Evropska unija je uvela novi paket sankcija Rusiji, za koji se spekuliše da će biti težak oko 5,3 milijarde evra, te da će konačno staviti rampu i na uvoz ruskih dijamanata, koje su dosadašnje kaznene mere EU tiho zaobilazile. Ovakve najave izazvale su uzbunu u belgijskom gradu Antverpenu, svetskoj prestonici dijamanata. Čelnici Svetskog dijamantski centra tvrde da sankcije na ruske dijamante nimalo neće naštetiti Rusiji, ali će zato biti kažnjena Evropa, najviše Belgija iz koje će se ova industrija iseliti u zemlje sa „prilagodljivijim“ propisima. Problem je u tome što poreklo dijamanata nije lako utvrditi, jer na putu od rudnika do krajnjeg kupca promene i po tridesetak vlasnika. To je i razlog što uprkos sankcijama koje su SAD uvele na uvoz dragog kamenja iz Rusije odmah po izbijanju rata u Ukrajini, mnogi Amerikanci i dalje kupuju ruske dijamante, uvereni da oni potiču iz Indije.
Jedan srpski preduzetnik koji se bavi proizvodnjom dijamantskih alata, pričao je da je na početku svoje karijere doživeo najveći šok kada je prvi put otišao u belgijski grad Antverpen, da pregovara o nabavci industrijskih dijamanata. Posao je sklopio u krajnje neuglednoj zgradi, od koje je neuglednije izgledao jedino poslovni partner sa kojim je trebalo da dogovori isporuku. „Sreo sam se sa starijim čovekom u pohabanoj odeći, sa zakrpama na laktovima. Mislio sam da sam pogrešio adresu“, prisećao se naš preduzetnik, koji je na pregovore otišao u svom najskupljem odelu.
Ipak, sa „pohabanim“ partnerom je dogovorio odličan posao i pritom naučio važnu lekciju. Shvatio je da su oni koji u „Dijamantskoj četvrti“ u Antverpenu vrte najveći novac u ovoj industriji ne samo krajnje štedljivi, već i da se ne razmeću svojim bogatstvom jer ne žele da skreću pažnju na sebe u javnosti. Drže se principa kako je najpametnije da za svote koje se okreću u njihovom poslu zna samo onaj ko treba da zna.
Mnogo toga se promenilo u belgijskoj trgovini dijamantima staroj pet vekova, ali ne i pomenuta poslovna logika. Kada turista krene od Glavne železničke stanice u Antverpenu ka „Dijamantskoj četvrti“, bloku koji se sastoji od svega pet ulica, prvo će naići na blještave hotele, restorane i juvelirnice u kojima se nudi roba za svačiji ukus, od najelegantnije ogrlice do automatske puške optočene dragim kamenjem na debelom zlatnom lancu.
Poslovni ljudi, međutim, odlaze u uličicu u kojoj više nema blještavih izloga, zatvorenu za saobraćaj i okruženu ružnim sivim zgradama. Ali kroz te bezlične građevine svaki dan pređu „iz ruke u ruku“ dijamanti u vrednosti od oko 200 miliona evra. Mada već više od decenije trgovci iz Antverpena šalju dijamante na brušenje u Dubai i Mumbaj, gdje je to jeftinije jer porezi nisu visoki kao u Evropi, ovaj lučki grad u Belgiji je i dalje najveći svetski centar dragog kamenja. Kroz Antverpen prolazi oko 85% neobrađenih dijamanata iz celog sveta, a kroz samu luku oko 50% brušenih i 40% sintetičkih dijamanata.
Čiji je ovo dijamant?
Ovde se nalazi i sedište Svetskog dijamantskog centra (AWDC), organizacije za zaštitu interesa industrije dijamanata u Belgiji, koja zastupa 1.600 registrovanih preduzeća sa oko 10.000 zaposlenih. Prema podacima OECD-a, trgovina dijamantima obezbeđuje ovoj zapadnoevropskoj državi oko 30 milijardi evra prihoda i čini približno 15% belgijskog BDP-a.
Pre izbijanja rata u Ukrajini, Belgija je uprkos pometnji koju je izazvala korona, izvezla dijamanata u vrednosti od 13,9 milijardi dolara i bila je glavno odredište za rusko izvozno tržište dragog kamenja vredno 4,5 milijardi dolara. Ali zbog neizvesnosti koju je doneo oružani sukob na istoku Evrope, belgijski izvoz dijamanata opao je za 45% između aprila 2022. i aprila 2023. godine, uključujući i znatno manju isporuku dijamanata iz Rusije.
Čelnici Svetskog dijamantskog centra tvrde da je udeo ruskih dijamanta, koji su ranije činili 25% trgovine u Antverpenu, sada pao ispod 5% i bez odluke Evropske unije da uvede sankcije na uvoz dragog kamenja iz Rusije, na čemu insistira Ukrajina. Ovom zahtevu proletos su se pridružile i članice G7, a Poljska je među zemljama EU najveći zagovornik takve mere kojom bi se dodatno podržala Ukrajina, iako je istovremeno zabranila uvoz ukrajinskih žitarica da ne bi potkopala sopstvenu poljoprivredu.
Za razliku od Sjedinjenih Država, koje su odmah po izbijanju ukrajinskog sukoba zabranile uvoz ruskih dijamanata, Evropska unija je takvu odluku tiho odlagala, posebno zbog pretnji belgijske vlade da će uložiti veto. Međutim, belgijski premijer Aleksandar De Kro je nedavno izjavio da će prihvatiti eventualne sankcije, pod uslovom da se one primene u svim državama G7, gde se prodaje oko 80% ukupne količine dragog kamenja u svetu. Prvi čovek belgijske vlade je zahtevao i da se uspostavi delotvoran sistem praćenja porekla dijamanata, bez „pravnih rupa“.
Stvar je u tome što je u trgovini dragim kamenjem mnogo lakše zaobići zabrane nego u slučaju nafte ili gasa, jer je način snabdevanja jako složen i „pokretljiv“. Većina svetskih dijamanata potiče od devet rudarskih kompanija, ali na putu do fabrika i juvelirnica, drago kamenje može promeniti i po tridesetak vlasnika. Neobrađeni dijamant koji stigne iz bilo kojeg rudnika u svetu do neke zemlje u kojoj se izbrusi, izlazi na tržište kao dragulj one države u kojoj je prerađen, a ne zemlje iz koje je potekao. Uz sve to, juveliri dijamante mešaju prilikom obrade, pa samo veoma uski krug trgovaca ima uvid u poreklo svakog dragog kamena koji nude.
Sve ovo znači da ruski dijamanti, kao i oni iz Kanade, Bocvane, Konga i drugih nalazišta, preko noći mogu da postanu izraelski, indijski ili belgijski. Ključni ruski snabdevač dijamantskog esnafa u Antverpenu je državna kompanija „Alroza”, koja je pre napada Rusije na Ukrajinu iskopala 32,4 miliona karata ovog dragog kamenja, što je činilo skoro trećinu snabdevanja dijamantima u svetu.
Ne postoje „moralni“ dijamanti
Ruska kompanija isporučuje najmanje 10% neobrađenih dijamanta juvelirima u Indiji, gde dospeva najveća količina neprerađenog dragog kamenja, a brušeni dijamanti čine polovinu indijskog izvoza dragog kamenja i nakita. Upućeni u ovo tržište tvrde da su na ovaj način ruski dijamanti dospeli i na američko tržište, uprkos sankcijama. U Svetskom dijamantskom centru navode da „mnogi Amerikanci nesvesno kupuju ruske dijamante, misleći da su indijski. Procenjujemo da su prošle godine svi dijamanti ispod jednog karata prodati u Sjedinjenim Američkim Državama bili ruski“.
Upravo iz tog razloga, čelnici ove organizacije su ubeđeni da ukoliko EU uvede sankcije na uvoz ruskih dijamanta, to neće naštetiti Rusiji, ali će zato biti kažnjena industrija dijamanata u Antverpenu. Belgija će, upozoravaju, izgubiti kontrolu nad ovom delatnošću, jer će se firme koje u njoj posluju masovno iseliti u Indiju, Kinu i druge države u kojima će moći nesmetano da rade.
Belgijski mediji izveštavaju da trgovci u „Dijamantskoj četvrti“ ne kriju svoje nezadovoljstvo, uvereni da će sankcije završiti na isti način kao i pokušaj da se uvođenjem međunarodnog sistema sertifikata spreči trgovina afričkim „krvavim dijamantima“. Rezultat je da najveće kompanije u ovoj industriji sada ističu kako posluju isključivo sa „etički proizvedenim dijamantima“, iako su ratni sukobi, ubistva, mučenje i robovski rad lokalnog stanovništva i dece pod kontrolom paravojnih grupa i dalje surova stvarnost u afričkim zemljama sa najvećim nalazištima dragog kamenja.
Bez obzira na uzbunu koju je dizao „dijamantski lobi“ u Antverpenu, sankcije su ipak uvedene i one stupaju na snagu od 1. januara. Neki od trgovaca su već bili pripremljeni na njih. Primera radi, švajcarska firma Spacecode tvrdi da je napravila efikasan uređaj za utvrđivanje porekla dijamanata, ali će masovniju distribuciju moći da obezbedi tek do kraja naredne godine.
U međuvremenu, Rusi ne sede skrštenih ruku, pa su najavili da u saradnji sa Belorusijom i uz podršku Evroazijske razvojne banke pripremaju platformu za međunarodnu trgovinu plemenitim metalima i nakitom, koja će biti puštena u rad u martu sledeće godine. Platforma bi trebalo da omogući znatno veće prisustvo na svetskom tržištu za oko 6.000 fabrika iz Rusije, Belorusije, Kazahstana, Kirgistana i Jermenije, koje su prošle godine proizvele nakita u vrednosti od oko 1,6 milijardi dolara.
Zaslužujete duševni mir
„Zaslužujete duševni mir tokom posebnih životnih trenutaka“. Ovo je reklama jednog proizvođača dijamanata koji su napravljeni u laboratoriji, za kupce koji ne žele da se odreknu luksuza ali mogu mirno da spavaju, jer znaju da njihovi skupoceni kamenčići nisu nastali u nehumanim uslovima. Zahvaljujući naprednim tehnologijama, dijamanti sada mogu da se „uzgajaju“ u laboratoriji. Njihovi proizvođači tvrde da imaju potpuno isti hemijski sastav kao i dijamanti iskopani u rudniku, a uz to su 20% do 30% jeftiniji na tržištu.
Zorica Žarković
Biznis Top 2022/23 u izdanju časopisa Biznis i finansije
Foto: GrownDiamond, Pixabay