Katrin Šmit je kao šef operacije na spasilačkom brodu Iuventa učestvovala u spašavanju 14.000 imigranata koji su 2016. i 2017. na Mediteranu rizikovali svoju bezbednost da bi se dokopali evropske obale i omogućili sebi mirniji život. Od trenutka kada je zaplenjen ovaj brod njoj se sudi. Maksimalna zaprećena kazna za nju je 20 godina u zatvoru.

Šmit i njene kolege optužene su za “pomaganje i podržavanje ilegalne imigracije”. Trenutno je u toku suđenje dvadesetoro ljudi, uključujući posadu ovog broda i članove NVO koji su učestvovali u spašavanju imigranata. Spasioci se terete da su sarađivali sa krijumčarima ljudi i drugim kriminalnim skupinama koje se bave ovim “poslom”. Tužilaštvo tvrdi da imigrante uopšte i nije trebalo spašavati odnosno da oni nisu ni bili životno ugroženi.

Međutim, ova žena kaže da je tokom svojih misija zaticala mnoštvo ljudi na pretovarenim malim čamcima, koji su bili promrzli, gladni i žedni, a nekima od njih je bila potrebna i hitna medicinska pomoć. Zato Šmit smatra da je ceo proces politički motivisan jer se aktuelna italijanska vlast veoma oštro protivi ilegalnoj imigraciji. Prema njenom mišljenju, Italija na ovaj način pokušava da obeshrabri ljude od pružanja pomoći imigrantima.

Progon spasilaca i u ostalim zemljama

Slična je situacija i u Grčkoj, na čiju teritoriju se već godinama iskrcava veliki broj imigranata. I ova zemlja tvrdi da njihov broj konstantno raste a da EU radi nedovoljno da bi smanjila pritisak na nju. Grčka takođe nije oduševljena spasilačkim misijama, a pojedini građani čak misle da njena obalska straža ne čini dovoljno kako bi spasila ugrožene ljude.

Ovo međutim nije specifično samo za dve pomenute zemlje. Prema podacima Picum-a, mreže organizacija koje pružaju pomoć imigrantima u Evropi, sve češće se kriminalizuju oni koji spašavaju njihove živote. Između januara 2021. i marta 2022. protiv najmanje 89 osoba su povedeni sporovi zbog njihovih spasilačkih aktivnosti a većina je osumnjičena za “omogućavanje ilegalnog ulaska, tranzita ili ostanka, ili pak za krijumčarenje ljudi”.

Izvor: Euronews

Foto: geralt, Pixabay

Чланак Ljudi koji spašavaju imigrante na moru mogli bi da završe u zatvoru се појављује прво на Biznis i Finansije.

Italija se oštro protivi evropskim planovima da se za 12 godina zabrani prodaja novih automobila na benzin i dizel, a ministar saobraćaja nazvao je brzi prelazak na električna vozila „samoubistvom“ i „poklonom“ kineskoj industriji.

Pravila koje je odobrio Evropski parlament zahtevaće da do 2035. godine proizvođači automobila moraju da postignu 100 odsto smanjenje emisije ugljen dioksida, što bi onemogućilo prodaju novih vozila na fosilna goriva u bloku od 27 zemalja.

Taj plan je loše prošao u Italiji, gde se nalaze brendovi uključujući „fijat“ i „alfa romeo“, gde je automobilska industrija još uvek u velikoj meri fokusirana na tehnologiju motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

– Svima nam je stalo do vode, kvaliteta vazduha i čistije životne sredine ali to ne znači otpuštanje miliona radnika i zatvaranje hiljada preduzeća – rekao je Mateo Salvini, ministar saobraćaja koji vodi desničarsku stranku Liga.
Salvini, koji je i potpredsednik vlade, rekao je da je potrebno više vremena i više sredstava da bi se obezbedila glatka tranzicija.

Italija će izneti  kontra-predlog

Antonio Tajani, ministar inostranih poslova, ranije je nagovestio da će Rim nastojati da „razvodnji“ ovaj cilj.

– Italija će izneti sopstveni kontra-predlog: ograničiti smanjenje na 90 odsto, dajući industriji priliku da se prilagodi – rekao je Tajani, a prenosi Korijere dela sera.

Italijanska automobilska industrija zapošljava preko 270.000 radnika direktno ili indirektno i čini više od pet odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje, pokazuju podaci automobilskog udruženja ANFIA. Prema njihovim podacima, prodaja električnih automobila pala je za 27 odsto prošle godine u Italiji, što čini samo 3,7 odsto ukupnih registracija novih automobila.

Zemlje EU postigle su dogovor o zabrani automobila sa termalnim motorima u oktobru prošle godine, ali još uvek moraju formalno da stave pečat na pravila pre nego što ona stupe na snagu. Konačno odobrenje se očekuje u martu.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Italija protiv zabrane benzinaca i dizelaša, iznosi kontra predlog се појављује прво на Biznis i Finansije.

Parizi je inače poznat po svojim radovima u oblasti kvantne teorije polja, statističke mehanike i složenih sistema. Nobelovu nagradu za fiziku dobio je 2021. godine zajedno sa Klausom Haselmanom i Sjukurom Manabeom za revolucionarne doprinose teoriji složenih sistema, posebno „za otkriće uzajamnog dejstva nereda i fluktuacija u fizičkim sistemima od atomskih do planetarnih razmera”.

Ovih dana pak uneo je nered i fluktuacije u italijanska domaćinstva u kojima se rado konzumira testenina.

Parizi naime voli da eksperimentiše u kuhinji koristeći neštedimice i svoja stručna znanja. Nedavno je na Fejsbuku podelio savet kako se može skuvati pasta energetski efikasnije nego do sada, koji je izazvao kontroverze širom Italije. Prema njegovom mišljenju, ukoliko koristite šporet na gas, pasta se može brže skuvati ako dodate testeninu u ključalu vodu, sačekate dva minuta i zatim isključite gas. Potom bi trebalo, kaže on, poklopiti šerpu u kojoj se nalaze vruća voda i pasta, i ostaviti je da stoji tako minut duže od vremena kuvanja koje je naznačeno na ambalaži testenina. Njegovi proračuni pokazuju da ovaj metod štedi osam minuta potrošnje energije u pojedinačnom slučaju. Na nivou zemlje ovakav način kuvanja paste bi uštedeo 47,6 miliona dolara na računima za enegiju odnosno 350 miliona kilovat časova godišnje.

Međutim, poznati šefovi kuhinja su ovu ideju dočekali – na nož. Oni smatraju da se tako uništava kvalitet i konzistentnost paste. Neki od njih su bili toliko isprovocirani da su se ponudili da okače kecelju o kiln i da oni počnu da rade Parizijev posao, u laboratoriji za fiziku.

Izvor: Food and wine

Foto: congerdesign, pixabay

Чланак Italijanski fizičar u sukobu sa poznatim kuvarima zbog – načina spremanja paste се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za ovog dvadesetdvogodišnjeg mladića 2017. godina bila je prelomna – tada je odlučio da se preseli u Srbiju, da na njenom istoku zasadi vinovu lozu, da osnuje imanje „Tenuta EST“, i da tako očuva tradiciju proizodnje vina u podnožju Rajačkih i Rogljevskih pimnica koja datira još iz doba starih Rimljana.

Na 10 hektara vinograda on uzgaja sorte Cabernet Sauvignon, Merlo, Pinot Noir Vranca, Prokupca, Začinjaka, Frankovke, Crne Tamjanike, Chardonnaya i Rieslinga, koji po ukusu i kvalitetu pariraju vinima Francuske i Italije.

„Odlučio sam da se vratim i započnem svoj biznis u Rogljevu zbog ogromnog potencijala ovog kraja koji je jedan od najboljih što se tiče proizvodnje crvenih sorti, prema kojima gajim veliku strast“, priča Marko.

“Ljudi ovde žive na zlatu, a da toga nisu svesni”

Ljubav prema vinogradima, Marko je, kaže, nasledio od oca.

“Sa porodicom sam u slobodno vreme često obilazio mesta oko Bolonje gde sam rođen, i Toskanu, koja je poznata po vrhunskim crvenim vinima“.

Međutim, poseban utisak na njega, ipak je ostavila poseta Rogljevačkim i Rajačkim pimnicama.

„Ljudi ovde žive na zlatu, a da toga nisu ni svesni“, konstatuje mladi vinogradar.

Možda i vipe od nas toga su bili svesni stari Rimljani, ali i Francuzi, koji su u Negotinskoj krajini sve do 1860. i pojave bolesti filoksere iz naše zemlje točili vino.

Izvor: PKS

Foto: Pixabay

Чланак Mladić iz Italije od Rogljeva pravi srpsku Toskanu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dragana Moles mislila je da će se baviti egzaktnim naukama, a onda se ipak opredelila za muziku i to operu. Ova pedesetjednogodišnja Nišlijka uspela je da u jedan „spakuje“ mnogo života. Pored pevanja, pomaže mladim muzičarima kroz pedagoški rad, bavi se humanitarnim akcijama, govori tečno devet a može da se sporazume na petnaest jezika… U njena mnogobrojna interesovanja spada i zanimanje za istoriju, koju oživljava na neobičan način – kao žena koja se aktivno bavi gladijatorstvom.

B&F: Kako ste postali gladijatorka, a sada i instruktor tog neobičnog sporta?

Dragana Moles: Pre jedanaest godina sam slučajno čula za asocijaciju u Rimu koje se zove „Gruppo storico romano“. Oni su najvažnija i najstarija grupa u Evropi i u svetu koja se bavi „oživljavanjem“ rimske istorije. Učlanila sam se u asocijaciju i počela sa probnim treninzima gladijatora. Neko želi da bude senator, neko pretorijanac, neko legionar, a neko gladijator. Odlučila sam da budem gladijatorka, jer sam sportski tip, a to je i jedina aktivna uloga žena u starom Rimu. Ostale su mnogo pasivne, poput vestalki, matrona ili ančela. U asocijaciji ima čitavih porodica, ljudi iz svih slojeva društva, ima istoričara, arheologa, prodavaca u dragstoru, a svima je zajedničko da mnogo vole istoriju.

B&F: Na kojim manifestacijama učestvuju članovi asocijacije „Gruppo storico Romano“ i gde ljudi mogu videti borbe gladijatora?

Dragana Moles: Najznačajnija manifestacija svakako je rođendan Rima koji se slavi 21. aprila jer su ga, prema legendi, toga dana 753. godine pre nove ere osnovali Romul i Rem. U glavnom gradu Italije toga dana može da se vidi na hiljade ljudi obučenih kao stari Rimljani, a taj događaj prati dvesta do trista hiljada gledalaca iz čitavog sveta. Parada ide centrom Rima, oko Koloseuma do Cirkusa Maksimusa. To je bio najveći stadion u drevnom Rimskom carstvu, a sada tu nastupaju velike zvezde poput Madone i Stinga. Tamo se organizuju gladijatorske borbe i borbe između legija i varvara. Na stadionu oživljava neku bitku iz prošlosti vise od 500 ljudi sa pravim mačevima i to proizvodi takav adrenalin, da je to teško opisati.

B&F: Kako asocijacija funkcioniše, ko određuje koju će odeću nositi članovi i na kojim će manifestacijama učestvovati?

Dragana Moles: Među članovima su i arheolozi i istoričari koji su napisali knjige o starom Rimu i gladijatorima. Oni su odlični poznavaoci toga vremena i asocijacija ima stroga pravila oblačenja. Na javnim nastupima članovi udruženja izgledaju baš onako kako su nekada izgledali stari Rimljani. Žene su obučene u prekrasne odore, koje su ručno šivene i koje su bojene bojama koje su se nekada koristile. Odeća, štitovi, šlemovi i oružje gladijatora razlikuje se u odnosu na to u kojoj se kategoriji nalazite.

Postoji mnogo kategorija gladijatora i sve imaju svoje ime, ali su dve osnovne kategorije – teška i laka. U kojoj će se kategoriji neko naći zavisi od toga kakvog je stasa, koliko je jak, kakva ima umeća. U teškim kategorijama je sve preteško, jedan štit ima bar 15 kilograma. Laka kategorija u kojoj sam i ja ima lak šlem, lak štit i mnogo je pokretljivija. Nikada se ne bore dve iste kategorije, uvek se u gladijatorskim borbama laka kategorija bori protiv teške. Murmilo je, recimo, teška kategorija, on je kao neka tvrđava, ne može da trči brzo i čeka greške napadača iz lake kategorije.

B&F: Koliko su borbe gladijatora naporne i opasne?

Dragana Moles: Ne borimo se naravno da bi se kao nekada poubijali, ali je to baš agresivan sport, traži puno energije. Niko ne može da izdrži borbu duže od jednog ili dva minuta. Povrede se dešavaju jer nema unapred pripremljene koreografije, nikad se ne zna ko će na kraju pobediti, a oružje koje koristimo je od gvožđa. Meni su u jednoj borbi polomili palac drvenim mačem, a dogodilo mi se da sam nenamerno skoro otkinula nos svom kolegi i prijatelju takođe drvenim mačem. Dogodilo mi se i da sam ja povredila nos jer je neko usred borbe udario štitom u moj šlem, a nisam iznutra stavila dovoljno zaštite. Treniramo čitave godine dva puta nedeljno i uvek sam u modricama, ali to nije važno jer stvarno volim gladijatorstvo. To je pravi sport za sve one koji u sebi imaju borilački duh. Pored toga, mnogo mi se dopada jer je nešto između sporta i teatra, borbe su veoma teatralne.

Gladijatorstvom možemo da pošaljemo značajnu poruku gledaocima, naročito deci. Možemo da im kažemo: „Pogledajte kako su ljudi nekada živeli. Mi sada ne moramo da pešačimo kao legionari 2.000 kilometara do Engleske, i to sa 35 kilograma tereta na leđima. Imamo automobile, autobuse, avione, toalete, antibiotike, anesteziju, sve ono što ljudi iz tih vremena nisu imali.“ Moja misija je i da deca koja prate naše borbe steknu više hrabrosti i samopouzdanja. U svakoj areni ima mnogo devojčica koje dođu da se slikaju sa mnom i onda im kažem: „Jeste li videle, koliko je on veći, krupniji od mene, kako ima velike mišiće, a ja sam ga pobedila. Zašto? Zato što ga se ne plašim, zato što sam trenirala“. Učim ih da, ukoliko se isprave i ukoliko podignu glavu i gledaju ljude u oči, grubijani će ih zaobilaziti.

B&F: Da li u asocijaciji ima još ljudi iz Srbije?

Dragana Moles: Za sada nema drugih Srba. Povremeno, u pripremu pojedinih manifestacija i borbi uključujem svoju ćerku i devojke kojima sam pomogla da pevačku karijeru nastave u Italiji. Sigurna sam da bi se ljudima u Srbiji dopale borbe gladijatora. Pre nekoliko godina učestvovala sam u višeboju za žene koji je bio organizovan na strelištu u Malči i bila sam oduševljena koliko su žene u Srbiji otresite, koliko borilačkog duha imaju u sebi. Moje prijatelje iz asocijacije već sam motivisala za odlazak u Niš, ali potrebno je da postoji i interesovanje grada za organizaciju borbe gladijatora. Bilo bi to od koristi prvenstveno za grad, Nišlije bi uživale u borbama, a takvi događaji bi privukli turiste iz celog sveta.

B&F: Među operskim pevačima važite za nekog ko ima najneobičniji hobi, ali i još jednu veliku ljubav – strane jezike. Koliko jezika ste do sada naučili?

Dragana Moles: Učila sam devet stranih jezika, a mogla bih da se sporazumevam na oko petnaest jezika. Pored italijanskog govorim i engleski, nemački, francuski, španski, portugalski, latinski, ruski i bugarski. Jezici su mi zaista mnogo pomogli za vreme studiranja, zato što sam zarađivala prevodeći za različite firme i ambasade. Moja prvobitna ideja posle završene gimnazije „Svetozar Marković“ u Nišu i Srednje muzičke škole nije bila da se bavim operskim pevanjem. Upisala sam Elektronski fakultet i kada sam stigla do polovine studija odustala sam jer sam shvatila da želim da se bavim muzikom. Upisala sam studije pevanja u Sofiji i to je bio vrlo težak period za mene. Bilo je to u vreme embarga, a ja sam bila studentkinja koja je sama morala da brine o malom detetu i majci invalidu. Poznavanje jezika mi je pomoglo da izguram taj težak period.

B&F: Kako ste iz Niša i Sofije stigli do Italije?

Dragana Moles: Moj prvobitni plan je bio da po završetku studija pevam u Bugarskoj i tamo je otpočela moja karijera operske pevačice. Međutim, po povratku u Sofiju sa koncerata na Crnom moru zatekla sam pismo sa Sicilije kojim me pozivaju da održim nekoliko koncerata. Spakovala sam kofere i otišla. Posle dve i po godine u Italiji shvatila sam da koliko god sam se trudila da napravim neku karijeru tamo, neću uspeti, jer nisam naučila belkanto.

Tada, te 2005. godine sam rešila da nikada više ne zapevam, ali sam onda upoznala svog sadašnjeg muža i njegovu majku koja je bila šef katedre za pevanje na „Santa Ćećiliji“, koja je najbolji konzervatorijum na svetu. Ona me je terala da svakog dana odlazim kod nje i da vežbam pevanje. Ona mi je, kada smo se upoznale, rekla da to nije ni 20 odsto mog glasa i bila je u pravu. Vremenom je iz mene počeo da izlazi neki sasvim drugi zvuk, glas koji je imao karakteristike belkanta: upor, jasnoću, bljesak.

B&F: Osim što nastupate, bavite se i pedagoškim radom, učite mlade da pevaju. Koliko za Vas to predstavlja obavezu, a koliko zadovoljstvo?

Dragana Moles: Gledam da sam od koristi mladim pevačima. Srećna sam kad mladom pevaču mogu da pomognem da savlada svoje strahove i nepoznanice. Ono što može da se nađe na našim prostorima nije baš italijansko pevanje, nije belkanto. To je neki naš „bAlkanto“. Koliko god se neko ljutio, to jeste istina. Ja sam to osetila na sopstvenoj koži, promenila sam 11 profesora pevanja i potrošila 15 godina života da naučim ono što nije belkanto, odbolovala sve pevačke bolesti.

Zato sam umela da ono što je najbolje iz Italije „ukradem“ i napišem svoj doktorat o tome kako pomoći mladim ljudima iz drugih zemalja koji hoće da pevaju na italijanskom. Na žalost, na Balkanu svi smatraju da već sve znaju i niko ne želi da čuje savete i iskustva „ukradene“ sa izvora. Nije slučajno opera nastala baš u Italiji. Mišljenja sam da jedan istinski i iskren pevač treba da skromno služi muzici i da se trudi da svakim danom bude sve bolji i bolji. Jedan ljudski život nije dovoljan da se nauči sve što su nam operski kompozitori ostavili u amanet.

Biljana Ljubisavljević

Biznis i finansije, broj 197, maj 2022.

Чланак Dragana Moles, operska pevačica i gladijatorka: Borbe gladijatora su uzbudljivije od bilo koje fudbalske utakmice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vrhovni sud Italije je tako, kako prenosi Jutarnji list, prihvatio žalbu Agencije za prihode protiv zaposlene luksuznog hotela na Sardiniji koja je u godini dana zaradila oko 84.000 eura napojnica.

Sud se pri odlučivanju oslonio na važeći član 51 zakona o konsolidiranom porezu na dohodak koji je unio sveobuhvatan pojam prihoda zaposlenih, stoga prihod više nije ograničen na platu koju daje poslodavac.

Ukratko, prema važećoj definiciji prihoda od rada, ta stavka uključuje sve iznose i vrednosti generalno, iz bilo kojeg razloga primanja, čak i u obliku donacija, ako su povezani s radnim odnosom.

Panika je zavladala među ugostiteljima. Oni konobarima daju minimalne plate, ili minimalne nadnice ili čak minimalne satnice, sve računajući da će to napojnicama zaokružiti do podonošljivog prihoda.

Ionako je nakon pandemije nastao manjak konobara. Boje se da će ih još teže dobijati, ili da će konobari isistirati na pristojnim platama, na koje poslodavci plaćaju više poreza i doprinosa nego što ostane uposlenih. Ugostitelji tvrde da će država, u konačnom, tako dobijati manje a ne više.

Чланак Italija uvodi porez na bakšiš се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dragi bi trebalo prvo da održi razgovore sa političkim strankama kako bi pridobio njihovu podršku u parlamentu za ovaj poduhvat.

Lokalni mediji podsećaju da se on smatra zaslužnim za spas evrozone početkom prošle decenije, te izražavaju nadu da bi mogao biti od velike pomoći i svojoj zemlji koja se trenutno nalazi u veoma teškoj situaciji.

Italijanska štampa se već uveliko pita da li bi Super Mario, kako ga tamo zovu, mogao izvesti zemlju iz političke i ekonomske krize. Da podsetimo, Italija je bila jedna od prvih evropskih zemalja u kojima je eksplodirala zaraza korona virusom. Od marta prošle godine do danas tamo je 89.000 osoba preminulo od Kovida-19. Stroge karantinske mere koje su uvođene kako bi se predupredio novi ovakav talas zaraze, znatno su oslabile italijansku ekonomiju. Tako je italijanski bruto društveni proizvod (BDP) u 2020. godini pao za 8,8 odsto, što je najveći godišnji pad BDP-a od Drugog svetskog rata.

U međuvremenu je i premijer Đuzepe Konte podneo ostavku nakon što mu je jedna članica vladajuće koalicije uskratila podršku zbog načina upravljanja zdravstvenom krizom izazvanom pandemijom koronavirusa.

Foto: uAlrdyKnoWaItIz, Pixabay

Чланак Mario Dragi bi trebalo da formira italijansku Vladu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ćinkvefrondi, malo mesto u regionu Kalabrije, nudi kuće za jedan evro kako bi podstaklo ljude da se dosele i pomognu im da mesto povrati nekadašnji sjaj. Gradonačelnik Mikele Konija pokrenuo je „Operaciju lepota“, projekat čiji je cilj da se zaustavi iseljavanje mladih ljudi u potrazi za poslom, prenosi Si-En-En.

„Pronalaženje novih vlasnika koji bi kupili neku od mnogih napuštenih kuća je ključni deo ’Operacije lepota` koju sam započeo kako bih obnovio zapuštene delove našeg mesta“, rekao je Konija, koji je odrastao u Nemačkoj i vratio se u Italiju da bi sačuvao posede svojih predaka.

Ideja je da jeftino imanje i lepo okruženje namame ljude koji će udahnuti novi život tom mestašcu. Ono je okruženo brdima, između dva topla mora, nedaleko protiče reka, a kolima se do plaže stiže za 15 minuta.

„Iako je ovaj kraj predivan, mesto je zapušteno, mnoge kuće su prazne i pred rušenjem“, požalio se Konija.

Bez depozita, samo naknada za osiguranje

I, dok mnogi gradovi u Italiji, koji takođe prodaju kuće za jedan evro, zahtevaju depozit u iznosu do 5.000 evra, koji kupac gubi ako ne uspe da obnovi kuću u roku od tri godine, Ćinkvefrondi samo traži godišnju naknadu za osiguranje u iznosu od 250 evra do završetka radova.

„Mi samo tražimo neku vrstu osiguranja nakon što kupac preuzme kuću. Troškovi obnove ovde su od 10.000 do 20.000 evra, jer su kuće uglavnom male“, rekao je gradonačelnik.

Ćinkvefrondi tokom pandemije nije imao nijedan slučaj korona virusa, a nalazi se u regionu u kojem je broj zaraženih u Italiji bio najmanji.

Foto: Club Fotoamatorigioeisi

Чланак Operacija lepota: Selo bez korone prodaje kuće za jedan evro се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovu zemlju u 2018. godini posetilo je preko 60 miliona turista. Međutim, sada Italija očekuje oko 56 miliona noćenja, bar sudeći prema proceni Centra za turističke studije iz Firence.

Ukoliko se njihove prognoze obistine, Italija bi mogla ostati “kratka” za 3,2 milijarde evra prihoda od turizma, piše italijanski The Local. To bi predstavljalo najgori rezultat još od 1998. godine. Polovina ovog pada odnosila bi se na hotele.

Inače, 13 odsto italijanskog BDP-a čine prihodi od turizma.

Foto: Mariamichelle, Pixabay

Чланак Italija: Budžet bi mogao biti za 3,2 milijarde evra „kraći“ zbog pada prihoda od turizma се појављује прво на Biznis i Finansije.

Posle objave Kine da broj preminulih od virusa korona koji je prvobitno objavljen nije bio tačan, sada se i iz Italije čuju iste vesti.

Istituto Nazionale della Previdenza Sociale (INPS), najveći institut iz oblasti socijalne zaštite u ovoj zemlji, saopštava da je broj preminulih u martu i aprilu bio mnogo veći od uobičajenog za to doba godine. Naime, ove godine je u ta dva meseca Italija zabeležila 156.429 preminulih, što je za 46.909 više nego u prethodnim godinama. Međutim, tokom tog perioda prijavljeno je 27.938 smrtnih slučajeva povezanih sa virusom korona.

Zato iz Instituta tvrde da zvanični podaci o broju žrtava Kovida 19 “nisu pouzdani”. Ipak, dodaju da je moguće da uzrok svih ovih smrti nije bila direktno korona, već nedostupnost zdravstvene nege usled gužvi u bolnicama.

Izvor: France 24, The Local Italy

Foto: cocoparisienne, Pixabay

Чланак U Italiji je bilo više preminulih nego što je zabeležila statistika o koroni се појављује прво на Biznis i Finansije.