Odluka američkog Vrhovnog suda da ukine presudu u slučaju Rou protiv Vejda i time otvori vrata za zabranu abortusa u više država, izazvala je buru u javnosti. Ta bura se već danima ne smiruje, kritike su sve brojnije – od onih o ukidanju osnovnih prava žena, preko onih o potencijalnom uništavanju ženskog reproduktivnog zdravlja, pa sve do kritika o licemerju budući da američke vlasti ne mogu da obezbede ni stabilno snabdevanje hranom za bebe, a toliko „brinu“ o bebama.

Zabrana abortusa međutim ne otvara samo etička i pitanja ljudskih prava, već i neka ekonomska. Određene kompanije su već najavile da će svojim zaposlenima, ukoliko za tim bude potrebe, plaćati put i intervencije u državama u kojima je dozvoljen abortus. Istovremeno je opstanak klinika u kojima su se vršili abortusi doveden pod znak pitanja.

Međutim, ima i onih kojima je, bar ekonomski, pogodovala zabrana abortusa. Naime, američke apoteke i druge trgovine beleže veliki rast prodaje pilula za jutro posle – sredstva koje sprečava trudnoću ukoliko se uzme u 72 sata posle nezaštićenog odnosa. Pojedine drogerije su čak morale da ograniče prodaju ovih pilula na tri po osobi.

Najpopularnija pilula te vrste u Americi je Plan B, koja se ovih dana prodaje gotovo mahnito. No, pitanje je da li će i ona ubuduće moći da se nađe u slobodnoj prodaji budući da ova pilula ne sprečava začeće već sprečava oplođenu jajnu ćeliju da se „ugnezdi“ u materici. To znači da bi i ona mogla da se nađe na listi zabranjenih sredstava, u zavisnosti od tumačenja zakona o zabrani abortusa u različitim državama.

Foto: Pixabay

Чланак SAD: Zabrana abortusa podstakla prodaju pilula za jutro posle се појављује прво на Biznis i Finansije.

Primera radi, vrednost akcija kompanije “Siga” porasla je za 40 odsto, kompanije “Emergent Biosolutions” za 12 procenata, “Tonix Pharmaceuticals” za 15 odsto itd. Svima njima je zajedničko jedno – u pitanju su proizvođači terapije za velike boginje kojom se mogu lečiti i majmunske.

Da podsetimo, majmunske boginje izaziva virus koji pripada istoj porodici virusa kao i velike boginje. Zato su, prema tvrdnjama naučnika, oni koji su primili vakcinu protiv Variole vere u velikoj meri bezbedni i od ovog tipa boginja.

Tražnja za lekovima za iskorenjenu bolest

Majmunske boginje postoje već decenijama, ali ne u razvijenom delu sveta već u tropskim predelima u centralnoj i zapadnoj Africi. S obzirom na to kako svet funkcioniše, posebno kada su u pitanju siromašne zemlje, vrlo verovatno je to razlog što u proteklih 50 godina, koliko majmunske boginje postoje na Crnom kontinentu, nije mnogo urađeno na polju unapređenja njihovog lečenja.

Međutim, nedavno su se majmunske boginje pojavile i u Evropi i Severnoj Americi. Ljudi su u strahu počeli da se raspituju kako se leče ove boginje. Strah je verovatno pojačalo i sve što nam se dešavalo u prethodne dve godine sa korona virusom. Međutim, često nam promiče upozorenje stručnjaka da se ove boginje ne šire tako lako kao korona, i da u razvijenim zemljama još uvek niko od njih nije preminuo, zahvaljujući adekvatnoj terapiji.

Ta terapija se sastoji od terapije za druge bolesti, budući da još uvek nije kreiran lek za majmunske boginje. Upravo zbog toga je skočila vrednost kompanija koje proizvode terapiju za najsrodniji tip boginja – velike boginje. U pitanju su antiviralni lekovi ali i vakcine koje sprečavaju zaražavanje.

Ako se pitate zašto bi neko pravio ili čuvao vakcine za boginje koje su iskorenjene još 80-ih godina prošlog veka odgovor je vrlo jednostavan – radi se o naporima država i kompanija da se zaštite od mogućeg bioterorističkog napada velikim boginjama.

Izvor: Kvarc

Foto: Pixabay

Чланак Proizvođačima terapije za velike boginje raste vrednost na berzama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na sam pomen farmaceutske industrije većina građana Srbije, a pogotovo pristalice teorije zavera svega i svačega, odmah pomisle da ona „zgrće“ milione u vreme pandemije korona virusa. Međutim, iako je prošle godine bila u porastu proizvodnja lekova ona je ove godine smanjena, tako da je dobit farmaceutskih kompanija značajno manja nego u godinama pre pandemije i u sadašnjim otežanim uslovima za poslovanje svih privrednih grana neizvesno je kakvi će biti trendovi u narednom periodu.

Izvesno je samo da je farmaceutska industrija na prvoj liniji odbrane od korona virusa i da je dobro radila taj posao. U Srbiji nije bilo nestašice nijednog leka, zdravstvene ustanove i apoteke su dobro snabdevene lekovima i svim medicinskim preparatima, a država na vreme ispunjava svoje obaveze prema dobavljačima.

U Srbiji ima dvadesetak proizvođača lekova, a vrednost tog tržišta se procenjuje na oko 900 miliona evra. Prosečan godišnji rast tržišta lekova pre pandemije bio je oko 10 odsto, a u prošloj i ovoj godini jedva da je nekoliko procenata.

Ovogodišnji pokazatelji lošiji

Prema proračunima Privredne komore Srbije (PKS), a na osnovu podataka Agencije za privredne registre, industrijska proizvodnja u sektoru prerađivačke industrije povećana je za 0,1 odsto u 2020. u odnosu na 2019. godinu, a proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata je beležila rast od 2,3 odsto.

Zalihe gotovih proizvoda, ukoliko se posmatra decembar 2020. godine u odnosu na prosek 2019. godine, bile su veće za 5,5 odsto u prerađivačkoj industriji, a u proizvodnji farmaceutskih proizvoda i preparata za 13,4 odsto. Cene u proizvodnji osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata su u decembru 2020. godine u odnosu na decembar 2019. godine povećane za 0,9 odsto. Broj zaposlenih u proizvodnji lekova prošle godine smanjen je za 0,7 odsto, na 4.498. radnika.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u 2020. izvoz proizvoda farmaceutske i medicinske delatnosti iznosio je 465,7 miliona evra, što čini 2,7 odsto ukupnog izvoza Srbije. U odnosu na 2019. godinu zabeležen je rast izvoza od 5,4 odsto. Istovremeno je uvoz dostigao 1,5 milijardi evra, što je međugodišnji rast od 21,1 odsto, i čini 6,5 odsto ukupnog uvoza.

Najveći deficit je zabeležen u spolјnotrgovinskoj razmeni farmaceutskih proizvoda i preparata i iznosio je 828,1 milion evra, uz pokrivenost uvoza izvozom od 26,1 odsto, dok najveću pokrivenost uvoza izvozom beleži razmena medicinskih i stomatoloških instrumenata i materijala, 74,2 odsto.

U 2021. godini, uglavnom zbog visoke prošlogodišnje baze, brojke su nepovoljnije za farmaceutsku industriju. Od januara od kraja avgusta proizvodnja ima pad od četiri odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. U drugom kvartalu je broj zaposlenih u proizvodnji lekova smanjen za dva odsto, na 4.542 radnika.

Smanjen je i izvoz osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata za osam odsto i iznosio je 176 miliona evra, dok je uvoz veći za 18,1 odsto. Neto priliv stranih direktnih investicija u taj sektor bio je 1,2 miliona evra.

„Farmaceutska industrija je u potpunosti uspela da odgovori na sve zahteve zdravstvenog sistema Srbije u uslovima otežanog snabdevanja sirovinama i organizovanja proizvodnje, zdravstvene ustanove svih nivoa su pravovremeno dobijale neophodne lekove i medicinska sredstva. Svi učesnici u lancu snabdevanja, od proizvođača preko veledrogerija pa do apoteka, su veoma brzo uskladili svoje aktivnosti sa povećanim i promenjenim potrebama zdravstvenog sistema“, rekla je za „B&F“ Mirjana Vučićević, sekretar Udruženja za farmaciju i medicinsku delatnost PKS.

Istakla je da su veledrogerije sa svojim celokupnim resursima bile na raspolaganju zdravstvenim ustanovama – kliničko bolničkim centrima, klinikama, institutima, bolnicama, apotekama, kao i Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) za realizaciju isporuka 24 časa dnevno, svih sedam dana u nedelji.

Regulisanje dugovanja

Na pitanje da li postoje dugovi države prema veledrogerijama za isporučene lekove, ona je podsetila da je Zaklјučkom Vlade iz februara 2019. godine data saglasnost RFZO da izmiruje obaveze zdravstvenih ustanova u javnoj svojini, prema dobavlјačima za isporučene lekove i medicinska sredstva po osnovu sprovedenih centralizovanih javnih nabavki.
Cilj je bio, kako je objasnila, da se obustavi procesa dugogodišnjeg dugovanja zdravstvenih ustanova za nabavljene lekove i bolje kontrolišu troškovi lečenja osiguranih lica.

„Država je prepoznala poteškoće veledrogerija u njihovom redovnom funkcionisanju i pronašla način da se veledrogerijama za isporučene lekove plati veći deo višegodišnjeg duga. Rebalansom budžeta u 2020. godini opredeljena su sredstva kojim su izmirena dugovanja za lekove nastala pre uvođenja direktnog plaćanja preko RFZO i to u iznosu od 1,077 milijardi dinara“, navela je Vučićević.

Dugovi države prema veledrogerijama su 2019. iznosili 12 milijardi dinara. Što se tiče dugovanja javnih apoteka, čiji su osnivači jedinice lokalne samouprave, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti predviđena je obaveza lokalnih samouprava da kao solidarni dužnici plate dug, najkasnije do 31. decembra 2021. Taj dug je oko 2,6 milijardi dinara, od čega je 1,6 milijardi pokriveno protokolima i reprogramima.

Redovne isporuke inovativnih lekova

U dve pandemijske godine i snabdevanje inovativni lekovima je bilo za pohvalu, iako sa puno izazova za tu industriju.

„Inovativni lekovi su specifični utoliko što se proizvode na jednom mestu za čitav svet, što znači da se kompletan portfolio mora uvoziti u našu zemlju gde ne postoje proizvodni kapaciteti za visoko sofisticirane inovativne lekove, pogotovo iz reda biotehnoloških proizvoda. Zbog toga je glavni izazov predstavljalo obezbediti nesmetan promet inovativnih lekova u pandemijskim uslovima smanjenih transportnih kapaciteta, novouvedenih granica i dodatnih kontrolnih pregleda. Zahvaljujući izuzetnim naporima i neophodnoj fleksibilnosti u pravljenju planova, uspeli smo da na ove izazove odgovorimo na adekvatan način, pa od početka pandemije ni u jednom trenutku nije došlo do ugrožavanja redovnog snabdevanja naše zemlje inovativnim lekovima“, rekao je za „B&F“ Bojan Trkulja, predsednik Udruženja proizvođača inovativnih lekova „Inovia“.

Prošle godine je na Listu lekova uvedeno 16 novih inovativnih terapija, a Trkulja očekuje da će se do kraja ove godine desiti najveće proširenje Liste inovativnim lekovima u poslednjih nekoliko godina, budući da je RFZO obezbedio čak 5,8 milijardi dinara za nove inovativne terapije.

„Kada je u pitanju primena inovativnih lekova koji su već na Listi lekova, glavni problem predstavlja opterećenost zdravstvenog sistema posledicama pandemije, usled čega je tokom velikog dela godine jedan broj bolnica prebačen u kovid sistem, čime se umanjuje kapacitet za dijagnostičke ali i kontrolne preglede. Iako lekova ima dovoljno, ograničena dostupnost zdravstvenih kapaciteta koji se bore sa pandemijom rezultira suboptimalnim lečenjem, čije posledice će biti bolje poznate tek po izlasku iz trenutne pandemije“, ukazao je Trkulja.

Prema inovativnoj farmaceutskoj industriji, po njegovim rečima ne postoje dugovi za isporučene lekove i svi računi se plaćaju u rokovima koji su u skladu sa uobičajenom praksom.

„To jeste veoma važno i jedan od garanta redovnosti isporuka lekova na našem tržištu i država zaslužuje pohvalu zbog toga što redovnost plaćanja čak ni u pandemijskim uslovima nije bila ugrožena“, ocenio je Trkulja.

Marica Vuković

Biznis & finansije, Biznis top 2020/21

Foto: Pixabay

Чланак Proizvodnja lekova u padu: Posustaju igrači na prvoj liniji odbrane od pandemije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Deonice Eastman Kodak Co. skočile su za 2,441% ove sedmice dostizanjem tržišne vrednosti od gotovo dve milijarde dolara, nakon što je kompanija osvojila vladin zajam za pomoć u proizvodnji sastojaka koji se koriste u ključnim generičkim lekovima za borbu protiv koronavirusa.

Kodak, istorijski fotografski div čiji su poslovi i deonice opustošili prelaskom na kamere bez filmova, u sredu je dobio na vrednosti čak 655%, što je pokrenulo najmanje šest zaustavljanja trgovanja zbog nestabilnosti. Trgovano je sa više od 110 miliona deonica, što je 23 puta više od uobičajenog volumena.

Vrednost kompanije popela se na 1,99 milijardi dolara u New Yorku, sa oko sramežljivih 100 miliona dolara nakon zatvaranja u petak.

Deonice Kodaka utrostručile su se u utorak zbog vesti o kreditu u iznosu od 765 miliona dolara kako bi kompanija deo svoje kompanije preuredila za proizvodnju sastojaka za lekove.

Zajam razvojne banke bio je prvi takve vrste prema Zakonu o odbrambenoj proizvodnji u saradnji sa Sjedinjenim Državama.
Ministarstvo dobrane namenilo ga je za ubrzanje proizvodnje lekova koji su u manjku, i onih koji se smatraju kritičnim za lečenje Covid-19, uključujući hidroksiklorokin, kontroverzni antimalarski lek na koji se pozivao predsednik Donald Trump.

Izvor: Indikator.ba

Foto: Pixabay

Чланак Kodak sa tržišta fotografije prelazi u faramceutskog proizvođača, akcije se utrostručile се појављује прво на Biznis i Finansije.