuni alkoholni post, i najčešći su posetioci „suvih barova“ u kojima se služe alkoholna pića bez alkohola, šta god to značilo.

Ali dok ne presuši, tržište alkoholnih pića i dalje nije za otpis. To potvrđuju i podaci portala Statista da je ono prošle godine vredelo preko 1.500 milijardi dolara, od čega trećinu čine žestoka pića. Među njima je prednjačio viski sa vrednošću od 79,6 milijardi dolara, a u prvoj petorci su i rakija (57 milijardi), votka (41,25 milijardi), rum (14 milijardi) i džin (13 milijardi dolara).

Izveštaj konsultantske kuće IWSR, specijalizovane za industriju alkoholnih pića, pokazuje da mereno obimom proizvodnje, najveće učešće na svetskom tržištu ima Kina (21%), slede SAD (13%), Brazil (6%), Rusija i Nemačka sa po 5%, Meksiko (4%) i Velika Britanija (3%).

Što se u Rusiji proizvede, to se u Rusiji i popije

Kina je i najzaslužnija za to što je rakija tako visoko kotirana prema ostvarenoj tržišnoj vrednosti. Kineska rakija baiđu čini 35% svetske proizvodnje žestokih pića, a činjenica da je najprodavanije alkoholno piće u samoj Kini, obezbeđuje joj titulu najčešće konzumiranog žestokog pića u svetu. Baiđu čini više od petine prodaje svih alkoholnih pića na kineskom tržištu, i preko 90% u kategoriji žestokih pića.

Kinezi su, u isto vreme, drugi najveći svetski uvoznik žestokih pića, sa godišnjim uvozom vrednim oko četiri milijarde dolara. Od stranih žestokih pića, Kinezi najviše piju viski, konjak i votku i to pre svega generacije između 30 i 45 godina, koje su uzletele u klasu novih bogataša. Ostali radije posežu za domaćom rakijom, koja osim što je mnogo jeftinija, zbog veoma visokog procenta alkohola brže zagreje i „podigne raspoloženje“.

Ipak, Kina u uvozu alkohola daleko zaostaje za svojim najvećim rivalom, Sjedinjenim Državama, koje pored sopstvene proizvodnje dodatno uvezu žestokih pića za oko 10,7 milijardi dolara godišnje. Ali i tamo se više piju ona jeftinija, pa votka sa prometom od 7,3 milijarde dolara uveliko „šiša“ viski, koji se drži na oko 5,9 milijardi dolara. Slede tekila (5,2 milijarde) i konjak (3,5 milijarde), uz primetan rast tražnje za raznim koktelima, čija vrednost je dostigla oko 1,6 milijarde dolara na američkom tržištu.

A kako u napetom geopolitičkom trouglu Kina-SAD-Rusija, stoji država koju bije glas „da to što Rus može da popije, ne može niko“. Stručnjaci konsultantske kuće IWSR, tvrde da sankcije koje su zapadne zemlje uvele Rusiji zbog napada na Ukrajinu, gotovo da nisu imale posledice po ruske proizvođače alkohola. Razlog je jadnostavan – sve što se u Rusiji proizvede, uglavnom se u Rusiji i popije. Rusija je četvrto „alkoholno“ tržište u svetu po obimu proizvodnje, i to prvenstveno votke. Ruska votka čini skoro trećinu svetske proizvodnje ovog alkoholnog pića.

Međutim, preko 90% votke se popije u zemlji, a ostatak se pre izbijanja ukrajinskog rata najviše izvozio u Veliku Britaniju, Nemačku, SAD i Izrael. Ali i to su bile simbolične količine, budući da je ruska votka činila manje od 1% ukupno potrošene votke u SAD i oko 3% u Evropi. Rusija, s druge strane, uvozi svega 9% ukupne potrošnje alkohola, od čega trećinu čine žestoka pića, najviše viski.

Poljska verzija „unučića“

Iz navedenog je jasno da se srpski proizvođači rakije neće preterano usrećiti na ruskom i kineskom tržištu, i pored našeg „čeličnog prijateljstva“ sa ove dve države. Kakve su onda, šanse na tržištu Evropske unije? Podaci koje iznosi konsultantska kompanija „Global Data“, ukazuju da je pod istim krovom uočljiva podela između zapadnog i istočnog krila.

Tržište žestokih pića u Zapadnoj Evropi je prošle godine vredelo 95,54 milijarde dolara. Prema obimu proizvodnje prednjače Nemačka, Velika Britanija i Francuska, pri čemu su Britanci najveći izvoznici žestokih pića sa vrednošću izvoza od 7,67 milijardi dolara, dok su Francuzi izvezli za oko milijardu dolara manje. Zemlje koje po ovom pitanju takođe mnogo obećavaju su Švajcarska i Finska, a u Zapadnoj Evropi se najviše piju viski, votka, džin, likeri i rakija, s tim da je „sve uočljiviji rast potrošnje bezalkoholnih žestokih pića“, navodi „Global Data“.

Stanovnici u istočnom krilu EU teško da piju manje, ali piju jeftinije, pa je vrednost tržišta žestokih pića prošle godine iznosila 63,45 milijardi dolara. Kada se uporede podaci o obimu proizvodnje, prometu i izvozu žestokih pića, prednjače Poljska, Češka, Letonija i Mađarska. Poljska je najveće tržište i po obimu i po vrednosti proizvodnje, pre svega zahvaljujući proizvodnji votke. Poljska je četvrti po veličini proizvođač votke u svetu, posle Rusije, Ukrajine i SAD, i najveći u Evropskoj uniji, gde ima preko 35% udela u prodaji ovog pića. Poljaci od ukupno izvezene votke, više od 70% plasiraju na tržište EU, 16% na tržište SAD, u Kanadu odlazi 2%, a ostatak u države širom sveta, pri čemu najviše poljske votke u našem neposrednom susedstvu završi u Bosni i Hercegovini.

Poslednjih godina, u samoj Poljskoj je najpopularnija votka u malim flašicama od 100 i 200 mililitara, koje nazivaju „majmuni“ i za koje se upozorava u javnosti da proizvode ogromnu štetu jer podstiču alkoholizam. Kao i srpski „unučići“, ova pakovanja su jeftinija i dostupna širom zemlje, od trgovina, preko trafika do benzinskih pumpi. Procenjuje se da ove flašice dnevno kupuje oko tri miliona Poljaka, svih uzrasta i veoma različitog imovinskog stanja, od fizičkih radnika i šetača pasa, do jako dobro plaćenih stručnjaka.

Vladimir Adonov

Biznis & finansije 206, februar 2023.

Foto: Lukas Bato, Unsplash

Чланак Globalna proizvodnja žestokih pića: Svet u flaši се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zabeležena je konzumacija alkohola u svakoj zemlji u litrama čistog alkohola za piva, vina, žestoka i druga alkoholna pića na godišnjem nivou.

Prema podacima, prosečna svetska potrošnja iznosila je 6,18 litara, dok Evropa prednjači sa visokom koncentracijom većih konzumenata.

Prema istraživanju, najviše piju Česi (14,26), potom Letonci (13,19), Moldavci (12,85), Nemci (12,79) i Litvanci (12,78).

Visoko se kotiraju i Irci (12,75), Španci (12,67), žitelji Ugande (12,48), Bugari (12,46), Luksemburžani (12,45).

U Srbiji se, u proseku pije 8,85 litara. Muškarci piju 14,09 litara, a žene 3,93 litre.

U susednoj Hrvatskoj pije se tek nešto malo manje – 8,73 litara alkohola. Muškarci takođe piju mnogo više od žena – njihova je statistika 13,96 litara, dok žene piju 3,99 litara.

Značajno više se pije u Sloveniji, gde je prosek 12,11 litara. Slovenci godišnje popiju 18,86 litara, dok Slovenke popiju 5,67 litara.

Izvor: Danas.hr/021.rs

Foto: Pixabay

Чланак U kojim zemljama se pije najviše, a u kojim najmanje i gde je tu Srbija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za nekoliko godina, vaš automobil će verovatno znati da li ste previše popili i mogao bi da vas spreči da vozite — čak i ako mislite da ste dovoljno trezni za vožnju.

Stručnjaci kažu da bi sofisticirane tehnologije za otkrivanje alkohola koje su sada u razvoju mogle da spreče saobraćajne nesreće i spasu živote.

Te tehnologije će uskoro biti neophodne u svakom novom automobilu: Prošlogodišnji Zakon o ulaganjima u infrastrukturu i poslovima dao je američkoj saveznoj vladi rok do novembra 2024. da stvori pravilo kako će se ovi sistemi za prevenciju vožnje u pijanom stanju implementirati.

Proizvođači automobila i regulatori istražuju dva visokotehnološka sistema za detekciju alkohola.

Jedan automatski detektuje alkohol na vozačevom dahu; drugi ga meri kroz kožu vozača.Ranu verziju senzora daha trenutno testiraju vozači kamiona u Virdžiniji.

Obe tehnologije su dizajnirane da budu „pasivni“, odnosno neinvanzivni sigurnosni sistemi.

Sistem zasnovan na dahu je u daljem razvoju i mogao bi da bude spreman do 2024. godine.

Za razliku od postojećih alkometara, koji zahtevaju da osoba snažno duva u usnik, novi sistem automatski određuje koncentraciju alkohola kod vozača pomoću senzora u vratima ili stubu upravljača koji hvata dah osobe. Snop infracrvene svetlosti se zatim usmerava na molekule u dahu. Ako sistem otkrije da je odnos alkohola i ugljen-dioksida iznad zakonske granice, vozilo se neće pomeriti.

Sistem može da razlikuje dah vozača i putnika

Sistem može da razlikuje dah vozača i putnika, a roditelji ga mogu programirati za nultu toleranciju kako bi sprečili svoju maloletnu decu da voze nakon konzumiranja alkohola.

Sa druge strane, sistem zasnovan na dodiru mogao bi biti spreman do 2025. godine.

Očitava nivo alkohola u krvi vozača ispod površine kože pomoću senzora na dodir u dugmetu za paljenje automobila ili na menjaču. Senzor sija snop svetlosti na prst osobe i koristi blisku infracrvenu spektroskopiju tkiva za merenje.

Tehnologija je još uvek u razvoju. Jedan izazov: Inženjeri pokušavaju da reše problem vozača koji bi nosili rukavice.

U svakom slučaju, izgleda da za nekoliko godina nećemo moći da pomerimo auto ako smo konzumirali alkohol. Što je dobra stvar, zar ne?

Izvor: Telegraf/Kamatica.com

Foto: Pixabay

Чланак Vaš sledeći automobil možda neće hteti da krene ako ste pre toga popili се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mlađe generacije u Japanu piju manje alkohola od svojih roditelja, što utiče na proizvodnju i umanjuje državne prihode od poreza na pića kao što je sake (alkoholno piće napravljeno fermentacijom pirinča), prenosi Bi-Bi-Si.

Državna poreska agencija (NTA) pokrenula je kampanju, pod nazivom „Sake viva” u kojoj se traži od onih između 20 i 39 godina da daju predloge koji bi pomogli da se obnovi popularnost alkoholnih pića među svojim generacijama, čija potražnja je opala zbog promena načina života tokom pandemije koronavirusa i među mladima, prenosi Tanjug.

Konkurs, koji traje do 9. septembra, poziva na „nove proizvode i dizajne”, kao i na načine za promovisanje pijenja kod kuće, a najbolji predlozi će se zatim razvijati dalje uz pomoć stručnjaka pre nego što se u novembru prezentuju konačna rešenja.

Učesnici se podstiču da istraže metode prodaje koristeći najsavremenije tehnologije koji uključuju veštačku inteligenciju, navodi Bi-Bi-Si.

NTA je saopštila da je potrošnja alkohola u Japanu pala sa prosečnih 100 litara po osobi godišnje koliko je iznosila 1995. godine na 75 litara u 2020. godini.

Smanjenje prodaje alkohola pogodilo je japanski budžet i i dodatno povećalo budžetski deficit.

Takse na alkohol činile su 1,7 odsto japanskih poreskih prihoda u 2020. godini, tri odsto u 2011. i pet odsto u 1980. godini.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Smanjenje prodaje alkohola pogodilo je japanski budžet, podstiču da se pije više се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako se o njima mnogo manje zna, revolucije su potresale i jelovnike u srpskim kafanama. Ovi, nepravedeno zapostavljeni istorijski dokumenti mnogo toga govore o tome kako se Srbija snalazila u geopolitičkom zverinjaku, te da to nije bilo lako čak ni u kuhinji.

Uticaj onih čuvenih „500 godina pod Turcima“ je bio vidljiv u kafanskom jelovniku sve do polovine 19. veka. Ponuda je bila tipično balkansko-orijentalna. Ako ste hteli da prezalogajite u kafani, uključujući i beogradske, i obična i praznična trpeza sastojala se uglavnom od sledećih jela: razne čorbe, gibanica, kupus, pilav, đuveč, sarma, jagnjetina, čufte, musaka, ćurka, odvarak, kapama, janija, papazjanija, jela od ribe i slično.

Kafanskim kuhinjama pomagale su i furundžije, kojih je bilo mnogo u gradovima i koji su pekli sve što se u rernama peče – od pečenja do musake. Oni su gradskim domaćicama bili glavna ispomoć u spremanju prazničnih jela, ili ručkova za posebno svečane prilike u domaćinstvu.

Premijera ćevapčića u Beogradu

Prva revolucija u kafanskom jelovniku zbila se šezdesetih godina 19. veka. Pomenuta jela su i dalje bila veoma zastupljena, ali preko „južne pruge“, prvo Leskovca a potom i Niša, stižu gurmanske novine u vidu ćevapčića i ražnjića. Oni su vrlo brzo zauzeli vidno mesto u srpskim kafanama ali i u stomaku stanovnika, da ga više nikada ne izgube. Premijera novih jela s juga, u Beogradu je održana u kafani „Tanasko Rajić“ na Velikoj pijaci, današnjem Studentskom trgu.

Druga revolucija je bila znatno sporija, a što ne čudi kada imamo u vidu da je ona predstavljala približavanje srpskih jelovnika evropskim jelima. Pridruživanje Srbije Evropi i tada je teklo kilavo čak i u kafanama i izazivalo podele u kuhinji. Jedna struja je forsirala nemačku kuhinju. Tome su doprineli i domaći Nemci, pa su srpske kafane obogaćene i sledećom ponudom: šnicle, rinflajš, gulaš, knedle, puter, mileram, pite, rol-viršle, štrudle, krofne, torte…

Druga struja je naginjala italijanskoj i francuskoj kuhinji, što je zajedno sa domaćom tradicijom imalo za cilj da privuče što više domaćih i stranih gostiju. U Beogradu su se takvom ponudom isticali ugostiteljski objekti kao što su „Hajduk Veljko“ sa italijanskim i francuskim specijalitetima, „Srpski  kralj“, „Moskva“ i „Petrograd“ sa frarncuskim jelima, da bi potom najviđeniji lokali u gradu sve do pred Drugi svetski rat služili francusko-evropsku kuhinju, garniranu srpskim mezetlucima.

Evropski i patriotski jelovnici

Primera radi, jelovnik u „Srpskom kralju“ za doček nove 1929. godine glasi: džigerica u aspiku s portom; file od kuvanog smuđa na holandski način; piletina na florentinski način; pečena ćurka i prasetina; italijanska salata; puding s bademima; voće, kafa.

Evo i nešto drugačije ponude u „Džokej klubu“: potaž od šampinjona; hladna kečiga u sosu Remulada; praseće pečenje; prženi krompirići, sezonska salata; parfe od ananasa; Šantili krem; voće; kafa.

Uz to nudile su se i „odlična srpska kafa“, melanži, sladoledi, ledena kafa, najfinije poslastice, ili lešnik i kesten.

Ipak, najveći broj domaćih kafana, posebno onih skromnijih, nije se dao „stranom uticaju“, već je patriotski insistirao na principu „jedite domaće“, što kuvano, što sa roštilja ili iz furune. Uobičajena reklama je glasila: „Bogato sortiran roštilj i drugi mezetluci“. Ili vrlo sažeto: „Gurmanluci“.

Kiseli kupus na tri tavana

Recimo, u čuvenoj boemskoj kafani „Bums-keler“ hvalili su se 1911. godine da se „uz pivo uvek može dobiti friških ćevapčića, ražnjića, krezle, džigerice, mlada sira, putera, a svakog dana u šest sati po podne pečeno mlado jagnje na panju“. Zanimljivo je da je vlasnik ove patriotske kafane bio Nemac, a i sama kafana je dobila ime po dve nemačke reči: Bums, imenu vlasnika i keler, što na nemačkom znači podrum. Još je zanimljivije da su gosti zvali gazdu „Pera servilni“, jer su smatrali da se preterano ulaguje mušterijama. Ipak, to nije smetalo čuvenoj igračici Džozefini Bejker da dođe baš u ovu kafanu kako bi probala ćevapčiće.

U isto vreme, konkurerncija u vidu gazda Tase, vlasnika „Crvenog petla“, dičila se „kiselim kupusom na tri tavana“. Evo recepta ako ste mršavo večerali za samu novogodišnju noć, pa da nadoknadite. Dakle, u lonac od 20 litara stavite red kupusa, red slanine, red kupusa, potom red usloljenog suvog mesa i opet red kupusa, te na kraju red svinjskog paufleka. Sve to zajedno bi trebalo da se krčka ravno trideset sati (što sa novogodišnjim poskupljenjem struje možda i nije najbolja ideja), i da se povremeno protrese da kupus ne zagori.

U reklamama ugostitelja pominjali su se još: alaska čorba, riblji đuveč, jagnjeća crevca, ćubasrija, divljač – srna, fazan, jarebica, šljuka, a u „Kolarcu“ i zečevi. Tu su i predjela: užička pršuta, čačanski kajmak, proja, šarplaninski i lipski sir, kačkavalj, kobasice, krvavice, švargle, čvarci, mesnjače, kajgana. Pa uz sve to i ajvar. Ako se nije štedelo na jelu, često se štedelo na reklami, pa je pisalo samo ovo: „Piće prvoklasno, kuhinja odlična“.

Alkohol, alkohol, i opet alkohol

Kad smo već kod pića i one „vredi da se zalije“, u Srbiji su prvom polovinom 19. veka u kafanskoj ponudi alkohola suvereno vladali rakija i vino. Tek u drugoj polovini istog stoleća počinje da im se pridružuje pivo u većim količinama, a zatim i razna strana pića. Glavne rakije su očekivano bile lozovača, šljivovica i komovica, pa užička klekovača, bilo u ljutoj, bilo u mekšoj varijanti.

Najpopularnija vina bila su smederevska, župska i krajinska, a pominju se i karlovačko, kameničko, jeličko, požarevačko, tikveško i tursko vino. Kasnije se ovom društvu pridružilo i dalmatinsko crno vino, dok su finiji lokali točili mađarsko i belo crkveno vino, strane likere i šampanjac. U ponudi su bila i francuska vina i likeri, konjak, Jamajka rum, pa čak i apsint i to u dve varijante – švajcarski i francuski.

Kod piva dominiraju dve domaće pivare – „Vajfert“ i „Bajloni“ – a prisutna je i „Jagodinska pivara“ koja je prodavala „Mrko pivo Kosovo“ 1899. godine. Od stranih su se najviše reklamirala piva iz čeških, nemačkih i austrijskih pivara.

Kakvo je zdravlje naroda

Bolji lokali točili su jedno domaće i jedno strano pivo, a onaj ko je nudio Vajfertova piva nije imao u ponudi Bajlonijeva i obrnuto. Drugim rečima, i tada se plaćao „ekskluzivni ulazak“ u kafanu. Poslednjih decenija 19. veka cena krigle stranog piva obično je koštala oko 40 para, a domaćeg oko 25 para, da bi prvih decenija 20. veka poskupeli na oko 50, odnosno 30 para.

Od bezalkoholnih pića obično se pominju samo kafa ili melanži, ali je kafana „Njujork“ na Terazijama 1895. godine nudila „prvi malina sok sa topčiderskom vodom“.

Šta je ko pio najbolje otkriva jedan državni izveštaj o zdravlju naroda iz 1881. godine: „Što se tiče alkoholnih pića, to se za varoš Beograd može kazati da prostija klasa mnogo troši rakije, i to ljute; samo bogatija klasa troši vino i pivo“.

Biznis i finansije- bif.rs, autor Zorica Žarković      

Чланак Revolucije u kafanskom jelovniku u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Predstavnici ruskog zdravstvenog sektora saopštili su da vakcina neće biti efikasna ukoliko se konzumira zajedno sa alkoholom.

Inače, vakcina pod imenom Sputnik V se prima dva puta u razmaku od tri nedelje. Međutim, nije preporučljivo piti alkohol dve nedelje pre i šest nedelja posle imunizacije, što se, bar u šalama, za Ruse smatra prilično dugačkim periodom.

Možda ruska ljubav prema alkoholu piću jeste stereotip, ali reakcija javnosti na ovu vest pokazuje da u njemu ipak ima malo istine. Na društvenim mrežama i u medijima pojavilo se mnoštvo šaljivih komentara, poput onog da će Rusi morati da poste duže i od Isusa, da pola zemlje neće stvoriti imunitet uprkos vakcini, isl.

Ipak, prava istina je da je, kako saopštava Svetska zdravstvena organizacija, između 2003. i 2016. godine konzumacija votke u Rusiji smanjena za 43 odsto. Ako već nemaju cug kao nekad, Rusi će bar imati imunitet na koronu.

Izvor: Euronews

Foto: klimkin, Pixabay

Чланак Vakcina ili votka, pitanje je sad се појављује прво на Biznis i Finansije.

Proizvođači alkoholnih pića sada se okreću proizvodnji dezinfikacionih sredstava, koristeći velike zalihe alkohola ili privremeno obustavljajući proizvodnju svojih pića.

Američka Kancelarija za oporezivanje i trgovinu alkoholom i duvanom je izuzela proizvođače alkoholnih pića iz obaveze da dobiju ovlašćenje koje je obično potrebno za proizvodnju sredstava za dezinfekciju ruku. Uprava za hranu i lekove, koja reguliše proizvodnju sredstava za sanitizaciju, saopštila je prošle nedelje da neće preduzimati mere protiv kompanija koje proizvode sredstva za dezinfekciju ruku na bazi alkohola.

Pored proizvođača viskija, votke i drugih žestog pića, proizvodnji sredstava za dezinfekciju ruku su se neočekivano pridružile i neke druge kompanije. U ovu akciju se uključila i Larouz (LaRose) koja proizvodi igračke, ali i bojice i lekove za decu.

Proizvođači pića kažu da imaju opremu, znanje i ljude za proizvodnju dezinfekcionih sredstava. Pojedine destilerije ustupaju ta sredstva neprofitnim organizacijama. Neke ih i same dele besplatno u zajednici u kojoj posluju, uprkos gubicima koje trpe u proizvodnji žestokih pića zbog zatvaranja restorana i kafića.

Prva ispitivanja tržišta nagoveštavaju da tri četvrtine od oko 2.000 američkih kraft destilerija razmatra pravljenje sredstva za dezinfekciju ruku. Cilj je pomoći zdravstvenim radnicima, policiji i široj javnosti. Destilerije koje su se odlučile na takav korak slede uputstva Svetske zdravstvene organizacije. Ali, kako pišu američki mediji, sada se pojavio novi problem – nestašica plastičnih boca na tržištu za pakovanje sredstava za dezinfekciju, za kojima je takođe višetruko porasla potražnja.

Чланак Proizvodnja dezinfekcionih sredstava umesto viskija i votke се појављује прво на Biznis i Finansije.