Home TekstoviB&F Plus Proizvodnja lekova u padu: Posustaju igrači na prvoj liniji odbrane od pandemije

Proizvodnja lekova u padu: Posustaju igrači na prvoj liniji odbrane od pandemije

by bifadmin

Prosečan godišnji rast tržišta lekova pre pandemije bio je oko 10 odsto, a u prošloj i ovoj godini jedva da je nekoliko procenata. U 2021. godini, uglavnom zbog visoke prošlogodišnje osnove, brojke su nepovoljnije za farmaceutsku industriju. Pali su proizvodnja, izvoz i broj zaposlenih.

Na sam pomen farmaceutske industrije većina građana Srbije, a pogotovo pristalice teorije zavera svega i svačega, odmah pomisle da ona „zgrće“ milione u vreme pandemije korona virusa. Međutim, iako je prošle godine bila u porastu proizvodnja lekova ona je ove godine smanjena, tako da je dobit farmaceutskih kompanija značajno manja nego u godinama pre pandemije i u sadašnjim otežanim uslovima za poslovanje svih privrednih grana neizvesno je kakvi će biti trendovi u narednom periodu.

Izvesno je samo da je farmaceutska industrija na prvoj liniji odbrane od korona virusa i da je dobro radila taj posao. U Srbiji nije bilo nestašice nijednog leka, zdravstvene ustanove i apoteke su dobro snabdevene lekovima i svim medicinskim preparatima, a država na vreme ispunjava svoje obaveze prema dobavljačima.

U Srbiji ima dvadesetak proizvođača lekova, a vrednost tog tržišta se procenjuje na oko 900 miliona evra. Prosečan godišnji rast tržišta lekova pre pandemije bio je oko 10 odsto, a u prošloj i ovoj godini jedva da je nekoliko procenata.

Ovogodišnji pokazatelji lošiji

Prema proračunima Privredne komore Srbije (PKS), a na osnovu podataka Agencije za privredne registre, industrijska proizvodnja u sektoru prerađivačke industrije povećana je za 0,1 odsto u 2020. u odnosu na 2019. godinu, a proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata je beležila rast od 2,3 odsto.

Zalihe gotovih proizvoda, ukoliko se posmatra decembar 2020. godine u odnosu na prosek 2019. godine, bile su veće za 5,5 odsto u prerađivačkoj industriji, a u proizvodnji farmaceutskih proizvoda i preparata za 13,4 odsto. Cene u proizvodnji osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata su u decembru 2020. godine u odnosu na decembar 2019. godine povećane za 0,9 odsto. Broj zaposlenih u proizvodnji lekova prošle godine smanjen je za 0,7 odsto, na 4.498. radnika.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u 2020. izvoz proizvoda farmaceutske i medicinske delatnosti iznosio je 465,7 miliona evra, što čini 2,7 odsto ukupnog izvoza Srbije. U odnosu na 2019. godinu zabeležen je rast izvoza od 5,4 odsto. Istovremeno je uvoz dostigao 1,5 milijardi evra, što je međugodišnji rast od 21,1 odsto, i čini 6,5 odsto ukupnog uvoza.

Najveći deficit je zabeležen u spoljnotrgovinskoj razmeni farmaceutskih proizvoda i preparata i iznosio je 828,1 milion evra, uz pokrivenost uvoza izvozom od 26,1 odsto, dok najveću pokrivenost uvoza izvozom beleži razmena medicinskih i stomatoloških instrumenata i materijala, 74,2 odsto.

U 2021. godini, uglavnom zbog visoke prošlogodišnje baze, brojke su nepovoljnije za farmaceutsku industriju. Od januara od kraja avgusta proizvodnja ima pad od četiri odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. U drugom kvartalu je broj zaposlenih u proizvodnji lekova smanjen za dva odsto, na 4.542 radnika.

Smanjen je i izvoz osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata za osam odsto i iznosio je 176 miliona evra, dok je uvoz veći za 18,1 odsto. Neto priliv stranih direktnih investicija u taj sektor bio je 1,2 miliona evra.

„Farmaceutska industrija je u potpunosti uspela da odgovori na sve zahteve zdravstvenog sistema Srbije u uslovima otežanog snabdevanja sirovinama i organizovanja proizvodnje, zdravstvene ustanove svih nivoa su pravovremeno dobijale neophodne lekove i medicinska sredstva. Svi učesnici u lancu snabdevanja, od proizvođača preko veledrogerija pa do apoteka, su veoma brzo uskladili svoje aktivnosti sa povećanim i promenjenim potrebama zdravstvenog sistema“, rekla je za „B&F“ Mirjana Vučićević, sekretar Udruženja za farmaciju i medicinsku delatnost PKS.

Istakla je da su veledrogerije sa svojim celokupnim resursima bile na raspolaganju zdravstvenim ustanovama – kliničko bolničkim centrima, klinikama, institutima, bolnicama, apotekama, kao i Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) za realizaciju isporuka 24 časa dnevno, svih sedam dana u nedelji.

Regulisanje dugovanja

Na pitanje da li postoje dugovi države prema veledrogerijama za isporučene lekove, ona je podsetila da je Zaključkom Vlade iz februara 2019. godine data saglasnost RFZO da izmiruje obaveze zdravstvenih ustanova u javnoj svojini, prema dobavljačima za isporučene lekove i medicinska sredstva po osnovu sprovedenih centralizovanih javnih nabavki.
Cilj je bio, kako je objasnila, da se obustavi procesa dugogodišnjeg dugovanja zdravstvenih ustanova za nabavljene lekove i bolje kontrolišu troškovi lečenja osiguranih lica.

„Država je prepoznala poteškoće veledrogerija u njihovom redovnom funkcionisanju i pronašla način da se veledrogerijama za isporučene lekove plati veći deo višegodišnjeg duga. Rebalansom budžeta u 2020. godini opredeljena su sredstva kojim su izmirena dugovanja za lekove nastala pre uvođenja direktnog plaćanja preko RFZO i to u iznosu od 1,077 milijardi dinara“, navela je Vučićević.

Dugovi države prema veledrogerijama su 2019. iznosili 12 milijardi dinara. Što se tiče dugovanja javnih apoteka, čiji su osnivači jedinice lokalne samouprave, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti predviđena je obaveza lokalnih samouprava da kao solidarni dužnici plate dug, najkasnije do 31. decembra 2021. Taj dug je oko 2,6 milijardi dinara, od čega je 1,6 milijardi pokriveno protokolima i reprogramima.

Redovne isporuke inovativnih lekova

U dve pandemijske godine i snabdevanje inovativni lekovima je bilo za pohvalu, iako sa puno izazova za tu industriju.

„Inovativni lekovi su specifični utoliko što se proizvode na jednom mestu za čitav svet, što znači da se kompletan portfolio mora uvoziti u našu zemlju gde ne postoje proizvodni kapaciteti za visoko sofisticirane inovativne lekove, pogotovo iz reda biotehnoloških proizvoda. Zbog toga je glavni izazov predstavljalo obezbediti nesmetan promet inovativnih lekova u pandemijskim uslovima smanjenih transportnih kapaciteta, novouvedenih granica i dodatnih kontrolnih pregleda. Zahvaljujući izuzetnim naporima i neophodnoj fleksibilnosti u pravljenju planova, uspeli smo da na ove izazove odgovorimo na adekvatan način, pa od početka pandemije ni u jednom trenutku nije došlo do ugrožavanja redovnog snabdevanja naše zemlje inovativnim lekovima“, rekao je za „B&F“ Bojan Trkulja, predsednik Udruženja proizvođača inovativnih lekova „Inovia“.

Prošle godine je na Listu lekova uvedeno 16 novih inovativnih terapija, a Trkulja očekuje da će se do kraja ove godine desiti najveće proširenje Liste inovativnim lekovima u poslednjih nekoliko godina, budući da je RFZO obezbedio čak 5,8 milijardi dinara za nove inovativne terapije.

„Kada je u pitanju primena inovativnih lekova koji su već na Listi lekova, glavni problem predstavlja opterećenost zdravstvenog sistema posledicama pandemije, usled čega je tokom velikog dela godine jedan broj bolnica prebačen u kovid sistem, čime se umanjuje kapacitet za dijagnostičke ali i kontrolne preglede. Iako lekova ima dovoljno, ograničena dostupnost zdravstvenih kapaciteta koji se bore sa pandemijom rezultira suboptimalnim lečenjem, čije posledice će biti bolje poznate tek po izlasku iz trenutne pandemije“, ukazao je Trkulja.

Prema inovativnoj farmaceutskoj industriji, po njegovim rečima ne postoje dugovi za isporučene lekove i svi računi se plaćaju u rokovima koji su u skladu sa uobičajenom praksom.

„To jeste veoma važno i jedan od garanta redovnosti isporuka lekova na našem tržištu i država zaslužuje pohvalu zbog toga što redovnost plaćanja čak ni u pandemijskim uslovima nije bila ugrožena“, ocenio je Trkulja.

Marica Vuković

Biznis & finansije, Biznis top 2020/21

Foto: Pixabay

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar