Može nam delovati da je tek otkriće mobilnog telefona dovelo do tolike opsednutosti modernim tehologijama da čovek zagledan u ekran prestane da obraća pažnju kuda ide. Međutim, čak i davno pre pojave mobilnih telefona, pa i pre pojave tetrisa, još krajem 19. veka, ostala je zabeležena fanatična zaraza koja je ljudima krala pažnju. Toj groznici je doprineo Samjuel Lojd koji je ponudio nagradu od čak 1000 tadašnjih dolara onome ko uspe da reši igru 15 pazli. Problem je 1874. pokušao da patentira Nojes Čapman, a sastoji se od 16 polja, sa 15 numerisanih pločica i jednim praznim poljem koje služi za njihovo premeštanje. U Lojdovoj verziji, dve poslednje pločice 14 i 15, imale su zamenjena mesta, i bilo je potrebno premeštanjem vratiti ih u pravilan redosled što bi ujedno garantovalo nagradu.

Prema opisu koji je ostavio Lojdov sin deluje kao da je zaluđenost ovim problemom daleko prevazilazila današnju opsesiju modernim tehnologijama, jer u knjizi o očevim problemima on piše: „Ljudi su postali potpuno opsednuti zagonetkom, a smešne priče su kružile o prodavcima koji su zaboravljali da otvore svoje prodavnice i o cenjenom svešteniku koji je stajao ispod ulične svetiljke cele zimske noći pokušavajući da se priseti redosleda poteza potrebnih da bi rešio problem… kažu da su kormilari razbijali svoje brodove, a vozovođe prolazile kroz stanice ne zaustavljajući se. Priča se kako je čuveni baltimorski izdavač pošao na ručak u podne, da bi bio pronađen od strane svoje užasnute posluge mnogo posle ponoći, kako pomera male komadiće pite po tanjiru.“

Kako je Lojd zadržao svojih 1.000 dolara

Bez obzira na ovako intenzivnu potragu za rešenjem Lojd je mogao bez brige da uživa u prodaji svoje slagalice ne strahujući da će nekom morati platiti 1000 dolara. Razlog za njegovu hrabrost možemo razumeti uz pomoć jednog sličnog problema.

Zamislimo praznu šahovsku tablu i domine takve veličine da svaka domina prekriva taman po dva polja šahovske table. Ukoliko uklonimo dva dijagonalna tamna polja sa table, postavlja se pitanje da li ćemo tako dobijenu tablu od 62 polja moći prekriti sa 31 dominom. Umesto da do iznemoglosti pokušavamo posložiti domine na tabli odgovor nam može biti jasan bez ijednog pokušaja. Jednostavno primetimo da svaka domina uvek prekriva jedno crno i jedno belo polje, a tabla u našem problemu ima više belih nego crnih polja pa je jasno da ne postoji raspored domina koji bi prekrio tablu.

Slično elegantan dokaz da je problem 14-15 nerešiv izneli su još 1879. godine Džonson i Stori. Definisali su veličinu parnosti neuređenosti pazle i pokazali da se ona premeštanjem pločica uvek održava. Onda su primetili da je parnost početnog položaja drugačija od parnosti traženog položaja što znači da je zagonetku nemoguće rešiti. Naravno da je prva ponuda nagrade za rešenje ovog problema usledila upravo 1880. godine, tek posle dokaza da je problem nerešiv, ali to nije sprečilo da problem postane opsesija mnogih koji su pokušali na taj način da zarade 1000 dolara.

Bojan Džodan

Izvor: Paralaksa

Foto: GDJ, Pixabay

Чланак Zarazna igrica iz 19. veka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pomenutu igricu američkim novinama prodao je njen tvorac softverski inženjer Džoš Vordl. Iznos za koji je Vordl prodat je pod velom tajne, mada se u javnosti može čuti da je u pitanju sedmocifrena brojka.

Dobra vest za domaće ljubitelje ove igrice je što će ona, bar u početku, ostati besplatna, stoji u saopštenju njenog novog vlasnika.

Šta je Wordle?

U pitanju je jednostavna igra pogađanja zagonetne reči na engleskom jeziku. Igrači jednom dnevno imaju šest šansi da pogode reč od pet slova. Slično jednoj igri u našem kvizu Slagalica, oni pogađaju slova u praznim pločicama, a boja pločica se menja ukoliko je pogođeno neko slovo.

Prilično jednostavan a opet veoma primamljiv koncept privukao je višemilionsku publiku Vordlu. Tome su doprinele i društvene mreže na kojima se ova igrica najčešće igra, ali i na kojima se njeni rezultati svakodnevno dele.

Izvor: Sky

Foto: Pixabay

Чланак Njujork Tajms kupio popularnu igricu Vordl се појављује прво на Biznis i Finansije.

Osim toga, neki već započeti projekti suočeni su s pomeranjem roka izdavanja čak i ako se dokopaju stranog tržišta.
Osim toga, Kina je još u leto prošle godine najavila stroge restrikcije maloletnicima zbog straha od uticaja koje videoigre imaju na mlade.

Predsednik Si Đinping još je u martu 2021. počeo da raspravlja o temi zavisnosti od videoigara, ali vlasti su najavile da će mesečno odobriti između 80 i 100 igara. Ništa se nije dogodilo od avgusta, a službenog objašnjenja nema.

To nije uticalo samo na industriju videoigara nego su na otpuštanja bili prisiljeni i veliki igrači kao što su ByteDance (vlasnici Tiktoka), Baidu (kineski pretraživač) i Tanwan Games. Čak su i veće kompanije, kao što su NetEase i Tencent, resurse prebacile na strana tržišta.

Izvor: Index.hr
Foto: Pixabay

Чланак Zbog restrikcije sadržaja videoigara zatvreno 14000 kompanija се појављује прво на Biznis i Finansije.

„To je novi način izražavanja i to je hodajuća umetnost. Kada imate odevni predmet, možete u njemu otići na zabavu, plesati. To je statusni simbol“, rekao je Kai. Osim kreativnih pojedinaca, odeću za glavne junake popularnih igrica kreiraju i poznati modni brendovi, poput kompanije Burberry. 

U Decentralendu se odeća može prodavati i kupovati nezamenjivim tokenima (NFT) koji se nalaze na blokčejnu. Popularnost ovog tokena je eksplodirala početkom ove godine. Mišljenja oko ove valute su podeljena, neki veruju da je reč samo o još jednom mehuru, drugi da su tu da ostanu te da u njih vredi ulagati.

Reč je o digitalnim sredstvima koja zapravo predstavljaju objekte iz stvarnog sveta poput umetnosti, muzike, predmeta u igri ili video zapisa. Kupuju se i prodaju na mreži, često u kriptovalutama. Iako postoje od 2014. sada su stekli veliku popularnost kao način kupovine digitalnih umetničkih dela.

Forbes piše da je na NFT od 2017. potrošeno 174 miliona dolara.

Izvor: Sve o novcu

Foto: Aliexpress

Чланак Zašto ljudi plaćaju virtuelnu odeću? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Doduše ne sve, već one koje su specijalno kreirane kao medicinski tretmani. Prva takva igrica koju je odobrila američka Agencija za hranu i lekove zove se EndeavorRX i namenjena je deci sa hiperkinetičkim poremećajem (ADHD) odnosno kako se kod nas to najčešće kaže – hiperaktivnim mališanima, sa poremećajem pažnje.

Tu igricu kao terapeutsko sredstvo može da prepiše samo lekar, i to isključivo deci staroj između osam i 12 godina. Dnevna doza je pola sata, a prepisuje se na pet dana nedeljno, mesec dana u kontinuitetu. EndeavorRX se ne razlikuje mnogo od drugih igrica – u njoj igrač upravlja letećim vozilom i izbegava zamke, a cilj mu je da pri tome ispuni određene zadatke.

“Igrica je dizajnirana tako da izaziva pažnju deteta, odnosno da zahteva od njega fokus i koncentraciju na više zadataka odjednom tokom trajanja terapije”, piše u promotivnim materijalima kompanije Akili Interactive, koja stoji iza igrice. Kako oni tvrde, na taj način se deca uče da se bolje fokusiraju.

Ova video igrica se može skinuti na različite mobilne uređaje, ali da bi se neko ulogovao na nju, potrebno je da mu to prepiše lekar.

Izvor: CNBC

Foto: Pixabay

Чланак Američki lekari deci prepisuju video igrice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ova najava stiže iz kompanije TiMi Studios, koja je inače u vlasništvu kineskog Tencent-a. TiMi je razvio pomenutu igricu i sada radi na njenom unapređenju.

U sklopu tog unapređenja nalazi se i dogovor o saradnji sa britanskim proizvođačem luksuzne odeće i kozmetike, koji će obući vilenjakinju Yao. Ona će na sebi nositi prepoznatljive Burberry šare.

Ovo međutim neće biti besplatno – dizajnerska odeća za junakinju iz igrice će se doplaćivati, tako da će moći da je imaju samo oni igrači koji su spremi da “odreše kesu”.

Iako na prvi pogled cela priča deluje neobično, treba imati u vidu da ovakve saradnje nisu novost u svetu gejminga. Modna kuća Louis Vuitton koristila je kao model za reklamiranje svoje odeće virtuelnu junakinju iz igrice Final Fantasy. Ista kuća kreirala je odeću i za junake igre League of Legends.

Foto: Burberry/Tencent

Чланак Burberry dizajnira odeću i za likove iz video igrica се појављује прво на Biznis i Finansije.

U veoma teškoj situaciji za bioskopsku industriju CGV, najveći lanac bioskopa u Južnoj Koreji, našao je novi izvor prihoda. U njegovim salama za projekciju, gejmeri mogu iznajmiti bioskopsko platno i prateću tehniku, i to na dva sata, po ceni od oko 90 dolara do šest popodne ili 135 dolara u večernjim satima. Zakupci su u obavezi da ponesu svoje konzole i igre, jer im bioskop iznajmljuje uglavnom platno i ozvučenje.

Iz CGV-a kažu da im ovaj “novi biznis” ne donosi zaradu kakvu donose filmovi i mnogo brojnija publika koja ih prati, ali im pomaže da prežive teške dane.

Ideju su dobili sasvim slučajno, od jednog zaposlenog, Song Vu Hana, koji je zaključio da se publika video igara i filmova donekle preklapa, ali i da su današnje igrice savršeno osmišljene – imaju zanimljivu priču poput filmske, ali i odličnu grafiku i zvuk. Šteta je, mislio je on, ne doživeti ih na pravi način, na velikom ekranu, sa dobrim zvukom.

Pošto se i rukovodstvo bioskopa po ovom pitanju složilo sa njim, CGV je početkom 2021. godine omogućio gejmerima da igraju igrice u njegovim bioskopima. Do sada je prodato 130 termina, najviše muškarcima starosti između 30 i 40 godina, ali i parovima i čitavim porodicama.

Izvor: BBC

Foto: StockSnap, Pixabay

Чланак Južna Koreja: Iznajmljivanje bioskopskih sala za igranje igrica се појављује прво на Biznis i Finansije.

Britanska inflacija je u junu iznosila 0,6 odsto, što samo po sebi nije preterano zanimljiva informacija. Međutim, postaje interesantnija ako se sagledaju razlozi za ukupni rast cena.

Kao prvo, u ovoj zemlji tada nije bilo tradicionalnih letnjih rasprodaja odeće, koje su poznate po velikom snižavanju cena. Drugo, ljudi su sedeli kod kuće i morali da smisle način za popunjavanje slobodnog vremena, što je rezultovalo skokom potražnje za kompjuterskim igricama. Međutim, kako je ta tražnja rasla svuda u svetu, javio se deficit konzola za igranje igrica, a samim tim je i njihova cena porasla.

Još u maju je Nintendo, japanski gigant u proizvodnji alata za gejming industriju, prijavio rast profita za prvi kvartal ove godine. Tada je još mali broj zemalja sprovodio karantinske mere, pa se očekuje da će brojke za drugi kvartal, kada je širom planete kretanje bilo ograničeno, biti još veće.

Da podsetimo, juče su objavljeni podaci i o inflatornim kretanjima u Srbiji, koja su u junu iznosila 1,6 odsto.

Izvor: CNBC

Foto: superanton, Pixabay

Чланак Rastu britanske inflacije doprinele i više cene konzola za igrice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Njihov plan uključuje razvoj sopstenih igara, ali i platforme za igranje videoigara na klaudu – Project Tempo. Sličan sistem razvio je Gugl i nazvao ga Stadia, dok je Epl za svoje korisnike razvio sistem Arcade. Za razliku od klasičnih igara za računare i konzole za koje je potrebno kupiti moćan hardver na kojem će se pokretati igre, za uživanje u igrama na klaudu uopšte nije važna snaga hardvera. Potrebno je samo imati internet konekciju i uređaj sa kojim ćete se spojiti na internet.

Kako navodi New York Times, Amazon je prvu verziju svog sistema trebalo da predstavi krajem ove godine. No, čini se da će zbog krize uzrokovane koronavirusom predstavljanje Tempa prebaciti za iduću godinu. Iako klaud sistem neće biti dostupan korisnicima sve do 2021. godine, u maju ove godine najavljeno je predstavljanje prve originalne video igre, Crucible.

Inače, pokretanje klaud sistema za videoigre bila bi prva velika investicija Amazona u segmentu zabave. Naime, ovaj američki div poslednji put je u tom segmentu investirao pre 15 godina pokretanjem streaming servisa za serije i filmove, Amazon Prime.

Pokretanjem gaming servisa, prema predviđanjima stručnjaka, Amazon bi u svoju ‘bazu’ mogao dovući oko milion novih pretplatnika.

A da se kompanija odlučila za ulazak na ovo tržište u najbolje vreme, pokazuje i podatak kako bi samo ove godine, industrija videoigara mogla prihodovati više od 160 milijardi dolara. To nadmašuje godišnju zaradu filmske i muzičke industrije. Osim toga, prema procenama, ova industrija trebalo za pet godina da premaši vrednost od 300 milijardi dolara.

Izvor: Investitor.me

Чланак Posle Epla i Gugla, i Amazon ulaže u gaming industriju се појављује прво на Biznis i Finansije.