Kada na nekoj od društvenih mreža vidite fotografije uz koje piše „Ako prepoznajete bilo koju od ovih slika, žao mi je, zvanično ste stari“ osećate čudnu mešavinu uzbuđenja i nostalgije ( i blagi ujed depresije jer izgleda zaista jeste zvanično stari). Postoji nešto posebno u skrolovanju kroz listu stvari koje su nam donosile radost u mladosti: Tamagoči igračka, crtani “Čudesna šuma”, Kinderlada šolja, gel olovke, mirišljavi blokčići i gumice, Game boy… Sve ovo nas pogađa jer podseća na vreme kada smo bili mali i kada su nam i brige bile male. Ovaj osećaj, nostalgija, zajedno sa različitim marketinškim taktikama, predstavlja moćno oruđe za izazivanje emocija kod potrošača a brendovi su to odavno prepoznali.

Čežnja za prošlošću

Nostalgija je psihološka pojava koja se odnosi na osećaj čežnje za prošlošću. Nju mogu probuditi najrazličitije stvari: od mirisa hrane koju je pripremala vaša baka, omiljene pesmu iz detinjstva ili fotografija članova porodice. Čak i stvari koje nam nužno ne nedostaju mogu izazvati osećanja nostalgije – kao što su telefoni sa rotacionim brojčanikom ili kasetofoni – jer izazivaju snažna sećanja na prošlost. Nostalgični marketing je strategija korišćenja pozitivnih, poznatih koncepata iz prethodnih decenija kako bi se izgradilo poverenje kod kupaca i osnažile nove kampanje. Ova taktika se oslanja na emocije i sećanja, vraćajući potrošače u prošlost i stvarajući snažnu vezu između brenda i njihovih ličnih doživljaja.

Jedan od ključnih aspekata nostalgičnog marketinga je vizuelna komponenta. Brendovi često posežu za vraćanjem starih logotipa, ambalaže ili retro dizajna proizvoda. Tako izazivaju snažne emotivne reakcije, vraćajući potrošače u vreme kada su ih tek otkrivali. Takođe, jedan od važnih elemenata u uspešnoj primeni ove vrste marketinga je i storytelling. Koriste se priče iz istorije brenda, o posebnim trenucima iz prošlosti pa čak i to kako je baš taj proizvod bio deo nečijeg odrastanja. Ove priče ne samo da podstiču emotivne reakcije, već i stvaraju dublju povezanost između brenda i potrošača. Kroz oživljavanje sećanja, brendovi postaju deo ličnih narativa potrošača. A upravo to je idealna pozicija u kojoj jedan brend želi da se nađe.

Nostalgični marketing takođe pruža priliku brendovima da, paradoksalno, “podmlade” svoje proizvode ili usluge, prilagođavajući ih savremenim trendovima. Oživljavanjem starih proizvoda ili vraćanjem na tržište u posebnim, limitiranim serijama, izlazi se u susret potrebama savremenih potrošača da uvek dobijaju nešto novo, dok se istovremeno čuva autentičnost “davnih” vremena. Ovo stvara osećaj kontinuiteta i tradicije, dok se brend istovremeno prilagođava dinamičnom okruženju. Upravo zbog ovoga, brendovi kontinuirano pronalaze nove načine da ožive prošlost, bilo kroz inovativne marketinške kampanje, digitalne platforme ili društvene mreže.

“Stara dobra vremena”

Nije važno u kojoj ste industriji, dobro osmišljena kampanja koja igra na kartu “starih dobrih vremena” uvek ima prođu. Možda najbolji primer unovčavanja nostalgije je, ko drugi, nego Coca-Cola, posebno tokom praznika, međutim i druge velike kompanije dobro primenjuju ovu “psihološku igricu”. Adidas je, recimo, lansirao Adidas Originals, liniju koja se fokusira na reizdanja klasičnih modela obuće i odeće iz prošlosti brenda. Ovaj pristup im omogućava da iskoriste nostalgiju potrošača prema klasičnim modelima, kao što su Superstar i Stan Smith.
Kompanija Nike koristi retro dizajn za nove modele a pokrenuli su i kampanju “Swoosh Evolution” ( swoosh je naziv za njihov karakteristični logo), koja je slavila istoriju brenda “uparujući” značajne životne prekretnice kolekcionara patika ( sneakerheads) sa odgovarajućim parom patika.

Adobe Photoshop ne samo da nudi različite vintage foto efekte već su imali i kampanju u kojoj su “oživeli” glumca i voditelja Boba Rosa, koji je osamdesetih vodio popularnu emisiju “Radost slikanja”. U svojoj kampanji Adobe je pokazao kako bi danas Ros učio gledaoce da slikaju na tabletu i uz Photoshop, čime su probudili nostalgiju za voljenim TV licem ali i za osamdesetim godinama.

Nostalgični marketing i serije

Era osamdesetih je možda i najprivlačnija kao inspiracija za ovakve kampanje. Netflix-ova hit serija Stranger Things, rekreira estetiku 1980-ih kako bi izazvala osećaj nostalgije među gledaocima koji su odrastali tih godina doba ili vole taj specifični stil. Emisija takođe daje posebne reference na pop kulturu tih godina, kao što su filmovi “E.T.” i “Ghostbusters” i pesma Kejt Buš „Running up that hill“.

U svetu u kome se trendovi menjaju brzinom skrolovanja videa na TikTok-u, nostalgični marketing je pouzdana strategija za kompanije koje žele da ostvare timeless vezu sa svojim potrošačima. Na kraju krajeva, u poslu, kao i u životu, neke stvari postaju bolje s godinama.

Izvor: Bonitet.com
Foto: Pixabay

Чланак Nostalgični marketing i serije, za stara dobra vremena се појављује прво на Biznis i Finansije.

Koliko je danas izazovno voditi marketinške komunikacije jedne od najvećih kompanija i to na nekoliko tržišta?

Mislim da to generalno zavisi od same industrije u kojoj radite, tako da ja mogu govoriti iz perspektive FMCG industrije. Konkretno, industriju piva na domaćem tržištu karakteriše izuzetna dinamičnost u smislu velike kompetitivnosti i ponude potrošačima.
Iz mog ugla, obe stvari su jako dobre za same kompanije, jer nam ne dozvoljavaju da se “ulenjimo” i konstantno nas motivišu da budemo bolji u onom što radimo i potrošačima ponudimo više.
Izazovno je svakako, jer sa jedne strane želite da konstantno stičete nove konzumente kroz inovacije, dok opet u svakom trenutku morate da pratite šta rade i ostale kompanije na tržištu.

Kako biste opisali brend budućnosti? Koje karakteristike ima i kako komunicira sa potrošačima?

Najkraće rečeno brend budućnosti je brend sa svrhom. Brendovi budućnosti će biti usmereni ka jasnoj i autentičnoj svrsi koja ide izvan profita. Posvetiće se stvaranju pozitivnog uticaja na društvo i okolinu, a potrošači će očekivati da brendovi budu društveno odgovorni i održivi.
Pored toga, brendovi će sve više potrošačima nuditi personalizovano iskustvo. Iskoristiće podatke i tehnologiju kako bi razumeli i ispunili individualne potrebe, želje i očekivanja potrošača. Kako bi zaista obezbedili da poruka stigne do ciljne grupe, kao što sam prethodno naveo, brendovi će morati da pruže dosledno i integrisano iskustvo na različitim platformama, uključujući samo mesto prodaje, potom veb sajtove, mobilne aplikacije, društvene medije i druge. Fokus će biti na susretu sa potrošačem tamo gde se on nalazi.

Kako ispričati lokalnu priču globalnog brenda? Koliko je važna lokalizacija komunikacije?

Kada spuštate jednu globalnu kampanju lokalno, razumevanje samog tržišta igra ključnu ulogu u njenom potencijalnom uspehu.
Počev od toga da li u samoj kampanji postoji nešto što na bilo koji način može imati negativan efekat sa kulturološkog aspekta zemlje u kojoj je plasirate, do toga da li se poruka koju brend želi da prenese “izgubila u prevodu” što nije redak slučaj.
I ono što je možda najvažnije, morate dobro proceniti da li je sadržaj kampanje uopšte relevantan za neko lokalno tržište, jer se može desiti da teme koje su u pojedinim društvima predmet velikog interesovanja, u nekim drugim su od minornog značaja.

Šta Mark Awards znači za Vas lično i kako će uticati na Vašu dalju karijeru?

Priznanje koje dobijete od strane svoje struke je sigurno jedan od onih momenata u karijeri kada bez zadrške možete da čestitate sami sebi na onome što ste postigli. Izuzetno sam srećan što mi je Mark Awards nagrada to omogućila. Čast je biti u krugu odabranih profesionalaca koji su poneli titulu najboljih u svojim oblastima, a sa druge strane je i obaveza da nastavim sa konstantnim usavršavanjem i zalaganjem da uvek donosim nešto novo na tržište marketinških komunikacija.

Чланак Milan Perić, Direktor marketinga i komunikacija, Carlsberg (Srbija, Crna Gora, BIH, Albanija): Postojanje konkurencije je dobro jer vam ne dozvoljava da se ulenjite се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada je pravi trenutak za inovacije u okviru kompanije?

Mislim da je svaki trenutak pravi trenutak za inovacije. Ako se nalazite u fazi gde ostvarujete rekordne market share-ove, nema bolje polazne tačke za eksperimentisanje. Ako ste sa druge strane na dnu lestvice, nemate šta da izgubite. A opet ako ste negde u sredini, pa inovacije će vam biti najbolja odskočna daska.
Brendove koji se osećaju ušuškano na bazi tradicije i snage koju vuku iz istorijskih rezultata, brzo će preklopiti talas inovacija ukoliko ne uhvate korak.

Šta danas znače inovativne marketinške komunikacije?

Inovativne marketinške komunikacije danas znače prenos poruke brenda i njegovih vrednosti na jedan drugačiji način. To se može ostvariti na brojne način: kroz ton komunikacije, kanale komunikacije, produkcijska rešenja…Inovativna komunikacija ne znači da je nužno da osmislite potpuno novi način na koji ćete transferisati poruku, već da se brend dobije jedan originalniji izraz, i da os postojećih alata komunikacije kreira jedan inovativan način obraćanja svojim target grupama.

Na koji način uspešno integrisati tradiciju i inovacije kada su u pitanju dugovečni brendovi?

Važno je da brend razume da može da ostane dosledan svojim suštinskim vrednostima, a da ne robuje tradiciji. Već sam spomenuo primer Bananice i rezultata koje je ona napravila sa inovacijama. Imamo takođe i primer Štark Keskića i Napolitanki koji su možda još tradicionalnije percipirani u odnosu na Bananicu. Sa željom da se podmladi ciljna grupa kojoj se obraćamo i koju regrutujemo kao buduće konzumente, bilo je neophodno da se naprave određeni potezi koji će napraviti otklon od tradicije. Kao rezultat toga pojavilo se novo pakovanje, novi Štark logo kao nosilac samog brenda i potpuno nova komunikaciona platforma. Mislim da nije pitanje da li je potrebno da se ova vrste integracije desi, već samo da se na dobar način egzekuira, kao što je bilo u ovom konkretnom primeru.

Šta Mark Awards znači za Vas lično i kako će uticati na Vašu dalju karijeru?

Meni lično je ovo priznanje da je posao u prethodnom periodu dobro odrađen i prepoznat na tržištu, a posebno mi je drago što je nagrada došla kao rezultat rada na Bananici – brendu koji je lider u barovima, koji ima izuzetno jaku bazu, a što je brend jači to je zahtevnije odskočiti na tržištu.
Za moju dalju karijeru ovo je podstrek da naredni projekti budu još bolji i kvalitetniji, i težnja da se u budućnosti vidimo na još nekoj dodeli.

Чланак Luka Đukanović, Marketing menadžer (Bananica, Štark), Atlantic Grupa: Svaki trenutak je pravi trenutak za inovacije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ko danas kreira reputaciju struke u Srbiji?

Kreiramo je svi zajedno – kompanije i agencije, sa svim ostalim učesnicima u procesu. Ako govorim iz svojih cipela, advertajzing je samo (manji) deo posla koji mi kao brend menadžeri radimo, ali se on, pored naših proizvoda, najviše vidi.
Reputaciju kreiramo svojim delima, a ne samo rečima – iako su reči, poruke i priče koje pričamo jako bitne. Kreiramo je tako što radimo zajedno, kvalitetno, kroz kokreaciju I partnerski.

Zašto je neophodno aktivnije uključivanje kompanija u edukaciju i deljenje znanja sa mladim talentima, koji prave svoje prve korake u struci?

Hajde da budemo podrška i mentori kakve smo mi želeli i kakvi su nam trebali kada smo bili mladi. Potrebno je da demistifikujemo naš posao, da ga približimo i pokažemo mladima. A posao je prelep i težak. Zabavan i dosadan. Cela fora je da se balansira između super kreativnih i zanimljivih stvari sa jedne strane i odgovornih, a dosadnih stvari, sa druge strane.
Mladim ljudima želim da budu hrabri, da imaju integritet i da donose potrebne i zdrave promene. Naravno, sve pod uslovom da nađu sebe i da rade ono što vole.

Koju ulogu u kreiranju biznisa budućnosti igraju marketing sektori kompanija?

Ključnu. Marketing je zamajac razvoja i inovacija. Evolucija (ponekad revolucija – mada su to retki i dragoceni momenti). Ali to je samo jedna komponenta – okrenuta ka budućnosti. Marketing je i brand guardian i mora biti svestan svog nasleđa da bi znao odakle je i gde (treba da) ide – brend i kompanija.

Kakav je realan položaj marketing stručnjaka u kompanijama danas?

Mislim da je solidan – bar u kompanijama koji shvataju značaj marketinga kao strateške funkcije biznisa.

Šta Mark Awards znači za Vas lično i kako će uticati na Vašu dalju karijeru?

Znači mi puno, posebno ova konkretna nagrada za dopinos razvoju struke. Verujem da u svemu što radimo, moramo da budemo svesni svog uticaja I posledica naših dela. Pojedinci, brendovi i kompanije mogu I treba da budu još odgovornije I da rade dosta više za opšte dobro – i to suštinski, ne samo deklarativno.
Nisam siguran kakav će uticaj imati, ali nastaviću da se trudim i radim najbolje što znam.

Чланак Ivan Žagar, Senior Brand Manager, Jaffa Crvenka: Marketing je zamajac razvoja i inovacija u kompanijama се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Ljudi su po svojoj prirodi lenji. Da nisu takvi verovatno bi još uvek živeli u pećinama, lovili opasnu divljač improvizovanim kopljima i živeli dvostruko kraće nego danas. Međutim, u proteklim milenijumima svojski su se potrudili da sebi olakšaju život. Sada većinu teških poslova umesto nas obavljaju mašine a mi zarađujemo sedeći ispred kompjutera. To je znatno lakše i bezbednije od toga da bosonogi prelazite silne kilometre u potrazi za hranom koju ćete možda uloviti, a možda i nećeteȋ, ocenjuje Dejv Birs, koji je bio kreativni direktor vodećih reklamnih agencija u 9elikoj Britaniji, a danas je autor knjiga i predavač, što mu pruža mogućnost da slobodnije ispoljava svoj kreativni potencijal.

Tokom svog izlaganja na konferenciji DIDS 2022, Birs je istakao da aktuelno stanje ne pogoduje razvoju ljudskih bića koja su ȌdizajniranaȊ da budu aktivna, i fizički i mentalno. Jer, sve manje se krećemo i razmišljamo, preterano se oslanjajući na tehnologije. Primera radi, počeli smo da gubimo sposobnost za orijentaciju u prostoru, jer smo navikli da nam mobilni telefon pokazuje kada i gde da skrenemo.

Zato ovaj stručnjak za marketing predlaže da se trgnemo iz ušuškanosti i da učinimo svoj život i poslovanje nešto težim, tako što ćemo u njih uneti „trenje“. Isti princip može se primeniti i na prodaju robe. Da biste bili uspešni u tome, trebalo bi da znate razliku između dobrog i lošeg trenja, kao i da naučite da ga pravilno dozirate kako biste povećali vrednost vaših proizvoda, savetuje Birs. Drugim rečima, potrebno je promeniti stav da kupovina i upotreba svakog proizvoda moraju da budu što jednostavniji.

Mada ovakav pristup deluje naizgled nelogično, njegovu delotvornost potvrđuju psiholozi ali i brojni primeri iz prakse. Poznat je slučaj kada je Betty Crocker, čuvena prehrambena robna marka u SAD, sredinom prošlog veka plasirala na tržište instant mešavinu za mramorni kolač, u koju je trebalo dodati samo malo vode, promešati smesu i staviti je u rernu. Iako su testovi pokazali da potrošači ne razlikuju ukus „domaćih“ i kolača pripremljenih od ove mešavine, ona se veoma loše prodavala. Ispostavilo se da je domaćicama, kojima je bilo jako važno da se vrednuje njihov trud u kuhinji, smetala upravo mogućnost da dobiju „sve na gotovo“. Na taj način se umanjivao njihov napor koji ulažu u pripremu hrane, pa je kompanija, uvidevši svoju grešku, izbacila jedan sastojak iz mešavine, ubacila u recept da se pored vode dodaju i dva jajeta i prodaja je skočila.

Uticaj „unutrašnje hemije“ na ponašanje kupca

Taktika „malo otežati“ je, naravno, neracionalna kada je reč o potrošnji svakodnevnih proizvoda, kao što su hleb i druge osnovne namirnice. „Trik je u tome da prepoznate za koju robu i za koju grupu kupaca treba dodati malo trenja“, kaže Birs. U tome može pomoći neuronauka, koja pruža informacije o načinu funkcionisanja ljudskog mozga, odnosno o jedinjenjima u ljudskom organizmu koje je potrebno aktivirati da bi se kupac više zainteresovao za određeni proizvod.

Takvih jedinjenja ima pet i bolji efekat se postiže kada se istovremeno deluje na više njih. Jedna od pomenutih hemikalija je hormon adrenalin, koji kada poraste kod ljudi izaziva uzbuđenje. Druga je dopamin, koji organizam luči ne samo kada dobijemo neku nagradu već i dok je iščekujemo. Sledi ih oksitocin, hormon ljubavi, koji se oslobađa prilikom dodira ili blizine dragih osoba. Ne treba zaboraviti ni serotonin, koji je odgovoran za naše ambicije. Njega proizvodimo kada uspemo da pobedimo druge u nekoj igri ili kada se popnemo na zadovoljavajuću poziciju na društvenoj estvici. Drugim rečima, kada se na neki način istaknemo. I poslednji, ali ne manje važan, je enzim endorfin, koji deluje na naš organizam poput morfijuma.

Kompanije koje beleže dobru prodaju i postižu veliku vrednost za svoje proizvode uspešno podstiču kupce da luče ove hormone. Recimo, prilikom kupovine ekskluzivnih proizvoda kod ljudi se aktivira adrenalin, zato što su došli u posed nečega vrednog, zatim dopamin jer su dobili ono što smatraju nagradom i serotonin, jer doživljavaju da su kupovinom ekskluzivnog proizvoda uzdigli svoj status na društvenoj lestvici. Upravo zbog toga oni žele da imaju skupocen brendirani sat, iako i svaki drugi sat na tržištu pokazuje isto vreme, tvrdi Birs. Proizvod je najlakše učiniti ekskluzivnim podizanjem njegove cene, jer tada većina ljudi neće moći da ga priušti. Ali, postoje i drugi načini, kao što je limitiranje količine neke robe na tržištu ili odabir grupe potrošača kojoj će ta roba biti ponuđena, dok će svi ostali biti izostavljeni.

Osim ekskluzivnosti, kupcima je ponekad potrebno ponuditi i smisao i podstaći ih da se više angažuju. Dobar primer je sajt eHarmony, popularna američka platforma za upoznavanje preko koje je sklopljeno četiri odsto brakova u S$D. Da bi neko postao član, on mora da napravi svoj profil, da nađe lepe fotografije, napiše silne hvalospeve sebi, ali i da popuni upitnik od čak 140 pitanja i tek potom može da potraži partnera preko platforme. Za razliku od ovog sajta, postati član na Tinder mreži je mnogo jednostavnije. „Na primer, možete se učlaniti direktno sa Fejsbuka koji automatski preuzima vaše podatke, pa ne morate praktično ništa da radite“, navodi Birs, ali ističe da zato između ove dve platforme postoji ogromna razlika. eHarmony se smatra ozbiljnijom platformom preko koje neko može da upozna budućeg supružnika, a Tinder aplikacijom preko koje ljudi nalaze kratkotrajnu zabavu.

Različita istraživanja su pokazala da ljudi mnogo više cene ono oko čega su morali da se potrude, kao i da lakše razvijaju emotivnu vezu prema takvim proizvodima. Taj princip je mudro iskoristila IKEA, smatra britanski stručnjak.

Kako motivisati zaposlene

„Motivacija za kupovinu može biti i želja da pripadate određenoj grupi, kao na primer prepoznatljivoj skupini vozača Harli Dejvidson motora. Takođe, kada ljudima pružite osećaj da su deo nečega velikog i važnog, oni će biti spremniji da opravdaju to vaše poverenje. Ovo ne važi samo za prodaju robe i usluga, već generalno u poslovanju“, tvrdi Birs i kao primer navodi Wikipediju koju ljudi redovno pune sadržajem, provodeći na njoj sate i sate bez ikakve nadoknade jer veruju u to što rade. „Da bi neka kompanija uspela ovako da motiviše kupce ali i svoje zaposlene, naravno ne da rade volonterski već da se više unose u svoj posao“, pojašnjava Birs, „ona mora da ih inspiriše, da ih okupi oko neke ideje ili stava“.

Od pomoći bi bilo i da poslodavci svojim zaposlenima omoguće veću autonomiju u radu kako bi se oni osećali poštovanije, kao i mogućnost usavršavanja. To, prema rečima britanskog stručnjaka, uključuje organizovanje treninga za zaposlene čak i kada postoji mogućnost da oni, zahvaljujući stečenom znanju, pređu kod drugog poslodavca.

Potrebno je redefinisati još jedan mit koji se nameće u poslednjih nekoliko godina i zasniva se na stavu da je neophodno maksimalno pojednostaviti obavljanje radnih zadataka u preduzećima. „Mnoge kompanije se oslanjaju na softvere koji im pomažu u organizaciji posla i redovno mere efekte poslovanja i rada zaposlenih. Ali, takvi softveri se ne bave razlikama između zaposlenih i specifičnostima svake jedinke. Niti umeju da motivišu ljude“, tvrdi Birs.

Prema njegovim rečima, nije dobra ni sve učestalija praksa u HR odeljenjima da se obeshrabruje svaki sukob mišljenja u kompaniji. Na taj način se na mala vrata uvodi autocenzura koja blokira inovativnost. Sve pomenuto doprinosi stvaranju armije radnika koji svi razmišljaju na isti način, u zadatim okvirima, umesto da te granice pomeraju, upozorava britanski stručnjak.

Biznis & finansije 208, april 2023. 

Чланак Dejv Birs, koautor knjige „Trenje“ o nesvakidašnjem pristupu poslovanju: Kako osloboditi srećne hemikalije u mozgu vašeg kupca се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Ako se hakeri standardno dele na one koji nose bele i na one koji nose crne šešire, onda mi koji radimo u marketingu svi nosimo sive šešire“, opisuje Lazar Džamić, jedan od vodećih kreativnih stratega u svetu kako doživljava profesiju kojom se bavi već decenijama. Glavni problem moderne marketinške industrije više nije u tome da li njeni stručnjaci mogu nešto da urade, nego da li treba da rade određene stvari. Drugim rečima, u vreme kada nove tehnologije nude neslućene mogućnosti za kreativnost, ali i za manipulaciju, pitanje etike je po mišljenju Džamića postalo okosnica koja daje smisao ili obesmišljava ovu profesiju.

Kao primer navodi lično iskustvo kada je u Guglovoj kreativnoj akademiji radio na promotivnim rešenjima za jednu multinacionalku iz prehrambene industrije, koja je Guglov klijent. Džamić je za tu kompaniju radio kampanju koja je trebalo da objasni deci koliko je važna oralna higijena. Njegove kolege su u drugoj prostoriji za istu multinacionalku radile drugu kampanju – kako namamiti decu da što više kupuju njene slatkiše. „To je potpuna etička šizofrenija“, ističe Džamić zašto je baš taj trenutak bio presudan za odluku da počne javno da govori o temi koja se ne samo u Srbiji, već i u celom svetu uglavnom „gura pod tepih“.

„Digitalna gojaznost“

Internet nam je pružio samo privid demokratije u pristupu informacijama. Ranije je izbor bio manji, ali su postojali relevantni izvori i mediji od poverenja koji nisu kaljali svoju reputaciju plasiranjem poluistina. Danas, u eri „digitalne gojaznosti“, ljudi dobijaju više informacija nego što mogu da „svare“, a nedostatak filtera „kome verovati“ mnogi izvori informisanja koriste da subjektivne istine nametnu kao opšte zarad sopstvenih ciljeva.

U takvoj kakofoniji pohlepe, nemorala, makijavelizma i sličnih alatki za ostvarivanje jednog jedinog cilja – zarade – „marketingaši“ su počeli da koriste i dozvoljena i nedozvoljena sredstva da privuku što veću publiku.

U problematična sredstva ubrajaju se i „crne operacije“, među kojima je jedno od najznačajnijih pitanja manipulacija podacima. EU je pokušala da uredi ovu oblast uvođenjem GDPR regulative, ali su se u praksi već pokazale njene slabosti. Kompanije sada moraju da pitaju korisnike da li smeju da prikupljaju njihove podatke, a pošto većina po navici potvrdi sve što se na računarskom ekranu traži, one vrlo lako dobiju tu dozvolu i potom se upuštaju u profilisanje potencijalnih potrošača.

„Bazično profilisanje je jednostavno. Ako, na primer, primetite da neko gleda jednu vrstu sadržaja ponudićete mu još sličnih sadržaja. Ali postoje i dublji oblici profilisanja sa većim komercijalnim potencijalom. Vi ne morate znati nečije ime, starost, pol i slične podatke. Dovoljno je da utvrdite o kakvom tipu ličnosti je reč, a onda će vam nauka pomoći da toj osobi ponudite određene proizvode na način koji će ostvariti najveći uticaj na nju“, objašnjava Džamić. Upravo to je uradila Kembridž analitika u kampanji za Bregzit, kada je za svakog od 87 miliona ljudi čiji podaci su zloupotrebljeni prikupljeno između 3.000 i 5.000 ključnih informacija za njihovo profilisanje.

Ironija je, dodaje Džamić, što kompanije dobijaju sve te podatke od nas samih, jer ih svakodnevno ostavljamo na društvenim mrežama, na medijskim portalima, prilikom onlajn plaćanja, četovanja s prijateljima…

„Ružičaste“ valute

Erupciju moralnog licemerja ilustruje i primer da u vreme kada se u javnosti toliko promovišu prava gej populacije, ona istovremeno predstavlja jednu od glavnih ciljnih grupa za manipulaciju kako bi se ostvarile visoke zarade. Ovaj segment potrošača čine većinom visokoobrazovani ljudi, sa natprosečnim primanjima i sofisticiranim ukusom, pa se sada razvijaju cele strategije kako zaraditi što više „ružičastih“ evra, dolara ili funti.

Nauka je i tu od pomoći – korišćenjem algoritma sličnog onom koji je razvio niko drugi do Univerzitet Stenford, moguće je samo na osnovu jedne fotografije sa sigurnošću od 84 odsto utvrditi da li je neka osoba gej, a uvid u pet njenih fotografija tu verovatnoću podiže na 91 odsto. Na taj način marketinški stručnjaci mogu da započnu ciljanu kampanju usmerenu na gej osobe, a da one toga ne budu ni svesne.

Na marketinškom tržištu se, međutim, ne trguje samo robom, već i emocijama korisnika. U tome stručnjacima u ovoj industriji pomažu takozvane „empatične tehnologije“. Da bi ih koristili oni prvo moraju da utvrde kako se potrošači osećaju.

To i nije naročito težak zadatak, jer se mnogo toga može saznati o osećanjima neke osobe kroz tekstualne i slikovne poruke koje razmenjuje preko interneta. Potom se ciljano mogu slati sadržaji koji će dodatno podstaći takve emocije, kako bi se pojedinac naveo na željeno ponašanje.

Još jedna oblast „crnih operacija“, koja je naročito prisutna u Srbiji, je takozvano „prirodno oglašavanje“ (native advertising). U pitanju su plaćeni sadržaji, na primer tekstovi u digitalnim medijima, koji su postavljeni tako da izgledaju kao prava novinska vest.

Navedeni i mnogi drugi primeri zloupotreba upozoravaju da je ključno pitanje postalo kako se upotrebljavaju prikupljene informacije, a budući da su glavni učesnici u tom procesu platforme, korisnici i zakon, jasno je da bez mnogo većeg angažovanja regulatora malverzacije neće moći delotvorno da se sprečavaju, ističe Džamić.

Okupacija mozga trivijalnostima

Kršenje osnovnih etičkih principa u marketingu postaje i jedno od najbitnijih civilizacijskih opasnosti. „Marketing je danas, nažalost, postao mašina za pretvaranje prirodnih resursa u đubre, za proizvodnju bolesti i zaglupljivanje. Omogućava kompanijama da truju sredinu oko nas, nas same i našu decu, da štetne stvari predstave kao odličan proizvod – i mi u marketingu to jako dobro radimo. Pomažemo kompanijama da proizvode neodrživ ekonomski rast kroz podsticanje bolesnog konzumerizma. Primera radi, u Čileu se nalazi najveće svetsko đubrište odbačene odeće koja je tu doneta iz zapadnih zemalja. Uvek mora da se kupuje više, da se događa nešto novo i to nas dovodi do civilizacije u kojoj se ljudi najbolje kontrolišu pomoću njihovih želja, u kojoj mi umiremo zbog nekontrolisane potrebe za zabavom“, naglašava Džamić.

Na ovakav ishod, dodaje, upozoravao je pre više od tri decenije američki naučnik Nil Postman u svojoj knjizi „Zabavljajmo se do smrti“, koji je i sam citirao dva velika proroka negativnih utopija, pisce Dordža Orvela i Oldusa Hakslija. Orvel se plašio onih koji će nam zabraniti knjige, uskratiti informacije i istinu, te da ćemo postati zarobljena kultura. Haksli je tvrdio da će nam „doći glave“ to što više niko neće želeti da čita knjige i da razmišlja, što će istina biti skrivena u moru nepotrebnih informacija, te da ćemo postati trivijalna kultura. Orvel je strepeo da će nas ubiti mržnja, a Haksli da će nas uništiti ono što volimo.

I što nam, na kraju, marketinški stručnjaci i pružaju – okupaciju mozga trivijalnim vrednostima.

Svaka promena počinje prvim korakom

Podstaknut mišlju još jednog velikog pisca, Bernarda Šoa, da napretku ne vode razumni ljudi koji se prilagođavaju svetu oko sebe, već nerazumni koji žele da ga promene, Lazar Džamić je sa još jednim kolegom pokrenuo sajt ProBonoMundi, gde se diskutuje o etici i marketingu. „Ne gajim iluzije da će zalaganje za odgovorniji marketing biti lako. Cilj marketinga je pre svega zarada, a konkurencija je tolika da malo marketinških agencija može sebi da dozvoli luksuz da biraju samo društveno odgovorne klijente. Ipak, od nečega se mora krenuti. To, na primer, može biti besplatna stručna pomoć onima koji zaista nastoje da budu korisni za društvo, a nemaju novca za kvalitetne kampanje“, kaže Džamić za B&F.

Izvor: Biznis i finansije, 196 aprilski broj

Piše: Marija Dukić

Чланак (Ne)moralni marketing: Privatizacija zarade i kolektivizacija štete се појављује прво на Biznis i Finansije.

Odgovore na ova i druga veoma važna pitanja o novim prioritetima u digitalnom poslovanju dali su brojni domaći i strani stručnjaci, učesnici najnovije konferencije „Dan internet domena Srbije“, DIDS 2022, koju svake godine organizuje Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS). U saradnji sa organizatorom, objavljujemo neke od najvažnijih tema o kojima se diskutovalo na ovoj konferenciji.

Periskop

6. MOGUĆA PRODAJA SAUDIJSKE NAFTE KINEZIMA ZA JUANE: Ranija savezništva ne moraju biti i buduća

Najava da bi Saudijska $rabija, nakon zahlađenja odnosa sa SAD, mogla početi prodavati naftu Kinezima za juane umjesto dolara, predstavlja do sada najozbiljniju prijetnju dominaciji petro-dolara, jednog od ključnih elemenata američkog globalnog uticaja. Istim tim juanima Saudijci će platiti Kini za isporučenu nuklearnu tehnologiju, naoružanje, kao i za ostalu robu i usluge za koje su zainteresovani. Bonus je što direktne transakcije u juanima između Saudijske Arabije i Kine ostaju diskretne i bilo kakve nepredviđene američke sankcije prema bilo kojoj od ove dve države, ne bi uticale previše na njih.

10. RATNI SUKOBI, SVETSKA PRIVREDA I KLIMA: Propast po ljude, spas za planetu
Zbog sukoba u Ukrajini raste cena goriva, što poskupljuje proizvodnju i transport, a probleme sa hranom će najviše osetiti najsiromašnije zemlje. Osiguravači već prebrojavaju štete, ali bi posledice ekonomske krize, ukoliko se ratni sukobi ne nastave unedogled i ne proizvedu nuklearnu katastrofu, možda dugoročno mogle da pročiste vazduh.

12. KRIZA PARKING INDUSTRIJE U SAD: Zavisnici od automobila na prinudnom lečenju
Amerika je zemlja u kojoj nije retkost da gradovi imaju više parking mesta nego domaćinstava. Sa dolaskom korone, a sada i zbog vrtoglavih cena benzina koje je pogurao rat u Ukrajini, mnogi parkinzi podsećaju na betonske pustinje. Njihovi vlasnici se dovijaju na razne načine kako da ih ožive, ali analize tržišta signaliziraju da ovo nije privremeni trend. Naime, kult automobila već duži period gubi kontrolu nad mentalitetom i prihodima $merikanaca.

Biznis

14. POSLEDICE RATA U UKRAJINI NA PRIVREDU SRBIJE: Nova kriza tera na nova tržišta
Procenjuje se da će izvoz iz Srbije u Rusiju, Ukrajinu i Belorusiju biti u manjku za oko milijardu evra godišnje. Indirektna šteta je veća, jer u Srbiji posluje oko 820 kompanija sa većinskim kapitalom iz tih zemalja i mnoge kompanije iz EU koje su tamo izvozile, ali i zato što domaće firme ne mogu preko noći da nađu nova tržišta u jeku ogromne geopolitičke krize. U Narodnoj banci Srbije upućuju privrednike kako da reše probleme u platnom prometu s Rusijom i tvrde da neće biti ugrožena monetarna i finansijska stabilnost u zemlji.

18. POLOŽAJ DOMAĆE PREHRAMBENE INDUSTRIJE U GLOBALNOJ KRIZI: Vreme je za dijetu
Ukrajinska kriza uvećala je već prisutne teškoće oko nabavke i poskupljenja sirovina za prehrambenu industriju i isporučila nove probleme pred ona preduzeća koja posluju na ruskom i ukrajinskom tržištu. Samo transport do Rusije je poskupeo 100%, a privrednici koji tamo rade kažu da je još veći problem izrazito nestabilan kurs ruske rublje. Poslovanje može biti ugroženo i našim firmama koje su deo globalnog lanca snabdevanja hranom. Prema nekim procenama, situacija na tržištu će se dodatno pogoršati u narednom periodu, dok će cene hrane nastaviti da rastu.

22. ZAPOŠLJAVANJE IZBEGLICA U SRBIJI: Jače je delo, nego beseda
Trećina stranih državljana koji su dobili izbeglički status u Srbiji ima visoko, a više od polovine srednje obrazovanje. Početna iskustva kompanija u zapošljavanju izbeglica pokazuju da pored obezbeđivanja deficitarnih struka, saradnja ljudi iz različitih kultura može podstaći kreativnost i produktivnost. Naši novi sugrađani sa drugih kontinenata kažu da su dobro prihvaćeni u Srbiji, ali da je za sigurnost najvažnije dobiti šansu da sam zarađuješ.

26. MUZIČKA INDUSTRIJA U SRBIJI: Koliko emitovanja, toliko para
Koncerti generišu najviše novca i relativno brz obrt u muzičkoj industriji, ali zato svaka veća kriza, poput sadašnje u Ukrajini, najviše utiče upravo na ovaj deo prihoda. Da bi se živelo od autorskih prava potrebno je da neko radi i za sebe, ali i za druge, kao i čitav dijapazon žanrova koje će emitovati različiti mediji.

Finansije

28. FRANČESKO MAŠI, PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA DDOR OSIGURANJA: Održivi razvoj je budućnost svih zemalja
Održivi razvoj može omogućiti državi da bude jača i otpornija, stvoriti uslove za privlačenje mladih talenata i sprečavanje njihovog odlaska iz zemlje. Zbog toga je ovaj pristup bitan za budućnost svih zemalja, uključujući Srbiju. Pored toga, Srbiji je potrebno razvijeno tržište kapitala koje bi privuklo investitore, ali koje bi bilo bitno i za razvoj novih proizvoda osiguranja.

30. MOŽE LI SRBIJA DA ZAŠTITI PRAVO GRAĐANA NA JEDINI STAN: Kad zbog malog duga ostaneš bez doma
U Srbiji ne postoje podaci o tome koliko je građana ostalo bez svog jedinog doma radi namirenja dugova koji su često daleko manje vredni od oduzete nekretnine. Za razliku od Hrvatske, koja je svojim zakonom o izvršenju zaštitila pravo građana na jedini dom, u Srbiji to nije slučaj, iako je naša zemlja potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima kojom se garantuje pravo na dom, a Ustav Srbije garantuje nepovredivost stana. To pravo se, kako za B&F objašnjava adokat Boško Knežević, ignoriše u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju i u sudskoj i izvršiteljskoj praksi.

32. NFT TRŽIŠTE U REGIONU I SRBIJI: Vrednost je u oku posmatrača
Od kada je priča o nezamenjivim digitalnim tokenima (NFT) došla do najšire publike, mnogi se pitaju zašto je na njih prošle godine potrošeno čak 40 milijardi dolara na globalnom nivou. Ni Srbija, ni region ne zaostaju po interesovanju za taj fenomen, ali se naši sagovornici slažu da je rano govoriti o „našem“ tržištu tokena, što ne znači da ne rade aktivno na njegovom razvoju.

34. KORUPCIJA I PRIVREDNI RAST U SRBIJI: Nesposobni proteruju sposobne
Može se izmeriti koliku štetu korupcija nanosi privrednom rastu i javnim finansijama favorizovanjem „parazitskih“ privrednika na uštrb zdravog preduzetništva i tretiranjem javnih preduzeća kao „partijskog plena“. Šteta koju je najteže precizno utvrditi, ali je i bez toga jasno da vodi u sigurnu propast, je „neformalno vaspitanje“ mladih o tome šta su glavne vrednosti našeg društva. Država im poručuje da su ovde pametni, sposobni i pošteni građani i privrednici „ovce“ koje mogu da šišaju često gluplji, nesposobniji ali dobro povezani pojedinci, lojalni članovi partije.

Temat – Poslovanje između stvarnog i virtuelnog sveta

39. TRKA ZA TEHNOLOŠKU PREVLAST U SVETU: Da li je internet postao politička glavobolja?
U svetu je u toku nova podela karata u trci za tehnološku premoć. Azijsko-pacifički region se jako brzo razvija, predvođen Kinom koja je i pored državne kontrole nad preduzetništvom, postala jedna od najkonkurentnijih tehnoloških sila na svetu. Ali geopolitičko pregrupisavanje snaga i propagandni rat koji prati nadmetanje velikih sila, uvukli su i tehnologije u politiku. Žrtva je i internet, koji se od tehnologije za slobodnu razmenu informacija u celom svetu, pretvara u političku glavobolju.

42. ŠTA MOŽEMO DA NAUČIMO OD CENTRALNE I ISTOČNE EVROPE O DIGITALIZACIJI: Pametna rešenja iza ćoška
Pamet ne „raste“ samo preko okeana. Primeri zemalja koje su nam bliže ne samo geografski već i po osnovi sa koje su krenule, pokazuju kako se digitalizacijom može unaprediti privreda do nivoa kada domaće kompanije mogu da pariraju globalnim platformama.

44. BEZBEDNOST KORISNIKA INTERNETA U SRBIJI: Brigo moja pređi na drugoga
Kada korisnici interneta treba sami da procene koliko su informisani o najvećim bezbednosnim rizicima, rezultati najnovijeg istraživanja koje je sproveo RNIDS sugerišu da će oni koji se bave digitalnim opismenjavanjem uskoro ostati bez posla. Sreću kvare odgovori koji pokazuju da to „natprosečno“ znanje retko primenjujemo u praksi. Omiljeni stav u Srbiji da je za sve kriv uvek neko drugi, ubedljivo vodi i kada je reč o digitalnoj bezbednosti. Slovom i procentom, svega 14% anketiranih smatra da su sami odgovorni za svoju bezbednost na internetu.

47. ISKUSTVO SA KRAĐOM JUTJUB KANALA IZ PRVE RUKE: Kako sam ostao bez ičega preko noći
U svetu se dnevno hakuje od pet do 15 Jutjub kanala, pre svega onih koji imaju veliki broj pratilaca i zahvaljujući tome donose i veliku zaradu. To se desilo i jednom od naših poznatih jutjubera, Vojislavu Periću, dok se tokom vikenda ljuljuškao na dušeku na reci, uprkos tome što su mu i računar i mobilni telefon sve vreme bili isključeni.

48. KAKO SE SPROVODE SAJBER NAPADI I KAKO SE ODBRANITI OD NJIH: „Neće baš mene“ je najgora strategija
Pretpostavka da nismo zanimljivi sajber napadačima jer nismo bogati i slavni i da od nas ne bi imali nikakvu korist je daleko od istine. Meta napada možemo biti svi, građani, privreda, država. Od sajber napada se možemo odbraniti znanjem i stoga stručnjaci u Nacionalnom CERT-u na svom sajtu redovno objavljuju informacije o preventivnoj zaštiti, a one koji su pogođeni napadom savetuju kako da postupe u konkretnoj situaciji.

50. (NE)MORALNI MARKETING: Privatizacija zarade i kolektivizacija štete
U kakofoniji pohlepe, nemorala, makijavelizma i sličnih alatki za ostvarivanje zarade, marketinški stručnjaci su počeli da koriste i nedozvoljena sredstva da privuku što veću publiku. Manipulaciju im olakšavamo mi sami, priklanjajući se kulturi u kojoj se ljudi najbolje kontrolišu njihovim sopstvenim željama i okupacijom mozga trivijalnim vrednostima.

52. ŠTA NAJVIŠE UTIČE NA POVERENJE KUPACA NA INTERNETU: Vole da što više znaju s kim imaju posla
Građani Srbije, i pored velike popularnosti društvenih mreža, kada kupuju proizvode i usluge preko interneta imaju najviše poverenja u preduzeća sa zvaničnim veb sajtom, brendiranim imejlom i koja su registrovana na .rs domenu.

54. MALE FIRME NA .RS DOMENU: Skreni prema meni
„Koji drugi domen bi trebalo uzeti“ Pa u Srbiji smo“.

Intervju

56. LENA MILADINOVIĆ, ŠAHISTKINJA I IZVRŠNA DIREKTORKA PLATFORME OUTPOST CHESS: Velemajstorski potez za povezivanje šahista
Lena Miladinović sa nepunih trideset godina života već ima iza sebe više od dve decenije „radnog staža“ u svetu šaha, kao igrač, trener, sudija, organizator šahovskih događaja i od nedavno kao – preduzetnik. Zajedno sa iskusnim stručnjacima iz različitih oblasti razvija digitalnu platformu Outpost Chess, kako bi se kroz delotvornije povezivanje šahovskih profesionalaca vratio prestiž ovoj profesiji. „Šahisti su i te kako spremni da modernizuju svoj tradicionalni svet“, tvrdi naša sagovornica, „samo im je potrebno ponuditi odgovarajući način. Nadam se da će se Outpost Chess pokazati kao velemajstorsko rešenje“.

Skener

60. DA LI ORGANSKA HRANA PREVIŠE KOŠTA: Zašto vam je gradska voda skupa, a hleb jeftin?
Seljak koji proizvodi hranu na konvencionalan način ima veći rod i može da ga proda i upola jeftinije nego proizvođač organske hrane. Ali tu razliku u ceni na kraju plaća potrošač, kroz različite poreze, doprinose i parafiskalne namete. Troškovi konvencionalno proizvedene hrane mogu biti skoro tri puta veći od njene prodajne cene, zbog negativnih uticaja na zdravlje i životnu sredinu.

62. EKONOMSKI POTENCIJALI PRIRODNE GRADNJE: Kuća koju vuk neće oduvati
U priči o tri praseta vuk olako oduva kuće napravljene od slame i drveta, dok ona od cigle jedina uspe da mu se odupre. Međutim, realnost je malo drugačija. U svakom kraju Srbije i dalje se mogu naći objekti napravljeni od prirodnih materijala koji su i nakon sto godina dobro očuvani, a poslednjih godina prirodna gradnja ponovo postaje popularna jer je ekonomski isplativa i ne zagađuje životnu sredinu.

66. BUDUĆNOST RADA: Tržište se otima kontroli
Ako bi se celokupni obrazovni sistem, pre svega akademski, prilagođavao samo trenutnim potrebama poslodavaca za kadrovima, nikada ništa novo ne bi nastalo. Tehnologije i globalizacija rada su već donele promene koje i u svetu i u Srbiji favorizuju poslodavce na štetu radnika, a državu sve više ostavljaju po strani. Stoga tržište rada više ne može da se uredi bez međunarodnih instrumenata, što situaciju čini jako složenom, upozoravaju stručnjaci.

Nove tehnologije

68. ELEKTRONSKO ARHIVIRANJE POSLOVNE DOKUMENTACIJE: Napravili softver za svoje potrebe, pa sa njim postigli uspeh na tržištu
Kompanija „Extreme“ napravila je 2009. godine softversko rešenje za sopstvene potrebe, koje ubrzava i pojednostavljuje pronalaženje poslovnih dokumenata i praćenje izostanaka zaposlenih. Ubrzo su shvatili da je takvo rešenje potrebno i drugim firmama, pa su ga unapredili i pod nazivom „eKancelarija“ plasirali na tržište. Od tada je ovom softveru dodato više različitih modula. Najnoviji je namenjen čuvanju arhivske građe i poslovne dokumentacije, koji bi trebalo da znatno olakša preduzećima primenu Zakona o arhivskoj građi.

Nauka

70. ZAŠTO SRBIJA NE KORISTI STRUČNJAKE KOJE IMA: Nauka o podacima u akademskoj magli
Kompanije prepoznaju da su im potrebni naučnici koji se bave isključivo naprednom analizom podataka, ali nijedan državni univerzitet u Srbiji ne daje gotove, kompletno obrazovane stručnjake ove vrste. Njihovo znanje je primenjivo u svakoj oblasti, a veće ulaganje u razvoj nauke o podacima bi bilo korisno za državu, privredu i za samu domaću nauku, kaže u razgovoru za B&F Isidora Gatarić, naučnica koja se bavi prediktivnom analitikom i ambasadorka organizacije „Žene u nauci o podacima“ za Evropu i Srbiju.

Koktel

72. SOKOBANJCI ČUVAJU USPOMENU NA IVU ANDRIĆA: Hodao je polako, voleo božure i „divlju“ prirodu
Prošlog meseca navršilo se 47 godina od kako je umro jedini jugoslovenski nobelovac, Ivo Andrić, koji je skoro sve do svoje smrti posećivao Sokobanju. Pisac je najviše voleo da šeta livadama oko hotela „Moravica“, Ozrenom i kanjonom Moravice do Sokograda. Prošetao bi i do pijace, razgovarao sa prodavcima, pitao ih kako ide prodaja… „Bio je izuzetno pažljiv, osećajan i prijatan čovek“, kaže za B&F Slađana Atanasković, frizerka u penziji, koja je na početku svoje karijere imala sreću da ga upozna, ali i šiša.

74. PROIZVODNJA NAKITA PREMA DEČJIM CRTEŽIMA: Najvrednija „Žvrlja“ za mame i tate
Deca mogu da nas nauče mnogo toga, pa i da nam daju ideju za neobičan posao. „Radionica Žvrlja“ je danas omiljeno mesto roditelja, jer se tu izrađuje nakit na osnovu crteža njihove dece. Mina Vesković, vlasnica ove nesvakidašnje radionice, i sama nosi ogrlicu koja čuva uspomenu na prvi crtež njene ćerke. To je bila prva „Žvrlja“ koju je napravila uz pomoć vrsnog majstora, i prvi korak u budućem poslu u kome sada mnogi uživaju – i u radionici, i van nje.

Komunikacije

76. KOLIKO JE ODRŽIVO POSLOVANJE MEDIJA U SRBIJI: Mala bara, mnogo krokodila
Pitanje za milion dolara je koliko stvarno ima medija u Srbiji, a za Nobelovu nagradu iz ekonomije mogu da konkurišu stručnjaci koji uspeju da utvrde koliko zaista vredi ova industrija kod nas. Ono malo dostupnih pokazatelja se jako razlikuje, ali su ključne procene slične. Srbija ima medija po glavi stanovnika kao da je Kina, ali ovoliki kvantitet vodi lošem kvalitetu jer prihodi prevashodno zavise od oglašivača. U maloj bari sa mnogo krokodila, indeks medijske održivosti za našu zemlju već duži niz godina je u zoni neodrživosti i pada sve niže.

Reprint

78. FUDBAL I MUZIKA: Svaka cura ima svog mladića, a ja samo želim Dragana Džajića
Ima još vremena da se do ovogodišnjeg Svetskog prvenstva u fudbalu napravi dobra navijačka pesma ili da neki fudbaler propeva. Navijačke strasti i ljubav prema fudbalu na ovim prostorima pokazivali su mnogi muzičari, a ima i primera da su fudbaleri pevali i objavljivali ploče. Bilo je tu svega, od šlagera i tvista, preko lošeg pevanja i još gorih pesama, do klasičnog roka i panka, snimljenog u prilično skromnoj produkciji devedesetih godina.

Vremeplov

80. SEKRETARICA KOJA JE POSTALA MILIONER: Izum nazvan „Greška“
Jedan od najpopularnijih kancelarijskih materijala u prošlom veku, tečni korektor za uklanjanje štamparskih grešaka, nije izumeo ni inženjer ni hemičar, već sekretarica po imenu Bet Grejam. Kada je shvatila da najnoviji model električnih pisaćih mašina – koji je proizvođač, kompanija IBM, predstavljala kao tehnološku revoluciju – pravi daleko veći broj grešaka prilikom kucanja, rešila je da nađe rešenje za inženjersku grešku. Njen izum, koji je u početku i sama nazvala „Greška“, vredeo je milione dolara kada je pred smrt prodala svoju fabriku kompaniji „Gillete“.

Чланак Biznis & finansije 196: Poslovanje između stvarnog i virtuelnog sveta – Da li smo pametniji od pametnih uređaja? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svi potrošači, koji ne žele da im se roba ili usluge nude preko fiksnog ili mobilnog telefona, moći da „stopiraju“ takvu dosadašnju praksu trgovaca.

Pomoćnica ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Višnja Rakić ranije je za medije objasnila da se taj Registar uvodi zbog čestih žalbi građana na „nasrtljive trgovce“ koji ih često zovu u popodnevnim i večernjim satima i nude neke proizvode.

„Uvođenje Registra „Ne zovi“ biće za naše potrošače veliki spas. Potrošač koji ne želi da bude pozivan od strane trgovaca, obratiće se svom mobilnom operatoru sa kojim ima zaključen ugovor i od njega tražiti da se nađe u Registru. Potrošač će popuniti jedan obrazac, koji će mobilni operator proslediti RATEL – u koji vodi evidenciju tih telefona koji ne žele da budu pozivani“, navela je Rakićeva.

Ističe da će ubuduće trgovac, pre nego što krene sa svojom komercijalnom porukom i pozivanjem potrošača, biti u obavezi da uđe na sajt RATEL – a i da pogleda da li se na tom spisku nalazi telefon koji on želi da pozove i ukoliko se broj nalazi u Registru, a trgovac ga pozove, biće u prekršaju.

Izvor: Nova

Foto: Pixabay

Чланак Registar „Ne zovi“ staje na put neželjenom telefonskom marketingu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nekoliko studija koje su istraživale ponašanje konzumenata medijskih sadržaja saglasilo se da većina ljudi danas uživa u starim TV emisijama, filmovima i muzici, jer ih oni podsećaju na neka bezbrižnija vremena.

Taj trend su prepoznale i velike kompanije, pa su počele da ulažu u marketing koji se bazira na nostalgiji. Koka-kola je, primera radi, u martu pustila kampanju za svoje napitke za koju je iskoristila snimke sa starijih košarkaških NCAA turnira koji se tradicionalno održavaju u tom mesecu. Zahvaljujući novim tehnologijama, u rukama košarkaša koji su nekada igrali na ovim turnirima našli su se trenutno aktuelni napici, koje Koka-Kola upravo reklamira.

Lanac picerija Pica Hat je u marketinške svrhe iskoristio Pekmena, jednu od najstarijih kompjuterskih igrica. Njegova kampanja je interaktivna te su kupci ohrabreni da skeniraju kod sa kutije pice, igraju ovu igricu i podele svoje rezultate na društvenim mrežama.

Lanac brze hrane Burger King je pak uradio svoje prvo rebrendiranje u poslednjih 20 godina. Njegov novi logo sada neodoljivo podseća na onaj iz 70-ih, 80-ih i 90-ih. Ambalaže, uniforme zaposlenih i enterijeri lokala su u velikoj meri izmenjeni pa sada podsećaju na “starinske”.

Komentarišući ovakve poteze kompanija, psiholozi kažu da je ljudima u vremenima velikih nesigurnosti potrebno podsećanje da život može biti lep i bezbrižan, i da će oni koji uspeju da ih uvere da je to moguće bolje prolaziti kod kupaca.

Izvor: Latana.com

Foto: Pixabay

Чланак Nostalgija kao uspešna marketinška strategija се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Veoma smo uzbuđeni što smo osnovali poslovnu jedinicu Agencije koja je znak početka proširenja na srpsko tržište,“ rekao je Vil Marlou, izvršni direktor Agencije. „Već neko vreme gledamo na Beograd kao na prirodnu lokaciju našeg posla. Sposobnost pojedinaca iz tehničkog domena i želja za obukom svetske klase u Beogradu su ključni razlozi za našu odluku da ovde otvorimo odsek naše kompanije.“

„Mi smo posao koji je zasnovan na ljudima, a jedan od ključnih razloga izbora ove lokacije bila je blizina naših partnera za kadrovska pitanja u Jaka Lounge-u“, rekao je Pol Galager, šef sektora službe za klijente Agencije. „Pružanje odlične usluge klijentima i rast Agencije istovremeno zahteva odlične uslove zapošljavanja, odličnu obuku i zadovoljne zaposlene, a rad sa Jaka Lounge-om bilo je izvanredno iskustvo i ovo partnerstvo se prirodno uklopilo u naše planove rasta u Beogradu. Naš novi kancelarijski prostor će nam pomoći da zajedno produbimo naše partnerstvo. “

„Sa fantastičnim timom agencije Vil Marlou uspostavili smo partnersku saradnju. Njihova korporativna kultura i vrednosti su usmerene na postizanje visokog učinka, transparentnu komunikaciju i konstantno učenje, i kao takve, u potpunosti su u skladu sa našim. Agencija Vil Marlou je u ranoj fazi uložila dosta truda u kvalitetno postavljanje funkcije ljudskih resursa – od regrutacije i selekcije kandidata, preko odnosa sa zaposlenima, do HR administracije, a kako se tim bude širio pred nama je još projekata kao što je trening i razvoj zasnovan na Galupovoj metodologiji usmerenoj na lične snage zaposlenih, što će sve doprineti njihovoj spremnosti za značajan dalji rast kompanije u Beogradu“, rekla je Tatjana Prokić, partner Jaka Lounge-a, vodeće full service HR agencije iz Beograda.

Pre preseljenja u novi kancelarijski prostor, Agencija je upravo završila proces zapošljavanja i obuke osoblja. „Razvili smo i sjajno partnerstvo sa školom Poslovna Savršenost, jer je naš poslednji krug zapošljavanja PPC analitičara upravo završio obuku u ovoj školi“, rekao je Galager.

„Neophodno je stalno učiti i obučavati se da biste ostali na samom vrhu digitalnog marketinga. Takođe, mi smo agencija koja se zasniva na podacima, što znači da se držimo visokog standarda za proizvodnju merljivih performansi i pozitivan povraćaj troškova oglašavanja za naše klijente“, dodao je Marlou. „Možda je neobično vreme za otvaranje nove filijale kompanije s obzirom na globalnu pandemiju, ali ovo otvaranje smo zaključili tek po proglašenju epidemije, a mnogi naši klijenti su još uvek u fazi rasta i širenja.“ Direktori su morali naglo da napuste Beograd sredinom marta kako bi se vratili svojim domovima pre zatvaranja granica.

„Bio je to haotičan put povratka kućama po proglašenju globalne pandemije, ali veselimo se povratku u Beograd kada se međunarodna putovanja ponovo otvore“, rekao je Galager. Kriza COVID-19 nije sprečila Agenciju da sprovede agresivnu kampanju podrške usmerenu ka postojećim i novim klijentima, na čije je poslovanje uticao virus.

„Otvaranjem kancelarije u Beogradu, usluge pružamo bez ikakvih početnih troškova preduzećima koja su pogođena pandemijom kako bismo im pomogli da održe vodeći tok i prodaju“, prokomentarisao je Marlou. „To radimo zato što se ponekad u poslu spotaknete i padnete i treba vam samo pružena ruka da bi ste se uspravili. Ovde želimo da otvorimo naše poslovanje gestom dobre volje lokalnoj beogradskoj poslovnoj zajednici.“

Detalje o COVID Programu pomoći poslovanju koju pruža agencije Will Marlow možete naći na:

https://go.willmarlow.rs/covid-program-sr/

Чланак Otvaranje poslovne jedinice u Srbiji Agencija Will Marlow proširuje svoje poslovanje се појављује прво на Biznis i Finansije.