Poljoprivrednici su 2022. godinu završili sa padom proizvodnje, izvoza i spoljnotrgovinskog suficita, dok su poljoprivredni proizvodi poskupeli za trećinu u poređenju sa 2021. Ove godine, službena statistika beleži rast proizvodnje, ali se suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni i dalje smanjuje. Mišljenja o tome kako će završiti ovogodišnja poljoprivredna sezona se razlikuju, ali aktuelna događanja upućuju da problem nije samo u količinama, već i u kvalitetu ostvarenih prinosa.
Domaća poljoprivreda je 2022. završila „sušno“. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), obim proizvodnje je bio manji za 8%, izvoz za 4,4%, dok je suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni agrarnih proizvoda pao skoro 11%, na 1,6 milijardu evra. Prethodnu godinu su obeležili jedna od najvećih suša u protekloj deceniji i rast cena repromaterijala za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, što se lančano odrazilo na poskupljenja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.
Cene reprodukcionog materijala su za godinu dana skočile skoro 28%. Najviše je poskupelo đubrivo (109%), potom seme (38%), sredstva za zaštitu bilja (26%) i hrana za životinje (18%), dok su cene energenata za primarnu proizvodnju bile veće 13%. Usled toga, poljoprivredni proizvodi su bili skuplji za trećinu u poređenju sa 2021. godinom, najviše žitarice (33,5%), stoka i živina (26,9%) i stočni proizvodi (32,5%).
Zbog loših vremenskih uslova, kukuruz i soja su podbacili, dok su suncokret i pšenica prošli nešto bolje, ali su i njihovi prinosi po hektaru bili ispod višegodišnjeg proseka.
Izvoz „zagrejala“ zamrznuta malina
Prethodne godine cene su vrtoglavo uvećane pre svega zbog rasta cena inputa, inflacije i poremećaja izazvanih napadom Rusije na Ukrajinu. Cene su na svetskom tržištu imale izrazit skok u martu, pa je Vlada Srbije privremeno zabranila izvoz pojedinih namirnica, između ostalog pšenice, kukuruza i brašna. To je izazvalo negodovanje ratara, mlinara i izvoznika žita, dok su stočari pozdravili ovakvu meru, zbog velikih problema uzrokovanih nestašicama i drastičnim poskupljenjem hrane za životinje.
Srbija je, uprkos zabranama i ograničenjima, uspela u 2022. da izveze više od milion tona pšenice, a u spoljnotrgovinskoj razmeni prednjačilo je voće i povrće koje je činilo skoro četvrtinu ukupnog izvoza domaće poljoprivrede. Ipak, izvoz voća je na godišnjem nivou pao za 14%, ali je zbog viših cena vrednost uvećana za 3%, na 851,1 milion evra. Srbija je najviše zaradila od izvoza zamrznute maline, čak 353,5 miliona evra, što je činilo 41,5% u ukupnoj vrednosti izvoza voća, a na drugom mestu je bila sveža jabuka sa 100,2 miliona evra.
Kada je reč o povrću, najviše smo izvozili smrznuto i sušeno povrće, svežu šargarepu, kornišone, luk, papriku, krompir i paradajz, a vrednost izvoza je povećana za 16,8%, na 133,2 miliona evra. Preko polovine izvezenih poljoprivrednih proizvoda plasirano je na tržište EU, a potom u CEFTA regionu.
Stočarstvo u najvećem minusu
Posebno loše rezultate lane je zabeležilo stočarstvo, pre svega u proizvodnji mleka, tovu goveda i proizvodnji svinjskog mesa. Vrednost stočarske proizvodnje u Srbiji u prošloj godini iznosila je 176, 2 milijarde dinara. Broj goveda se smanjio za 6,9%, na oko 800.000 grla, a broj svinja za 7%, na 2,6 miliona, što nije bilo dovoljno za potrebe prerađivačke industrije. Pad je zabeležen i u živinarstvu za 3,5%, dok je proizvodnja konzumnih jaja bila manja čak za 40%. Rast proizvodnje od 1 5% ostvaren je jedino u ovčarstvu.
Kada je reč o mlečnim proizvodima, u 2022. godini proizvedeno je 1.425 miliona litara kravljeg i devet miliona litara ovčjeg mleka, a nestašica mleka koja se osećala još 2021. eskalirala je u jesen prošle godine. Problemi su rešavani kratkoročnim merama, povećanjem otkupne cene mleka, visine premije i uvozom mleka, kao i bespovratnom intervencijom robnih rezervi u merkantilnom kukuruzu (26.500 tona) odgajivačima muznih grla.
Nakon povećanja otkupnih cena tržište se stabilizovalo, ali je mlečna industrija ušla u probleme zbog povećanja zaliha gotovih proizvoda i nekonkurentnosti u odnosu na one iz uvoza. Otkupljivalo se svo ponuđeno mleko, pri čemu se nije dovoljno pažnje poklanjalo kvalitetu. Procenjuje se da je u prethodnih desetak godina ugašeno više od 62.000 stočarskih imanja, ali država i dalje nema strateški pristup rešavanju problema u stočarstvu, kao ni u mlečnoj industriji, uključujući i mere za smanjenje troškova proizvodnje.
Izvoz stočarskih proizvoda u 2022. je vredeo 565,1 milion evra, što je za 15% više u odnosu na 2021. godinu, dok je vrednost uvoza povećana za 50,9% na 803,5 miliona evra, pa je deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni bio oko 238,4 miliona evra.
Ankete Privredne komore Srbije (PKS) pokazuju da je prethodne godine skoro tri četvrtine poljoprivrednih preduzeća koristilo za finansiranje sopstvena sredstva, većina preostalih je uzimala kredite, dok su budžetski podsticaji i ostali finansijski izvori imali zanemarljivo učešće u finansiranju. Budžetski podsticaji su najmanje korišćeni u stočarstvu (1,9%), kao i ostali izvori finansiranja (0,2%).
Suficit se smanjuje i u ovoj godini
Prema zvaničnoj statistici, uprkos vremenskim nepogodama koje su nanele ogromne štete usevima, posebno voćarima gde se one procenjuju na preko 25 miliona evra, proizvodnja je nešto bolja ove godine, ali se suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni i dalje smanjuje.
Proizvodnja je porasla za oko 10% u prvoj polovini godine, pre svega zahvaljujući žitaricama, dok je tokom prvih pet meseci izvezeno 342,4 miliona evra poljoprivrednih proizvoda. Od toga, preko 90% čine proizvodi primarne biljne proizvodnje, a najveći udeo u izvozu su imali povrće i voće (22%), žitarice (15%), duvan (12%) i stočna hrana (9%).
U istom periodu Srbija je uvezla poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od 326,1 miliona evra, od čega skoro 89% čine proizvodi primarne biljne proizvodnje. Suficit je smanjen za 232,6 miliona evra u odnosu na isti period 2022. godine.
Ukupna spoljnotrgovinska razmena proizvoda stočarskog porekla za prvih pet meseci 2023. iznosila je 566,9 miliona evra, 10,4% više u odnosu na isti period 2022. godine. Stočarstvo je zabeležilo izvoz u vrednosti od 245,2 miliona evra, što je međugodišnji rast od 9,9%, ali je tokom istog perioda vrednost uvoza bila veća i dostigla je 321,7 miliona evra.
„Ušteda“ na kvalitetu
Procena da će poljoprivreda ove godine imati bolji rezultat u odnosu na prethodnu, jedan je od glavnih argumenata Ministarstva finansija za projekciju da će BDP u 2023. ostvariti rast od 2,5%. Međutim, predstavnici udruženja poljoprivrednika i pojedine agrarni analitičari su znatno oprezniji u pogledu krajnjih rezultata ovogodišnje poljoprivredne sezone.
Problem nije samo u količini, već i u kvalitetu ostvarenih prinosa. Na to ukazuju podaci da sve manje poljoprivrednika za setvu žitarica koristi deklarisano seme, učestalo vraćanje srpskih poljoprivrednih proizvoda sa granice zbog nedozvoljenih količina štetnih materija i najnoviji rezultati o upitnom kvalitetu većine rakije, vina i meda na domaćem tržištu.
U godini koju su obeležili brojni protesti poljoprivrednika, nadležno ministarstvo ulazi u sledeću sa budžetom koji je povećan na 104,7 milijardi dinara. Ulaganja u ovu oblast planirana su i kroz subvencije, za koje je opredeljeno 88,1 milijarda dinara. Dok u Ministarstvu poljoprivrede ističu da taj iznos čini čak 48% svih subvencija u republičkom budžetu za 2024. godinu, pojedina udruženja poljoprivrednika su nezadovoljna utvrđenim kriterijumima za raspodelu sredstava, posebno u stočarstvu.
Istovremeno, izmenom Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju uvodi se obaveza da oni koji su dobili subvencije a ne obrađuju zemlju, moraju da vrate ta sredstva, zajedno sa zakonski propisanom zateznom kamatom. Takođe, poljoprivrednici za koje se utvrdi da su nezakonito koristili odobrena sredstva, neće moći da koriste subvencije u narednih pet godina.
Branko Bogavac
Biznis Top 2022/23 u izdanju časopisa Biznis i finansije
Foto: Shiri Gottlieb Eliaz, Unsplash