U proleće 2020. godine u svetu je vladala do tada neviđena nestašica zaštitnih maski za lice. Zato je otpočinjanje njihove proizvodnje delovalo kao sasvim logičan poslovni potez. U SAD su se na njega odlučile desetine startapova, koji su započeli proizvodnju i običnih hirurških ali i nešto skupljih i kvalitetnijih maski poput N95 ili KN95.

No, sada kada je korona virus posustao i maske više nisu obavezne, neke od ovih kompanija nalaze se u velikim finansijskim problemima. Njihovi vlasnici su u ovaj poslovni poduhvat uložili svoju ušteđevinu ili se čak i zadužili, a posao im više ne ide dobro.

Zatvaranje kompanija

Iz Američke asocijacije proizvođača maski za VOA kažu da su mali proizvođači koji su pokrenuli svoj biznis tokom pandemije, za ove dve godine kreirali 8.000 novih radnih mesta, zahvaljujući velikoj tražnji za njihovim proizvodima. Sada je ta tražnja prepolovljena, sa tendencijom daljeg pada, pa se postavlja pitanje šta će dalje biti sa ovim kompanijama i njihovim zaposlenima.

Neka od tih preduzeća su već zatvorena a neka razmatraju kako bi mogla da se preorijentišu na drugu granu privrede. O tome najbolje svedoči podatak da je tokom 2021. Američka asocijacija proizvođača maski imala čak 30 članica, a sada tek desetak njih i dalje proizvodi ovu robu. Na sve to, poslovanje im otežava konkurencija iz Kine sa svojim izuzetno jeftinim proizvodima.

Zato proizvođači maski traže od američkih vlasti da ih subvencionišu po sličnom principu po kojem subvencionišu poljoprivrednike. Kako kažu, od presudne važnosti je očuvati ovu privrednu granu za slučaj da nam se desi neka nova pandemija.

Izvor: VOA

Foto: Pixabay

Чланак Proizvođači maski za lice polako zatvaraju kompanije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kovid propusnice uvedene su u oktobru i važile su za ugostiteljske objekte, kockarnice i kladionice, od 20 časova.

„Zadržava se preporuka za nošenje maski u zatvorenim prostorijama. Na skupovima u zatvorenom prostoru ukida se ograničenje broja ljudi. Od subote svi bioskopi, pozorišta, moći će da rade normalno“, rekla je Kisić Tepavčević.
Navela je da ostaje na snazi izolacija obolelih od sedam dana ili po potrebi duže.

„Za putnike u međunarodnom saobraćaju sve mere ostaju na snazi: obavezan je dokaz o vakcinaciji, o preležanoj bolesti ili serološki test za ulazak u Srbiju“, rekla je Kisić Tepavčević.
Ona je dodala da se uvodi dodatna buster doza vakcina, odnosno četvrta doza, za sve starije od 18 godina, ali pre svega one u većem riziku – starije od 60 godina i obolele od hroničnih bolesti – i ona se preporučuje pet meseci nakon prve buster doze.

Stekli su se uslovi za ublažavanje mera

Četvrta i peta doza se, kako je rekla, preporučuju samo ugroženim grupama građana kao i onima koji, zbog vakcine koje nisu priznate u svim državama, ne mogu da putuju.

„Stekli su se uslovi za ublažavanje mera, iako je virus prisutan. Pratićemo nove mere, ukoliko dođe do pogoršavanja mera, one će se korigovati“, navela je Kisić Tepavčević.

Kako je dodala, primetno je postepeno smanjivanje broja obolelih.

„Ono što ukazuje na povoljniju situaciju je ukupan broj pregleda na kovid ambulantama, broj hospitalizovanih, a to je uslovilo i smanjivanje potrebnog broja kovid ambulanti. Bolnice su počele da se vraćaju u normalan režim rada“, navela je.

Ona je istakla da dokle god je virus prisutan u populaciji uvek postoji rizik, ali da je očigledno da nas čeka određivanje epidemijskih pragova iznad kojih ćemo određivati da li se radi o epidemiji ili ne.

„Korona virus je drugačiji, tako da celo zdravstveno okruženje u narednom periodu očekuje definisanje tih pragova. Moraćemo da naučimo da živimo sa virusom, on će se endemizovati“, rekla je Kisić Tepavčević.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Kovid propusnice se ukidaju, maske ostaju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zvanična preporuka je da se one koriste kao i sve jednokratne maske, dakle da se bacaju posle jedne upotrebe, međutim medicinski zvaničnici u SAD tvrde da se ove preporuke ne moramo baš striktno pridržavati.

Časopis Fortune prikupio je savete lekara na jedno mesto. Oni se uglavnom svode na savet da se, ukoliko postoji potreba za tim, N95 i KN95 maske mogu koristiti nekoliko puta ali ne više od pet, mada postoje i modeli koje je moguće koristiti i više od toga. Ovo potvrđuje i američki Centar za prevenciju i kontrolu bolesti.

Pojedini doktori čak predlažu i rotiranje maski, odnosno ostavljanje jedne nošene da “odstoji” dan ili dva pa tek onda njeno ponovno korišćenje. Najbolje je, kažu oni, da maske to vreme provedu u toplim prostorijama, zatvorene u papirnim kesama koje mogu da “dišu”.

Sve ovo važi isključivo za maske koje su pravilno uklanjane sa lica, pri čemu njihova unutrašnjost nije kontaminirana.

Naravno, za one koji imaju dovoljno novca, najbolji savet je da svaki dan menjaju masku koju koriste.

Izvor: Fortune

Foto: Pixabay

Чланак Koliko puta možete koristiti KN95 i N95 masku pre nego što ona izgubi svoju zaštitnu ulogu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zaštitne maske za lice možda trenutno spašavaju živote, ali dugoročno im na neki način i štete, budući da izuzetno zagađuju našu planetu. Širom sveta, na mesečnom nivou troši se 129 milijardi jednokratnih maski. Svakog minuta baca se tri miliona maski. Tako je rešenje za jedan problem zapravo stvorilo drugi.

Ipak, sve je više inicijativa koje nude inovativna rešenja za ovaj problem. Jedno od njih osmislila je i Didi Gan. Ova žena je poreklom iz Singapura, završila je studije biomedicine na Univerzitetu u Melburnu, i radila je kao direktorka jedne tekstilne fabrike u Maleziji. Više nije na toj poziciji, sa dobrim razlogom.

Kada se pandemija iz Vuhana proširila po celom svetu i izazvala do sada neviđenu nestašicu maski, dezinficijenasa za ruke i zaštitnih rukavica, svi smo shvatili koliko smo zavisni od uvoza iz Kine, a Gan i još jednu stvar – da bi maske, da ih ima dovoljno, doprinele ogromnom zagađenju planete. Vrlo brzo je svet omasovio proizvodnju maski, pa se ispostavilo da je bila u pravu.

Poslovna ideja sa trpezarijskog stola

Jednog dana, dok je gledala hrpu ljuski od lešnika za trpezarijskim stolom, setila se svog detinjstva koje je provela u porodičnoj prodavnici sličnoj onome što se kod nas podvodi pod radnje zdrave hrane, gde je od ostataka hrane pravila razne „proizvode“. Tako joj je sinula ideja bi se od njih mogle izrađivati i maske.

Gan je, osim ekološke osvešćenosti, imala i jedan lični motiv. Ona je naime ceo život bila sklona alergijama koje su izazivale različite hemikalije. Zato se trudila da što je više moguće koristi prirodne proizvode.

Svesna da ćemo narednih nekoliko godina svi često morati da nosimo maske, počela je da istražuje po internetu da li postoje prirodne maske sa antimikrobnim svojstvima i pošto ih nije našla, zaključila je da u ovome leži poslovna šansa.

Zatim je dala otkaz na poslu i osnovala kompaniju N&E Innovations. Šest meseci kasnije ova kompanija je već na tržište izbacila maske N95 napravljene od prirodnih materijala, a u narednih pola godine i dezificijens za ruke i radne površine.

Razvojni put prirodnih maski

U početku je Didi Gan eksperimentisala sa ostacima hrane poput semena dinje, pomorandžine i kore drveta durijan. Međutim, rezultati nisu bili zadovoljavajući. Proširila je pretragu i na druge prirodne materijale, i došla do zaključka da kombinacija ostataka od indijskog oraha, zrna soje i ljuski morskih rakova pruža veoma dobru zaštitu od bakterija i virusa, uključujući i SARS-CoV-2 i običan grip.

Od ovih sastojaka je razvila specifični netoksični jestivi premaz i nazvala ga Vikang99. Materijali premazani njime ispuštaju reaktivni kiseonik koji inaktivira viruse i bakterije uništavajući njihov zaštitni ćelijski zid.

Sledeći korak bila je nabavka tekstila za proizvodnju maski od sertifikovanih kompanija koje ga takođe proizvode od prirodnih materijala. Tekstil je premazivala Vikangom99, koji se, kako se ispostavilo, može koristiti i za dezinfekciju ali i za premazivanje nameštaja, pa čak i za prečišćavanje vode.

Zahvaljujući ovom premazu nastale su troslojne maske koje ne štete ni ljudima ni okolini, i mogu se koristiti više puta, odnosno mogu se prati 30 puta a da zadrže efikasnost.

Zatim je trebalo dobiti sertifikat od nadležnih tela da su one bezbedne i efikasne, što je potrajalo više od procesa njihovog kreiranja. I konačno, posle pola godine, maske su se pojavile na tržištu.

U prodaji su se našle u avgustu 2020. po ceni od 15.90 dolara po komadu. Do sada je prodala između 300.000 i 400.000 maski za čiju proizvodnju je iskoristila više od tone ostataka hrane. Započela je sa njihovim izvozom u Nemačku a nada se da će se proširiti i na ostatak evropskog tržišta, gde one, kao i na američkom, ispunjavaju sve bezbednosne standarde.

Tako je jedna uspomena iz detinjstva u kombinaciji sa znanjem i vrednim radom, prerasla u uspešnu poslovnu priču.

Izvor: CNA

Foto: Pixabay

Чланак Zašto je direktorka fabrike tekstila dala otkaz i pokrenula proizvodnju maski od ostataka hrane? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Oni naravno, nisu ručno izbrojali sve te maske nego su do ove brojke došli matematičkom formulom. Prvobitno su istražili kolika je bila ukupna godišnja proizvodnja maski u 2020. na celom svetu. Od tog broja, 52 milijarde maski, oduzeli su tri odsto, što je procenjena stopa gubitka, odnosno procenat maski koje završavaju u morima.

Zašto je ovo ozbiljan problem najbolje pokazuje podatak da je jednoj zaštitnoj masci potrebno 450 godina da se razgradi. Ove maske su napravljene od propilena, što znači da se u morskoj vodi lako pretvaraju u mikroplastiku, koja potom završava svuda u prirodi, pa i u našoj vodi za piće.

A pandemiji se ne nazire kraj, dakle njihovo korišćenje i količina odbačenih maski će samo rasti, te se apeluje na njihove proizvođače da smisle način da ih učine manje štetnim po okolinu.

Izvor: Visual capitalist

Foto: Pixabay

Чланак U 2020. godini 1,6 milijardi zaštitih maski završilo u okeanima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od početka pandemije slušamo protivurečne vesti o tome kako se najbolje zaštititi od korona virusa. Kako bismo ostali dosledni toj tradiciji, donosimo vam najnoviju koja kaže da pamučne maske podjednako štite kao i jednokratne hirurške.

Naime, tim naučnika sa američkog Nacionalnog instituta za standardizaciju i tehnologiju (NIST), ispitivao je koji materijali u dodiru sa vlažnim ljudskim dahom bolje štite od korona virusa. Pokazalo je da je u realnoj situaciji, efikasnost filtracije veća za 33 odsto kod pamučnih maski nego kod onih proizvedenih od veštačkih materijala. Što se tiče jednokratnih “hirurških maski”, one su približno efikasne kao pamučne.

Jedna prethodna studija je izvela sličan zaključak, koji se međutim nije odnosio na sve pamučne maske koje mnogi ljudi šiju kako bi povećali svoje prihode ili istakli sopstvenu kreativnost. To je važilo ponajviše za maske od materijala gustog tkanja, koje imaju dvostruki zaštitni sloj. Međutim, i ta studija je sprovođena u suvim uslovima, kakvi ne odgovaraju realnosti u kojoj ljudi po nekoliko sati nose masku i govore kroz nju.

Međutim, novo istraživanje pokazalo je da su pamučne maske možda i najbolji izbor za borbu protiv korona virusa zato što pamuk dobro “sarađuje” sa vodom. Drugim rečima, ukoliko pamučna maska zbog nečijeg daha postane vlažnija, čestice virusa koje završe na njoj će apsorbovati deo te tečnosti i narasti toliko da imaju manje šanse da prožu kroz tkanje maske. Kod veštačkih materijala koji ne apsorbuju vodu ovo nije slučaj.

Izvor: Phys.org

Foto: Pixabay

Чланак Nova studija pokazuje da su pamučne maske dobri saveznici u borbi protiv korona virusa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Taj test može otkriti određenu komponentu korona virusa i pri tome će promeniti boju kako bi osoba koja nosi masku znala da li je izložena COVID-19.

Ovakav tip maske mogao bi ljudima pokazati u svakom trenutku jesu li izloženi virusu, nakon čega treba da preduzmu potrebne korake kao što su testiranje PCR testom i samoizolacija.

Iako je širom sveta počela vakcinacija protiv koronavirusa, još treba biti oprezan, posebno nakon pojave novih sojeva koronavirusa za koje se pokazalo da se i brže šire nego izvorni soj kovida. Stoga se i dalje treba pridržavati preventivnih mera kako bi se zaštitili od zaraze koronavirusom.

Upravo u tome mogla bi pomoći ova maska koja ne sebi ima test za COVID-19 koja bi osobe u realnom trenutku obavestila o potencijalnoj izloženosti virusa. Test se nalazi na spoljnoj strani maske i u kapljicama koje dospeju na njega može identifikovati virus. Ako se promeni boja, znači da je osoba bila izložena koronavirusu.

Test ne može pokazati jeste li zaraženi, nego samo da li ste bili izloženi virusu, a to može biti rano upozorenje na osnovu kog možete preduzeti potrebne mere, prenosi BGR.

Izvor: radio 021

Foto: Pixabay

Чланак Maska koja proverava da li ste bili izloženi koroni се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovaj podatak znači da je to oko 40 maski po svakoj osobi u svetu.

Kina je takođe izvezla 2,3 milijarde zaštitnih odela i milijardu kompleta za testiranje virusa.

Kina je jedna od retkih zemalja koja je postigla rast u 2020, uglavnom zahvaljujući proizvodnji opreme protiv epidemije koronavirusa.

Izvor: Bizinfo.rs

Foto: Pixabay

Чланак Kina izvezla 40 maski po svakoj osobi u svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Video snimak koji trenutno kruži društvenim mrežama prikazuje zbunjene turiste koji, obučeni za plažu ili opuštenu šetnju ovim egzotičnim ostrvom, uz nadzor policajaca u tamno plavim uniformama rade sklekove.

To je naime bila kazna za strance koji nisu poštovali pravila za prevenciju širenja korona virusa u ovoj zemlji a nisu kod sebe imali sedam dolara da plate kaznu za kršenje ove obaveze. Bali je inače uglavnom zatvoren za strane turiste ali ih na ovom ostrvu ipak ima, pogotovu onih koji dolaze iz ostatka Indonezije.

U poslednjih nekoliko dana policija je „uhvatila“ oko stotinak turista koji nisu nosili maske. Većina je platila kaznu, ali njih 30-tak nije imalo novca pa su morali da rade sklekove. Oni koji uopšte nisu nosili masku morali su da urade 50 sklekova dok su oni koji je nisu nosili na adekvatan način, odnosno nisu pokrili nos, dobili fizički lakši zadatak budući da su morali da urade 15 sklekova.

Ovaj metod kažnjavanja međutim ne važi samo za strance – zabeležen je i slučaj kada je nekoliko lokalaca moralo prinudno da vežba zbog nepoštovanja antiepidemijskih mera.

Foto: mohamed_hassan, Pixabay

Чланак Bali: Sklekovi kao kazna za strance koji ne nose maske се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako piše AFP, Britanac Edmund Plat i Francuz Frederik Munš zaputili su se 1. oktobra na put od Pariza ka mediteranskom gradu Marseju. To nije bilo obično putovanje već dugačka pešačka i kamperska tura od 880 kilometara na kojoj su sakupljali zaštitne maske bačene na pod. Iako su bili svesni šta mogu da očekuju, količina đubreta koju su sakupili ih je iznenadila – u pitanju je bilo ukupno 6.300 maski.

Plat i Munš se već neko vreme bave ekološkim aktivizmom. Sprovodili su različite akcije, međutim ova je zaista postala viralna. Ovaj put cilj im je bio da skrenu pažnju na javnosti na ogromne gomile otpada koje svakodnevno ostavljamo za sobom, u čemu su i uspeli, budući da su postali instant zvezde jer su ih u većini mesta u koje su svraćali intervjuisali lokalni mediji.

Svoju novostečenu popularnost iskoristili su da apeluju na sugrađane da se i oni uključe u ovu akciju i da i sami sakupljaju smeće koje zateknu na ulicama.

Foto: Jasmin_Sessler, Pixabay

Чланак Dvojica mladića za dva meseca sakupili više od 6.000 maski sa francuskih ulica се појављује прво на Biznis i Finansije.