Znatno ih je manje iz Ukrajine, države u kojoj se vodi rat, a još manje iz Izraela, koji je u ratnom sukobu sa Palestinom, dok je u Srbiji ove godine, i to krajem oktobra, samo jedan državljanin Palestine otvorio – preduzetničku radnju.

Oko 8.500 novootvorenih firmi drže stranci

Od januara do 28. novembra u Srbiji je otvoreno ukupno 8.687 preduzeća u formi DOO, ali i 42.221 preduzetničkih radnji i agencija, dok su strane firme u ovom periodu u našoj zemlji otvorile 107 predstavništava.

Oko 8.500 ovih firmi ima vlasnike iz drugih država.

Među njima su najbrojniji osnivači koji dolaze iz – Rusije, što ne čudi jer se ovaj trend beleži od početka rata u Ukrajini, od februara 2022.

Najviše Rusa među preduzetnicima

U periodu od 1. januara do 28. novembra ove godine, osnovano je čak 5.347 preduzeća i preduzetničkih agencija i radnji čiji vlasnici su državljani Rusije.

U ovaj broj ulaze i tri predstavništva stranih pravnih lica.

To su ogranak firme „Mir Svarki“ koji je otvoren u februaru a već u oktobru izbrisan iz registra, zatim ogranak preduzeća Arion Invest LCC, osnovan u maju ove godine, kao i ogranak Akcionarskog društva Fudbalski klub Dinamo Moskva, otvoren u aprilu ove godine.

Kada je reč o preduzećima, među 685 onih čiji su vlasnici iz Rusije, 201 se bavi trgovinom na veliko i malo,45 uslugama smeštaja i ishrane, 40 prerađivačkom industrijom, 23 se bavi građevinarstvom, 16 se poslovima sa nekretninama, isto toliko saobraćajem i skladištenjem…

Jedno preduzeće – Petro Analitics – bavi se rudarstvom, a jedno je (Green Energy Art) registrovano za proizvodnju električne energije.

Za delatnost informisanja i komunikacija opredelilo se 166 preduzeća sa ruskim vlasnicima, od kojih je 151 registrovano za „računarsko programiranje, konsultantske i s tim povezane delatnosti“.

Ruskih državljana koji su otvorili preduzetničku radnju ili agenciju u Srbiji ove godine, ima ukupno 4.659.

Od tog broja programiranjem se bavi polovina – ukupno 2.139.

Osnivači iz Ukrajine

Kada je reč o firmama i preduzetničkim radnjama osnovanim ove godine čiji su vlasnici iz Ukrajine, u Srbiji ih je znatno manje.

U pomenutom periodu, od početka godine do 28. novembra, u našoj zemlji su ukrajinski vlasnici osnovali 23 preduzeća u formi društva sa ograničenom odgovornošću i 48 preduzetničkih radnji i agencija.

Šest firmi ukrajinskih vlasnika bavi se trgovinom, isto toliko stručnim naučnim delatnostima, dok su tri registrovane za računarsko programiranje…

Za programiranje se u ovoj godini opredelilo više preduzetnika – državljana Ukrajine – ukupno 18 od 48.

Nove firme izraelskih vlasnika

Poslednji izraelsko-palestinski oružani sukob, koji se pretvorio u krvavi rat, počeo je 7. oktobra i odneo na hiljade žrtava. Trenutno je na snazi primirje tokom kojeg se razmenjuju izraelski taoci za palestinske zatvorenike.

Kada je reč o firmama u Srbiji, čiji su vlasnici firme i državljani Izraela, njih ima ukupno 46. Od toga je 26 firmi i 20 preduzetnika.

Preduzeća su registrovana za trgovinu (7), računarsko programiranje (5), poslovanje sa nekretninama (4), građevinarstvo (1)…

Preduzetnici su, pak, registrovani za računarsko programiranje (7), informacione usluge delatnosti (3), usluge smeštaja i ishrane (1)…

Preduzetnik iz Palestine

Krajem oktobra u Srbiji je jedan državljanin Palestine osnovao preduzetničku radnju.

Njegova prodavnica pod nazivom Abuzayda, sa sedištem u Beogradu, registrovana je za – internet trgovinu.

Izvor: N1

Foto: Memed_Nurrohmad, Pixabay

Чланак U firmama koje su stranci otvorili u Srbiji u 2023. najviše – ruskih vlasnika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prethodne godine privreda u Srbiji je uvećala na godišnjem nivou poslovne prihode za nešto manje od petine, na 17.285,6 milijardi dinara, ukupna dobit je porasla za četvrtinu, na 864,2 milijarde dinara, dok je ukupni gubitak bio veći za 4% i na kraju 2022. je iznosio 3.906,5 milijardi dinara, navodi se u ediciji BIZNIS TOP 2022/23, koju je objavio ekonomski mesečnik Biznis i finansije.

Godišnja edicija BIZNIS TOP objavljuje rang liste 150 najvećih preduzeća u Srbiji u 2022. godini, prema ostvarenoj dobiti i po poslovnom prihodu, kao i rang liste po okruzima prema ostvarenoj dobiti i poslovnim prihodima, a na osnovu podataka Agencije za privredne registre (APR).

U ediciji BIZNIS TOP 2022/23 objavljene su i najaktuelnije analize o poslovanju 16 vodećih sektora u Srbiji, mereno njihovim učešćem u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije, kao i na osnovu uticaja koji imaju na ukupne rezultate domaće privrede.

Zavisnost od malog broja velikih kompanija

Poslovanje velikih kompanija je najviše uticalo na rezultate cele privrede, a koliko je domaće tržište koncentrisano pokazuju podaci da je samo sto preduzeća ostvarilo skoro 30% ukupnih poslovnih prihoda, više od dve petine ukupnog dobitka i preko polovine ukupnog gubitka.

Vodećih sto preduzeća je realizovalo 5.172 milijardi dinara poslovnih prihoda, a više od petine ovog iznosa je prihodovalo svega pet kompanija. Prvih sto preduzeća po neto dobiti je imalo ukupni dobitak veći od 532 milijarde dinara, od čega na pet kompanija otpada skoro 43%, dok je pet najvećih gubitaša generisalo gotovo petinu gubitka celokupne privrede, navodi se u ediciji BIZNIS TOP.

Država guši domaća preduzeća

Ukupne investicije su 2022. zabeležile blagi pad (0,3 – 0,4%), strane direktne investicije su porasle za više od 20%, a javne investicije su realno stagnirale. Iz toga proizilazi da su domaće privatne investicije, za koje inače ne postoji direktna statistika, opale na oko 7% BDP-a, navodi se u analizi radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, objavljenoj u ediciji BIZNIS TOP.

Državna politika je najvećim delom odgovorna za ovaj pad, jer već godinama uporno forsira strane investitore, nanoseći dugoročnu štetu najkonkurentnijem delu srpske privrede, zaključuje se u analizi.

Mada državni zvaničnici prozivaju privredu da prekomernim povećanjem cena podstiče inflaciju, analiza finansijskih izveštaja koje dostavljaju preduzeća u Srbiji pokazuje da brže uvećanje prihoda od rashoda može da objasni manje od jedne desetine ukupne inflacije. Prema mišljenju radne grupe Konventa, izuzetak je maloprodaja, koja je uspela da u celosti prevali teret inflacije na dobavljače i kupce, što ukazuje da u tom sektoru potencijalno postoje povrede Zakona o zaštiti konkurencije, piše mesečnik Biznis i finansije u godišnjoj ediciji o poslovanju srpske privrede.

U znaku nafte i rumunskog trgovca strujom

Prošle godine višestruki pobednik je bila Naftna industrija Srbije, koja je ostvarila najveću zaradu i poslovne prihode. NIS je uvećao dobit za više od četiri puta, na 93,5 milijardi dinara, a prihode za preko 77%, na skoro 500 milijardi dinara. NIS je generisao 2,9% poslovnih prihoda i 7,5% ukupnog dobitka privrede, pre svega zahvaljujući značajno uvećanim prihodima iz osnovne delatnosti, usled velikog poskupljenja nafte i naftnih derivata na svetskom tržištu.

Na drugom i trećem mestu su preduzeća iz rudarskog sektora, kompanije Srbija Ziđin majning iz Bora sa dobiti od 75 milijardi dinara i Ziđin kuper Srbija, sa zaradom od 35,2 milijardi dinara. Četvrti je Telekom Srbija, jedina kompanija među najprofitabilnijom petorkom koja je u domaćem vlasništvu i koja je prošle godine imala zaradu od 13,3 milijarde dinara.

Najveće iznenađenje na listi najprofitabilnijih je petoplasirano preduzeće SCM paur, ističe se u ediciji BIZNIS TOP. Ovaj rumunski trgovac strujom koji je osnovao firmu u Srbiji u martu 2022. godine sa samo dva zaposlena, prošlu godinu je završio sa dobiti od skoro 11 milijardi dinara. Ona je generisana prvenstveno iz poslovnih prihoda koji premašuju 16,4 milijarde dinara, a najveći udeo imaju prihodi od prodaje struje matičnom društvu iz Rumunije.

EPS proizveo skoro petinu neto gubitka cele privrede

Među prvih pet sa najvećim poslovnim prihodima, iza prvoplasiranog NIS-a je Elektroprivreda Srbije, sa prihodom od 358,4 milijardi dinara, a slede Srbijagas (219,6 milijardi dinara), Deleze Srbija (134,5 milijardi dinara) i Tigar tajers (13,1 milijardi dinara).

Elektroprivreda Srbije je istovremeno bila i najveći prošlogodišnji gubitaš, sa neto gubitkom koji je za godinu dana uvećan skoro pet puta, na 72,6 milijardi dinara, što je gotovo petina ukupnog neto gubitka privrede. Istovremeno, ukupni gubitak ovog javnog preduzeća je kumuliran na skoro 301 milijardu dinara i veći je za trećinu u poređenju sa 2021. godinom.

Na listi pet najvećih gubitaša su i Ikarbus sa neto gubitkom od 24,6 milijardi dinara, Arena čenels grupa (12,5 milijardi dinara), kragujevački Fijat, odnosno FCA grupa (11,7 milijardi dinara) i preduzeće Rio Sava, koje je prethodne godine zabeležilo minus od 9,9 milijardi dinara.

Najvažniji sektori smanjuju proizvodnju i izvoz

Ukupan izvoz u 2022. porastao je realno za oko 18%, prvenstveno zahvaljujući rudama, ali od aprila 2023. rast izvoza usporava nominalno na ispod 10% međugodišnje. Značajan deo izvoza generišu mala i srednja preduzeća koja se bave proizvodnjom plastičnih proizvoda i mašina za livenje plastike, mašinskom obradom metala i metalnih proizvoda, proizvodnjom manjih mašina i opreme za industriju, izradom nameštaja i proizvodnjom računara i optičkih proizvoda, navodi se u ediciji BIZNIS TOP.

Izvoz pobrojanih sektora rastao je od januara 2022. do januara 2023. u realnom obimu za oko 12,8%, dok je u prvih šest meseci tekuće godine realni rast iznosio 9,9%, dostigavši ukupno 5,2 milijarde evra.

S druge strane, izvozni rezultati industrija koje su se razvile uz velike državne podsticaje bili su znatno slabiji. Izvoz automobilske industrije (motorna vozila, pneumatici, električna oprema) realno je porastao svega 1% od januara 2022. do januara 2023. godine, dok u prvih šest meseci ove godine beleži realni pad od 2,5%. Izvoz osnovnih metala i rude takođe beleži pad od 12,8% u prvoj polovini tekuće godine, najverovatnije usled manje globalne tražnje.

Podaci za ovu godinu koje su za Biznis i finansije dostavili RZS, PKS i APR, pokazuju da je većina najvažnijih privrednih grana smanjila proizvodnju i izvoz, ali se vrednost izvoza povećava zbog rasta cena na svetskom tržištu.

Banke, za razliku od realnog sektora, beleže izrazito dobre poslovne rezultate. Neto dobit banaka u prvih devet meseci skoro je duplirana u odnosu na isti period prošle godine i dostigla je 101,5 milijardi dinara, dok je prinos na kapital premašio nivo od 17 procenata. Ipak, sve jači recesioni pritisci mogli bi doneti visoka rezervisanja i kreditne gubitke u narednom periodu, zaključuje se u ediciji BIZNIS TOP 2022/23.

Чланак BIZNIS TOP 2022/23 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trendovi

14. CIJENA RATA: Globalno prestrojavanje na račun Evrope
Rat u Ukrajini bjesni već gotovo dvije godine i kraj mu se još uvijek ne nazire, ali se lista gubitnika svakodnevno povećava. Ultimativna cijena naravno plaća se u Ukrajini, prije svega u vidu desetina hiljada izgubljenih života, te razaranja kuća, fabrika i ostale infrastrukture, ali i izvan Ukrajine rat uzima svoj ekonomski danak.

16. VELIKI RAST ZAPOŠLJAVANJA U PROIZVODNJI OBNOVLJIVE ENERGIJE: Lakše naći ulagače nego radnike
U prošloj godini ukupna zaposlenost u svetu porasla je za 2,3%, dok je u proizvodnji obnovljive energije taj rast bio znatno veći i iznosio je skoro 7,3%. Za nešto više od decenije, broj zaposlenih u ovoj industriji porastao je sa 7,3 miliona na 13,7 miliona ljudi, od kojih najviše, preko 5,5 miliona, radi u Kini, a potom u Brazilu i SAD. Potražnja za kadrovima, posebno u proizvodnji solarne energije, je tolika da je teže obezbediti radnike nego ulaganja.

20. KAKO MALE ZEMLJE MOGU DA SE ZAŠTITE OD PROTEKCIONIZMA VELIKIH: Što je dozvoljeno Jupiteru, nije i volu
U situaciji kada ekonomski najmoćnije države favorizuju protekcionizam radi zaštite sopstvene privrede i od slabijih zahtevaju sve ono što ni same ne poštuju, male zemlje poput naše nemaju mnogo izbora. Preduzeća u Srbiji moraju da prate dešavanja na svetskom tržištu i traže alternativne mogućnosti, iako im to znatno poskupljuje poslovanje. Ali još više bi ih koštalo ako bi država uvela protekcionističke mere, jer to kod nas najčešće završava korupcijom, kažu ekonomisti.

22. KAKO TRANSPARENTNOST PRAVOSUĐA MOŽE UNAPREDITI PRIVREDNI AMBIJENT: Lakše se posluje kada znate pravila igre
Pravna predvidivost i sigurnost su preduslov za razvoj povoljnijeg privrednog ambijenta, u kojem privrednici unapred znaju šta mogu da očekuju ako donesu određenu poslovnu odluku. Međutim, u Srbiji se propisi svaki čas menjaju, sudska praksa je često neujednačena, sporovi predugo traju, a informacije o njima javnost uglavnom dobija „na kašičicu“. Da bi se to promenilo potrebno je učiniti pravosuđe zaista nezavisnim, ali i osnažiti ga kadrovski i tehnički kako bi moglo da redovno izveštava građane o svom radu.

26. NOVA ESG DIREKTIVA EVROPSKE UNIJE: Doba odgovornosti u lancu vrednosti
Poslednjih godina, Evropska unija (EU) je aktivno razvijala zakonski okvir kako bi promovisala korporativnu održivost i odgovornost širom lanaca vrednosti. Na čelu ovih napora je predložena EU Direktiva o dužnoj pažnji za održivo poslovanje (CSDDD). Ona će imati značajan uticaj na kompanije u različitim sektorima, uključujući i preduzeća na Zapadnom Balkanu, naročito ona koja posluju sa partnerima u Evropskoj uniji.

28. ULOGA FINANSIJSKIH DIREKTORA U ODRŽIVOM POSLOVANJU: Odgovorni za širu dobrobit
Održivost je sve važnija tema, koja ne zaobilazi ni finansijski aspekt poslovanja. Naprotiv, finansijski direktori će zajedno sa generalnim direktorima igrati ključnu ulogu u uspešnoj implementaciji održivosti u strateške planove kompanija. To znači da pored odgovornosti za razvoj strategija koje će obezbediti održivo poslovanje, oni će morati da prate i ocenjuju njihovu uspešnost u praksi. Zato im je od izuzetne važnosti da održivost postane sastavni deo poslovanja.

32. GLOBALNI MINIMALNI POREZ: Kraj trke ka dnu?
Globalni minimalni porez jedna je od ključnih mera koje treba da donesu pravednost i ravnopravnost u međunarodno oporezivanje. Da li će zaista biti tako?

34. ŠTA ZAPINJE U DIGITALIZACIJI JAVNIH USLUGA: Elektronsko popunjavanje, predaja u papiru
Prema analizama i procenama nadležnih službi i organa u Srbiji, digitalizacija njihovih usluga će uštedeti stotine miliona listova papira i stotine sati čekanja u redovima u različitim institucijama. Međutim, u praksi, svaka promena, pa i ova, zahteva period prilagođavanja, nimalo lakog za privrednike i građane kojima je prepušteno da taj proces iznesu na svojim leđima.

36. PRIVREDNA KRETANJA U SRBIJI: Oseka domaćih ulaganja
Verovatno je da će Srbija ove godine ostvariti skroman privredni rast, ali najviše zabrinjava sve veći pad domaćih ulaganja, koja su se 2022. svela na oko 7% BDP-a. Za to nije kriva svetska kriza, već prvenstveno država koja uporno diskriminiše domaću privredu u korist stranih investitora, posebno mala i srednja preduzeća, zaključuje radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji u svom novom izveštaju.

40. NAJUSPEŠNIJA PREDUZEĆA U 2022. GODINI: U znaku nafte i rumunskog trgovca strujom
Prošle godine, višestruki pobednik je bila Naftna industrija Srbije, koja je ostvarila najveću zaradu i poslovne prihode. NIS je uvećao dobit za više od četiri puta, a prihode za preko 77%. Najveći gubitaš je Elektroprivreda Srbije, a među pet vodećih gubitnika je i kragujevački Fijat, koji je samo godinu ranije bio među 15 najvećih izvoznika iz naše zemlje. Ipak, prošlu godinu je obeležio rumunski trgovac strujom, koji je registrovao preduzeće u Srbiji na proleće, a do kraja godine se svrstao među pet najprofitabilnijih.

42. PROMENE U POSLOVNIM MODELIMA MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA; Pametan odgovor na krizu
U situaciji kada se ekonomska situacija u svetu dodatno komplikuje i mnoge posledice prelivaju i na naše tržište, vlasnici najuspešnijih malih i srednjih preduzeća u Srbiji traže rešenja u inovacijama, promeni poslovnih modela i svakodnevnih aktivnosti. Promene se uvode u sve segmente poslovanja, uz povećana ulaganja u digitalizaciju i energetsku efikasnost. Iako većina naših preduzetnika ovakve poduhvate finansira iz sopstvenih izvora, sve više njih koristi sredstva iz raspoloživih evropskih fondova.

Sektorske analize privrede

46. POLJOPRIVREDA, TABELE

47. TANJI SE VIŠAK OD IZVOZA POLJOPRIVREDE: Suša i bez suše
Poljoprivrednici su 2022. godinu završili sa padom proizvodnje, izvoza i spoljnotrgovinskog suficita, dok su poljoprivredni proizvodi poskupeli za trećinu u poređenju sa 2021. Ove godine, službena statistika beleži rast proizvodnje, ali se suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni i dalje smanjuje. Mišljenja o tome kako će završiti ovogodišnja poljoprivredna sezona se razlikuju, ali aktuelna događanja upućuju da problem nije samo u količinama, već i u kvalitetu ostvarenih prinosa.

50. ENERGETIKA, TABELE

51. ENERGETIKA POGURALA INDUSTRIJSKU PROIZVODNJU: Kiša pada, struja raste
Za razliku od prošle godine, kada je energetika oterala Srbiju u crveno a za uvoz struje i gasa smo platili oko 3,2 milijarde evra, ove godine je proizvodnja struje, zahvaljujući dobroj hidrološkoj situaciji, pogurala rast cele industrije. Pogurane su i cene struje i gasa, koje su od januara zaključno sa novembrom povećane u tri navrata. Za nešto više od godinu dana, struja je poskupela za trećinu, dok bi gas mogao da poskupi za dodatnih 20%, zbog odluke Bugarske da uvede porez na ruski gas koji se isporučuje preko njene teritorije.

54. GRAĐEVINARSTVO, TABELE

55. GRAĐEVINARSTVO NA KLACKALICI: Gradi se manje, a skuplje
Istraživanja u regionu pokazuju da građevinci najčešće amortizuju sve veće troškove gradnje korišćenjem manje kvalitetnih i jeftinijih materijala, ali su uprkos tome finalne cene projekata znatno skuplje, što je najizraženije u Srbiji. Domaće tržište je nakon prošlogodišnjeg pada i lošijih rezultata početkom ove godine, letos počelo da se oporavlja. Međutim, više od gradilišta se usijala javnost zbog promene pojedinih zakona, najviše oko odluke države da će se ugovori za izgradnju EXPO kompleksa sklapati bez primene Zakona o javnim nabavkama.

58. GRAĐEVINSKI MATERIJALI, TABELE

59. VARLJIVA RAČUNICA NA TRŽIŠTU GRAĐEVINSKIH MATERIJALA: Što izvezemo, to uvezemo
Mada je proizvodnja građevinskog materijala znatno opala ove godine, i dalje više izvozimo nego što uvozimo. Problem je u tome što Srbija zavisi od malog broja proizvođača, koji uglavnom ne proširuju proizvodne kapacitete, pa forsiranje izvoza ugrožava snabdevenost domaćeg tržišta. Stoga dolazimo u situaciju da postajemo sve zavisniji od uvoza građevinskog materijala, uključujući i onaj koji izvozimo.

62. PREHRAMBENI PROIZVODI, TABELE

63. USPORAVANJE PREHRAMBENE INDUSTRIJE: Inflacija tanji pazar
Sektor prehrambene industrije Srbije, bez proizvodnje poljoprivrede i industrije pića, u 2022. godini proizveo je ukupnu bruto dodatu vrednost od 1,5 milijardi evra, uz ostvarenu stopu realnog rasta od svega 0,4 odsto. Ta industrija, osakaćena privatizacijom, kada su prodati najbolji kapaciteti, već godinama ostvaruje jedva minimalan rast, a sada je suočena sa globalnim problemima usled rata u Ukrajini, brojnim preprekama do tržišta, visokom inflacijom.

68. PROIZVODNJA PIĆA, TABELE

69. PRESUŠUJE PROIZVODNJA PIĆA: Gorka kap za popiti
Mada proizvođačima pića u pojedinim sektorima rastu proizvodnja i izvoz, rezultati cele industrije su u padu. Prema zvaničnoj statistici, proizvodnja pića je pre pandemije korona virusa doprinosila rastu industrijske proizvodnje sa 0,4%, prošle godine se taj doprinos prepolovio, da bi u prvoj polovini 2023. pao na svega 0,1%.

74. TRGOVINA NA MALO I VELIKO, TABELE

75. TRGOVCI DOBRO PODNELI KRIZU I VISOKU INFLACIJU: Manji promet, više para, veća zarada
Trgovci se prošle godine nisu oparili kao bankari, ali su ostvarili najbolje rezultate od svih privrednih društava. Ipak, i pored impresivnog rasta zarade od 26,4%, realan pad fizičkog prometa robe ne posustaje ni u ovoj godini. U toj delatnosti posluje 31.233 preduzeća i 37.880 preduzetnika, ali polovinu tržišta drži dvadesetak velikih trgovinskih lanaca. Glavna dilema – da li su visoke marže odgovorne za inȵaciju ali i za dobar profit trgovaca ostvaren u uslovima smanjenog prometa i pada kupovne moći stanovništva – još nije rešena.

82. FARMACIJA, TABELE

83. FARMACEUTI DOBRO PRESKAČU PREPREKE: Ograničenje cena ne umanjuje zaradu proizvođača
Na rezultate farmaceutske industrije u Srbiji mnogo više utiče stanje u proizvodnji medicinskih preparata, nego u izradi osnovnih farmaceutskih proizvoda. Tako je rast u avgustu od 13,1% u odnosu na prosek iz 2022. posledica povećane proizvodnje preparata od 13,5%, dok je rast u delu osnovnih proizvoda zapravo bio pad od 7,5%. U septembru se proizvodnja osnovnih proizvoda bitno uvećala, čak za 69,7%, ali je rast ukupne farmaceutske proizvodnje od 21,7% ipak diktiralo uvećanje kod preparata koje je iznosilo 20,7%.

88. METALSKA I ELEKTRO INDUSTRIJA, TABELE

89. UZBRDICE I NIZBRDICE METALSKE I ELEKTRO INDUSTRIJE: Dug put do stare slave
Preduzeća u metalskoj i elektroindustriji povećavaju proizvodnju i izvoz, ali se i ove godine nastavlja rast deficita u spoljnotrgovinskoj razmeni. Dok veliki sistemi vraćaju sigurnost poslovanja, mala i srednja preduzeća daju dinamiku sektoru. Ona danas čine više od 90% od ukupno 6.610 privrednih subjekata u ovoj industriji, koja u BDP-u Srbije učestvuje sa oko šest procenata.

92. MOTORNA VOZILA, TABELE

93. DA LI PROIZVODNJA DELOVA MOŽE NADOKNADITI PROIZVODNJU AUTOMOBILA: Čekajući auto na struju
Uprkos tome što je u Srbiji proizvodnja automobila u Kragujevcu obustavljena, proizvodnja delova raste i prilično je stabilna. U prvih osam meseci ove godine bila je 15,2 odsto veća nego u istom periodu lane. Iako je u 2022. broj radnika u FCA Srbija smanjen za više od 700, broj zaposlenih u ovoj privrednoj grani je povećan za četiri hiljade.

96. GUMA I PLASTIKA

97. INDUSTRIJA GUME I PLASTIKE NASTAVLJA BLAGI PAD PROIZVODNJE: Izvoz ne posustaje
Gume i plastiku u Srbiji proizvodi oko 1.000 preduzeća koja knjiže dobre rezultate uglavnom zahvaljujući izvozu, ali zbog nepovoljnih okolnosti na inostranom tržištu ukupni pad te industrije u 2022. godini bio je 4,5% u odnosu na prethodnu godinu. Takav trend nastavljen je i u ovoj godini, a rezultati bi bili svakako bolji da je startovao pogon koji u Zrenjaninu gradi veliki kineski proizvođač gume Linglong.

102. TURIZAM I UGOSTITELJSTVO, TABELE

103. VELIKI RAST TURIZMA I UGOSTITELJSTVA: Novi rekordi u novim (ne)prilikama
Tokom 2022. Srbiju je posetilo rekordnih 3,8 miliona turista, a devizni priliv od turizma je bio 2,5 milijarde evra. Procenjuje se da će ove godine broj stranih turista prvi put premašiti dva miliona, pa se očekuje još veći devizni priliv i rast potrošnje u trgovinama, ugostiteljstvu i smeštaju. Ali sada ova industrija ima problem sa manjkom radnika. Mnogi koji su ostali bez posla tokom pandemije našli su sigurnija radna mesta i ne žele da se vrate, iako su plate u ovom sektoru znatno porasle, negde i dvostruko.

106. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE, TABELE

107. IT INDUSTRIJA IZMEĐU POLITIČKE PROPAGANDE I REALNOSTI: Izvoz napred, ostali kako vam bog da
Dok zvaničnici ističu da Srbija obara sve moguće rekorde u IT izvozu, procenat domaćih preduzeća koja koriste poslovni softver je niži čak i od proseka Zapadnog Balkana, svega 1% ovdašnjih firmi primenjuje veštačku inteligenciju, a manje od 10% ukupno zaposlenih u IT industriji radi za domaće tržište. Toliko o čudu od digitalizacije u srpskoj privredi.

110. TELEKOMUNIKACIJE, TABELE

111. ISCRPLJUJUĆA FINANSIJSKA TRKA NA DOMAĆEM TRŽIŠTU TELEKOMUNIKACIJA: Veća dara nego mera
Globalna telekomunikaciona industrija beleži solidnu stopu rasta u tekućoj godini, u velikoj meri zahvaljujući inflaciji koja je podstakla rast prihoda. Druga strana ove medalje je veliki rast kamata koje bi u krajnjoj liniji mogle uticati na potrošače uprkos priličnoj neelastičnosti proizvoda i usluga u ovoj branši. Domaće tržište ni ove godine nije se značajnije približilo uvođenju 5G mreže, a najdinamičnija dešavanja se ponovo zbivaju oko medijskih sadržaja, gde dva ključna igrača vode zaoštrenu borbu uprkos sve većem finansijskom opterećenju koje trpe.

114. BANKE, TABELE

115. REKORDNA PROFITABILNOST BANAKA: Na talasu visokih kamata
Intenzivni ciklus dizanja kamata doneo je rekordne rezultate globalnom bankarskom sektoru koji nisu viđeni još od perioda pre svetske finansijske krize. Ova slika još je izraženija na domaćem bankocentričnom finansijskom tržištu, gde su kamate takođe rasle a depoziti nisu imali valjanu konkurenciju. Stoga će ovdašnji bankari godinu zapamtiti kao prvu u istoriji koja je iznedrila ukupni profit veći od milijardu evra.

120. OSIGURANJE, TABELE

121. OSIGURANJE U ZALETU: Rast veći od inflacije
Premija u Srbiji je u prvih šest meseci 2023. u odnosu na isti period prošle godine rasla 17 odsto i ukupno je iznosila oko 78,6 milijardi dinara. Ali ubedljivo najveći udeo u premiji i dalje ima obavezno osiguranje od autoodgovornosti i to 22,6 milijardi dinara. Činjenica da ovo obavezno osiguranje nadmašuje i osiguranje imovine i osiguranje života ukazuje koliko je domaće tržište osiguranja i dalje nerazvijeno, uprkos rastu.

Juvelirska rapsodija

125. UZBUNA U SVETSKOJ PRESTONICI DIJAMANATA: Prijateljska vatra
Evropska unija je najavila novi, 12. paket sankcija Rusiji, težak oko 5,3 milijarde evra. Novi paket uključuje i rampu za ruske dijamante, koje su dosadašnje kaznene mere EU tiho zaobilazile. Ovakve najave izazvale su uzbunu u belgijskom gradu Antverpenu, svetskoj prestonici dijamanata. Čelnici Svetskog dijamantskog centra tvrde da ukoliko EU uvede sankcije na ruske dijamante, to nimalo neće naštetiti Rusiji, ali će zato biti kažnjena Evropa, najviše Belgija iz koje će se ova industrija iseliti u zemlje sa „prilagodljivijim“ propisima. Problem je u tome što poreklo dijamanata nije lako utvrditi, jer na putu od rudnika do krajnjeg kupca promene i po tridesetak vlasnika. To je i razlog što uprkos sankcijama koje su SAD uvele na uvoz dragog kamenja iz Rusije odmah po izbijanju rata u Ukrajini, mnogi Amerikanci i dalje kupuju ruske dijamante, uvereni da oni potiču iz Indije.

Vremeplov

128. KAKO JE SFRJ POSTALA NUDISTIČKA VELESILA U EVROPI: Raj za gole i bose
Kada su jugoslovenski rukovodioci shvatili koliko navala „golih i bosih“ može da se iskoristi za političku propagandu i još više za punjenje budžeta devizama, nudistički turizam je eksplodirao na jadranskoj obali, od Istre do Ade Bojane. Zapadni mediji su opisivali socijalističku Jugoslaviju kao „najslobodniju naturističku zemlju u Evropi“ i kao raj za nudiste, od kojih je SFRJ sredinom osamdesetih prihodovala 200 miliona dolara godišnje.

Чланак BIZNIS TOP 2022/23 се појављује прво на Biznis i Finansije.

U kategoriji „Kompanije u usponu“, kompanija EM Analytic Solutions, koja se bavi razvojem inovativnih softverskih rešenja za poslovnu inteligenciju, zauzela je visoko 10. mesto ostvarivši trogodišnji rast prihoda od 469 odsto (2020-2022.).

Takođe, u kategoriji „Zvezde pozitivnog uticaja“ (Impact Stars) koja prepoznaje kompanije koje svojim proizvodom ili uslugom imaju pozitivan uticaj na jedan od sledećih segmenata: društvo, poslovnu zajednicu, inovativnost, okolinu i različitost, i ove godine je prepoznata kompanija Factory World Wide koja ima jasnu etičku dimenziju u srcu svog poslovnog modela.

Mlade kompanije

„Sa ponosom delim da smo se drugu godinu zaredom našli na listi Deloitte Central Europe, postavši deo prestižne liste 50 brzorastućih kompanija u Centralnoj Evropi. Ovaj uspeh potvrđuje našu posvećenost izuzetnosti i kvalitetu naših usluga. Drago nam je što naš trud i predan rad priznaju stručnjaci iz Deloitte-a, ali ono što nas najviše ispunjava jeste poverenje koje smo izgradili sa našim klijentima i partnerima,“ ističe Nikola Vučinić, vlasnik kompanije Factory World Wide.

Prof. dr Milan Nedeljković, direktor kompanije EM Analytic Solutions, ističe: „Radujemo se i čast nam je što je naša kompanija rangirana na prestižnoj listi ‘Kompanije u usponu’. Ova nominacija potvrđuje naše ulaganje u razvoj inovativnih alata baziranih na objašnjivoj veštačkoj inteligenciji i naprednoj analitici, koji stvaraju novu poslovnu vrednost za naše klijente i poboljšavaju njihovu produktivnost i donošenje odluka. Radujemo se širenju prodaje naših softverskih rešenja na druga tržišta i različite industrije, uz konstantno prilagođavanje potrebama klijenata. Zahvaljujemo Deloitte-u na podršci, a mi ćemo dati sve od sebe da ovo priznanje ponosno predstavljamo.”

Slobodan Ćirić, lider CE Technology Fast 50 programa u Srbiji je impresioniran kvalitetom ovogodišnjih učesnika. „U svim segmentima rangiranja nalaze se mlade kompanije koje teže tome da doprinesu stvaranju boljeg sveta za sve nas. Uz sve izazove s kojima se trenutno suočavamo, izuzetno je ohrabrujuće videti ovakav stepen posvećenosti. Posebno sam ponosan što imamo priliku da prepoznamo i podržimo domaće brzorastuće kompanije koje igraju ključnu ulogu u inovacijama i disruptivnim promenama na tržištu. Uveren sam da će naredne godine biti još više kompanija iz Srbije na ovoj prestižnoj rang-listi.“

Činjenice i podaci

Ove godine Poljska i Češka su imale najviše kompanija koje su ostvarile plasman u glavnoj kategoriji Najbržih 50 sa po 18 kompanija, zatim Hrvatska sa pet, Slovačka sa četiri kompanije, Rumunija tri, i po jedna kompanija iz Bugarske i Srbije.

Softverske kompanije i dalje dominiraju rang listom, sa 31 učesnikom, a slede fintech kompanije, hardverske kompanije, kompanije iz oblasti medija i zabave, sa po četiri predstavnika, kompanije iz oblasti zdravstva i nauke o životu sa tri predstavnika. Uprkos dominaciji softverskih kompanija, nijedna od njih ne zauzima prva tri mesta. Fintech kompanije zauzele su prvo (FTMO) i treće mesto (PayPo), a drugo mesto pripalo je firmi iz oblasti zdravstva (CityZen).

Već treću godinu za redom, pobednik takmičenja 50 brzorastućih tehnoloških kompanija u Centralnoj Evropi je firma FTMO iz Češke Republike. FTMO je izradila i vodi jedinstvenu platformu za edukaciju trgovaca na finansijskim tržištima, koja ih uči odgovarajućim tehnikama upravljanja rizicima i motiviše da budu disciplinovani u svom poslovanju.

Na čelu kompanija na listi Kompanije u usponu za one koje su premlade da učestvuju u programu Najbržih 50 nalazi se slovačka softverska kompanija 3IPK, osnovana 2019. godine čija rešenja bazirana na blokčejn tehnologiji omogućuju klijentima u svemirskoj, aero-kosmičkoj i odbrambenoj industriji da obezbede autentičnost podataka, uključujući i slike sa satelita za posmatranje Zemlje.

Ovo je takođe treća godina partnerstva između Deloitte Central Europe i Google Cloud-a, a druga godina zaredom u kojoj zajedno dodeljuju posebnu nagradu CE Tech Rocketship kompaniji koja je najviše doprinela razvoju visokokvalitetnih, skalabilnih rešenja koja zadovoljavaju čak i najzahtevnije klijente.

Ovogodišnji pobednik je poljska softverska kompanija Open Loyalty, koja je stvorila najfleksibilniji softver lojalnosti na svetu.

Чланак Dve srpske kompanije među najbrže rastućim tehnološkim kompanijama u Centralnoj Evropi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Proces digitalizacije zahteva sistemsku i holističku strategiju, međutim, samo trećina kompanija sprovodi je na ovaj način, dok njih manje od 30 odsto meri uspeh svojih digitalnih inicijativa na sistemskom nivou. Istovremeno, digitalizacija danas predstavlja ključnu pokretačku snagu kompanija i neretko je najveći deo ulaganja predviđen upravo za njeno unapređenje i razvoj. Raskorak između značaja ovog procesa za kompaniju, sa jedne strane, i nedovoljno sistemskog pristupa, sa druge, može da dovede u pitanje uspeh celog procesa. Ovo su neki od zaključaka studije pod nazivom „Digitalna vrednost“ (Digital Value) koju je sprovela konsultantska kuća Horváth, a u kojoj je učestvovalo više od 300 rukovodilaca i menadžera iz preko 14 različitih industrija.

Projekti digitalizacije dominiraju projektnim portfoliom kompanija

Iako i studija i iskustvo potvrđuju da projekti digitalizacije dominiraju projektnim portfoliom kompanija i visoko su prioritizovani u razvojnim planovima, stručnjaci ukazuju da procese digitalizacije ne treba olako shvatiti i da na neke aspekte posebno treba obratiti pažnju, kako bi digitalizacija bila uspešno sprovedena.

„Nemali broj kompanija suočava se sa situacijama da se inicijative vezane za digitalizaciju jednostavno i samo „ugase“. Razlozi za to su najčešće fragmentiranost između pojedinačnih inicijativa, kao i nedostatak usklađenosti u upravljanju projektima, kako pojedinačnim, tako i grupnim i multi-sektorskim“, kaže Marija Boldor iz kompanije Horváth koja je sprovela studiju.

Ova konsultantska kuća dalje savetuju da upravljanje digitalizacijom treba da bude jasno profilisano i transparentno. Ključno je da se u startu uradi evaluacija, projektuju očekivanja i analizira stepen investicija koji ovaj proces zahteva, kao i rast koji će on doneti – i u finansijskom i u nefinansijskom pogledu. „Pored finansijskih elemenata, moraju se jasno sagledati nefinansijski benefiti koje digitalizacija donosi – zadovoljstvo vaših korisnika i unapređenje procesa. Ispravno urađena evaluacija ciljeva i očekivanih rezultata prvi je korak pre ulaska u svaki proces transformacije, što digitalizacija svakako jeste“, dodaje Boldor.

Rizik  tokom procesa digitalizacije

Iako studija upozorava da se gotovo polovina kompanija suočava sa rizikom da će se tokom procesa digitalizacije izgubiti iz vida njen osnovni cilj i razlog zbog kog je ona započeta, sistemski, „holistički“ pristup viđen je kao rešenje. Kako u pogledu prevazilaženje izazova prilikom procesa digitalizacije, tako i u pogledu njenog uspešnog vođenja.

„Postavljanje jasnih okvira digitalizacije omogućava preciznije početno klasifikovanje procesa i procenu digitalnih projekata kompanije transparentnim, a potencijalne slabosti i izazove na tom putu brzo uočljive. Uspostavljanje digitalnog mindseta kroz razvoj digitalnih veština, digitalizacija procesa, unapređenje podataka i algoritama, upotreba odgovarajuće tehnologije i kreiranje odgovarajućih partnerskih mreža, drugi su faktor uspešnog sprovođenja i upravljanja digitalizacijom“, zaključuje Boldor.

Чланак Dve strane digitalizacije u kompanijama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Primera radi, HR službe određenih preduzeća prilikom zapošljavanja novih kadrova ne razmatraju samo njihove radne biografije već i njihov datum rođenja. Ukoliko stručnjaci za feng šui na osnovu dana i godine rođenja odobre nekog kandidata velika je verovatnoća da će on zaista biti i primljen. Feng šui inače ne podrazumeva samo veštinu raspoređivanja nameštaja po određenim principima već i “čitanje” nečije sudbine na osnovu datuma rođenja. Direktor jedne od singapurskih agencija koje proriču sudbinu na osnovu feng šui metoda rekao je novinarima da oko 100 kompanija godišnje traži od nje savet samo koga da zaposli. Često su ti upiti vezani za važne, rukovodilačke pozicije.

Međutim, poslovni ljudi ne kontaktiraju proricače sudbine samo kada su u dilemi koga od svih kandidata za posao odabrati, već i za ostale profesionalne, pa i privatne odluke, poput one gde investirati svoj novac.

Možda je to razlog rasta industrije proricanja sudbine u Singapuru. Naime, prema zvaničnoj statistici broj agencija i organizacija koje se bave ovim poslom je između 2017. i 2021. godine porastao za 32,6 odsto. Ukupan prihod ove industrije je u pomenutom periodu iznosio 56 miliona dolara.

Izvor: CNBC

Foto: masbebet, Pixabay

Чланак Singapur: Raste broj kompanija koje od gatara traže savet koga zaposliti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najveći broj njih bio je iz Evrope i SAD, a kada se radi o njihovim delatnostima primetno je da se drastično pogoršao položaj medija i kompanija koje se bave zabavom, koji su ovog avgusta šest puta češće dolazili u situaciju da ne mogu da finansiraju svoje poslovanje nego prošle godine.

Međutim, nisu sve kompanije koje su u nemogućnosti da izvršavaju svoje obaveze proglasile stečaj već će neke od njih pokušati da restruktuiraju poslovanje, dok će druge morati da stave ključ u bravu.

Izvor: Barron’s

Foto: Life-Of-Pix, Pixabay

Чланак Drastično porastao broj kompanija koje nisu u stanju da izvršavaju svoje finansijske obaveze се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Drugi kvartal 2023. godine je šesti kvartal zaredom u kome je porastao broj proglašenja stečaja preduzeća u EU. U poređenju sa prethodnim kvartalom, broj stečajeva je povećan za 8,4 odsto i time dostigao najviši nivo od početka prikupljanja podataka 2015. godine”, upozorio je Eurostat.

Broj proglašenih stečajeva je u porastu u gotovo svim oblastima koje se prate, a najveći kada su u pitanju preduzeća koja se bave: smeštajem i ishranom (ugostiteljstvom) (+23.9%), transportom i skladištenjem (+15.2%), i obrazovanjem, zdravstvenom zaštitom i društvenim aktivnostima (+10.1%).
Broj preduzeća u stečaju koja se bave smeštajem i ishranom ili transportom u rastu je od izbijanja pandemije 2019. godine, a od tada je samo u dve oblasti zabeležen pad: industrija (-11.5%) i građevinarstvo (-2.7%).

Iz zvanične agencije EU za statistiku navode i da je došlo do blagog pada broja novoosnovanih preduzeća u EU od 0,6 odsto, nakon rasta od dva odsto u prvom kvartalu ove godine.

„Od 2023. godine broj registrovanih preduzeća je veći nego u periodu 2015-2022, godine“, dodaju u Eurostatu.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Broj kompanija koje su bankrotirale u EU najviši od 2015. godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Srbiji je i dalje običaj da se započinjanje privatnog posla finansira pretežno ličnom ušteđevinom ili pozajmicama od rođaka i prijatelja, a kada posao dođe do tačke u kojoj su mu potrebna značajnija sredstva za razvoj, ona se izdvajaju uglavnom iz zarade preduzeća, ako je ima. No, ukoliko firma nema dovoljno sopstvenih sredstava da uloži, na primer, u izgradnju novih proizvodnih pogona ili nabavku nove opreme, uglavnom se zadužuje kod banaka ili lizing kuća. Kod nas, međutim, ni ove opcije nisu česte, jer najveći deo privrede čine mikro, mala i srednja preduzeća koja ne ispunjavaju potrebne uslove za ove vrste zaduživanja, ili su im takve pozajmice preskupe. To iz godine u godinu potvrđuju i podaci da skoro 70% domaćih preduzeća, uključujući i ona najuspešnija, uglavnom finansira svoj razvoj iz sopstvenih sredstava.

Privrednici u Srbiji imaju naročito velike teškoće kada su im potrebna sredstva za razvoj inovativnih proizvoda ili usluga, zbog slabo razvijenog tržišta kapitala i nedostatka alternativnih instrumenata finansiranja, kao što su fondovi rizičnog kapitala ili anđeli investitori.

Međutim, postoje i druge mogućnosti za finansiranje razvoja, kao što su različiti programi koje Evropska unija sprovodi u Srbiji sa partnerskim institucijama. Mnogi od tih programa su namenjeni malim i srednjim preduzećima, a neke od njih predstavljamo u nastavku teksta.

Oprema za uspeh

Program „Srbija i EU – Oprema za privredu“ sprovodi se već deset godina i obezbeđuje finansijsku podršku za nabavku proizvodne i građevinske opreme. Prema rečima Katarine Obradović Jovanović, pomoćnice ministra u Ministarstvu privrede, sredstva iz ovog programa je do sada iskoristilo 716 mikro i malih preduzeća, preduzetnika i zadruga. Neki od proizvoda kupljenih kroz ove fondove uključuju opremu za proizvodnju, specijalizovane delove i alate za mašine, kao i građevinske mašine.

U ovom programu korisnik učestvuje sa samo 5% sredstava, 25% predstavljaju bespovratna sredstva koja dolaze iz budžeta Republike Srbije i budžeta EU, a ostatak čine povoljni krediti ili lizing koji se uzimaju od finansijskih institucija. Važno je napomenuti da hipoteka nije potrebna za dobijanje ovog kredita.

Minimalni iznos bespovratnih sredstava za koji se ove godine može konkurisati je 500.000 a maksimalni pet miliona dinara, dakle visina ukupnih ulaganja u opremu može se kretati od dva do 20 miliona dinara.

Ukupan budžet za ovaj dvogodišnji program iznosi 26 miliona evra, od kojih je 16 miliona evra iz budžeta Republike Srbije i 10 miliona evra iz pretpristupnih fondova Evropske unije. Katarina Obradović Jovanović najavljuje da će kroz najnoviji javni poziv sredstva moći da dobije između 600 i 700 domaćih privrednika.

Pomoć za brži rast

Program za razvoj preduzeća i inovacija Zapadnog Balkana (Western Balkan Enterprise Development and Innovation Facility – WB EDIF), predstavlja sveobuhvatni skup mera za lakši pristup malih i srednjih preduzeća izvorima finansiranja i za pospešivanje ekonomskog razvoja u regionu. Cilj je da se podstakne otvaranje novih i razvoj postojećih inovativnih preduzeća sa velikim potencijalom za rast kao i nastanak regionalnog tržišta preduzetničkog kapitala. Program obuhvata četiri komplementarna instrumenta finansijske podrške za mala i srednja preduzeća.

Prvi je Fond za inovativna preduzeća (Enterprise Innovation Fund ENIF), odnosno Fond preduzetničkog kapitala za finansiranje inovativnih malih i srednjih preduzeća u početnoj fazi razvoja.

Drugi je Fond za razvoj preduzeća (Enterprise Expansion Fund ENEF), odnosno Fond razvojnog kapitala koji pruža podršku preduzećima koja su već prisutna na tržištu a imaju veliki potencijal za rast. Ovim fondom upravlja Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).

Treći instrument je kreditna linija za garantovanje kreditiranja (Guarantee Facility GF), čiji je cilj da malim i srednjim preduzećima olakša pristup bankarskim kreditima, kao i da smanji troškove zaduživanja putem osiguranja kreditnog portfolija finansijskim posrednicima. Ovim mehanizmom upravlja Evropski investicioni fond.

Četvrti instrument je tehnička podrška (TA Facility), čiji je cilj da unapredi regulatorni okvir od značaja za inovativna mala i srednja preduzećima sa velikim potencijalom za rast, kroz podršku zemljama učesnicama ovog programa pri sprovođenju prioritetnih reformi.

Od naučnika do privrednika

Horizont Evropa je novi okvirni program EU za istraživanje i inovacije za period od 2021. do 2027. godine, sa budžetom od 95,5 milijardi evra, što ga čini najvećim otvorenim izvorom finansiranja za istraživanje i inovacije na svetu. Ovaj program je podeljen na tri glavna segmenta.

Prvi je Izvrsnost u nauci, sa budžetom od 25 milijardi evra, koji podržava nove istraživačke projekte, finansira stipendije za iskusne istraživače, mreže za obuku i razmenu doktoranata, i ulaže u najsavremenije istraživačke objekte.

Drugi segment, Globalni izazovi i evropska industrijska konkurentnost raspolaže sa 53,5 milijardi evra za podršku istraživanjima povezanim sa društvenim izazovima i za jačanje tehnoloških i industrijskih kapaciteta. Program realizuje ciljeve održivog razvoja kroz šest klastera: 1) zdravlje; 2) kultura, kreativnost i inkluzivno društvo; 3) civilna bezbednost; 4) digitalizacija, industrija i svemir; 5) klima, energetika i mobilnost; 6) hrana, bioekonomija, prirodni resursi, poljoprivreda i životna sredina.

Treći segment, Inovativna Evropa, sa budžetom od 13,6 milijardi evra, pruža podršku novim tehnologijama koje povezuju obrazovanje, istraživanja i inovacije.

Pravo učešća u programu Horizont Evropa imaju preduzeća, istraživačke grupe, instituti, univerziteti, nevladine organizacije, kao i pojedinci. Najviše sredstava, oko 70%, namenjeno je malim i srednjim preduzećima. Korisnici ovog programa mogu dobiti grant koji pokriva 70, a u nekim slučajevima i 100% troškova.

Ravnomerniji lokalni razvoj

Program EU PRO Plus doprinosi ravnomernijem društvenom i ekonomskom razvoju u Srbiji. Program je započet 2021. godine i trajaće tri godine, a ukupna sredstva kojima raspolaže iznose 40 miliona evra. EU PRO Plus, čiju realizaciju vodi Ministarstvo za evropske integracije, ima za cilj da poboljša upravljanje teritorijalnim razvojem, podstakne ekonomski rast kroz podršku preduzećima i unapredi lokalnu infrastrukturu u 99 jedinica lokalne samouprave, u dva regiona: regionu Šumadije i Zapadne Srbije i regionu Južne i Istočne Srbije.

Program je u okviru pomoći preduzećima da nabave opremu i uvedu nove usluge, do marta 2023. godine podržao 116 projekata u 43 lokalne samouprave. Ukupna vrednost tih projekata iznosila je više od 3,6 miliona evra, pri čemu je skoro 2,8 miliona evra donirala Evropska unija, a preostali iznos su finansirala preduzeća koja su učestvovala u ovom programu. Mikro, mala i srednja preduzeća koja su dobila finansijsku podršku posluju u različitim industrijama, od proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda, preko stolarije i tekstilne industrije, do farmacije i inovativnih tehnoloških proizvoda.

Zapošljavanje i socijalne inovacije

Program Evropske unije za zapošljavanje i socijalne inovacije (EaSI), pomaže socijalno preduzetništvo kroz mikrokreditiranje i mikrozajmove za ranjive grupe, mikro preduzeća i socijalno preduzetništvo. Program ne finansira direktno preduzetnike ili socijalna preduzeća, već omogućava odabranim davaocima mikrokredita i investitorima koji ulažu u socijalna preduzeća da povećaju kreditiranje.

Biznis i finansije 211/212, jul/avgust 2023. 

Foto: Nick Fewings, Unsplash

Чланак EU programi za ekonomski i društveni napredak: Kratki vodič za privrednike се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pokušaćemo da objasnimo da razloga da ovu metodu promocije ne uvrstite u svoju marketinšku strategiju – nema.

Upotrebom sopstvenog matičnog i/ili specijalizovanog mikro-sajta, kao i naloga na društvenim mrežama, uspešnu nagradnu igru može da organizuje svaki privredni subjekt, čak i individualni preduzetnik kao nosilac biznisa.

Korak I – Pravna regulativa

Nagradne igre su regulisane Zakonom o igrama na sreću, Pravilnikom o vrstama igara na sreću i Pravilnikom o načinu utvrđivanja ispunjenosti uslova za dobijanje saglasnosti za priređivanje nagradne igre U robi i uslugama i načinu izveštavanja o rezultatima nagradne igre.

Sve dokumente u vezi sa ovom tematikom koji su vam potrebni možete pronaći na sajtu Uprave za igre na sreću Ministarstva finansija.

Nagradne igre u robi i uslugama su igre koje u marketinške svrhe priređuje pravno lice ili preduzetnik i u njima se svim učesnicima pruža jednaka mogućnost da ostvare nagradu u robi ili uslugama. Nagrade moraju biti unapred definisane, a da bi učesnik stekao pravo da učestvuje u nagradnoj igri, on mora da koristi određenu uslugu ili pogodnost, tj. kupi proizvod ili robu u svojini priređivača.

Korak II – Definisanje parametara nagradne igre

Priređivač je u obavezi da pre početka definiše bitne parametre nagradne igre:

• Odluku organa preduzeća o organizaciji nagradne igre
• Vrstu i pravila nagradne igre*
• Trajanje nagradne igre
• Fond i specifikaciju nagrada
• Opis lica koja mogu i koja ne smeju da učestvuju
• Opis i količinu proizvoda ili usluga koje učesnik mora da kupi da bi učestvovao
• Mehanizam dodele (osvajanja) nagrada
• Mesto, vreme, način i datum objave dobitnika
• Obaveštavanje dobitnika i način dostave/preuzimanje nagrada

*Među pravilima nagradne igre (ili konkursa) mogu se naći obavezujuće ili opcione norme koje se odnose na zaštitu podataka o ličnosti, načinu ulaganja žalbe, zabranu varanja itd. Odličan primer javno dostupnog akta priređivača možete naći na ovom linku.

Postoji još jedan administrativni element u proceduri. Pravilikom je određeno da priređivač u toku kalendarske godine može prirediti u svoje ime i za svoj račun najviše četiri nagradne igre i to po prethodno dobijenoj saglasnosti Uprave za igre na sreću za svaku nagradnu igru pojedinačno.

Konkretno, potrebno je da na sajtu Uprave preuzmete i popunite obrazac zahteva i platite administrativnu taksu.

U zahtevu morate obavezno da dostavite dokaze (cenovnik, predračun, faktura, itd) o novčanim vrednostima svih nagrada koje će biti dodeljene u nagradnoj igri jer se na osnovu toga rešenjem Uprave određuje iznos naknade za priređivanje koja čini 25% od vrednosti nagrada.

Nagradna igra ne može trajati duže od 45 dana, niti se smeju priređivati dve nagradne igre istovremeno. Priređivač koji je dobio saglasnost za priređivanje nagradne igre dužan je da najmanje osam dana pre otpočinjanja nagradne igre objavi pravila igre u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije i dostavi Upravi dokaz o objavljivanju u roku od tri dana od dana objavljivanja.

Korak III – Odabir formata i vrste nagradne igre

Postoje tri (plus jedan) osnovna formata u koje se može uklopiti skoro svaka igra koja se danas organizuje:

• Učesnik treba da kupi nešto od organizatora i pošalje dokaz o kupovini;
• Učesnik treba da ostvari bolji rezultat od ostalih takmičara u određenoj aktivnosti;
• Učesnik treba da da najveći broj tačnih odgovora na postavljena kviz-pitanja.

Postoje i hibridni modeli koji kombinuju kupovinu sa pobedom u kvizu ili drugoj vrsti nadmetanja (video-igrica, na primer). Najzad, široko je rasprostranjena praksa tzv. mini-igara gde se od posetilaca traži da na društvenim mrežama* daju određen komentar, označe neku osobu ili lajkuju stranicu.

* Svako organizovanje bilo kakve nagradne igre na društvenim mrežama mora biti, pored domaće regulative, u skladu sa pravilima tih društvenih mreža.

Prvi tip formata ima dve kategorije. Prva je tzv. “svako dobija”, karakteristična je za velike brendove i podrazumeva zamenu poena sakupljenih kupovinom proizvoda za neku robnu nagradu.

Pošto u ovom slučaju ne postoji element neizvesnosti, za ovu kategoriju se, umesto termina “nagradna igra”, koristi i pravilniji pojam “nagradna promocija”.

Druga, daleko češća kategorija, zahteva od učesnika da dokaz o kupovini (PFR kod i drugi podaci sa fiskalnog računa ili kod sa ambalaže) pošalje organizatoru putem SMS poruke, mobilne aplikacije ili ukucavanjem validacionog koda na sajtu/aplikaciji, čime postaje kandidat za osvajanje nagrade.

Drugi tip formata se najčešće javlja u formi mini video-igre gde se nagrađuje određen broj takmičara koji ostvari najbolji rezultat.

Treći tip je u formi kviza gde učesnici moraju da pokažu znanje iz određene oblasti, kombinovano sa što bržim rešavanjem pitanja. Još jedan dobar primer dokumenta kojim se regulišu propozicije nagradne igre u formi kviza možete naći ovde.

Korak IV – Tehnička realizacija

Ako izuzmemo gotovo izumrle analogne formate radijskih ili nagradnih igara sa isecanjem kupona iz papirnih izdanja, danas je njihova osnova isključivo onlajn.

Brze i efikasne igre sa nagradama mogu se organizovati putem naloga na društvenoj mreži i na njima se može primetiti i pojava igara bez odobrenja Uprave za igre na sreću, a na osnovu (vrlo neformalnog) tumačenja zakona da za tim nema potrebe ukoliko se od učesnika ne traži da nešto kupi od priređivača, već da samo lajkuje, podeli objavu, napiše neki komentar ili označi (taguje) drugu osobu. Ovaj scenario ne bismo preporučili jer spada u sivu zonu regulative.

Osnova svake kompanijske nagradne igre mora da bude njen matični sajt u vlasništvu. Neki od razloga za to su:

• Potpuna kontrola nad organizacijom, odvijanjem toka igre i njenim parametrima
• Kredibilnost priređivača
• Viši stepen poverenja učesnika
• Sigurna integracija softverskih rešenja potrebnih za organizovanje igre
• Upravljanje čitavom kampanjom čiji je nagradna igra deo
• Integracija sa ostalim proizvodima i elementima brenda
• Potpun uvid u informacije o učincima igre.

Specijalizovani sajt posvećen isključivo nagradnim igrama kompanije ili samo određenoj igri je sve popularnije rešenje jer predstavlja sredstvo još preciznijeg brendiranja, uz sve pogodnosti koje važe za matični sajt.

Cilj i analiza učinka

Postoje dva osnovna cilja koja se mogu postići organizacijom nagradne igre:

• Promocija brenda i svesti o njemu
• Pospešivanje prodaje.

Osim cilja, postoji i akcenat kampanje i on može biti na sticanju novih ili animiranju postojećih kupaca. U zavisnosti od odluka u vezi sa ovim parametrima određuje se čitava nagradna igra.

Stoga se može reći da je najveći, suštinski rizik promašaj u vidu neusklađenosti postavljenih ciljeva i efekata završene nagradne igre.

I dok je pospešivanje prodaje neuporedivo lakše izmeriti, metrike za podizanje svesti o brendu su složenije i numeričko-analitički manje eksplicitne.

Konkretni rizici

Kao i u pogledu vaše osnovne delatnosti i svih njenih elemenata, najveći konkretni rizik jeste gubitak poverenja u legitimitet priređene igre. Iako je naše nacionalno tržište relativno malo, broj pasioniraih pratilaca i poklonika nagradnih igara se meri desetinama hiljada i to samo na osnovu broja članova Facebook grupa posvećenih njima.

Među njima imamo određeni broj ljudi koje možemo nazvati “profesionalnim igračima”i čije učešće ne možete zabraniti, ali vam oni ne donose nikakvu dodatnu vrednost.

Ali, oni vam mogu doneti rizik po integritet igre. Njihova umreženost i baratanje velikim brojem identiteta (brojevi mobilnog telefona, email adrese, nalozi na društvenim mrežama i dr), kao i specijalizovane softverske alatke dovode do toga da pokušaju da varaju ili naprosto svojim aktivnostima “zaguše” listu dobitnika i izbace one koji su zaista poželeli da na fer način okušaju sreću. Ovi rizici su karakteristični za drugi i treći tip formata igre (video-igre ili kvizovi brzine i znanja).

Da biste predupredili zloupotrebe, konsultujte se sa ljudima koji su zaduženi za tehničku (softversku) pripremu platforme nagradne igre. Uz to, ustanovite mehanizme provere zaposlenih – toj istoj pomenutoj zajednici koja pomno prati sve nagradne igre poznati su slučajevi da su radnici velikih kompanija nameštali najvrednije nagrade njima bliskim ljudima, a tako loš glas je poslednje što biste želeli da ostvarite kampanjom.

Organizovati onlajn nagradne igre u današnje vreme nije naročito skupo niti komplikovano. Ako ih budete pažljivo isplanirali, mogu vam se višestruko isplatiti i postati sastavni deo vaših promotivnih aktivnosti, jer ih ljudi jednostavno – vole.

Tekst i unutrašnje fotografije: Dušan Katilović

Naslovna fotografija: The Halal design studio, Unsplash

Чланак Kako organizovati nagradnu igru? се појављује прво на Biznis i Finansije.