Pesimistični izgledi za razvoj ovog sektora sektor naveli su proizvođače baterija za električne automobile da se uzdrže od kupovine značajnih količina litijuma i drugih ulaznih materijala tokom trećeg kvartala kada uobičajeno obnavljaju zalihe, preneo je portal Trejding ekonomiks.

Pored navedenih faktora, na tržištu je zavladala dodatna zabrinutost nakon što je EU pokrenula istragu o subvencijama Pekinga za proizvodnju električnih vozila. Na taj način je povećan rizik od novih carina i trgovinskih barijera između Evropske unije i Kine.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак U Kini drastičan pad cene litijuma се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svet bi mogao da se souči sa nestašicom litijuma jer potražnja za metalom raste, a neki analitičari predviđaju da bi to moglo da se desi već 2025. godine.

Drugi pak predviđaju da bi ta nestašica mogla još da se prolongira. BMI, istraživačka jedinica Fitch Solutions, bila je među onima koji predviđaju deficit snabdevanja litijumom do 2025.
U nedavno objavljenom izveštaju, BMI je u velikoj meri pripisao deficit kineskoj potražnji za litijumom, koja je veća od njene ponude prenosi Cnbc.

– Očekujemo prosečan godišnji rast od 20,4% godišnje potražnje za litijumom u Kini samo za EV tokom 2023-2032 – navodi se u izveštaju.

Nasuprot tome, kineska ponuda litijuma će porasti samo za 6% u istom periodu, rekao je BMI, dodajući da ta stopa ne može zadovoljiti ni jednu trećinu predviđene potražnje.

Kina je treći najveći svetski proizvođač litijuma

Kina je treći najveći svetski proizvođač litijuma, koji je sastavni element baterija za električna vozila. Svet je 2021. proizveo 540.000 metričkih tona litijuma, a do 2030. Svetski ekonomski forum predviđa da će globalna potražnja dostići preko 3 miliona metričkih tona.

Prema predviđanjima S&P Global Commoditi Insights-a, prodaja električnih vozila bi trebalo da dostigne 13,8 miliona u 2023. godini, ali će naknadno skočiti na više od 30 miliona do 2030. godine.

– U osnovi verujemo u nedostatak industrije litijuma. Naravno, predviđamo rast ponude, ali potražnja će rasti mnogo bržim tempom – rekla je Korin Blanšar, direktorka Dojče banke za istraživanje litijuma i čiste tehnologije.

Do kraja 2025. Blanchard vidi“skromni deficit“ od oko 40.000 do 60.000 tona ekvivalenta litijum karbonata, ali predviđa širi deficit koji će iznositi 768.000 tona do kraja 2030.

Stotine litijumskih projekata su trenutno u fazi istraživanja

Drugi analitičari ne vide da će deficit doći tako brzo, ali ipak predviđaju manjak do kraja decenije. Iako bi više rudnika litijuma i projekata istraživanja rudarstva koji se pojavljuju na mreži moglo da podrži rastuću potražnju, to bi samo produžilo pistu za još nekoliko godina, prema procenama Ristad Energy.

Prema kompaniji za istraživanje energetike, stotine litijumskih projekata su trenutno u fazi istraživanja, ali složenost u geologiji i dugotrajan proces izdavanja dozvola i dalje predstavljaju izazove.

Prema podacima Refinitiva, u svetu trenutno postoji samo 101 rudnik litijuma. Potpredsednica kompanije Ristad Energy Suzan Zou procenjuje da će se ukupna ponuda rudnika litijuma povećati za 30% i 40% na godišnjem nivou u 2023. i 2024. godini, i da će rudari nastaviti da razvijaju postojeće i grinfild projekte usred „globalnog napora za elektrifikaciju transporta“.

Iako bi to moglo da ukaže na globalni višak litijuma sledeće godine, nestašice bi mogle početi da muče lance snabdevanja 2028.

– U narednih nekoliko godina, iako bi snabdevanje litijumom moglo ostati adekvatno na svetskom nivou, regionalna neravnoteža snabdevanja je i dalje neizbežna – dodao je Zou, napominjući da regionalni rudarski i prerađivački kapaciteti u SAD i Evropi možda neće moći da održe korak sa potražnjom za EV baterijama.

– Globalni lanac snabdevanja baterijama možda će ponovo naći nedostatak litijuma koji se približava kraju ove decenije kada rast ponude možda neće pratiti rast potražnje – rekla je ona.

U tom scenariju, Zou je rekao da bi cene litijuma mogle da porastu do svojih istorijskih maksimuma iz 2022. godine, što bi zauzvrat povećalo troškove proizvodnje baterija. Cene litijum karbonata porasle su na rekordnih 600.000 juana po toni u novembru 2022, više od 12 puta u odnosu na cene u januaru 2021.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак U svetu trenutno postoji samo 101 rudnik litijuma се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo je novinarima Rojtersa rekao izvor iz Vlade Indije, koji je dodao da su već neke inostrane kompanije pokazale interesovanje za indijske rezerve litijuma.

Indijsko ministarstvo rudarstva nije odmah reagovalo na molbu za komentar.

Najmnogoljudnija država sveta je u februaru otkrila nalazište litijuma u oblasti Džamu i Kašmir, a količina rezervi se procenjuje na 5,9 miliona tona.

Pomenuti izvor je dodao da je indijska kompanija u državnom vlasnvištvu „KABIL“ (Khanij Bidesh India), zadužena za traženje minerala u inostranstvu,u „završnoj fazi“ pregovora kojima Nju Delhi treba da obezbedi nekoliko litijumskih blokova iz Argentine.

KABIL, inače,pregovara i sa Vladom Čilea o nabavci litijumskih blokovaiz te zemlje, ali razgovori su još uvek na početku, istakao je izvor.

Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак U Indiji će se na aukciji prodavati rezerve litijuma се појављује прво на Biznis i Finansije.

Postlitijumski istraživački klaster u Ulmu, Karlsrueu i Gisenu sa 120 naučnika najveći je klaster te vrste u Evropi. Baterija sutrašnjice trebala bi se temeljiti na nekritičnim, uobičajenim elementima kao što su natrijum, magnezijum, kalcijum ili aluminijum, uveren je hemičar Maksimilijan Fičner iz laboratorije u Ulmu.

‘Budući da potražnja ubrzano raste, moramo da postavimo tehnologiju na širu materijalnu osnovu kako ne bi bilo uskih grla u proizvodnji’, naglašava Fičner.

Natrijum-jonska baterija trenutno ima najveće šanse za ‘zlatnu budućnost’

Fokus je na pitanjima poput ekološkog otiska, veka trajanja, troškova proizvodnje i efikasnosti novih tehnologija. Prema Fičnerovom mišljenju, natrijum-jonska baterija trenutno ima najveće šanse za ‘zlatnu budućnost’. Gotovo je jednako snažna kao litijum-jonska baterija, kaže, ali je bolja u drugim područjima.

‘Natrijum-jonska baterija ima tu prednost da se za nju ne koriste kritične sirovine, ima bolja svojstva pri niskim temperaturama i može se brzo puniti’, kaže istraživač te predviđa da će baterije u budućnosti postati još snažnije i jeftinije.

Istraživački klaster na univerzitet Ulm nije jedini koji se bavi budućnošću baterija, piše tportal. Proizvođači iz privatnog sektora i javni laboratoriji takođe naporno rade na pronalaženju novih rešenja.

‘Verujem da je, posebno u početnim fazama, kada su mnoge stvari još vrlo neizvesne, važno pratiti lance snabdevanja, sirovine te na taj način identifikovati potencijale različitih opcija’, kaže Anegret Stefan s Instituta Fraunhofer ISI u Karlsrueu.

Noviji tipovi baterija još uvek nisu toliko tehnološki zreli

Stefan i njen tim objavili su novu studiju o budućnosti alternativnih baterijskih tehnologija. Njihov rad jasno pokazuje da postoji mnogo potencijala u alternativnim baterijskim tehnologijama, ali nužan je njihov dalji razvoj.

Noviji tipovi baterija još uvek imaju manju gustoću energije i još nisu toliko tehnološki zreli kao litijum-jonske verzije koje se uglavnom koriste u električnim automobilima.

Kad je reč o odabiru baterije za električne automobile, važno je nekoliko karakteristika, poput odnosa njenog kapaciteta i težine te gustoće. Manje i lakše baterije tako su poželjnije zato što smanjuju težinu vozila i time mu omogućuju bolji performans.

‘Naša studija pokazuje da neke alternativne tehnologije baterija imaju veliki potencijal, naprimer za niže troškove ili veću održivost, ali nemaju isti raspon primena kao litijum-jonske baterije’, kaže Stefan. Stoga ona smatra da će litijum-jonske baterije i dalje dominirati tržištem. Međutim postupno bi mogle biti zamenjene alternativama u određenim područjima.

Za budućnost baterija tehnologija je ključna

Prema studiji, nove vrste baterija postaju sve efikasnije i mogle bi jednog dana čak premašiti gustoću energije litijum-jonskih varijanti – i sve to uz nekritične resurse.

‘Na primer, u bliskoj budućnosti natrijum-jonske baterije mogu se sve više koristiti u malim automobilima. Ili litijum-sumporne baterije u manjim električnim avionima. Ili natrijum-sumporne ili cink-jonske baterije u stacionarnim aplikacijama.’

Pre svega, Stefan poziva donositelje političkih odluka da ulože više napora u području istraživanja i razvoja u Nemačkoj i EU. Istraživači se slažu da je tehnologija baterija ključna da bi Nemačka kao tehnološka sila mogla održati korak s globalnom konkurencijom, piše tportal.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

Чланак Natrijum-jonska baterija trenutno ima najveće šanse za budućnost се појављује прво на Biznis i Finansije.

Insistira se na energetskoj transformaciji, odnosnu prelasku sa fosilnih goriva na obnovljive energetske izvore. Najveća dobit od epohalnog preokreta bila bi ekološka, pre svega u vidu zaustavljanja rasta prosečne temperature na globusu na najviše dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba.

Baterija u fokusu

Centralni i preobražaj od koga se očekuje najbrže i najtemeljnije promene su u vezi sa automobilom. Umesto motora sa unutrašnjim sagorevanjem, ubuduće će električni pogon pokretati ova vozila, baš kao i manja dostavna. Ključna dobit je što elektromobili ne emituju ugljendioksid, gas optužen da je najveći uzročnik neprekidnog i sve ubrzanijeg rasta temperature na Zemlji.

Procenjuje se da samo u slučaju realizacije prelaska na „novi tip vozila“ do 2060. godine čovečanstvo ima izgleda da do kraja veka zaustavi dalje i sve brže otopljavanje.

Centralni element u elektromobilima je baterija, izvor energije za pokretanje. U aktuelnim verzijama teška je oko 400 kilograma, što je trećina ukupne mase elektromobila, a cena je, zavisno od veličine vozila, između 12.000 i 27.000 evra. Otprilike 45 odsto cene kompletnog automobila. Reč je o litijum-jonskim baterijama koje mogu da proizvode energiju za vožnju od 250 do 550 kilometara u kontinuitetu, potom idu na punjenje i nastavljaju rolu.

Od beznačajnog do atraktivnog

Za sada nezamenjiva uloga ovih baterija pridala je izuzetan značaj i litijumu, do pre neku deceniju hemijskom elementu o kome je malo ko čuo. Znan je već više od 130 godina, ali hemičari nisu uspevali da mu nađu značajniju primenu. Jedino je bio od važnosti Amerikancima pri izradi atomske bombe. Tako su SAD sve do kraja prošlog veka bile, zapravo, jedini proizvođač belog i lakog metala.

No, kako litijum poseduje izuzetnu toplotnu i električnu provodljivost, na značaju, i to enormnom, dobio je intenziviranjem priče o prelasku na obnovljive izvore energije. Posebna mu je uloga u elektromobilima i, mada se naučnici na sve četiri strane sveta trude da nađu alternativno rešenje, ništa što bi bilo relativno blizu primene nije poznato. Štaviše, osim litijum-jonskih baterija, u upotrebi su još jedino litijum-gvožđe-fosfatne baterije. Dakle, opet ne može bez belog metala.

Čim je počela priča o elektromoblima, geolozi i hemičari su se upustili u potragu za litijumom na koji do tada nisu ni obraćali pažnju. Ima ga relativno često, ali malo gde je koncetrisan u obimu koji bi pravdao eksploataciju. Poput drugih takozvanih retkih metala, dugo nije bilo rudnika u kome je glavni proizvod, već se pridobijao kao sporedan proizvod u rudnicima sa po nekoliko neuporedivo važnijih ruda.

Vrtoglavi rast potrošnje

Nailaskom ere elektromobila, menja se i pozicija litijuma. Počinje potraga za ovim elementom i ne prestaje već tridesetak godina. Naprotiv, neprekidno se uvećava i intenzivira. Da nevolja bude veća, litijum se u prirodi ne nalazi izdvojen već u smesi sa drugim elementima.

Tako je pre dvadesetak godina pronađen i u zapadnoj Srbiji, u sklopu sa borom, takođe upotrebljivim elementom. Međutim, upravo kombinacija ova dva elementa sirovinu čini veoma nepovoljnom za izdvajanje usled pratećih ekološki neprihvatljivih emisija zagađujućih elemenata.

Tržište litijuma je prošle godine iznosilo 52 milijarde. Procene da će do 2030. godine dostići 194 milijarde evra jasno pokazuju da će ovaj element svakim danom biti od sve većeg značaja. Ipak, mnoge zemlje se teško odlučuju na eksploataciju s obzirom na ekološke dileme i protivljenja lokalnog stanovništva.

Tako dve države, Australija i Čile, čine čak 77, sa Kinom i Argentinom čak 96,5 odsto svetske produkcije. U tonama, Australija godišnje na tržište izbacuje 61.000, Čile 30.000, Kina 19.000, Argentina 6.200 tona.

Juriš na Afriku

Načini rudarenja su različiti. Dok na Petom kontinentu raspolažu velikom količinom silikastog minerala spodumena, Čileanci do dragocenog elementa dolaze isparavanjem slanih jezerskih voda u kojima se nalazi u velikoj količini. Prvi način se čini efikasnijim, sa više proizvodnih varijanti i nešto je jeftiniji. Međutim, i ekološke posledice su uočljivo izraženije.

Potraga za litijumom-karbonatom, a to je forma u kojoj se beli metal najčešće transportuje, neprekidno se ubrzava. Procene su da će 2025. biti oko 1,5 miliona tona, trostruko više nego pre dve godine, da bi se u naredne četiri godine udvostručila na tri miliona tona.

Veća proizvodnja litijuma u tek nekoliko država već sada je nedovoljna za svetske potrebe. Stoga se čine napori da se rudarenje dragocenog metala što više diversifikuje. Brazil se priprema da organizuje vađenje ove rude, ali veći deo aktivosti bi usmerio na rudarenje po ostalim latinoameričkim državama.

Afričke zemlje su na posebnom udaru. Tako se Zambija, Centralna Afrička Republika i Kongo pripremaju da skupa sa kineskim stručnjacima i kineskim kapitalom intenziviraju ovo rudarenje. Teže da aktuelnu proizvodnju uvećaju 30 puta i tako dostignu 12 odsto globalne produkcije.

Kobalt i nikl

Možda je zanimljiva pozicija Maroka, u kome osim litijuma ima i fosfata, i to više nego bilo gde dugde na svetu. Stoga su sa SAD već sklopili partnerstvo po kome će godišnje tržištu isporučivati ključne elemente ne samo za jonske nego i za buduće gvozdeno-fosfatne baterije.

Naravno da i afričke zemlje, iako među najmanje razvijenim, uočavaju da izvoz sirovina baš i nije najpoželjnija ekonomska aktivnost. Stoga pokušavaju da se pozicioniraju i u složenijim fazama proizvodnje električnih baterija i vozila.

Maroko je sa američkim partnerom već ugovorio izgradnju baterija za afričko, ali i evropsko tržište, dok je Kina nedavno obelodanila da će u naredne dve godine uložiti šest milijardi dolara u izgradnju fabrike baterija u Africi, ali nije precizirala o kojoj državi je reč.

Mada je potraga za litijumom već duže vreme najintezivnija, postoji još sirovina koje su na spisku dragocenih rezervi za potrebe velike energetske transformacije. Tako je unazad pola decenije potražnja za kobaltom uvećana 70, dok su potrebe za niklom veće za 40 odsto.

Još žešća pomama

No, nisu sirovine takozvanih retkih metala jedini problem. Nevolja je i kod njihove prerade, takođe sa mogućim ekološkim nevoljama. Trenutno, Kina raspolaže sa oko 70 odsto globalnih prerađivačkih kapaciteta, a velika diversifikacija dobavljača litijuma koju poslednjih godina čini najmnogoljudnija država je u funkciji očuvanja dominacije u preradi.

Još je nepovoljnija situacija sa niklom – čak devet desetina ovog elementa se prerađuje u Indoneziji. Nema spora da će najmoćniji težiti ili da gotovo monopol u preradi pojedinih retkih metala stave pod svoju kontrolu ili da razviju preradu na još nekoliko destinacija.

Treba pridodati očekivanje skorašnjeg početka vađenja i prerade litijuma u Rusiji, pri čemu bi domaće potrebe bile zadovoljene već dve godine nakon starta. Moskva je nedavno ugovorila i započela radove na eksploataciji ovog elementa u Boliviji, zemlji koja se, uz Čile, smatra najvećim posrednikom ruda belog metala u Latinskoj Americi.

Nije sporno da je potraga za litijumom žestoka. Kako uspeh energetske transformacije umnogome zavisi od dovoljne količine ovog elementa, narednih sezona može se očekivati samo još intenzivnija pomama za metalom koji do juče nije ama baš nikoga zanimao.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Pomama za belim metalom koji do juče nikoga nije zanimao се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prvi čovek Čilea Gabrijel Borić, osim što nosi nezvaničnu titulu najmlađeg predsednika u svetu, prošlog meseca je svrstan i među „litijumske nacionaliste“. Tako agencija Rojters naziva nastojanje sve većeg broja zemalja da ovaj resurs, preko potreban proizvođačima električnih automobila, stave pod državnu kontrolu. Predsednik Čilea je, naime, polovinom aprila najavio da će tamošnja vlada nacionalizovati industriju litijuma. Ovakva odluka je izazvala mnoštvo komentara među ekonomskim analitičarima, uključujući i reakcije da će to biti šok za svetsku energetsku tranziciju, ali i za čileansku ekonomiju jer će zamrznuti vitalna strana ulaganja u zemlji.

Ova južnoamerička država je drugi najveći proizvođač litijuma u svetu, sa četvrtinom udela u globalnoj proizvodnji i najveći izvoznik ovog metala. Prošle godine, Čile je izvezao litijuma u vrednosti od 980 miliona dolara, najviše u Kinu, Južnu Koreju i Japan, a potom u Belgiju i Sjedinjene Države. Doprinos rudarskog sektora BDP-u je lane premašio 11% i predstavljao je više od polovine ukupnog izvoza zemlje, a dva proizvođača litijuma, kompanije „Albemarle“ i „SQM“ koje snabdevaju firme „Tesla“, „LG Energy“ i druge proizvođače električnih vozila i baterija, uložile su prošle godine u razvoj poslovanja oko 2,3 milijarde dolara.

Suprotno ocenama da će proterati strane investitore, Borić je istakao kako nacionalizacija litijuma predstavlja razvojnu šansu za Čile da pređe na održivu ekonomiju, koja neće urnisati životnu sredinu. Država će u svim budućim projektima imati kontrolni udeo preko javnog preduzeća, koje bi bilo partner privatnim rudarskim kompanijama. Vlada neće raskinuti postojeće ugovore, ali će pregovarati sa proizvođačima o učešću države u poslovanju pre njihovog isteka, a prema Borićevim rečima, razgovori sa kompanijama „Albemarle“ i „SQM“ će započeti već polovinom godine.

Čileansko državno preduzeće „Codelco“, najveći svetski proizvođača bakra, i državna rudarska kompanija „Enami“ dobiće ugovore za istraživanje i eksploataciju litijuma u pustinji Atakama, gde se sada realizuju privatni projekti. U ostalim solanama za koje je procenjeno da imaju značajne rezerve ovog metala, privatne kompanije će moći da se nadmeću za posao zajedno sa nacionalnim preduzećem.

Predsednik Čilea je najavio i da će vlada osnovati posebno odeljenje za unapređenje tehnologije eksploatacije litijuma, kako bi se što više smanjio razarajući uticaj na životnu sredinu. Čile će ubuduće odobravati samo projekte koji koriste novu tehnologiju, direktnu ekstrakciju litijuma (DLE), bez oslanjanja na tradicionalni proces isparavanja zbog kojeg je ova zemlja, kako se procenjuje, u poslednje tri decenije izgubila oko 433 milijardi litara vode.

Državni udar na metale

Borićeva „šokantna najava“ i nije toliki šok ako se ima u vidu da sve više država u razvoju na različite načine ograničava pristup svojim rudnim resursima, pa su tako samo tokom nekoliko poslednjih meseci Indonezija, Zimbabve i Mianmar zabranili izvoz najvažnijih metala. U Argentini se razmatra predlog i detaljno razrađena ekonomska računica da li bi eventualna nacionalizacija litijuma dugoročno bila isplativija za domaću ekonomiju, dok je Meksiko još u aprilu prošle godine nacionalizovao svoja nalazišta. Procenjuje se da Meksiko ima oko 1,7 miliona tona rezervi ovog metala i premda desetak stranih kompanija ima aktivne rudarske koncesije u toj zemlji, njen predsednik Andres Manuel Lopez Obrador je najavio da će one biti revidirane u skladu sa nacionalizacijom i odlukom da se oformi državno preduzeće za eksploataciju litijuma.

Uprkos činjenici da je ova latinoamerička država u „dvorištu SAD“ tradicionalno okrenuta saradnji sa Severnom Amerikom i Kanadom, Meksiko je jedan od vrlo aktivnih zagovornika južnoameričke „litijumske inicijative“ koju su prošlog jula pokrenule Argentina, Čile i Bolivija. Reč je o ideji koja je mnogo šira od uspostavljanja nacionalne kontrole nad eksploatacijom litijuma, jer ima za cilj da integriše države u ovom delu sveta na način koji bi im obezbedio da budućim investitorima nametnu sopstvene uslove i mnogo bolje iskoriste svoje prirodne resurse u proizvodnji baterija za električne automobile.

Ova inicijativa pobudila je strahovanja među stranim ulagačima, budući da je „litijumski trougao“ koji čine Bolivija, Čile i Argentina toliko strateški važan da ga je Svetski ekonomski forum proglasio ključnim za globalnu energetsku tranziciju. Prema procenama Američkog geološkog instituta (USGS), od ukupno 86 miliona tona identifikovanih rezervi litijuma u svetu, Bolivija je „domovina“ za 21 miliona tona, Argentina raspolaže sa 19,3 miliona a Čile sa 9,6 miliona tona.

Ulaganja u ovaj sektor u Argentini, koja je četvrti proizvođač litijuma u svetu, prošle godine su iznosila 1,5 milijardi dolara, sa procenama da će investicije porasti na preko pet milijardi u narednih nekoliko godina. Međutim, zbog povoljnije poreske politike i niskih naknada za rudarske kompanije za iskopavanje litijuma od svega 3% u poređenju sa Čileom gde su one progresivne i dostižu do 40%, država ostvaruje male prihode od eksploatacije ovog metala, koji su za ovu godinu procenjeni na svega 7,7% predviđenog izvoza.

Bolivija, koja već decenijama ima državni monopol nad eksploatacijom litijuma, pak najviše zaostaje u komercijalizaciji. Državna kompanija „YLB“ je lane izvezla svega oko 600 tona litijuma, i to u Kinu, Rusiju i Ujedinjene Arapske Emirate. Međutim, nakon potpisivanja ugovora u januaru ove godine sa kineskim konzorcijumom „CBC“ vrednim milijardu dolara, bolivijska vlada je najavila da će proizvodnja i izvoz baterija za električne automobile početi već 2025. godine, ali mnogi komentatori sumnjaju da je taj rok realan.

Diktat „litijumskog šestougla“

Bez obzira na vrlo različitu situaciju u ove tri države i činjenicu da su jedna drugoj konkurenti, njihove vlade su inicirale ekonomsko ujedinjavanje. Nakon osnivanja Komore Latinske Amerike za litijum, koju čine mala i srednja preduzeća iz ovog dela sveta, Argentina, Bolivija i Čile su pozvali Meksiko, Peru i Brazil da im se pridruže i da zajedno osnuju Latinoameričku organizaciju zemalja izvoznica litijuma (OLPEL), koja bi funkcionisala na sličan način kao i Organizaciji zemalja izvoznica nafte (OPEC).

Latinoamerički strateški centar za geopolitiku (CELAG) je jedan od najaktivnijih pobornika ove opcije, čiji stručnjaci ističu da je u vreme sveopšteg protekcionizma, integracija tržišta litijuma u Južnoj Americi istorijska šansa za ovaj region da zadobije daleko značajniju ulogu u svetskoj energetskoj tranziciji. „U tom kontekstu, Latinska Amerika može mnogo da dobije ako se ekonomski poveže radi zajedničkog interesa, ali i mnogo da izgubi ako se bude ponašala kao posvađane balkanske zemlje, od kojih svaka vuče na svoju stranu i tako radi u korist sopstvene štete“, upozorava se u analizi koju je nedavno objavio CELAG.

U istraživanju se navodi da Argentina, Čile i Bolivija drže zajedno 64% svetskih rezervi litijuma, te da bi udruživanjem sa Meksikom, Peruom i Brazilom, taj udeo porastao na 68%. „Ukoliko bi se povezala, Latinska Amerika bi imala ključ za novi ekonomski scenario u pogledu energetske tranzicije i siguran izvor deviza za svoje privrede“, navode stručnjaci u CELAG-u. Prema njihovoj proceni, potražnja za litijumom u svetu će se povećati za 42 puta do 2040. godine, dok bi u slučaju ekonomske integracije, u istom periodu izvoz litijuma iz ovih šest država dostigao 530 milijardi dolara godišnje, pri čemu bi u Boliviji, Argentini i Čileu litijum mogao da premaši 80% ukupnog izvoza rudarskog sektora.

Vladimir Adonov

Biznis & finansije 209, maj 2023.

Foto: Alexander Schimmeck, Unsplash

Чланак Da li će Latinska Amerika osnovati litijumsku verziju OPEC-a? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. DA LI ĆE LATINSKA AMERIKA OSNOVATI LITIJUMSKU VERZIJU OPEC-A: Balkanska opomena
Ako šest zemalja Latinske Amerike predvođene Argentinom, Čileom i Bolivijom formiraju najavljeno udruženje za litijum koje bi funkcionisalo po principima OPEC-a, one bi u svojim rukama držale preko dve trećine procenjenih globalnih rezervi ovog metala. Latinska Amerika može mnogo da dobije ovim udruživanjem, i suprotno, puno da izgubi ukoliko se bude ponašala kao posvađane balkanske zemlje, ističe se u analizi Latinoameričkog strateškog centra za geopolitiku.

10. STAMBENA KRIZA: Ljudi bez kuća, a kuće bez ljudi
Kombinacija masovnog turizma, špekulacija nekretninama, postpandemijska invazija dobrostojećih zapadnjaka, cunami „digitalnih nomada“, navala na „zlatne vize“ i rast kamata i inȵacije, pretvorili su potragu za krovom nad glavom u noćnu moru za ogroman broj građana, pogotovu na jugu Evrope.

12. UTICAJ SANKCIJA NA MIGRANTE U RUSIJI: Ako odeš kajaćeš se, ako ostaneš kajaćeš se
Uprkos potresima u ruskoj ekonomiji, više od polovine stranih radnika poreklom iz srednje Azije ne želi da ode iz Rusije, jer procenjuju da bi im u njihovim zemljama bilo još gore. Ipak, sve više njih se vraća zbog gubitka posla, a oni koji ostaju u Rusiji sve manje mogu da uštede za pomoć svojim porodicama. Novac koji šalju kući gubi i do 30% vrednosti zbog nepovoljnog kursa i bankarskih provizija. Zato je prema rečima migranata „Western Union postao Eastern Union“, što u prevodu znači da se za te usluge plaćaju sunarodnici koji se vraćaju kući ili se koriste drugi neformalni kanali za transfer novca.

Biznis

14. TRŽIŠTE FONTANA: Molim kredit za vodoskok!
Nekada su fontane bile izvor pijaće vode, a danas su i turističke atrakcije i spomenici kulture koji u pojedinim zemljama privlače milione turista. Proizvođači fontana u Srbiji kažu da se na ovom tržištu ne oseća kriza, jer ni lokalne samouprave, ni građani koji žele fontane u svojim dvorištima nisu značajnije smanjili ulaganja u ove ukrasne objekte, iako su upola skuplji nego pre korone. Naprotiv, pojedinci su spremni čak i da uzmu kredit, da bi im baštu ulepšao „lični“ vodoskok. S druge strane, izgradnja privatnih fontana traži od majstora da poznaje bar šest, sedam zanata.

18. IVAN STOJILKOVIĆ, „URBAN-TECHNICS“: Kako je violončelista došao na čelo porodične kompanije?
„URBAN-TECHNICS“, proizvođač ekstrudiranih plastičnih delova za industriju kućnih aparata, sarađuje sa brojnim inostranim partnerima, izvozi od Evrope do Azije i zaslužan je za gotovo 20 odsto ukupnog srpskog izvoza u Švajcarsku. Ova porodična firma iz Valjeva je tokom dve decenije poslovanja u svoje poslovanje uvela brojne promene, a jedna od njih je bila i smena na čelu kompanije. Sadašnji direktor Ivan Stojilković je bio talentovani violončelista, koji je napustio svoju strast da bi se, kako kaže, „posvetio onome što je moj otac gradio podjednako pasionirano kao što sam ja pristupao muzici“.

20. „CHEZ PIERRE“, DOMAĆI PROIZVOĐAČ PARFEMA: Nišlije u svetu mirisa
Preduzeće „Chez Pierre“ iz Niša već skoro tri decenije posluje u kozmetičkoj industriji, a njihov najveći adut je proizvodnja više od 150 parfema koje izvoze od Evrope, preko Sjedinjenih Država, do Singapura. Repromaterijal nabavljaju uglavnom u Francuskoj, a osim u sopstvenim prodavnicama, parfeme prodaju i posredstvom interneta. Muškarci čine 85 do 90 odsto onlajn kupaca, dok najveći broj žena kupuje njihove parfeme u radnjama.

22. PERSPEKTIVE AUTOMOBILSKE INDUSTRIJE U SRBIJI I REGIONU: Profit je u gumama
Proizvođače auto-dijelova u Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj ne čeka baš svijetla budućnost, s obzirom na njihov očekivani pad neto prihoda, sa rekordnih 291,2 miliona eura u 2020. na 114,4 miliona eura u 2024. Slična sudbina predviđa se i proizvođačima auto-elektronike, čiji bi neto prihodi sa 73,7 miliona eura u 2020. mogli pasti na 6,5 miliona eura u narednoj godini. Najviše razloga za optimizam imaju proizvođači guma u ove tri zemlje, jer je procjena da će njihovi neto prihodi nastaviti da rastu, te da će u 2024. dostići 444 miliona eura. Proizvođači automobilskih guma u Srbiji i u ostatku regije imaju jednu veliku prednost – bez obzira da li će na tržištu srednjoročno i dugoročno dominirati automobili sa električnim ili motorima sa unutrašnjim sagorijevanjem, i jedni i drugi trebaju gume, kod kojih se ništa bitno ne mijenja.

Finansije

24. RASTU PLATE, RASTU I PENZIJE ALI SPORIJE: Najstariji građani sve siromašniji
Pre 15 godina prosečna penzija iznosila je 53,9% prosečne zarade. U međuvremenu, plate su rasle bržim tempom što je smanjilo taj udeo na 41,9% u 2022. godini, a sudeći po zvaničnim najavama vlasti o rastu zarada i penzija, trend se neće popraviti u narednih nekoliko godina. Pri tom, broj penzionera i broj osiguranika koji „pune“ penzioni fond, lane i te 2008. približno je isti.

26. MONOPOLIZACIJA JAVNIH NABAVKI U SRBIJI: Ponude mršave, cene se goje
Najveći broj javnih nabavki u Srbiji sveo se na jednu ili dve prispele ponude, a kako se smanjuje broj ponuđača tako raste ukupna vrednost ugovorenih poslova. Trenutno je preko dve trećine ukupne vrednosti narudžbina u javnom sektoru izuzeto od primene Zakona o javnim nabavkama.

Temat – Privreda na vodi

29. SRBIJA SLABO KORISTI PRIVREDNE POTENCIJALE NA REKAMA: Voda svašta nosi, ali i donosi
Vodama u Srbiji ne plivaju samo ribe već i novac, ali nema ko da ga „upeca“, smatraju stručnjaci koji ukazuju na neiskorišćene privredne i turističke potencijale reka. Procenjuje se da bi naša država mogla godišnje da uštedi desetine miliona evra kada bi se više koristili plovni putevi, posebno za transport robe koja se sada uglavnom prevozi drumom i železnicom.

32. DOMAĆA INDUSTRIJA ČAMACA: Ne padaju zlatni dukati, ali se radi
Niko u Srbiji ne zna tačno koliko se proizvede čamaca, već se samo procenjuje da je to oko 500 plovila godišnje. Za izradu jednog prosečnog čamca potrebno je oko nedelju dana, a cene se kreću od 3.000 evra pa naviše, dok najjeftiniji čamci iz uvoza koštaju 40.000 evra. Primetan je rast tražnje za domaćim plovilima, jer je standard porastao, pa sada ima ljudi koji maltene za mesečnu platu mogu da kupe pristojan čamac, tvrde proizvođači.

34. JAVNE I PRIVATNE MARINE U SRBIJI: Privezišta za čamce prerasla u pristaništa
Država je najavila izgradnju marina na nekoliko lokacija u Vojvodini i u drugim delovima Srbije, a na tenderu će biti izabrane firme koje će komercijalno upravljati ovim objektima. Koliku će finansijsku korist od toga imati opštine na čijoj teritoriji će se nalaziti marine još nije precizno utvrđeno. Privatnici, koji su u ovom poslu već decenijama kažu da je isplativ, što potvrđuje i činjenica da je slobodna privezišta za čamce skoro nemoguće pronaći.

36. IZGRADNJA OBJEKATA NA VODI: Posao i za unuče
Tražnja za splavovima u Srbiji, bilo da je reč o privatnoj upotrebi, ugostiteljskim objektima ili kancelarijama na vodi nastavila je da raste i nakon korone, ali rastu i cene repromaterijala. U zavisnosti od zahteva investitora, splav veličine sto kvadrata može da košta 60.000 evra ali i pola miliona. Danas objekti na vodi po svom kvalitetu pariraju kućama, tvrde naši sagovornici, a u interesu svih – proizvođača, kupaca i države – bi bile mere kojima bi se konačno uredilo zakupljivanje mesta za splav.

38. PRIVREDNI RIBOLOV U SRBIJI: Ribari zapetljani u birokratskoj mreži
Premda u poslednjih nekoliko godina zvanična statistika beleži rast broja privrednih ribara, oni tvrde da ih sada ima 4,5 puta manje u odnosu na početak ovog veka i dodaju da su do tako drastičnog pada doveli propisi koji im onemogućavaju normalan rad, ali i masovni krivolov. Da je krivolov ogroman problem saglasne su i organizacije koje izdaju dozvole za ribolov, ali po mnogim drugim pitanjima njihovi stavovi se razilaze od procena ribara.

Intervju

40. LEANA TAJKOV, NOVINARKA, KOMUNIKOLOŠKINJA, NEKADAŠNJA KOŠARKAŠICA I SADAŠNJA PREDUZETNICA: Jedna žena i njenih sedam kamiona i poluprikolica
„U SAD sam živela u uređenom sistemu koji me je razmazio kao građanku, jer sam navikla da sve savršeno funkcioniše. U Španiji me je, s druge strane, dočekao birokratski haos kao i kod nas, pa sam se „resetovala na prethodna podešavanja“, navodi Leana Tajkov neka od svojih iskustava u stranim zemljama, u kojima se bavila košarkom, novinarstvom i kreativnim pisanjem. Danas, između ostalog, vodi podkast „Dnevnik jedne špediterke“ jer se iznenada, spletom životnih okolnosti, našla na čelu transportnog preduzeća „TGA-TRANS“ iz Bečeja. Obrevši se u poslu kojim dominiraju muškarci, razvila je sopstveni stil rukovođenja o kome kaže: „Mogu da budem doterana, fina i ljubazna kada procenim da će mi to dati određenu pregovaračku prednost, ali mogu da budem i neko ko veoma dobro ume da se bori za sebe i svoju kompaniju“.

Skener

44. ODGOVORNOST KOMPANIJA ZA POVREDE I POGIBIJE NA POSLU: Nema zatvora za ubice radnika
Pred kraj aprila usvojen je novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, na koji se čekalo punih 18 godina. Novi propisi daju veća ovlašćenja inspektorima, sada mogu da izreknu više novčane kazne i da na duže vreme zatvore rizično mesto. Obaveze kompanija su takođe uvećane, moraju po zahtevu radnicima da omoguće periodične zdravstvene kontrole kao i da izdaju posebna odobrenja za rad kod visokorizičnih poslova. Međutim, i dosadašnji zakon pružao je mogućnost za bolju preventivu i oštrije kazne kod propusta, ali je njegova primena bila „mlaka“, što zbog nevelikih potencijala inspekcija rada, dobrih kompanijskih advokata ili političke zaštite poslodavca.

48. ISKUSTVA SEZONSKIH RADNICA U POLJOPRIVREDI: Ako naiđe inspekcija, moraš odmah da se izgubiš na njivi
Sezonske radnice u poljoprivredi su većinom sredovečne žene koje su ostale bez posla, ili penzionerke koje ne mogu da žive samo od tih primanja. Do posla dolaze neformalno, preko poznanika, a u slučaju da dođe inspekcija, nadzornik ih upozorava da se izgube „negde na njivi“. Žene su po pravilu manje plaćene od muškaraca, iako postoje poslovi koji se poveravaju samo ženama, jer kako kažu sezonske radnice „traže preciznost i higijenu i zato što bi muškarac to uradio ofrlje“.

Nove tehnologije

50. „DIRIGENT ACOUSTICS“, INOVATOR U OBLASTI ZVUKA: Buka nije u modi
Kompanija „Dirigent Acoustics“ bavi se zvukom kroz nekoliko usko specijalizovanih delatnosti. Kada je u pitanju neželjen zvuk ona meri buku i zvučnu izolaciju, projektuje mere zaštite od buke u spoljašnjoj sredini i zvučnu izolaciju u objektima. Kada se radi o kvalitetu zvuka, njen posao je projektovanje koncertnih dvorana, muzičkih i drugih studija i vrhunskih audio sistema. Pored toga, ovo preduzeće u saradnji sa naučnim institutima razvija i sopstvene proizvode u oblasti akustike, među kojima je i prvi mikrofon u svetu na bazi grafena.

Nauka

52. ZAŠTO SU SLOŽENI SISTEMI PODLOŽNIJI KOLAPSU: Do napretka se sporo stiže, ali put do propasti je brz
Znanja iz prirodnih nauka i ona koja smo stekli proučavanjem ljudske civilizacije upućuju da što je neki sistem složenije umrežen, to brže propada. Dovoljno je da se jedan od ključnih čvorova razveže, pa da podstakne „kaskadne kvarove“ u celoj strukturi. Dosadašnje iskustvo pokazuje da kada ljudi pokušavaju da izbegnu propast, obično preduzimaju radnje koje samo pogoršavaju situaciju. Tome smo svedoci i danas.

Koktel

56. TITO KAO TURISTA: Ruka mi se već bila ukočila, otpozdravljajući!
Doživotni predsednik SFRJ je tokom svog mandata obišao preko 70 zemalja, a njegove diplomatske posete su mu uveliko omogućavale da se ponaša i kao turista. Tito je u stranim zemljama imao pristup sadržajima koji su dostupni samo malom broju privilegovanih, ali je istovremeno umeo da „spontano“ zaigra sa narodom po selima i da se satima rukuje sa običnim ljudima. Cela armija saradnika je za njega pisala posebne vodiče o istoriji, kulturi, politici i ekonomiji zemalja koje je posećivao, uključujući poverljive informacije i „škakljiva“ pitanja.

58. OZELENJAVANJE SPORTA: Patike od kukuruza, dresovi od taloga kafe
Većina sportske opreme i dalje se proizvodi od sintetike i sličnih materijala koji škode čoveku i životnoj sredini, a oko 85% istrošene sportske odeće, obuće i rekvizita završi na otpadima ili se spaljuje. Najveći recikleri sportske opreme su Nemačka i Singapur, dok su Britanci „izbacili na tržište“ prvi fudbalski klub koji je igrao u dresovima napravljenim od reciklirane plastike i taloga kafe. Prve reciklirane patike proizvedene su još 1994. a danas se prave i od biomase u vidu kukuruza, algi i prirodnog kaučuka.

Komunikacije

60. ŠTA O ODNOSIMA SAD I KINE MISLE NJIHOVI GRAĐANI: Nekada konkurenti, sada neprijatelji
Ogromna većina Amerikanaca ne doživljava više Kinu samo kao najvećeg ekonomskog konkurenta, već kao neprijatelja koji direktno ugrožava bezbednost SAD. Kineski građani uzvraćaju istom merom, pri čemu preko dve trećine njih smatra da je Kina nadmašila američku privredu i postala vodeća u svetu. Za razliku od mlađih Amerikanaca, koji su nešto otvoreniji za ekonomsku saradnju sa Kinom od starijih generacija, u Kini su najveći nacionalisti mladi. U obe države, visokoobrazovani su najpesimističniji da će se odnosi između dve zemlje poboljšati.

Reprint

62. MAJKL LIND, AMERIČKI PROFESOR, PUBLICISTA I NOVINSKI UREDNIK: Zašto sam protiv vodeće ekološke mantre o spašavanju planete?
Spašavanje planete postalo je nova religija političara, poslovnih elita i intelektualaca na Zapadu, koja je zamenila misiju hrišćanstva da spašava ljudske duše. Ali šta ova mantra današnjih mejnstrim ekologa zapravo znači“ Kad se detaljnije ispita, to je zahtev da planetu spasimo od postojanja ljudskih bića. Ako dabrovi izgrade branu radi sopstvenog opstanka i njome ugroze druge životinje i biljke, to je prirodni poredak. Ako ljudi malaričnu močvaru pretvore u rezervoar za vodu da milioni drugih ljudi ne bi pomrli od zaraze, to je zločin jer dovodi u pitanje opstanak lokalne vrste žaba.

Vremeplov

64. KAKO SE PUTOVALO U SREDNJOVEKOVNOJ SRBIJI: Ako Srbi pljačkaju sopstvene vladare, šta li tek rade strancima
U srednjovekovnoj Srbiji, najbrže i najudobnije se putovalo brodom, jer su kopneni putevi bili toliko uski, blatnjavi i puni rupa, da su se karavani kretali istom brzinom kao i pešaci. Mnogi strani putnici su više od neudobnosti strepeli od pljačkaša, kojih je bilo svih fela – od odmetnutih gramzivih plemića, preko organizovanih razbojničkih družina, do sitnih lopova.

Чланак Biznis & finansije 209: Privreda na vodi – Kako “upecati” dobar posao? се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je za Demostat precizirao da su projekti locirani u Španiji, Portugalu, Finskoj, Francuskoj, Austriji, Nemačkoj, Češkoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji i drugim zemljama.

Po navodima Demostata, cilj EU je jasan – neophodno je smanjiti zavisnost Evrope od Kine kada je reč o ključnoj sirovini za baterije.

Da bi se to postiglo, Evropa mora da eksploatiše i sopstvena nalazišta litijuma, kojih ima u više država. Kandidati su, između ostalih, Nemačka, Češka, Francuska, Portugal, ali EU računa i na Srbiju, piše Demostan.

Evropa ima potencijal da izvuče i preradi deo potrebnog litijuma, ali je, po navodima Demostata, EU svesna da je, da bi se to dogodilo, potrebno prevazići prepreke, pre svega proteste lokalnog stanovništva i duge procedure odobravanja projekata, ali i ispuniti visoke ekološke standarde.

Šmit je naveo da Evropa ima potencijal da se u 2030. u značajnoj meri snadbeva litijumom iz svojih nalazišta – čak do 40 pretpostavljene potražnje.

Kada je reč o Nemačkoj, Šmit je kazao da najveći potencijal za iskopavanje litijuma vidi u ležištima tvrdih stena na granici između te zemlje i Češke, u oblasti Rudnih planina, kao i u dolini Gornje Rajne, gde se litijum nalazi u slanoj vodi.

On je naveo da je, zbog mnogih nepoznatih aspekata, teško govoriti o godini kada bi mogla da počne eksploatacija litijuma u Nemačkoj.

Govoreći o Srbiji, Šmit je kazao da ona ima jedinstvena i velika nalazišta litijuma i bora.

„Litijum potreban za zelenu tranziciju“

Dodao je da je projekat Jadar, koji je, kako je kazao, ranije razvijala kompanija Rio Tinto, među najvećim nalazištima tvrdih stena u Evropi.

– Ovaj projekat i proizvodi koji se tamo generišu mogli bi biti od suštinskog značaja za evropsku šemu snabdevanja u pogledu nezavisnosti od Kine – istakao je Šmit.

Dodao je i da bi taj projekat mogao da podstakne razvoj industrije za preradu u širem području oko nalazišta.

– To važi i za projekat Euro litijuma kod Valjeva – naveo je on.

Upitan da li postoji ekološki prihvatljiva eksploatacija litijuma, Šmit je rekao da postoji mnogo načina za implementaciju održivog rudarstva i rudarskih operacija. To je, kako je naveo, „mega-trend“ kad je reč o mnogim projektima i lokacijama na kojima se eksploatiše sirovina širom sveta.

Da bi se to osiguralo, dodaje, postavljaju se regulatorni okviri, kao i rudarski standardi.

Kazao je da je „litijum potreban za zelenu tranziciju“, te je, kako je naveo, stoga od suštinskog značaja da rudarstvo ovih materijala bude što je moguće održivije.

– To zahtevaju i kupci, kao i industrija. Ekološko i socijalno licenciranje postaje sve važnije – kazao je on.

Dodao je i da se mora shvatiti da će rudarstvo uvek imati uticaj na životnu sredinu.

– Dakle, moraju postojati strogi regulatorni i ekološki okviri da bi se to osiguralo – istakao je Šmit.

Na pitanje kada se može očekivati ekološki prihvatljiva eksploatacija litijuma, Šmit je rekao da je taj proces otpočeo i da će se sve više sprovoditi.

– To će biti obaveza za vlade, za industrije, kao i za krajnje kupce – naveo je Šmit.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Šmit: Eksploatacija litijuma u Srbiji od velikog značaja za nezavisnost Evrope od Kine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Čile ima najveće rezerve litijuma na svetu i neće tu ekonomsku prednost olako odbaciti, kažu njegovi zvaničnici, ali takođe neće ni dozvoliti da se njegova životna sredina uništava zarad tuđeg profita.

Južnoamerička zemlja će nastaviti da eksploatiše svoje rezerve litijuma ali na drugačiji način od dosadašnjeg, sa manje uticaja na životnu sredinu. Naime, Čile će se preorijentisati sa korišćenja bazena za ispravanje, koji se tradicionalno upotrebljavaju u vađenju ovog metala, na direktnu ekstrakciju litijuma (DLE). U pitanju je naime više različitih tehnologija kojima se vadi litijum ali uz znatno manje zagađenje životne sredine. U Čileu bi dakle ubuduće litijum mogao da se izvlači iz slane vode u Atakama pustinji uz korišćenje filtera, membrana i druge opreme. Ostatak vode bi se ubrizgavao u tlo ali tako da ne šteti podzemnim vodama. Više kompanija u svetu trenutno radi na razvoju ovih tehnologija međutim one još nisu u širokoj upotrebi.

A uskoro će na tome raditi i Čile. Ipak, dok ulaže u razvoj ovih tehnologija, ta zemlja ipak neće izgubiti velike prihode koje dobija od privatnih kompanija koje u njoj kopaju litijum. Naime, njena Vlada neće raskinuti postojeće ugovore sa proizvođačima litijuma, te će kompanije koje su započele iskopavanja moći to da čine do isteka svojih ugovora. Predsednik Čilea je najavio i da će državna rudarska kompanija Kodelko održati razgovore sa proizvođačima litijuma kako bi obezbedila državni udeo u njima pre nego što ugovori isteknu.

Foto: Alexander Schimmeck, Unsplash

Чланак Zašto Čile nacionalizuje vađenje litijuma? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kompaniji Rio Tinto, kako tvrde iz RERI-ja, nedostaje Rešenje o određivanju obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu, koje je poništeno u januaru 2022. godine nakon što je donesena Uredba o prestanku važenja prostornog plana područja posebne namene za ovaj projekat.

“Tada je iz Vlade Srbije saopšteno da je stavljena tačka na projekat Riо Tinta u Srbiji i da će svi nadležni organi bez odlaganja obustaviti sve postupke koji su započeti na osnovu pomenutog Prostornog plana i staviti van snage akte donete radi realizacije projekta. Ipak, Ministarstvo rudarstva i energetike do danas nije prekinulo postupak za izdavanje odobrenja za eksploataciono polje, već je tokom dve godine, ne navodeći jasne razloge, čak 11 puta produžilo rok kompaniji da dopuni dokumentaciju”, navode u saopštenju.

Hristina Vojvodić, pravna savetnica iz ovog instituta, navodi da je Ministarstvo rudarstva i energetike bilo dužno da zahtev za eksploataciono polje odbije, jer ne postoje opravdani razlozi za produžavanje rokova. Prema njenim rečima, Rio Tinto ne poseduje Rešenje o određivanju obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu, jer je ono poništeno u januaru prošle godine. “Iako je kompanija podnela tužbu Upravnom sudu na odluku o poništaju, to ne predstavlja opravdani razlog za produženje roka za dopunu dokumentacije”, kaže ona.

Izvor: eKapija

Foto: Omid Roshan, Unsplash

Чланак RERI: Rio Tinto i dalje u postupku dobijanja dozvole za iskopavanje litijuma се појављује прво на Biznis i Finansije.