U selu Dublje kod Svilajnca, jedno domaćinstvo je postalo poznato po tome što je imalo čak četiri prezimena. Najstarija „glava porodice“ je nosila prezime Stojanović, a pošto su se u porodici rađale samo ćerke jedinice, na imanje su se useljavali zetovi, ili kako se to kaže „dolazili su na miraz“, pa je seosko domaćinstvo dobilo još tri prezimena, Vekić, Vakulović i Vukosavljević. U ovom selu od 345 domaćinstava, čak 72 porodice imaju „zeta na mirazu“.

Patrijarhalna kultura koja i danas vlada u selima u Srbiji, nalaže da se imanje ostavlja muškom potomku, a da se ženska deca, čim se udaju, presele u muževljevu porodicu. Izuzetak od ovog pravila su slučajevi kada seoska porodica nema muškog naslednika, ili kada je budući suprug izuzetno siromašan, pa se zet useli kod tasta i tašte. Sve do kraja 19. veka, muškarac koji je dolazio da živi kod supruge, morao je da prihvati i njeno prezime.

Vremena su se promenila, ni selo više nije ono što je nekad bilo, ali se na ovakve brakove i danas većinom gleda nepovoljno, izuzev u severoistočnoj Srbiji gde se smatra normalnom pojavom. O tome svedoči i neverovatno veliki broj naziva za muškarca koji dolazi da živi u ženinoj kući, među kojima je većina pogrdna. Pored termina domazet koji je ustaljen u literaturi, on se naziva i miraždžija, masadžija, dohodac, privuk, pripuz, uljez, prizetko, priženja. U nekim krajevima ga zovu i nakućnjak, papuzan, keceljaš, dovodak, rizetnjak, privodnjak, došljak, ututnjak, uguz…

Svi ovi nazivi ilustruju shvatanja patrijarhalne sredine o položaju onih koji su došli „na miraz“, ukazujući na njihovo omalovažavanje i podređen položaj. Isto kao što se tretirala snaha u patrijarhalnoj porodici, tako je „prizetko“ morao da bude „najmlađi“ u kući, a ne ravnopravni član zajednice jer je uživao ženinu imovinu. Bio je ekonomski podređen u odnosu na ženu i njene roditelje, pa ga za „glavu porodice“ nisu smatrala ni njegova deca. Stoga ne čudi da postoji narodna izreka koja kaže da nema ničeg goreg nego biti regrut, šegrt i prizetko.

Tast ne sme da tuče zeta

Današnji seoski zetovi na šegrtovanju kod tasta nemaju svoj Osmi mart, ali se zato udružuju „u borbi za svoja prava“. U već pomenutom selu Dublje, osnovano je pre deset godina udruženje zetova miradžija „Zlatni privezak”, a prema rečima članova, ovakav naziv znači da su oni zlatni privesci svojim suprugama. Zetovi pridošlice su stigli iz svih krajeva Srbije, uključujući i Beograd, a neki su došli čak iz Sarajeva, sadašnjeg inostranstva.

Udruženje ima svoju krsnu slavu, skupštinu i statut. Prvi član statuta glasi: „Tast ne sme da tuče zeta“. U drugom se kaže: „Ne sme rukama, ali može motkom“. A u trećem članu se izričito navodi: „Najbitnije je što zet mora da ostavi potomstvo u kući, a u to ne sme da se meša niko sa strane“. Članovi ovog udruženja priznaju da radni sastanci manje služe borbi „protiv mobinga“, a više da pobegnu od žena i da se vesele.

Slično udruženje postoji u selu Loznica kod Žagubice, koje broji više do 150 članova. Udruženje svake godine organizuje „Sabor zetova“, koji je Turistička organizacija Žagubice uvrstila u svoj spisak godišnjih manifestacija. Na teritoriji ove opštine je dugo postojala tradicija da siromašne porodice sa više sinova određuju koji će od naslednika preći u bogatu kuću u kojoj živi devojka za udaju. Ipak, da današnjim „zetovima na mirazu“ i nije tako loše, pokazuje takmičenje na Saboru za titulu zeta sa najviše kilograma, koga tašta najbolje hrani.

U ovom udruženju ističu da se ranije govorilo da je prizetko u kući kao ruda na seoskim kolima, jer su kola zaklonjena u šupi, a ruda ostaje na kiši. Nekada je položaj zeta pridošlice bio loš, jer je bio siromašan, pa se u kući njegove bogate supruge na njega gledalo kao na slugu. Danas je na selu malo imućnih, većina je siromašna, pa svi moraju da rade od jutra do mraka. Više nije važno da li si rođen na imanju ili si do njega stigao ženidbom, glasi ukratko sociološka analiza zetova iz Loznice o tome zašto se toliko poboljšao položaj pridošlica.

Zet na mirazu – slika bez tona

Danas se domazetski brakovi ne sklapaju samo na selu, već i u gradu, a razlozi su različiti. Najčešće su to neodgovarajući stambeni uslovi u muževljevoj kući, sukob u muževljevoj porodici i, ako je žena iz grada, veća pristupačnost pre svega poslu, ali i drugim gradskim sadržajima. U nekim slučajevima, ako je žena bez roditelja i nema braće, a nasledila je funkcionalno domaćinstvo, ona dovodi muža u svoju kuću, navodi Mina Jelesijević, etnolog i antropolog koja je istraživala domazetske brakove u Čačku i okolini.

Njeno istraživanje je pokazalo da se često dešava i da se stariji bračni parovi presele iz grada u selo na ženino imanje, jer je muž poreklom iz grada, a deca ostanu u stanu. Ukoliko su ženini roditelji živi, staraju se o njima, a upravljanje domaćinstvom je, zbog toga što su roditelji stari, najčešće prepušteno ćerki i zetu. Primeri porodica koje je istraživala Jelesijević, pokazuju da se zetovljeva rodbina i okolina uglavnom protive odlasku „na miraz“ i imaju negativan stav prema tome. Najčešće se ističe kako sin ne bi trebalo da ide bilo gde kad ima svoju kuću, a može se čuti, naročito od starijih, da je „zet na mirazu – slika bez tona“.

Stavovi šire lokalne zajednice su različiti, međutim nalazi pokazuju da se većinom podrazumeva da bi žena trebalo da pređe u muževljevu kuću, a ne obrnuto, što je često mišljenje i među mlađom generacijom. Drugim rečima, na izbor mesta stanovanja u velikoj meri utiču tradicionalni obrasci ponašanja. To potvrđuje i primer mladog bračnog para iz Gornje Gorevnice kod Čačka. Tast je predložio zetu da zbog nedostatka prostora u mladoženjinoj kući pređu da žive u zasebnoj kući na njegovom imanju, ali je zet to odbio navodeći da je deda obavezao njega i brata da ne smeju da napuste svoje imanje.

Svako ima svoj novčanik

No, i u slučaju domazetskog domaćinstva, podela uloga je ista kao i u takozvanim patrijarhalnim brakovima. Кućne poslove obavljaju žene, dok se muškarci bave raznim popravkama i staranju o kući ili stanu. Žene na selu se, pored kućnih poslova, uključuju i u rad na imanju, uglavnom oko lakših aktivnosti, dok su one teže prepušteni muškarcima. Ukoliko je muž zaposlen i često odsutan od kuće, žena preuzima upravljanje domaćinstvom, pa čak i kada su u pitanju poslovi kojima bi se inače bavio muž.

Položaj domazeta u kući zavisi pre svega od njega ali i od autoriteta tasta. Ukoliko tast zadrži upravljanje domaćinstvom, veća je mogućnost da će ostati nadređen zetu sve dok je radno sposoban, navodi Jelesijević. Međutim, ne može se više govoriti o ekonomskoj zavisnosti zeta kao što je to bilo u prošlosti, jer je uglavnom zaposlen, a samim tim i finansijski nezavisan. Gotovo svi ispitanici su istakli da, iako su troškovi domaćinstva zajednički, to nije tako i sa zaradom, pa svaki odrasli član porodice „ima svoj novčanik“. Postoje i primeri da je zetu, pored upravljanja domaćinstvom, prepušteno i upravljanje novcem kada je on najzaslužniji za zaradu koja se ostvaruje poljoprivredom.

Kao i u drugim krajevima Srbije, položaj zeta na mirazu se razlikuje zavisno od vrednosnog sistema sredine iz koje su supružnici, ali i od samih pojedinaca i njihove spremnosti da se prilagođavaju. Ipak, može se zaključiti da je položaj zeta u domazetskoj porodici umnogome povoljniji nego ranije. Uprkos tome, i dalje preovlađuju stavovi utemeljeni na tradicionalnom modelu ponašanja, pa se mali broj parova u Čačku i okolini odlučuje da izabere ženinu kuću kao mesto prebivališta, ističe Jelesijević.

Jovana Bajić

Biznis & finansije 207, mart 2023. 

Foto: Victor Rodriguez Iglesias, Unsplash

Чланак Kad se muškarci bore za ravnopravnost: Zet keceljaš се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako rezultati ovog istraživanja nisu zadovoljavajući, u pitanju je ipak manji jaz u zaradama u odnosu na prethodnu deceniju – u 2010. godini žene su zarađivale 15,8 odsto manje.

No, ako se smanjivanje jaza nastavi ovom dinamikom, Evropskoj uniji će biti potrebno više od 70 godina da se zarade muškaraca i žena izjednače.

Zanimljivo je da su ovi procenti u kontrastu sa nivoom obrazovanja, jer su žene generalno obrazovanije od muškaraca u skoro svim evropskim državama.

Međutim, svaka od evropskih zemalja ima svoju statistiku u ovoj oblasti. U nekim državama je jaz između zarada muškaraca i žena znatno niži, a u nekima upadljivo visok. Luksemburg, Rumunija i Italija imaju najmanju razliku u zaradama između muđkaraca i žena, od pet odsto, dok je najveći jaz zabeležen u Estoniji, Letoniji, Austriji i Nemačkoj (20 odsto).

Kada se kao kriterijum uzmu privredne grane, najveća razlika u zaradama je u finansijskom sektoru.

I penzionerke u lošijem položaju

Kako stare, položaj žena se konstantno pogoršava pa, osim što teže nalaze posao ako su im potrebni dodatni prihodi, one imaju i znatno manje penzije od muškaraca. Muški penzioneri u EU naime primaju 29,5 odsto više od svojih sugrađanki penzionerki, stoji u ovom istraživanju.

To međutim nije slučaj samo u EU – i kod nas žene imaju za 22 odsto niže penzije od muškaraca.

Izvor: Euraktiv

Foto: Pixabay

Чланак EU: Jaz u zaradama između žena i muškaraca i dalje veliki се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pod ekonomskim pravima žena podrazumeva se njihova mogućnost zaposlenja, zasnivanja biznisa, sticanja ravnopravnih zarada, ali i mobilnost, odnosno mogućnost da svoje poslovne obaveze završavaju gde ih put nanese. Kada se saberu svi ovi kriterijumi i izvuče prosek, ispostavlja se da žene širom sveta imaju samo tri četvrtine onih ekonomskih prava koja imaju muškarci, stoji u izveštaju Svetske banke pod nazivom “Žene, posao i pravo 2021”.

Prema podacima iz najnovijeg izveštaja ove institucije, samo 10 od 190 država sveta ženama nudi potpunu pravnu zaštitu u ovom kontekstu i one su sve ocenjene sa maksimalnih 100 poena. To su Belgija, Kanada, Danska, Francuska, Island, Irska, Letonija, Luksemburg, Portugal i Švedska. Jedino su u njima zaposlene žene u potpunosti ravnopravne sa muškarcima.

Srbija se nalazi na 31. mestu ove liste i ima skor od 93,8. Od suseda, iznad nas nalaze se Mađarska, Slovenija i Hrvatska. Generalno, evropske zemlje su najbolje rangirane na ovoj listi.

S druge strane, bar u 20 zemalja sveta žene imaju pola ili čak ni toliko ekonomskih prava kao njihove muške kolege. Njihov položaj najgori je u Gvineji Bisao, jednoj od najnerazvijenijih država na svetu u kojoj je prosečni životni vek 49 godina. Gvineju slede Avganistan, u kojem su talibani ženama ukinuli pristup obrazovanju i poslovima, Sirija, Oman, Iran, Katar, Sudan, Kuvajt, Jemen i Pojas Gaze. Sve zemlje u kojima je religija veoma dominantna u društvu, a sa njom i muški rod.

Izvor: Visual Capitalist, World Bank

Foto: Pixabay

Чланак Ekonomska prava žena: Šta ona znače, zašto su bitna i gde ih možete naći се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. NEPRIZNATE DRŽAVE U VREME PANDEMIJE: Nevidljivi neprijatelj u nevidljivim zemljama
Nova svetska glavobolja usred korona krize, sukob Jermenije i Azerbejdžana oko sporne teritorije Nagorno-Karabah, samo je još jedno upozorenje da nepriznate države predstavljaju tinjajuće bure baruta. Pandemija je dodatno zakomplikovala život na „fantomskim“ teritorijama, koje su otcepljenjem uglavnom dobile samo siromaštvo, rastuću nejednakost među stanovništvom i ekonomiju koja je zavisna od doznaka i stranih subvencija. Stoga ne čudi da su, na primer, vlasti u Pridnjestrovlju izdvojile svega oko 10.000 evra pomoći preduzećima u borbi protiv posledica korona krize, što je naišlo na podsmeh čak i najokorelijih pobornika nezavisnosti.

12. POLITIZACIJA AMERIČKE POŠTE: Kolateralna žrtva u trci za američkog predsednika
Američka pošta može da završi među najvećim kolateralnim žrtvama novembarskih predsedničkih izbora u SAD, zbog neuobičajeno velike uloge koju ima u tom procesu.

16.DA LI GAS ZAISTA GUBI BITKU NA ENERGETSKOM TRŽIŠTU: Najmanje loš među zlikovcima
U eri ekološke osvešćenosti, fosilna goriva i dalje obezbeđuju 85% svetskih energetskih potreba. Gas, osim što ima najsvestraniju primenu, doživljava se i kao najmanje loš momak među fosilnim zlikovcima, te kao most ka čistijoj privredi. Uprkos predviđanjima da će obnovljivi izvori energije već za pet godina biti konkurentniji od gasa, stručnjaci smatraju da ovaj energent neće biti tako lako istisnuti sa tržišta, posebno u zemljama gde je gas jeftin.

Biznis

18. PAVLE MARJANOVIĆ, GENERALNI DIREKTOR KOMPANIJE ACTAVIS U SRBIJI: Nove terapije za hronične bolesti
Prema poslednjim podacima, ukupno tržište lekova u Srbiji je raslo između četiri i pet odsto, a generičkih lekova za oko dva odsto. U poređenju sa ranijim godinama, rast je slabiji, ali to nije posledica pandemije, već rezultat razvoja tržišta koje sada vredi preko milijardu evra, kaže Pavle Marjanović, generalni direktor kompanije Actavis u Srbiji. Marjanović ističe da korona nije ugrozila redovno snabdevanje lekovima koje proizvodi Actavis, stabilnost plaćanja, niti uvođenje lekova nove generacije na domaće tržište.

20. VALJEVSKA PIVARA – OD GUBITAŠA DO IZVOZNIKA: Povratak ugleda domaćem pivu
„Valjevska pivara“ je jedna od retkih koja je ostala u domaćem vlasništvu, zahvaljujući još ređem primeru da se domaći preduzetnici udruže i kupe ovo preduzeće, kako bi osigurali opstanak domaćih brendova i podstakli druge da slede njihov primer. Nekadašnja firma u stečaju sada ima u potpunosti modernizovanu proizvodnju, pod njenim krovom je vraćeno u život i čuveno „Jagodinsko pivo“, a ugovoren je i izvoz na neka od najvećih stranih tržišta.

22. BRANKA GOLUBOVIĆ, „WOOL ART“: Selo u društvu korporacija
Neobični, ručno pleteni bilbordi, ili „hipsteri“ obučeni u tradicionalne džempere iz zlatiborskog kraja, samo su neki od primera korporativnih kampanja koje su rađene u saradnji sa porodičnim preduzećem „Wool Art“, specijalizovanim za izradu ručno pletenih proizvoda od vune. Branka Golubović, vlasnica firme kaže da joj je u opisu posla da spaja naizgled nespojive svetove – selo sa korporacijama, gradskom modom i onlajn prodajom širom planete.

24. KAKO JE PANDEMIJA UTICALA NA PROMET FALSIFIKOVANE ROBE: Lažnjaci otporni i bez vakcine
Pandemija nije umanjila promet falsifikovane robe, koja se osim na pijacama i na ulici, prodaje i u legalnim prodajnim objektima. Najveći rizik za potrošače predstavljaju falsifikovana alkoholna pića, lekovi, kozmetika, proizvodi za ličnu higijenu, električni alati, rezervni delovi za automobile, električni proizvodi i igračke za decu. Prema podacima Ministarstva zdravlja, polovina lekova koji se kupuju na internetu je falsifikovana i potencijalno toksična.

Finansije

28. FINANSIJSKA PODRŠKA INOVACIJAMA: Početak je najteži, ali od nečega se mora krenuti
Za svaki napredak je potrebna ideja, ali je put do njene primene dug i mukotrpan, posebno na početku kada je podrška najvažnija. Finansijska i stručna pomoć visokotehnološkim medicinskim centrima, naučno tehnološkim parkovima i inovacionim centrima na fakultetima, samo su neki od primera angažovanja Evropske investicione banke u razvoju inovacija u Srbiji. Ova institucija je osmislila i finansijske instrumente i garancijske šeme koje pomažu bankama i investitorima da apsorbuju rizik koji nose mlade kompanije u nastanku.

30. PDV TRETMAN DONACIJA U DOBRIMA: Ko čini dobro, od njega se još više dobra očekuje
Misao našeg čuvenog književnika i nobelovca Ive Andrića, „ko čini dobro, od njega se još više dobra očekuje“, iznenađujuće je primenjiva u jednoj oblasti koju bi malo ko povezao sa književnošću: PDV tretmanu donacija u dobrima u humanitarne svrhe. Ova tema je aktuelizovana u Srbiji zbog posledica pandemije i potrebe da se posebno pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija.

32. TAKSE NA ŽALBE NA REŠENJA DRŽAVNIH ORGANA: Plati, pa se žali
Put do istine i pravde u Srbiji ne samo da je trnovit, već i košta. Da bi uopšte mogli da pokrenete postupak žalbe, bilo da ste u pravu jer postoji očita greška u rešenju ili mislite da ste u pravu, pa se ispostavi da niste, osnov je plaćanje takse. U zavisnosti od toga na šta se odnosi žalba na rešenje zavisi i visina ovog nameta. Zakonom o republičkim administrativnim taksama propisani su iznosi koje podnosilac žalbe mora da plati i oni se kreću od 480 dinara do 1.970 dinara.

34. BONUSI KAO NAGRADA DIREKTORIMA ZA BANKROT: „Talenat“ koji je doveo firmu do propasti
Korona virus ubija ljude, uništava kompanije i radna mjesta, jer još uvijek nema ni lijeka ni vakcine, samo su se menadžerski bonusi pokazali apsolutno imunim na bilo kakav uticaj pandemije. Analize su pokazale da od 42 velike kompanije u SAD koje su zvanično proglasile bankrot između marta i jula ove godine, njih 34 su isplatile bonuse svojim menadžerima. Paradoksalno je da zagovornici ove prakse sve opravdavaju potrebom da se „zadrže talenti“ među menadžerima, što je prilično nebulozan argument. „Talenat“ koji je i doveo firmu do propasti a vlasnike oslobodio viška para, teško da je rješenje za dizanje firme iz mrtvih.

Temat – Kružna ekonomija: Nije svako đubre za bacanje

37. POTENCIJALI CIRKULARNE EKONOMIJE U SRBIJI: Proizvedi, uštedi, upotrebi ponovo
Najperspektivniji sektori za primenu modela cirkularne ekonomije u Srbiji su poljoprivreda, prerađivačka industrija, proizvodnja elektronskih uređaja i ambalaže, pokazuje analiza Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).

39. PRERADA OTPADA ZA PONOVNU UPOTREBU U RUDARSTVU I ENERGETICI: Milijarde leže na deponiji pepela i jalovine
U Srbiji je prerada otpada za ponovnu proizvodnju u rudarstvu i energetici više nego simbolična, budući da se svega jedan odsto od ukupnih količina jalovine i pepela upotrebi za te svrhe. Pepeo bi mogao da se koristi u građevinskoj industriji, ali se to ne čini, iako Elektroprivreda Srbije raspolaže količinama čija je upotrebna vrednost procenjena na milijardu evra.

42. OTPAD KAO RESURS U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI: Ne seci granu na kojoj sediš
Ako industrija koja nas hrani istovremeno zagađuje osnovne izvore hrane, onda to više nije pitanje koje se rešava zbog učlanjenja u EU, nego zbog nas samih. Srećom, postoje firme na našem tržištu koje preduzimaju rešavanje tog problema, ne čekajući da se otvore i zatvore poglavlja na putu pridruživanja. Nesreća je što su takvi primeri još uvek retki.

44. INOVATIVNI MATERIJALI OD PRERAĐENOG OTPADA: Pepeo, šljaka i plastika imaju i nove živote
Reciklirani tetrapak, plastika ili staklo samo su neki od ovdašnjih primera prerade otpada koji se pretvara u nove sirovine za različite industrije, ili još češće u potpuno nove, finalne proizvode. Iako u Srbiji još nema zakona koji bi kroz „zelene“ javne nabavke favorizovao proizvode sačinjene od reciklabilnih materijala, uz uštede prirodnih resursa, to nije obeshrabrilo pojedine firme da uđu u ovaj posao. Među njima ima veterana, ali i početnika, koji razvijaju svoje ideje u tehnološkim parkovima.

46. RECIKLAŽA U INDUSTRIJI DATA CENTARA: Mali broj servera završi na „reanimaciji“
Sadržaji koje svakodnevno stvaramo na internetu čuvaju se na čak 44 miliona servera širom sveta. Rok trajanja ovih servera je samo pet godina, ali veliki broj njihovih komponenti može ponovo da se koristi. No, kako Marfi zapoveda, dobru vest u stopu sledi loša – data centri recikliraju samo 20 odsto svog elektronskog otpada. Dok u svetu veliki broj kompanija odbacuje istrošene servere, u Srbiji se firme trude da im produže rok trajanja, ali ne zbog ekološke osvešćenosti, već zbog loše ekonomske situacije.

48. DA LI ĆE ZAŽIVETI FINANSIJSKA PODRŠKA CIRKULARNOJ EKONOMIJI U SRBIJI: Nije pitanje kada, već pod kojim uslovima
Posebne kreditne linije za cirkularnu ekonomiju u bankama u Srbiji – ne postoje. To ipak ne znači da će bez kredita ostati kompanije zainteresovane da, na primer, izgrade novi pogon gde će reciklirati ambalažu koju same proizvode. Kao što je to slučaj sa bankama u EU i širom sveta – više nije pitanje da li će se ovdašnje banke odazvati potrebi društva u finansiranju zelene i cirkularne ekonomije. Takvo opredeljenje je već izvesno, nego je pitanje pod kojim uslovima i instrumentima će se odazvati takvom cilju, kažu stručnjaci.

50. CIRKULARNA EKONOMIJA U POTROŠAČKOM DRUŠTVU: Kupujem i bacam, dakle postojim
I pored velikih ekoloških i ekonomskih koristi, cirkularna ekonomija ne može u potpunosti da reši toliko gomilanje otpada, uzrokovano prekomernom potrošnjom. Reciklaža i prerada odbačenih predmeta koštaju, pa su isplativost poslovanja i bezbednosni razlozi glavni uzroci što se ne može reciklirati baš sve. Možda bi zato, osim o reciklaži, trebalo da razmišljamo o izlasku iz druge vrste „kružne“ ekonomije: besomučnog podsticanja potrošnje koja nas guši sve većim otpadom.

52. ZAGROBNI ŽIVOT STARIH NOVČANICA: Šargarepa iznikla na milijardama bačenih funti
I na kraju, kada preduzeća koja uz pomoć cirkularne ekonomije uštede i zarade novac, šta se događa sa novčanicama koje izađu iz upotrebe“ Neke centralne banke ih posle recilklaže koriste kao gorivo za grejanje, druge za proizvodnju građevinskih materijala, a neke za pravljenje poljoprivrednog đubriva. „Sledeći put kada budete jeli šargarepu ili krompir koji kupujete od lokalnog proizvođača, imajte na umu da su oni izrasli doslovno zahvaljujući milijardama bačenih funti“, piše na zvaničnom sajtu Banke Engleske.

Intervju

54. PROFESOR ALEKSANDAR KAVČIĆ, INŽENJER I NAUČNIK: „Kavčićev detektor“
Matematička gimnazija, prvi posao – +arvard, doktorski rad i krađa patenta, sudski proces kao iz holivudskih filmova, milionska odšteta, fondacija, besplatni udžbenici za sve osnovce u Srbiji… Iako na prvi pogled nespojivo, sve ovo zajedno čini veoma zanimljivi život i više nego plodonosnu profesionalnu karijeru profesora Aleksandra Kavčića, inženjera i naučnika, poznatog po svom patentu za čitanje zapisa sa magnetnih memorija koji se koristi u milijardama računara i diskova širom sveta.

Skener

58. KO JE NARAJANI MURTI: Kako je bivši marksista postao indijski Stiv Džobs
Narajani Murti, osnivač IT giganta „Infosys“, koga nazivaju i „ocem indijskog IT sektora“, nije dovoljno poznat u našoj sredini, iako je reč o jednom od najčuvenijih svetskih preduzetnika. Njegova karijera zaslužuje posebnu pažnju i zbog toga što, kako sam otkriva, za sve što je postigao je zaslužan njegov boravak u Nišu 1974. godine i potonje putovanje vozom za Bugarsku, gde se obreo u zatvoru.

60. ULOGA „KRŠTENICE“ U ZAPOŠLJAVANJU ŽENA: Obeshrabrene već u pokušaju
Stariji od 45 godina koji ostanu bez posla, najčešće su podjednako daleko od novog radnog mesta kao i od penzije. Kao što smo se u Srbiji bezbroj puta uverili, loše uvek može da bude gore. U ovom slučaju to znači da više nemate posao a imate više od 45 godina i pritom ste – žena. Među ženama u dobi od 45 i više godina evidentirana je najveća stopa dugoročne nezaposlenosti u poređenju sa mlađim ženama i muškarcima

62. PRIGRADSKI PREVOZ: Skuplje do sela nego do mora
Razdaljina od svega dvadesetak kilometara može da košta celu platu stanovnike sela u valjevskom kraju, koji rade ili se školuju u Valjevu, a nemaju javni prevoz niti mogućnost da koriste linijski taksi. Najgore je bolesnim starijim ljudima u naseljima gde nema ni lekara. Primera radi, putovanje od Valjeva do nekog sela u mioničkom kraju koštalo bi taksijem oko 4.000 dinara, dok neke turističke agencije nude put do manastira Ostrog za 3.600 dinara. Ispada da je lakše i jeftinije stići do druge države, nego do obližnjeg sela.

64. FILANTROPIJA I SMANJENJE SIROMAŠTVA: Bogati pomažu bogate
Čovekoljubaca je više nego ikad ranije. Svake godine najbogatiji daju desetine milijardi dolara u dobrotvorne svrhe. Zašto onda nejednakost u svetu sve više raste“ Zato što filantropija često favorizuje bogate. Umesto da svet učini boljim mestom, filantropija ga u velikoj meri učvršćuje da ostane onakav kakav jeste.

Nove tehnologije

66. KOLIKI JE STVARNI DOMET BLOKČEJN TEHNOLOGIJE: Revolucija ili mitologija“
Blokčejn se već godinama najavljuje kao revolucionarna tehnologija koja će, zahvaljujući decentralizaciji, promeniti način plaćanja, glasanja na izborima, pojednostaviti korišćenje birokratskih usluga i distribucije proizvoda, kao i pristup uslugama osiguranja. Međutim, iako postoji već deceniju, blokčejn se i dalje najviše koristi kao podrška za kriptovalute. Dosadašnja praksa je pokazala da državni blokčejn projekti ne mogu biti u potpunosti decentralizovani i bez kontrole, dok je prema izveštajima revizorske kuće „Dilojt“, 92 odsto privatnih blokčejn poduhvata – propalo.

Nauka

68. INŽENJERI IZ NEOLITA: Drevna Venecija na Istoku
Međunarodna arheološka iskopavanja u Kini pokazuju da je u dolini reke Jangcekjang postojala prastara civilizacija koja je još pre pet i po hiljada godina izgradila izuzetno složen sistem brana, nasipa, veštačkih jezera i kanala. Prestonica ovog drevnog naroda bila je sagrađena na platformi visokoj preko devet metara, iznad guste mreže kanala kojima se odvijao svakodnevni saobraćaj.

Koktel

70. INSEKTI KAO SPASIOCI ČOVEČANSTVA: Lovci sakupljači u gradovima
Zašto je preporučljivo da postanete gradski lovac sakupljač i već sada krenete sa uzgajanjem insekata za koje nam nauka obećava da su hrana budućnosti“ Da li ovakva ishrana, izuzetno bogata proteinima, vitaminima i retkim mineralima može blagotvorno uticati čak i na mozak balkanskih političara“ Evo odgovora…

72. PANDEMIJSKA POPULARNOST JAPANKI: I karantin ima svoju modu
Japanke su obeležile modu karantina i rada od kuće, pa je ovo tržište koje je prošle godine globalno vredelo 17,8 milijardi dolara, letos premašilo vrednost od 20 milijardi dolara. Danas se proizvode i japanke sa čipom, a pre nekoliko godina japanke su bile u središtu ekonomskog skandala koji je uzdrmao i tadašnjeg brazilskog predsednika.

74. ELEKTRONSKA BIBLIOTEKA SKRIVENIH RUKOPISA: Oživljavanje mrtvih jezika
Kavkaski albanski i dijalekt aramejskog jezika poznat kao hrišćanski aramejski, neki su od davno izumrlih jezika koje je sada moguće videti i na internetu. Reč je drevnim rukopisima koji su bili skriveni na pergamentu ispod drugih rukopisa, sačuvanih u biblioteci pravoslavnog manastira „Sveta Katarina“ na Sinajskom poluostrvu, a koje su stručnjaci ponovo oživeli uz pomoć novih tehnologija.

Komunikacije

76. SELIDBA TRGOVINE OPIJATIMA NA INTERNET: Dileri i „odnosi s javnošću“
Pandemija je mračne ulične ćoškove za prodaju droge gurnula – u ćošak. Trgovina narkoticima uveliko se prebacila na internet i bezgotovinska plaćanja. Najavangardniji dileri su razvili i „odnose s javnošću“, promovišući svoju robu preko društvenih mreža.

Reprint

78. STARI ZANATI, NOVI KUPCI: Deda započeo, unuk globalizovao
„Radimo za francusko tržište i verovatno smo jedina firma iz Srbije koja je uspela da svoju burad prodaje francuskim vinarijama i destilerijama“, kaže jedan od najmlađih pintera u Srbiji, Nikola Cvetković, koji je od zanata nasleđenog od dede u selu Modrica, napravio izvozni posao. Dvesta kilometara dalje, u Beogradu, jedini bombondžija u Srbiji Ŀika Bosiljčić ima domaće mušterije koje kupuju njegove proizvode i po pola veka. Ali i one „uvozne“, poput supruge aktuelnog turskog predsednika, kojoj su turske diplomate u Srbiji preporučile Bosiljčićev ratluk.

Vremeplov

80. KRATKA ISTORIJA OTPADAKA: Kanalizacija pod otvorenim nebom
Mnogi u Srbiji se i danas pridržavaju antičke mudrosti da je najprirodnije sve bacati u reku, dok svetska avangarda kopira srednjovekovne ekologe, koji su kao đubretare koristili domaće životinje. Reciklaža i kružna ekonomija takođe nisu izum našeg doba, već se primenjuju još od praistorije.

Otisak

82.MILUTIN MITROVIĆ (1931-2020): Čovek
Prošlog meseca, u Trstu je preminuo naš prijatelj i saradnik Milutin Mitrović Džive. Čitaoci znaju da Džive nije bio ljubitelj opštih mesta, fraza i klišea. Zato ćemo se od njega oprostiti detaljima iz njegovog života, onako kako ih se sećaju njegovi prijatelji i saradnici, a koji bolje od bilo koje zvanične biografije pokazuju koliko je Džive bio veliki čovek.

Чланак Biznis & finansije 178: Kružna ekonomija – Nije svako đubre za bacanje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cilj projekta „Jednaki – Ka rodnoj ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih“ je jačanje partnerskog odnosa između zaposlenih i poslodavaca, kao i informisanje o pravima iz oblasti rada i zapošljavanja, sa posebnim akcentom na žene. Projekat je porkenut imajući u vidu da u Srbiji i dalje postoji neravnopravnost između polova, kao i stereotipi kada je u pitanju uloga žene u porodičnom životu.

,,Imamo zadovoljstvo da realizujemo aktivnosti u više od 20 opština u Srbiji i razgovaramo sa više od 5.000 građana, predstavnika kompanija, civilnog društva, lokalne samouprave, medija i tako zajedno menjamo stereotipe koji su jedna od najvećih prepreka u ostvarivanju ravnoteže između radnog i porodičnog života. Naša Fondacija već 12 godina u Srbiji je realizujući više od 100 projekata pomogla 700.000 ljudi. Susrećemo se sa primerima dobre prakse i jednakosti ali moramo da istaknemo da je više primera neravnopravnosti među polovima i naš zadatak će i ovoga puta biti da ukažemo na položaj žena, da radimo na rešenjima i tokom javne kampanje koju ćemo realizovati javnost informišemo o mogućnostima koje imaju kako bi ostvarili svoja prava“, izjavila je ovim povodom Ana Košel, direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac.

Srbija je prva zemlja zapadnog Balkana koja učestvuje u programu Evropske unije „Prava, jednakost i državljanstvo.“Ovaj program je važan u pristupanju Srbije EU, pošto obuhvata obaveze iz Poglavlja 23 i 24. Odnosi se na oblasti borbe protiv diskriminacije, rasizma, ksenofobije i homofobije, drugih vidova netolerancije, promociju prava ljudi sa invaliditetom, jednakost polova, prevenciju nasilja nad decom, ženama i drugim rizičnim grupama.

Usklađivanje rada i roditeljstva je svakodnevni izazov žena i muškaraca u čitavoj Evropi. Nova direktiva EU, između ostalog ima za cilj fleksibilnije radne sate i uzimanje roditeljskog odsustva za očeve nakon rođenja deteta kao podrška zaposlenim roditeljima.

„Evropska unija je najveći donator u Srbiji i nastaviće da bude vaš glavni partner u svim kvalitetnim inicijativama za unapređenje rodne ravnopravnosti i usklađivanja rada i roditeljstva“, izjavila je Mateja Norčič Štamcar, zamenik šefa Delegacije EU u Republici Srbiji.

Prema podacima Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost Republike Srbije (2016 – 2020), 95% svih žena u Srbiji dnevno troši pet sati na kućne poslove, dok muškarci troše gotovo 40% manje – tri sata i imaju sat vremena više slobodnog vremena nego žene. Jedan od ciljeva projekta je i povećanje nivoa zdravstvene pismenosti i među zaposlenima i među poslodavcima.

Чланак Predstavljanje projekta „Jednaki – Ka rodnoj ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih“ се појављује прво на Biznis i Finansije.