Kada su jugoslovenski rukovodioci shvatili koliko navala „golih i bosih“ može da se iskoristi za političku propagandu i još više za punjenje budžeta devizama, nudistički turizam je eksplodirao na jadranskoj obali, od Istre do Ade Bojane. Zapadni mediji su opisivali socijalističku Jugoslaviju kao „najslobodniju naturističku zemlju u Evropi“ i kao raj za nudiste, od kojih je SFRJ sredinom osamdesetih prihodovala 200 miliona dolara godišnje.
Prvi nudisti pojavili su se u socijalističkoj Jugoslaviji 1956. godine, uglavnom na skrivenim plažama na hrvatskim ostrvima Hvar i Rab. Vrlo brzo nakon toga, naturizam je izrastao u društveni fenomen jugoslovenskog društva, ali ne i samih Jugoslovena. Mada je prema podacima Turističkog saveza Jugoslavije, broj posetilaca u jugoslovenskim nudističkim kampovima tokom šezdesetih i početkom sedamdesetih godina rastao za oko 12% godišnje, u njima je 1974. bilo svega 1% Jugoslovena. Svi ostali su bili stranci, mahom iz Zapadne Evrope, navodi istoričar Aleksandar Raković.
Razvoj nudističkog turizma u Jugoslaviji u početku se odvijao stihijski, naviše zahvaljujući naturistima iz tadašnje Zapadne Nemačke. Njima se izuzetno dopala jugoslovenska obala i topla mediteranska klima, a za razliku od Italije, Grčke, Španije i Portugala, gde je crkva nametala konzervativna shvatanja, komunističke vlasti u SFRJ su bile daleko liberalnije prema golotinji u društvenom životu – na filmu, u pozorištu, časopisima…
„Najslobodnija naturistička zemlja u Evropi“
Kada su čelnici Saveza komunista shvatili koliko navala „golih i bosih“ može da se iskoristi za političku propagandu i još više za punjenje budžeta devizama, nudistički turizam je eksplodirao na jadranskoj obali, od Istre do Ade Bojane. Nije bilo nimalo neobično da najviši republički i lokalni funkcioneri prisustvuju otvaranju naturističkih kampova. Takva podrška „s vrha“ podstakla je i samoupravljačka preduzeća da iskažu preduzetnički duh i da se, umesto planske privrede, u slučaju nudista okrenu iznenadnoj potražnji s tržišta.
Jugosloveni su se toliko potrudili da turiste „bez gaća“ dočekaju raširenih ruku, da ni dinara nisu morali da ulože u reklamu. Taj posao su odradile strane turističke agencije i novinari, promovišući Jugoslaviju kao „obećanu zemlju za nudiste“. Turistički vodič u Zapadnoj Nemačkoj iz 1982 godine navodi da je Jugoslavija „najslobodnija naturistička zemlja u Evropi, koja ima više naturističkih plaža nego bilo koja druga država. Takve plaže obično se nalaze uz hotele, odmarališta i kampove“.
Jedini ozbiljan konkurent u ovoj „obnaženoj“ privrednoj grani je bila Francuska, koja je imala manji broj objekata specijalizovanih za nudiste, ali su oni raspolagali znatno većim kapacitetima.
Od golaća 200 miliona dolara godišnje
Zato su se samoupravljači potrudili da obezbede svu potrebnu infrastrukturu za turiste čije oskudevanje u odeći nije značilo da oskudevaju i u novcu. Podaci Turističkog saveza Jugoslavije pokazuju da je od šezdesetih do početka osamdesetih broj nudista u Jugoslaviji porastao sa nekoliko stotina hiljada na 1,3 miliona, te da je 1982. bilo 30 naturističkih centara, kampova i hotela duž čitave jugoslovenske obale. Prihodi od ove vrste turizma su sredinom osamdesetih iznosili oko 200 miliona dolara godišnje. U italijanskom naturističkom vodiču za Jugoslaviju iz 1987. pobrojano je čak 110 naturističkih centara, kampova, hotela i oko 2.000 plaža za naturiste.
U Istri je letovalo 40% nudista koji su dolazili na odmor u Jugoslaviju. Po kapacitetima su se izdvajali naturistički kamp „Solaris“ u Poreču, u sklopu hotelsko-turističkog preduzeća „Rivijera“ iz Poreča i naturistički kamp „Valalta“ u Rovinju, koji je radio u okviru preduzeća za međunarodnu trgovinu „Progres“ iz Beograda.
Ali ubedljivo najrazvijeniji i najpoznatiji nudistički kamp u celoj Jugoslaviji bio je „Koversada“, na istoimenom ostrvcetu u blizini Vrsara. Ovo malo istarsko ostrvo sa svega 990 metara obale, postalo je središte svetskog nudizma.
Ko reskira, taj profitira
O tome niko nije mogao ni da sanja kada je 1957. osnovano ugostiteljsko-trgovinsko preduzeće „Lim“ iz Vrsara, sa samo četiri zaposlena. Tri godine kasnije, tokom sastanka sa potencijalnim partnerima iz Nemačke, Rudolf Halbig, vlasnik turističke agencije „Miramare“ iz Minhena izrazio je želju da se sa nekoliko svojih saradnika okupa go na obližnjem ostrvcetu Koversada. Jugoslovenski proleteri su mu izašli u susret i već 1961. ova nemačka agencija je sa istarskim preduzećem i slovenačkom agencijom „Kompas“ sklopila ekskluzivan ugovor o dovođenju prvih naturista na Koversadu.
Mada je ostrvo u to vreme bilo bez puta, struje i vode, nudisti su za letovanje u robinzonskim uslovima plaćali 500 dinara dnevno, dvostruko više od ostalih turista. Zaposlenima u „Limu“ nije trabalo crtati da golotinja obećava. Prvo su kod opštinara izdejstvovali da se na ostrvu podigne prodavnica, zatim je asfaltiran put od Poreča do Vrsara, uvedeni su struja i voda na ostrvo i izgrađen je restoran sa terasom. Nemačka turistička agencija je objavila reportaže o Koversadi u više od 370 novina širom Zapadne Evrope, pa je ostrvce postalo pretesno za navalu sve većeg broja naturista.
U međuvremenu, „Lim“ je 1963. preimenovan u ugostiteljsko-turističko preduzeće „Anita“, koje je dve godine kasnije počelo izgradnju naturističkog kampa „Koversada“ za 2.000 gostiju, uglavnom iz sopstvenih sredstava. Već 1968. podignuti su novi restoran i zabavni centar, a 1969. kapacitet naturističkog kampa proširen je na 3.500 ljudi. Te godine, „Anita“ je ostvarivala 90% turističkog prometa u Vrsaru, godišnji promet samog preduzeća je bio blizu milijardu dinara, dok su plate zaposlenih rasle iz godine u godinu.
„Turističke novine“ su pisale da je sve to ostvareno bez ijednog dinara za reklamu, te da „Anita“ predstavlja „izvanredan primer blagovremenog reagovanja na zahteve inostranog tržišta. Kada je svojevremeno podizan nudistički kamp, mnogi su to ocenili kao rizičan investicioni poduhvat, ali uložena sredstva su se veoma brzo isplatila“. S druge strane, najviši socijalistički funkcioneri su isticali da je istarsko preduzeće, koje je naraslo na 70 zaposlenih i 140 sezonskih radnika, primer društvenog angažovanja u Savezu komunista, sindikatu i Socijalističkom savezu radnog naroda Jugoslavije.
Da li će se ministar skinuti?
Ostrvce Koversada je doslovno postalo svetska vest 1972. godine, kada je u njegovom nudističkom kampu održan 13. kongres Međunarodne naturističke federacije. Pošto su organizatori kongresa insistirali da delegati moraju da budu goli na otvaranju, uprkos tome što će svečanosti prisustvovati i jugoslovenski funkcioneri, riječki „Novi list“ je u svom tekstu postavio pitanje da li će i tadašnji hrvatski ministar turizma Antun Bubić morati da se skine?
Jugoslovenski funkcioneri su došli u odelu i sa kravatom, ali su domaći i novinari iz preko 50 zemalja objavili fotografije kako se rukuju sa predsednikom Međunarodne naturističke federacije Mišelom Kajoom, koji je na svečanom otvaranju bio potpuno nag. Kajo je tom prilikom izjavio novinarima: „Koversada je pravi raj za naturiste. Odluka jugoslovenskih vlasti da odobri boravak naturista u posebno uređenim kampovima na Jadranu je jasan dokaz da je Jugoslavija demokratska država, koja je u svojim shvatanjima ljudske slobode otišla pola veka ispred ostalih zemalja“. Tako su „golaći“ državi sa jednopartijskim sistemom i doživotnim predsednikom doneli više „demokratskih“ poena, nego svi drugi diplomatski napori zajedno.
Naturistički kompleks Koversada je deceniju kasnije izrastao u pravi mali grad, sa kapacitetima za 12.000 turista dnevno. Bio je najpoznatije nudističko naselje socijalističke Jugoslavije sve do 1991. godine, kada je zajednička država počela da se raspada.
Zorica Žarković
Biznis Top 2022/23 u izdanju časopisa Biznis i finansije
Foto: TheusiNo, pixabay