Poreznici, zasad, odgovaraju da nisu ni znali koliko ih je, pa ni dosadašnji saldo ne iznenađuje. Učesnici u osmišljavanju rešenja za poreski tretman radnika na internetu, s druge strane, ne isključuju mogućnost da ima onih koji zarade primaju na račune u inostranstvu i duboko veruju da su još van domašaja naših finansijskih kontrolora. A tako verovatno neće biti još dugo.

Najmanje 11.000, a možda i sedam puta više

Više istraživanja o broju frilensera u Srbiji sproveo je Centar za istraživanje javnih politika. Analiza iz 2021. godine, korišćenjem više različitih metoda, došla je do procene da ih je između 70.000 i 75.000.

„Mi zaista ne znamo koliko je ukupno frilensera, mislim da su priče o 100.000 preuveličane“, kaže za Forbes Srbija Tamara Petrović iz Udruženja radnika na internetu. „Procenjuje se mahom po broju naloga na platformama, ali treba znati da mnogi imaju naloge, ali preko njih ne rade. Ja imam sigurno tri naloga na raznim platformama, ali ih uopšte ne koristim“.

Merenje iz avgusta 2021. došlo je do procene da Srbija ima 162 „gig“ radnika na 100.000 stanovnika. To grubom računicom dovodi do broja od oko 11.000 ljudi.

„Postoji još jedna procena, koja bi mogla da se uzme u obzir“, dodaje Tamara Petrović. „ Kada smo pregovarali sa državom oko prvog, prelaznog rešenja za frilensere, poreznici su izašli sa podatkom da su proverom računa došli do broja od 45.000 ljudi, koji primaju uplate iz inostranstva. Polovina je otpala, jer su bili ispod oporezivog cenzusa koji je važio“.

Poreske prijave podnelo 3.400 frilensera

Od početka ove godine frilenseri imaju mogućnost da izaberu jedan od dva modela obračuna poreza i doprinosa. Dosad su podneli i izmirili obaveze za prva tri kvartala. Od njih se u budžet slilo 582 miliona dinara.

„Stiglo je 3.400 poreskih prijava različitih obveznika u sva tri kvartala zajedno“, kaže za Forbes Srbija Dragan Agatunović, načelnik sektora za kontrolu Poreske uprave. „Kada gledamo ukupan broj poreskih prijava, njih je 8.000. Neko je podneo samo u prvom, neko samo u drugom ili trećem kvartalu“.

Na pitanje da li su zadovoljni odzivom, Agatunović odgovara da Poreska uprava do sada nije ni znala koliko je frilensera u Srbiji.

„Kada govorite o rešenjima koje smo slali pre, ona su se odnosila na prihode ostvarene od 2015. do 2022. i bilo ih je 7.000. Sada govorimo o prihodima u 2023. godini“, objašnjava Agatunović. „Nije to mnogo veći broj. Možda i nisu isti ljudi. Neko je u međuvremenu osnovao preduzetničku radnju. Možda nije rezident Srbije i ne ostvaruje ovde više prihod. Mi smo nadležni za prihode u Srbiji. Ne mora da znači da je broj mnogo manji. Mi smo ranija rešenja slali pošto smo ukrstili podatke o prihodima iz banaka. Možda tim ljudima više pare i ne ležu u Srbiji, nego u inostranstvu“.

Upućeni upozoravaju da tome pribegava sigurno značajan broj frilensera. Znaju da su sada van domašaja Poreske uprave Srbije. Sve dok ova institucija ne počne da razmenjuje podatke sa kolegama iz drugih zemalja.

„Zvanično je, osim u određenim situacijama, građanima Srbije zabranjeno da imaju račun u inostranstvu, ali u praksi mnogi ga imaju“, kaže Tamara Petrović. „Nemaju nikakav problem da ga otvore. To je politika te banke. Druga opcija je Pajonir. Kada primate uplate preko Pajonira, možete da ih povežete s računom u Srbiji. Mnogi to rade, ali i ne morate. Samo plaćate karticom. Baš kao i karticama tih stranih banaka. Niko ne mora fizički da odlazi u banku u Mađarsku, ili ne znam gde“.

Najpovoljniji obračun

A država je slobodnjacima izašla u susret. Mogu da izaberu jedan od dva modela oporezivanja. Prvi koji predviđa 96.000 dinara normiranih troškova po kvartalu i drugi po kome je taj iznos fiksno 57.900 dinara plus trećina bruto prihoda. Kod prvog modela je poreska stopa 20, a u drugom 10 odsto. Doprinosi za PIO su 24 odsto, na prihod umanjen za normirane troškove. I na kraju 10,3 odsto za zdravstveno.

„Kada se sve uzme u obzir, opterećenje im je oko 30 odsto, a formalno zaposlenima oko 60 odsto“, objašnjava Irena Đorđević iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj. „Verovatno frilensera ima više. Predviđeno je da se sami prijavljuju. Ovi modeli su zaista fer. Ranije je opterećenje bilo veliko. Mi smatramo da je ovako prevaziđen jaz i popunjena je pravna praznina. Zdravstveno im izađe 4.150 dinara kvartalno. Nezaposlene to košta između 3.000 i 4.000 dinara mesečno“.

Kada se sve sabere i oduzme sami frilenseri su uvereni da pojedine kolege nisu ušle u poresku evidenciju pre svega zbog neinformisanosti. I zbog onih koji, kako kažu, jednostavno nemaju domaćinski odnos prema državi.

„Iskreno verujem da je ogroman broj ljudi i dalje neinformisan. Kao da ništa ne prate“, uverena je Tamara Petrović. „To zaključujem po upitima koji nam stižu na Fejsbuk stranicu. Ona okuplja značaj broj ljudi, 14.000 zainteresovanih. I dalje pitaju gde, kako… Kao da ne znaju šta se dešavalo poslednje tri godine. Sigurna sam da je veći broj kolega koji ne plaćaju porez od onih koji plaćaju. Deo je sigurno pokrenuo i preduzetničku radnju, ali i dalje mnogo ljudi veruje da ih poreznici jednostavno neće otkriti“.

Frilenseri koji propuste da prijave ili ne plate poresku obavezu, baš kao i svi ostali obveznici, rizikuju kaznu. Raspon je od 5.000 do 150.000 dinara. Frilenser koji zakasni sa prijavom i plaćanjem poreza i doprinosa ima obavezu da obračuna kamatu počev od narednog dana nakon dana kad je obaveza dospela na plaćanje.

Novine za paušalce

Vlada je nedavno usvojila i novu uredbu koja reguliše paušalno oporezivanje. Za početak, država i dalje drži limit na povećanje obaveze. Ona u narednoj godini ne može da poraste više od 10 odsto.

„Novina je što je ova uredba predvidela da taj limit važi naredne dve godine, i u 2024. i u 2025.“ objašnjava Irena Đorđević. „Dosad su limiti određivani svake godine. Ovo važi za sve paušalce. Pravo se gubi ako paušalac promeni opštinu poslovanja. Važi ako govorimo o beogradskim opštinama, ali ne ako je reč o dve različite lokalne samouprave. Ako neko iz Beograda ode u Novi Sad i otvori radnju. Tada gubi ovu zaštitu“.

Da nema ovog limita mnoge bi naredne godine sačekala daleko veća obaveza. Pre svega u slučaju delatnosti kod kojih lokacija ne znači mnogo u poslovanju. Računica zavisi od republičkog proseka, a on je sve veći.

Veće rasterećenje je predviđeno i za početnike u biznisu.

„Ranije je za početnike u biznisu bilo umanjenje 20 odsto, obaveza se obračunava za 80 odsto osnovice“, dodaje Irena. „Sada oni koji osnuju posao, naredne godine imaju umanjenje osnovice od 50 odsto. Konkretno, to znači za one koji se osnuju do kraja 2024. godine i mogu da računaju na ovu pogodnost”.

Izvor: Forbs
Foto: Pixabay

Чланак Gde su nestali frilenseri? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Portal sadrži niz korisnih alata za sve postojeće, ali i potencijalne frilensere:

• test samoprocene da li ispunjavaju uslove da budu frilenseri
• kalkulator poreskih obaveza na osnovu kojeg će birati jednu od dve opcije za oporezivanje
• vodič u kojem će naći odgovore na najvažnija pitanja.

On će frilenserima omogućiti da jednostavnije izvršavaju svoje obaveze prema državi. Njihov zadatak je da popune i podnesu prijavu, posle čega bi trebalo da dobiju uplatnicu sa QR kodom za brzo plaćanje. Na portalu će moći da vode evidenciju o svim uplatama i da po završetku kvartala sve uplate jednim klikom prevuku u poresku prijavu.

Frilenseri bi već ovog meseca mogli početi da ga koriste s obzirom na činjenicu da bi tokom jula trebalo da podnesu poresku prijavu za prva dva kvartala 2023. godine.

Inače, novi model samooporezivanja frilensera je rezultat jednogodišnjeg rada i pregovora Ministarstva finansija, Poreske uprave, kabineta predsednice Vlade Srbije, kao i predstavnika udruženja frilensera, a izrada portala podržana je kroz projekat za promociju inovacija StarTech, kompanije Philip Morris, koji sprovodi NALED.

Procene su da bi portal u početku moglo da koristi do 100.000 frilensera koji ostvaruju prihode radeći za druga fizička lica u Srbiji ili za fizička i pravna lica u inostranstvu.

Izvor: Biznis u regionu

Foto: Austin Distel, Unsplash

Чланак Frilenseri dobili portal za lakši rad се појављује прво на Biznis i Finansije.

To znači da frilenseri neće morati odmah na početku aprila da podnose poresku prijavu i da plaćaju porez za prvi kvartal. Naime, na nedavnom sastanku predstavnika udruženja frilensera, kabineta predsednice Vlade Srbije, Ministarstva za rad, Ministarstva zdravlja, Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja i fondova socijalnog osiguranja u NALED-u rečeno je da frilenseri koji to žele prijavu mogu da podnesu već ovog meseca na postojećoj PP OPO prijavi ili da sačekaju početak rada portala i novu PP OPO-K prijavu.

Ivan Radak iz NALED-a rekao je da će portal početi da radi u drugom kvartalu i da frilenseri koji prijave i plate porez u roku od 30 dana od početka njegovog rada neće morati da plaćaju kamatu.

„PP OPO poreska prijava postoji odavno i može da je koristi onaj ko već sada želi da prijavi i plati porez za prvi kvartal, a PP OPO-K je prijava koja će se popunjavati putem portala“, rekao je on gostujući na RTS-u.

Jednostavnije popunjavanje onlajn prijave

Dodao je da su ove dve prijave iste u gornjem delu gde se nalaze osnovni podaci, dok je u donjem delu druga prijava jednostavnija. „U PP OPO prijavi ste morali da unosite šifru svake vrste prihoda i broj dana i broj sati i osnovicu za porez i osnovicu za doprinose, a kod PP OPO-K je prijava jednostavnija, unosite samo iznos ostvarenih prihoda i zaokružujete da li hoćete model jedan ili dva i da li ste zdravstveno osigurani“, objasnio je Radak.

Prema njegovim rečima, prilikom prijave poreza u svakom kvartalu, obveznik može da izabere da li da porez plaća po opciji jedan ili dva, u zavisnosti od ostvarenih prihoda. „Mi smo pravili računicu i videli da je granica oko 160.000 dinara. Dakle onome ko zarađuje recimo 153.000 dinara mesečno, bolja je opcija jedan, imaće niži porez, a za one koji zarađuju više bolja je opcija dva“, istakao je Radak.

Izvor: Tanjug

Foto: Scott Graham Unsplash

Чланак Frilenseri mogu da sačekaju s plaćanjem poreza za prvi kvartal се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako piše Fonet, u istraživanju kako je tokom ove krize poslovalo 2.000 frilensera iz više od 100 zemalja, među kojima su i balkanske, više od 30 odsto ispitanika prijavilo je veću potražnju za njihovim uslugama od početka pandemije, dok je 45 odsto prijavilo da je potražnja ostala konstantna bez usporavanja. Najveći porast zabeležile su oblasti programiranja, marketinga i finansija.

Izveštaj pokazuje da je globalna prosečna cena radnog sata frilensera sada 28 dolara, što je znatno više od prosečnih 21 dolar, koji je prikazan u Globalnom izveštaju o prihodima frilensera za 2020. godinu.

Balkanski frilenseri manje naplaćuju

U zemljama na Balkanu situacija je pak nešto drugačija, te prema anketiranim ispitanicima prosečna cena satnice frilensera iznosi 21 dolar. Međutim, interesantan podatak je da su najvišu cenu satnice na ovom području naveli ispitanici između 45 i 54 godine, koja je 26 dolara. Trećina ispitanika je navela da ima diplomu srednje škole.

I žene manje zarađuju

Iako je porastao broj žena koje ulaze u svet frilensera, plate žena zaostaju za zaradama njihovih muških kolega, a taj jaz raste u poslednje dve godine.

Rodna razlika u plaćanju među ispitanicima istraživanja najizraženija je u Severnoj Americi, gde žene prijavljuju prosečnu zaradu od 37 dolara po satu, u poređenju sa muškarcima koji su prijavili prosečnu zaradu od 52 dolara po satu.

Žene su prijavile da zarađuju manje od muškaraca u svakom regionu od 100 ispitanih zemalja, osim u Južnoj Americi, gde žene zarađuju više od svojih muških kolega za četiri dolara po satu, verovatno pod uticajem bolje plaćenih industrija koje su traženije u ovim regionima.

Na području Balkana prosečna zarada po satu za žene je 16 dolara, dok su ispitanici muškog pola naveli da je njihova satnica 22 dolara.

Izvor: Fonet

Foto: Helena Lopes, Unsplash

Чланак Tokom pandemije frilenserima zarade porasle za 40 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ko je frilenser? Ako slušate korporacije, posebno one iz IT industrije, to je slobodan izbor i prirodno „radno odelo“ novih generacija koje ne žele da robuju prepotopskim kancelarijskim pravilima kao njihovi stalno zaposleni roditelji, već kreativno rade kad žele, odakle god žele i za koga žele.

Ako pitate kritičare „postmodernog“ kapitalizma, frilenseri su oličenje dvolične slobode u eri „tezgaroške“ ekonomije, oslobođeni svih radnih prava, kako bi mogao da ih izrabljuje ko god hoće dok ne nađe još jeftinijeg.

Ako pitate regulatore, čak i oni u većini pravno uređenih država praviće se da „nisu odavde“, jer ovakav netipični oblik rada pravni propisi – koje je uveliko pretekla digitalizacija na tržištu – ne poznaju. U svetu vlada čak i zbrka oko same definicije frilensera, te kakav je njihov status na tržištu: da li su oni radnici ili preduzetnici?

Prinuđeni na samozapošljavanje

Nejasne granice između frilensera kao radnika i frilensera kao preduzetnika i dalje su prisutne u većini država EU, navodi Ivan Sekulović, konsultant za socijalnu politiku u studiji „Rad frilensera u svetu i u Srbiji: mač sa previše oštrica?“ Autor podseća da je na taj problem ukazala i potpredsednica Evropske komisije Margaret Vestager, ocenivši da su koncepti „radnika“ i „samozaposlenog“ na današnjim tržištima rada postali toliko zamagljeni, da su zbog toga mnogi prinuđeni, a ne „slobodni“ da prihvate ugovor kao samozaposleni.

Do koje mere su frilenseri zaglavljeni u „pravnom limbu“ svedoči i istraživanje Evropske fondacije za unapređenje uslova života i rada, koje pokazuje da i oni sami potpuno različito procenjuju svoj status od države do države.

Sindikati, pak, upozoravaju da zbog nejasnih zakonskih standarda, digitalne platforme, koje su najviše doprinele ekspanziji frilenserskog rada i zamagljivanju granice između radnika i samozaposlenih, sve češće su prinuđene da na sudu dokazuju da su radnici koji koriste njihove usluge, zapravo samozaposleni.

Tako u Velikoj Britaniji, gde kao i u drugim zemljama anglosaksonskog prava sudovi imaju veliki prostor da sami odlučuju da li je osoba radnik ili samozaposleni, redovno svrstavaju frilensere u kategoriju radnika. Autor navodi primer sada već čuvene presude protiv Uber-a, internet platforme koja funkcioniše kao svojevrsna taksi služba, da su vozači koje ona angažuje njeni radnici.

Među članicama EU, Italija je jedna od prvih zemalja koja je još 1995. godine regulisala rad frilensera. Prema rešenjima u italijanskom pravu, položaj frilensera se približava onom koji imaju radnici, jer oni uživaju socijalnu zaštitu koja im se garantuje sredstvima namenskog fonda, kao i pravo na obavezno osiguranje u slučaju povreda na radu i profesionalnih oboljenja.

Imajući u vidu da frilensere čini sve veća grupa raznolikih pojedinaca, njima je jako teško da se za svoja prava izbore kolektivnim pregovaranjem. U tom pogledu, ohrabruje to što je u Danskoj sindikat 3F uspeo da izdejstvuje prvi kolektivni ugovor frilensera koji rade preko platforme.

Tim ugovorom obezbeđeno je pravo na veće zarade i socijalnu zaštitu radnicima preko platforme Hilfr.dk koja nudi usluge čišćenja, pod uslovom da ostvare najmanje 100 radnih časova preko nje, čime automatski prelaze u status zaposlenih. Ovo je podstaklo Evropsku komisiju da u junu 2020. godine pokrene inicijativu za uređivanje kolektivnog pregovaranja za samozaposlene.

Dosije Srbija

Frilenseri u Srbiji godinama predstavljaju nevidljivu grupu za domaće zakone, posebno one u oblasti radnog prava i obaveznog socijalnog osiguranja, ali se zato koriste kao propagandno sredstvo za tvrdnje o „jurišu“ Srbije u digitalno doba.

„Umotan u ’oblandu’ modernizacije, digitalizacije i preduzetništva kao najviših vrednosti kojima Srbija navodno teži – bez pomena kuda to vodi i ko će na kraju preživeti na tom uskovitlanom tržištu bez moralne osnove – frilensing se često prikazuje kao carevo novo svemirsko odelo u koje generacije mladih gledaju sa uzdahom, sa željom da u njega što pre uskoče, ne pitajući za cenu po svoj život i zdravlje“, ocenjuje Sekulović.

Neprimetni i za sindikate, pa i za nevladine organizacije, frilenseri su odjednom došli u žižu javnosti tek kada ih je konačno prepoznala država, i to baš Ministarstvo finansija i Poreska uprava. Zvanično saopštenje iz oktobra prošle godine kojim je najavljeno uterivanje poreske discipline među frilensere, i to retroaktivno, izazvalo je burne reakcije ne samo među frilenserima, već je ustalasalo i stručnu javnost, ali kompromis sa državom još nije postignut.

Stoga je pitanje da li su prema važećim propisima u Srbiji, frilenseri radnici li preduzetnici i te kako važno, jer odgovor na njega može imati dalekosežne posledice po armiju mladih ljudi, koja se iz dana u dan uvećava.

Jedini zakon koji vrlo maglovito normira ovu vrstu rada je Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. U članu koji propisuje ko su osiguranici samostalnih delatnosti navode se i lica koja iz Srbije rade za stranog poslodavca van naše teritorije i od njega dobijaju nadoknadu, a koja nisu osigurana po drugom osnovu – dakle, nezaposlena lica. Ako bi se sudilo po normama ovog zakona, onda frilenseri u Srbiji više liče na radnike.

Po analogiji sa radnim pravom, oni se najviše uklapaju u onu kategoriju lica koja prema Zakonu o radu sklapaju ugovor sa poslodavcem o obavljanju privremenih i povremenih poslova, što uključuje i angažovanje nazaposlenih lica. Ako su ugovori o obavljanju privremenih i povremenih poslova i ugovori o delu netipični ugovori o radu, onda bi frilenseri bili, zapravo, nezaposlena lica koja sa stranim poslodavcem zaključuju ovu vrstu ugovora, zaključuje Sekulović.

Međutim, jedna od osnovnih primedbi koju je frilenserska zajednica iznela nakon pomenute inicijative Poreske uprave je to da oni sa stranim poslodavcem, najčešće platformom kao što je Upwork, uopšte ne zaključuju bilo kakvu vrstu ugovora. Prema tome, kaže Sekulović, „može se zaključiti da je kategorija frilensera kao ’radnika’ koja je prepoznata propisima iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja trenutno potpuno nevidljiva iz ugla radnih propisa“.

Šta više, kako Zakon o radu ne definiše pojam „radnika“, već samo „zaposlenog“, i to kao lice koje ima zaključen ugovor o radu, pojam „frilensera“ u našem pravnom sistemu je vanpravni, kolokvijalni i opisni pojam, kao što je to u velikoj meri i pojam „radnika“.

S druge strane, koliko ima osnova u domaćoj regulativi da se frilenseri tretiraju kao preduzetnici? Prema Zakonu o privrednim društvima, preduzetnik je fizičko lice koje je registrovano za obavljanje samostalne delatnosti radi ostvarenja prihoda.

Ovim je jasno isključena mogućnost da kategorija „frilensera“ koja je prepoznata važećim propisima bude obuhvaćena pojmom „preduzetnika“, jer propisi u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja njom obuhvataju nezaposlena lica koja rade za stranog poslodavca i za to dobijaju naknadu, a ne ona koja su registrovana za obavljanje delatnosti i koja time ostvaruju prihode.

Ovakvu pravnu zavrzlamu dodatno komplikuju još mnoge nejasnoće u našoj regulativi, poput one da Zakon o radu uopšte ne svrstava u zaposlene neke kategorije, poput samostalnih umetnika.

Da bi se ustanovilo da li je neka osoba radnik ili preduzetnik, neke države su uvele i testove samostalnosti u oblastima poreskog i radnog prava. Međutim, Srbija je uvela parcijalno rešenje, samo kroz poreski sistem, bez njegovog regulisanja u oblasti radnog prava. Zakonom o porezu na dohodak građana propisani su kriterijumi koji služe samo za utvrđivanje da li je ekonomska zavisnost preduzetnika ili preduzetnika paušalca od poslodavca tolika da njegovi prihodi moraju da podležu dodatnom oporezivanju.

Tako su frilenseri, kao osetljiva kategorija radno angažovanih lica, obavezani da plaćaju porez, i u isto vreme „oslobođeni“ od bilo kakvih radnih prava u Srbiji, zaključuje se u studiji.

Zorica Žarković

broj 183, mart 2021. 

Foto: Pixabay

Чланак Da li su frilenseri radnici ili preduzetnici? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Institucije su tek nakon intervencije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti poslale zbirne podatke o tome koliko je ljudi primalo novac iz inostranstva preko platformi kao što su Upwork, Bibo Global Opportunity, AirBnB, Booking, Payoneer, Skrill, Upwork i World Pay.

CIJP napominje da je Poreska uprava poslala ne samo podatke o digitalnim platformama na kojima frilenseri rade, već i o onima preko kojih se isplaćuje novac ili izdaju nekretnine.

Osim toga, pitanje je koliko je frilensera obuhvaćeno ovim podatkom, jer Upwork je platforma na kojoj frilenseri rade, a Payonner je servis preko koga s te platforme mogu da povlače zarađeni novac. Takođe na spisku se ne nalazi PayPal, iako su brojni frilenseri upravo putem ove platforme primali novac.

„Budući da smo tražili samo podatke o digitalnim platformama na kojima frilenseri rade, ovo baš i nije odgovor kojem smo se nadali. Da ne bude zabune, sudeći po rešenjima o naplati zaostalog poreza koje su pokazali Udruženje radnika na internetu, Startit i Netokracija Srbija, Poreska uprava sasvim dobro razlikuju ove vrste platformi, ali možda nema kada da ih prebrojava, jer se bavi slanjem novih rešenja“, navodi se u objavi Centra za istraživanje javnih politika.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Poreska identifikovala uplate iz inostranstva za preko 41.000 frilensera се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

6. UTRKA ZA BIJELOM NAFTOM: Litijumska groznica kruži Evropom
Budućnost je u električnim automobilima a benzinski i dizel motori trče počasni krug, najavljuju i političari i proizvođači automobila. Umesto točenja benzina u rezervoare, kod električnih automobila struja se „toči“ u litijumske baterije i tu počinju problemi. Litijuma je malo, potražnja raste, pa se novi rudnici litijuma planiraju i u Srbiji, BiH, Portugalu, Austriji.

10. MOLDAVIJA U POTRAZI ZA IDENTITETOM: Razapeta između tuđih interesa
O Moldaviji, prvoj zemlji u Evropi koja je dobila vakcine iz programa Covax, u medijima se mogu uglavnom pročitati samo tri stvari. Jedna je da ima nadaleko čuveno vino, koje čini gotovo polovinu izvoza ove zemlje. Druga je da ovo vrhunsko vino potiče iz najsiromašnije zemlje u Evropi. Treća je da je u tom siromaštvu ponikao jedan od najozloglašenijih tajkuna, povezan sa „krađom veka“ koja je Moldaviju koštala milijardu dolara, ili osminu njenog BDP-a. To je premalo da opiše sudbinu zemlje koja već tri decenije traga za sopstvenim identitetom, razapeta između tuđih interesa.

12. ŠTA SVE UTIČE NA CENE ZAČINA: Korona, nuklearno naoružanje i klimatske promene u istom sosu
Prinudno zaključani, ljudi su ponovo otkrili čari kuvanja kod kuće, pa je potražnja za začinima tokom pandemije značajno porasla širom sveta. Pored kulinarskih navika potrošača, vrednost ovog tržišta ubuduće će određivati i geopolitički sukobi. To je već slučaj sa šafranom, koji se ilegalno izvozi iz Irana zbog sankcija koje su SAD uvele ovoj zemlji. Na cene začina će uticati i klimatske promene, koje otežavaju uzgoj aromatičnih biljaka, poput vanile. Konsultanska kuća Grand view research predviđa da će zbog navedenih razloga, svetsko tržište začina koje je 2019. godine vredelo 11,5 milijardi dolara, porasti na 14,5 milijardi do 2025. godine.

Biznis

16. NAUČNO TEHNOLOŠKI PARK BEOGRAD – AKCELERATORSKI PROGRAM „RAISING STARTS“: Nove zvezde u Zvezdarskoj šumi
Na prvi javni poziv za novi, akceleratorski program koji je pokrenuo Naučnotehnološki park Beograd, stiglo je više od 180 prijava. Razlog za ovako veliko interesovanje je mogućnost da početnici u tehnološkom preduzetništvu, zahvaljujući podršci Vlade Švajcarske, dobiju već dokazano uspešnu stručnu, ali sada i finansijsku pomoć i to bez učešća u vlasništvu.

20. DOMAĆE TRŽIŠTE TELEKOMUNIKACIJA I SVETSKI TRENDOVI: Digitalna svetlost na kraju optičkog vlakna
Fokus tržišta telekomunikacija je, nažalost, na potpuno pogrešnom mestu. Kao što su nekada vodeće kompanije Nokia i Blackberry izgubile bitku na tržištu mobilnih telefona jer su previdele trendove koji će postati budućnost, isto će se desiti i tradicionalnim telekom operaterima ako se ne prilagode promenama koje donose novi igrači na tržištu i ne zaborave na kvazi monopole.

22. ZAŠTO JYSK ULAŽE U ODRŽIVI RAZVOJ: Sve više kupaca je svesno da nam je Zemlja jedini dom
Proizvod koji kupac poruči preko interneta kod danskog proizvođača nameštaja JYSK, stići će mu u kartonskoj kutiji koja je prilagođena veličini porudžbine. Pored smanjenja otpada i uštede električne energije, ova danska kompanija sada intenzivno radi i na razvoju ambalaže koja je biorazgradiva i na sistemu nabavke samo onih sirovina čija proizvodnja nije naštetila planeti. Zašto se JYSK odlučio na ovakva ulaganja u jednoj od najtežih godina za poslovanje, za B&F objašnjava Sem Harington, menadžer za održivi razvoj u ovoj kompaniji.

24. KAKO SE KRIZA ODRAŽAVA NA POJEDINAČNE INDUSTRIJE: Neravnomerni oporavak
Pored činjenice da pandemija nije jednako pogodila sve industrije, na porast nejednakosti među sektorima utiče i neravnomerni oporavak onih delatnosti koje su najveći gubitnici krize, poput proizvodnje metala, autoindustrije i transporta. Iznenađujući napredak globalne autoindustrije podstaknut je privrednim oporavkom Kine, gde se beleži i rast metalske industrije, pre svega zahvaljujući javnim ulaganjima u infrastrukturu. Transport je i dalje pod velikim pritiskom, s tim što su i u ovom sektoru vidne razlike u oporavku pojedinih vrsta prevoza.

Finansije

26. STEČAJ PREDUZETNIKA: Nova poslovna šansa ili propast?
Nasuprot većini zemalja u regionu, Srbija kasni sa uvođenjem stečaja preduzetnika. Iskustva u okruženju pokazuju da je najvažnije uspostaviti jednostavan i balansiran sistem stečaja preduzetnika a zatim i potrošača, kako bi se dužnici i poverioci podstakli da koriste takve mogućnosti.

28. FINANSIJSKA PODRŠKA EBRD SISTEMU NAVODNJAVANJA U SRBIJI: Krediti za „imunizaciju“ protiv klimatskih promena
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je izdvojila 30 miliona evra kredita za izgradnju infrastrukture za navodnjavanje u Negotinu, Svilajncu i u okolini akumulacionih jezera Pavlovci i Borkovac u Vojvodini. Kreditna podrška je deo zajedničkog programa za borbu protiv klimatskih promena, koji se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO). U ovoj finansijskoj instituciji najavljuju za B&F da planiraju nove kredite za efikasnije navodnjavanje useva, jer je ono presudno za održivu proizvodnju hrane.

30. EFEKTI FINANSIRANJA JAVNOG PREVOZA U SRBIJI: Neki ne mogu da trče za atobusom jer ga nema
Godišnje se autobusima gradskog i prigradskog saobraćaja preveze u proseku više od milijarde putnika u našoj zemlji. Trećina građana Srbije nije zadovoljna javnim prevozom, a oko milion njih ne može ni da se žali, jer u 40% gradova i opština javni prevoz ne postoji. Tamo gde je ova usluga od opšteg interesa obezbeđena, sredstva koja se opredeljuju iz lokalnog budžeta za finansiranje javnog prevoza uglavnom nisu efikasno upotrebljena.

Temat – Subvencije: U kom grmu leži zec

35. ŠTA SUBVENCIONIŠU DRŽAVE U REGIONU: Gašenje pandemijskog požara
Dok su prošlogodišnji, „pandemijski“ paketi pomoći u svim zemljama Zapadnog Balkana uglavnom imali isti cilj – da spreče masovna bankrotstva firmi i otpuštanja radnika, ove godine prioriteti se donekle razlikuju. Tako je, na primer, Severna Makedonija izdvojila veliki deo budžetskih sredstava za pomoć najsiromašnijima, a Albanija za subvencije poljoprivredi. Ono što međutim povezuje države u regionu su brojne domaće i međunarodne kritike o svrsishodnosti pojedinih subvencija, pre svega kada je reč o budžetskim davanjima za javna preduzeća i subvencijama za proizvodnju energije iz uglja i malih hidroelektrana.

38. KOLIKO JE REALAN PLAN O SMANJIVANJU SUBVENCIJA JAVNIM PREDUZEĆIMA U SRBIJI: Previše ako, premalo kako
Fiskalna strategija predviđa smanjenje subvencija na 1,9% BDP-a do kraja 2023. godine, što je za skoro 40% manje u odnosu na iznos državne pomoći u pretkriznoj 2019. Imajući u vidu da su subvencije za poljoprivredu, železničku infrastrukturu, životnu sredinu i nauku strateški važne, proizilazi da bi znatno morala da se umanji budžetska pomoć javnim preduzećima. I tu cela računica pada u vodu, ocenjuju u Fiskalnom savetu.

40. NOVČANA POMOĆ PRIVREDI NA LOKALU: Veća dara nego mera
Subvencije privredi u većini opština i gradova svode se na pomoć javnim preduzećima koja loše posluju, zbog čega se već godinama upozorava da one predstavljaju daleko veću štetu nego korist. Iskustva na terenu pokazuju da svega desetak opština u Srbiji upravlja svojim finansijama na način koji ih je pretvorio u efikasne servise za razvoj privatnog poslovanja.

42. KAKVU DRŽAVNU PODRŠKU PRIŽELJKUJU DOMAĆI PROIZVOĐAČI: Smanjenje nameta je najbolja subvencija
Proizvodne firme u Srbiji rado bi uzele subvencije države koje bi im pomogle da nabave opremu, mašine ili plate obuku radnika, ali bi im više od toga odgovaralo da se konačno „prečiste“ svi nameti koje plaćaju i napravi podsticajan poreski sistem. Stručnjaci skreću pažnju da bi subvencije trebalo da budu ciljane, odnosno da se konačno utvrdi koji su to sektori zaista prioritetni za privredni razvoj, a ne da to jedne godine bude turizam, druge poljoprivreda a treće IT industrija.

44. BUDŽETSKA PODRŠKA POLJOPRIVREDI: Zdrav sektor i u pandemiji
Podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2021. godini čine 72,6 odsto ukupnog budžeta u Ministarstvu poljoprivrede, a najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari je 800.000 dinara. Kontrole načina korišćenja subvencija pokazuju da većina poljoprivrednih proizvođača poštuje svoje obaveze. Stručnjaci smatraju da bi budžetska izdvajanja za modernizaciju poljoprivrede trebalo da budu i veća, jer se pokazalo da je ova delatnost ostala zdrava i u pandemiji.

46. SUBVENCIJE U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE: Nova energija i stari problemi
Dok se u sektoru energetike pripremaju novi propisi koji će temeljno promeniti sistem subvencionisanja proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije, reciklažna industrija već beleži devetu godišnjicu „nerazumevanja“ sa državom kada je reč o isplati podsticaja za prikupljanje i tretman otpada. Građani, za sada, mogu da se nadaju samo posrednoj podršci za „ozelenjavanje“ svog svakodnevnog života.

48. SUBVENCIONISANI KREDITI: Mogu li „povlastice“ biti efikasnije?
Finansiranje malih i srednjih preduzeća (MSP) predstavlja jednu od ključnih tačaka na kojoj se lomi postojanost privrednog rasta. Ulogu u ostvarenju ovog cilja imaju i subvencionisani krediti, no ostaje veliko pitanje koliko ovaj instrument finansiranja može biti efikasniji u procesu stvaranja konkurentne privrede.

50. PORESKI TRETMAN SUBVENCIJA: Kratkoročno rasterećenje obaveza nekad može biti najveća pomoć
Svim subvencijama u Srbiji je zajedničko to da moraju posebno da se evidentiraju u poslovnim knjigama i vrate u punom iznosu, ako korisnik izgubi pravo na subvenciju. Zakonodavac je uveo ovaj uslov kako bi se sprečile zloupotrebe. Ali sada preduzeća mogu doći u situaciju da više nisu u stanju da ispune uslove koji su im postavljeni prilikom odobravanja subvencija, zbog poremećaja u poslovanju izazvanih pandemijom. Možda je, zato, svrsishodno razmisliti o mogućnosti da korišćenje subvencija miruje određeni period pre nego što poslodavac izgubi pravo na njih.

Intervju

52. ALEKSANDAR ČABRILO, OSNIVAČ I IZVRŠNI DIREKTOR KOMPANIJE HTEC GROUP: U dobrim vremenima se gradi poslovanje, a u lošim reputacija
“Znam da nije lako čuti ’ne’, ali svako ko želi da uspe u preduzetništvu mora da se pripremi da će ga, bar u početku, čuti nebrojeno mnogo puta. Ali bez obzira na to kako se u tom trenutku osećate, morate da nastavite dalje. Mi smo bili jako uporni, ponekad čak i naporni. Ja sam razmišljao ovako – ako mi se od sto vrata na koja sam pokucao otvore jedna, onda odmah krećem da tražim novih sto, kako bi mi se opet otvorila još jedna“, objašnjava Aleksandar Čabrilo, osnivač i izvršni direktor HTEC Group-a, kako je na globalnom tržištu uspela ova kompanija koja je osnovana usred svetske finansijske krize, a tokom pandemije je udvostručila svoje poslovanje.

Skener

56. DA LI SU FRILENSERI RADNICI ILI PREDUZETNICI: Dvolična sloboda
Zvanični Brisel upozorava kako su koncepti „radnika“ i „samozaposlenog“ na današnjim tržištima rada postali toliko zamagljeni, da su zbog toga mnogi prinuđeni, a ne „slobodni“, da prihvate ugovor kao samozaposleni. Pitanje da li su prema važećim propisima u Srbiji, frilenseri radnici ili preduzetnici je i te kako važno, jer odgovor na njega može imati dalekosežne posledice po armiju mladih ljudi, koja se iz dana u dan uvećava.

58. DA LI ĆE TEHNOLOŠKE KOMPANIJE PREOTETI TRŽIŠTE AUTOMOBILA: Ćeraćemo se još
Zaokret ka električnim automobilima kao vozilima budućnosti nije samo pitanje ekološke, već i tržišne revolucije sa neizvesnim ishodom kome će od proizvođača ona biti majka, a kome maćeha. Prognoze da će tehnološki giganti zavladati i automobilskom industrijom ne deluju verovatno u bližoj budućnosti. Ali to ne umanjuje njihove ambicije i izglede da dugoročnije zaista preraspodele karte u svoju korist na tržištu automobila. I time uvećaju svoju dominaciju, za koju mnogi misle da je već sada – prevelika.

60. PROIZVODNJA DRŽAVNIH SIMBOLA: Posao s vremena na vreme
Cene državnih zastava su vrlo šarolike, i osim od dimenzije, zavise i od materijala od kog su šivene. Među najjeftinijima su one od poliestera mrežastog tkanja, dok su najskuplje one šivene od satena. U nekim firmama kažu da prodaja državne zastave iznosi svega dva procenta od njihovog celokupnog prometa. Naše istraživanje je pokazalo da se proizvodnjom ordenja ne bavi mnogo firmi u Srbiji i da nerado govore o cenama.

62. UTICAJ STILOVA RUKOVOĐENJA NA RAZVOJ PREDUZEĆA: Najgori su direktori koji se ne mešaju u svoj posao
Direktor, onakav kakvog traže kompanije u svojim konkursima, u životu – ne postoji. Nijedan pojedinac, ma koliko sposoban, nije u stanju da bez dobrog tima podjednako uspešno obavlja sve ključne zadatke od kojih zavisi razvoj preduzeća. Ali od direktora „niko kao ja“ u različitim varijantama, još je gori onaj koji „hvata krivine“. Beskorisni direktor koji ne radi ništa samo da bi opstao je najpogubniji po firmu, saglasni su i stručnjaci i zaposleni.

Nove tehnologije

64. KAKO JE SKROMNI TURSKI PROFESOR OMOGUĆIO RAZVOJ 5G TEHNOLOGIJE: Učenik koji je prevazišao sve učitelje
Razvoj 5G tehnologije je zasnovan na otkriću polarizovanih kodova iz oblasti fundamentalnih nauka, do koga je došao turski profesor Erdal Arikan. Svi su ga ubeđivali da „batali“ rešavanje problema od koga su odustali i „najveći američki umovi“, a kasnije su njegovo otkriće ignorisale i najprestižnije američke kompanije. Nasuprot njima, kineska kompanija Huavej je odmah prepoznala vrednost Arikanovog dostignuća i na njemu razvila inovativnu 5G tehnologiju, uručivši mu i zvanično priznanje za njegov rad. Zahvaljujući tome, danas Huavej poseduje dve trećine svetskih patenata vezanih za polarizovane kodove – deset puta više od najjače konkurencije.

Nauka

66. POTRAGA ZA NAJVEĆIM NEGATIVCIMA U SVEMIRU: Uhvati me ako možeš
Nakon što su uspeli da prvi put snime crnu rupu, a potom i da otkriju onu najbližu Zemlji, naučnici su uz pomoć najnovijih računarskih modela došli do zaključka da u okolini ovih „ubica galaksija“ postoji mnoštvo planeta. Na nekima od njih je moguć i život, ali uz verovatnoću da tamo vreme drugačije protiče nego na Zemlji.

Koktel

68. GOLUBARSTVO U SRBIJI: Na krilima prošlosti
Kada slušate sa kojim nadahnućem golubari pričaju o svom hobiju, učiniće vam se da golubarstvo sasvim sigurno čeka svetla budućnost. Istina je, međutim, potpuno drugačija – sve je manje mladih koji imaju volje, vremena ili sredstava da gaje golubove i da ih treniraju za takmičenja. A zamiranje ove discipline bi predstavljalo nenadoknadivu štetu ne samo za Srbiju već za celu planetu, kažu golubari, jer mi imamo autohtonu vrstu goluba koji u visokom letu pravi najbolje rezultate na svetu.

72. ŽENSKE RIBOLOVAČKE PRIČE: Riba jede pare
Žena je i dalje manje u sportskom ribolovu, ali one kojima je pecanje strast kažu da su ravnopravne, a nekada i bolje od muškaraca. No, bez obzira na pol, ovaj sport nije isplativ kod nas. Naprotiv, riba „jede“ mnogo novca zato što je oprema skupa a mora često da se obnavlja. Na takmičenjima u inostranstvu, naši takmičari uglavnom sve sami finansiraju, dok konkurencija iz drugih zemalja često ima sponzore, pa to izgleda „kao kad na trkama automobila mi vozimo fiću, a oni mercedesa“.

74. GROCKA – TURIZAM U SOPSTVENOM GRADU: Šetnja duga šest hiljada godina
Beograd među voćnjacima i vinogradima s pogledom na Dunav. Ovako bi mogao da glasi neki od turističkih putokaza za Grocku, jednu od sedamnaest beogradskih opština. Ako živite u nekom drugom delu prestonice, u Grockoj možete da se osećate kao turista u sopstvenom gradu. Što kolima, što peške, u prilici ste da se prošetate kroz šest hiljada godina istorije. I da razmislite o ponudi da uložite u voćnjake.

Komunikacije

76. ZABLUDA KOJA SE PRENOSI S KOLENA NA KOLENO: Kako su zeleni falsifikovali svog „Če Gevaru“
Govor koji je pre dva veka održao indijanski poglavica Sijetl kada je morao da preda zemlju belim doseljenicima, pravi je primer kako istorijske događaje prekrajaju oni koji ih prenose i oni koji ih koriste za svoje potrebe. Njegov govor su menjali decenijama, sve dok neko nije umetnuo upozorenje da će pohlepa belog čoveka uništiti planetu, koje ga je učinilo „Če Gevarom“ ekološkog pokreta. Kult indijanskog „proroka“ traje i danas, iako je u međuvremenu dokazano da su stvarni događaji bili potpuno obrnuti.

Reprint

78. „SONI“ OSTVARIO NAJVEĆU ZARADU U ISTORIJI: Povratak iz „kliničke smrti“
„Soni“ će nakon godina tavorenja imati najveći profit u istoriji – i to ne zahvaljujući elektronici.

Vremeplov

80. IŠČEZLO DRŽAVNO ZANIMANJE: Objavi i nazad dojavi
Dobošari su nekada bili glavni izvor vesti šta država „daje na znanje“ narodu – od objave rata, preko imena dužnika kojima će biti zaplenjena imovina jer nisu platili porez, pa do proglasa da je zabranjeno lenčarenje po kafanama. Podrazumevalo se i da dobošar dojavi vlastima kakvo je „raspoloženje naroda“, ali i da stranke na vlasti koriste ove državne službenike za političku propagandu protiv opozicije. No, kako su bili slabo plaćeni, dobošari su se snalazili za dodatnu zaradu ulazeći u „javno-privatna“ partnerstva. Pored državnih objava, vikali su „čujte i počujte“ i da bi okupljenom narodu čitali oglase privatnika.

Чланак Biznis i finansije 183: Subvencije – U kom grmu leži zec се појављује прво на Biznis i Finansije.

Premijerka Ana Brnabić najavila je i početak rada na novom zakonu koji će regulisati nestandardne, odnosno fleksibilne oblike rada, saopšteno je iz Vlade, a nastavak pregovora najavljen je za narednu nedelju.

Udruženje radnika na internetu smatra da nije odbijen nijedan njihov zahtev i da postoji volja da se pregovori nastave.

“Mi ne odustajemo od naših početnih zahteva, a to su obustava slanja poziva, rešenja i naplate navodnih dugovanja radnika na internetu za period pre donošenja pravnog okvira za nas. O budućim rešenjima diskutovaće se tek kad se reši trenutna situacija”, navodi se u saopštenju.

Izvor: eKapija

Foto: Pixabay

Чланак Završen prvi sastanak Vlade i predstavnika frilensera се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako kažu iz Udruženja, tog dana će biti obezbeđen autobuski prevoz ka Beogradu za ljude iz ostalih velikih gradova koji žele da prisustvuju protestu.

Da podsetimo, Poreska uprava je još 29. decembra 2020. poslala prvu opomenu za plaćanje dospele poreske obaveze sa obračunatom kamatom u roku od 5 dana ili će pokrenuti postupak prinudne naplate.

Od tada do danas vode se polemike o tome ko je kriv za situaciju u kojoj se frilenserima do neodrživih razmera nagomilao poreski dug – oni sami ili država.

Jedni kažu da je Poreska uprava trebalo da im šalje rešenja ili bar da ih edukuje o njihovim obavezama prema državi, a drugi da je trebalo sami da se raspitaju.

Ko god da je krivac, ovi ljudi se sada suočavaju sa nemogućnošću da otplate ogromne dugove. Oni traže da se odloži retroaktivna naplata poreza za proteklih pet godina, i tvrde da žele da plaćaju porez ali da im se zauzvrat reši radni status i uredi način daljeg oporezivanja njihovog rada.

Da podsetimo, prema aktuelnim zakonima, fizička lica koja ostvare prihode radom za strana pravna ili fizička lica koja nemaju predstavništvo ni ogranak u Srbiji, dužna su da sama obračunaju i plate porez, što većina njih prethodnih godina nije činila.

Foto: Pixabay

Чланак Protest frilensera zbog prinudne naplate poreza се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poreska uprava je 29. decembra 2020. poslala prvu opomenu za plaćanje dospele poreske obaveze sa obračunatom kamatom u roku od 5 dana ili će pokrenuti postupak prinudne naplate, navodi se u objavama.

„Nije im bilo dovoljno što su par dana pred Novu godinu skoro 2000 ljudi poslali poreske pozive, od ove godine kreću da plene sve što im padne pod ruku!“, ocenjuje Udruženje.

Oni kažu da je na protestu radnika na internetu održanom 30. decembra dat rok nadležnim organima od 15 dana da zvanično započnu pregovore i „obustave hajku Poreske uprave na radnike na internetu“.

„U slučaju da se naši zahtevi ne ispune, na ulici će nas biti desetine hiljada! Izađimo zajedno i iskažimo solidarnost sa svim kolegama koji su već osetili šta znači progon od strane Poreske uprave. Niko nije siguran! Dok nam ne dokažu da su obustavili slanje poziva i rešenja, a sad i opomena, mi nećemo odustati!“, najavljuje Udruženje.

Frilenseri traže odlaganje retroaktivne naplate poreza, ali i radna prava

Podsećamo, Poreska uprava Srbije je poslala rešenja kojima želi retroaktivno, za poslednjih pet godina, da naplati radnicima na internetu porez po osnovu prihoda iz inostranstva.

Frilenseri su saglasni da treba da plate porez, ali su u više navrata do sada tražili izmene zakona kojima bi se rešio radni status digitalnih radnika i uredio način oporezivanja njihovog rada. Tražili su i da se odloži retroaktivna naplata poreza za proteklih pet godina, kada nisu uživali nikakvu pravnu zaštitu.

Po aktuelnom sistemu, fizička lica koja ostvare prihode radom za strana pravna ili fizička lica koja nemaju predstavništvo ni ogranak u Srbiji dužna su da sama obračunaju i plate porez.

Obačun zavisi od više faktora, ali okviran ukupan trošak iznosi oko 45 odsto ostvarenih prihoda.

Problem je u tome što ljudi koji imaju privremene poslove na internetu smatraju da je ovaj iznos prevelik a da pritom ne ostvaruju nikakva prava iz zakona o radu. U slučaju da su nezaposleni, nemaju zdravstveno osiguranje a moraju da ga plate.

Takođe, traži se poseban registarski broj u APR-u gde će se svaki frilenser imati PIB i plaćati taj porez kao firma ali samo ako ima neki prihod bez mesečnih dodatnih nameta.

Kako je ranije objavio Startit, uzorak Poreske pokazuje da je dosad svaki 100. frilenser prijavljivao prihode iz inostranstva.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Poreska uprava započela prinudnu naplatu poreskih dugovanja frilensera се појављује прво на Biznis i Finansije.