Kako navodi Fajnenšel tajms, poslednji podaci pokazuju da su rudari smanjili proizvodnju bitkoina s obzirom da potonuće vrednosti najpopularnije kriptovalute uz rastuće troškove električne energije dobrano smanjuje njihovu dobit.
Takozvani heš rejt (hash rate), merilo iznosa energije utrošene za dobijanje novih bitkoina, od početka nedelje pao je za četiri odsto, prema podacima stranice Blockchain.com. Pad sugerirše da su rudari utrošili manje energije za rudarenje, odnosno rešavanje složenih računarskih operacija kojima nastaju bitkoini, prenosi Poslovni dnevnik.

Rudari utrošili manje energije za rudarenje

Blockchain.com takođe poseduje podatke koji pokazuju da je ukupan iznos plaćen rudarima za nove bitkoine pao na najniži nivo u poslednjih gotovo godinu dana.

To se odražava i na vrednost akcija kompanija koje se bave tim poslom, a uvrštene su na berzama. Tako je cena deonica kompanija Maraton didžital i Hat 8 u proteklih mesec dana srezana 40 odsto, dok je berzovna kapitalizacija Argo blokčejna pala 35 odsto.

„Trenutno nije zabavno biti u biznisu kripto rudarenja“, ističe za FT Aleksander Nojmiler, rukovodilac projekata digitalne imovine u Kembridž centru za alternativne finansije. Podsećanja radi, poslednjih nedelja eskalirao je pritisak na kripto tržište koji traje već nekoliko meseci.

Uzrok leži u propasti stabilnih kriptovaluta terraUSD i luna, a nedavno je kripto banka Celzijus zaustavila isplatu novca klijentima što je dodatno pojačalo prodajni pritisak. Sa 3,2 biliona dolara, koliko je u novembru iznosila tržišna kapitalizacija svih kriptovaluta, sada je pala ispod bilion dolara.

Samo ove godine vrednost bitkoina se prepolovila, a ove nedelje je njegova cena pala ispod 21.000 dolara. Juče oko podneva bitkoinom se trgovalo po 21.209 dolara. U odnosu na rekordnu vrednost u novembru prošle godine kada se njime trgovalo po 69.000 dolara, oslabio je oko 70 odsto.

„Mnoštvo je rudara u industriji na koje utiču fluktuacije cena energije. Zbog toga osećaju pritisak iz dva različita smera: visokih troškova s jedne te nižih prihoda po izrudarenom bitkoinu s druge strane“, ističe Čarli Šumaher, portparol Maraton didžitala, jednog od najvećih rudara na svetu.

Prilagođavanje realnosti

Dok veliki igrači u tom sektoru još nekako mogu da drže glavu iznad vode jer imaju ugovorene fiksne cene električne energije, manje kompanije su u riziku gašenja poslovanja ili preuzimanja od strane većih kompanija.

Didar Bekbaouov, suosnivač kazahstanske kompanije Xive, izjavio je kako se „prilagodio novim cenama i realnosti“ te je isključio neprofitabilno rudarenje kada je cena bitkoina pala ispod 25.000 dolara.

Tim je kompanijama sve teže da pronađu potreban kapital za preživljavanje na tržištu. Osim što će deo njih to prisiliti na zatvaranje vrata, kod drugih će otkazati planirana ulaganja u nove, moćnije računare.

„U nekim slučajevima, zbog problema s kapitalom i snižavanja marži, narudžbine su počele da se otkazuju“, navodi Šumaher. Džejmi Leverton, izvršni direktor kanadskog Hat 8, kaže da su mnogi ušli u taj posao na vrhuncu tržišta i u narednim mesecima mogli bi da postanu finansijski prenapregnuti.

Leverton ističe da se Hat 8 pripremio za pad tržišta još pre godinu dana, te je stvorio zalihu od 7.078 bitcoina koje može iskoristiti za akvizicije. Stoga Piter Vol, izvršni direktor britanskog Argo blokčejna, predviđa prvi talas preuzimanja u tom sektoru u narednih godinu dana.

Izvor: Poslovni dnevnik/B92

Foto: Pixabay

Чланак Rudari kriptovaluta napuštaju „brod koji tone“? се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je navodno u trafostanici u kojoj radi instalirao 12 namenskih uređaja za rudarenje kriptovaluta i sedam uređaja za napajanje električnom energijom, uzrokujući time povećanu potrošnju električne energije od 19.719 konvertibilnih maraka.

Rudarenje kriptovaluta inače troši veoma veliku količinu energije. Zato se obično rudari iz zemalja koje imaju jeftinu struju, poput Bosne i Hercegovine i njenog okruženja.

Rudari uglavnom imaju po nekoliko jakih mašina, takozvanih superkompjutera. Oni su danonoćno uključeni i umreženi na internet, pokušavajući da izvrše kompleksne matematičke funkcije i da na osnovu njih potvrde tačnost transakcija na blokčejnu. Za uspešno završeni zadatak njihovi vlasnici dobiju određenu proviziju – tako se zarađuje od rudarenja.

Izvor: Capital.ba

Foto: Pixabay

Чланак Prijedorski električar rudario kriptovalute u trafostanici се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ako vam se telefon često pregreva, ako se aplikacije na njemu “zamrzavaju” ili ako mu je potrebno više vremena nego obično da učita neki sadržaj, možda ste rudar kriptovaluta a da toga niste ni svesni. Naime, sajberkriminalci sve češće hakuju tuđe uređaje za rudarenje kriptovaluta.

Njihov motiv je jasan – rudarenje može koštati mnogo budući da zahteva jake mašine i veliku potrošnju električne energije. Međutim, može se vršiti i preko tuđih uređaja. No, prvo treba dobiti pristup tim uređajima. Hakeri to obično čine preko zlonamernih aplikacija ili preko aplikacija koje u sebi imaju falinku koja omogućava instaliranje drugih aplikacija na uređaj bez znanja njihovog vlasnika.

Nešto slično desilo se Sari Nives Metju, koja je trenutno na doktorskim studijama iz kompjuterskih nauka na španskom Univerzitetu u Mursiji. U pitanju je bila aplikacija CamScanner koja se nalazi na Google Play prodavnici. To pokazuje da i zvanično priznate aplikacije mogu privući hakere u vaš telefon, kaže ova mlada naučnica. Osim preko ranjivih aplikacija, hakeri u tuđe telefone mogu upasti i preko malicioznih ili ugroženih sajtova.

U slučaju da sumnjate da se vaš uređaj koristi u svrhe kripto-rudarenja, trebalo bi da ga prvo skenirate nekim antivirus programom, pa da deinstalirate aplikaciju koja pravi problem. No, često ni to neće biti dovoljno da ukinete pristup vašem telefonu za hakere, pa ćete morati da se obratite stručnjaku.

Izvor: El Pais

Foto: Pixabay

Чланак Hakeri koriste tuđe telefone za rudarenje kriptovaluta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Bilo da rudare Bitkoine, ili, kako su u više navrata potvrdili ljudi iz industrije, Itirjum (koji se daleko efikasnije proizvodi), taj trošak, i pored jeftine struje, nije mali i osetno umanjuje finalnu zaradu. Ipak, postoji sijaset primera kako se naši sugrađani i komšije iz regiona snalaze da bi trošak plaćanja električne energije što više smanjili, a u nemalom broju slučajeva i kompletno eliminisali. Nedavno je u Prijedoru u Bosni i Hercegovini uhapšen jedan električar koji je instalirao opremu za rudarenje direktno u trafostanici, a prošle godine je uhapšena grupa stanovnika Ivanjice koji su svoju opremu instalirali ni manje ni više nego u spomen domu Draži Mihajloviću.

Neki kradu a neki su dovitljivi

– Svako se snalazi kako zna i ume, i tu ima raznih primera. Od ljudi koji su ugradili solarne ploče i njima napajaju Itirijum rigove, do onih koji se odvaže da krše zakon, što bi se reklo „rudare na banderu“, tj. da budem precizan praktično kradu struju, kaže za „Blic“ izvor upućen u situaciju sa rudarenjem u Srbiji.

Kako nam priča izvor, struju za rudarenje ne kradu baš svi, već ima i onih dovitljivih.

– Upoznao sam čoveka koji je u svom gradu iznajmio lokal u jednom malom tržnom centru i u njemu ima instalirano malo postrojenje za rudarenje. Kada sam ga pitao kako je izračunao da mu se to isplati, jer praktično ta kirija za lokal ga izađe koliko i trošak struje, objasnio mi je da mu je svakako trebao poslovni prostor, kaže naš sagovornik dodajući da je „caka“ u tome što on za taj lokal ne plaća struju koju on sam potroši već se ukupna potrošnja tržnog centra podeli sa brojem lokala.

– Tako je on uspeo da maltene eliminiše trošak rudarenja, e sad koliko je to ispravno je druga priča, zaključuje sagovornik.

Trafostanica

Električar u trafostanici u Prijedoru čiji su inicijali O.J. osumnjičen je da je od oktobra 2020. do maja ove godine na radnom mestu instalirao 12 najenskih uređaja za rudarenje kriptovaluta i sedam uređaja za napajanje električnom energijom, uzrokujući time povećanu potrošnju električne energije od 19.719 konvertibilnih maraka, prenosi Srna.

Izuzeti uređaji deponovani su u Osnovni sud u Prijedoru, saopšteno je iz prijedorske Policijske uprave.

Ova policijska uprava podnijela je danas Okružnom javnom tužilaštvu Prijedor izveštaj protiv O.J. zbog sumnje da je počinio krivično đelo zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja u sticaju sa krivičnim delom zloupotreba položaja odgovornog lica.

Dražin dom

Prošlog septembra u Ivanjici desio se do sada najbizarniji slučaj rudarenja kriptovaluta.

Naime, u prostorijama Dražinog doma u centru Ivanjice pronađeni su uređaji za rudarenje na internetu u vrednosti preko pet hiljada evra, koji su bili uredno složeni u ručno pravljene ormariće i podešeni za daljinsko upravljanje. Ta oprema prikačena je na merno mesto unutar objekta za potencijalne potrebe grada, koje nije korišćeno pa samim tim ni evidentirano u Elektrodistribuciji.

Kako se pisalo za potrebe rudarenja na tom mernom mestu je potrošeno preko 55.000 kilovat sati struje.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Na koje načine se dovijaju ljudi kako bi izbegli visoke troškove struje prilikom rudarenja kriptovaluta се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Najveći deo troškova ide na struju. Procene su da pola procenta utrošene električne energije na zemlji ide na rudarenje“, kaže Živković za Infobiz.

U Srbiji se, dodaje, rudari, ali potrošnja struje nije tolika da bi to moglo da ugroži energetsku stabilnost.

Sagovornik Infobiza podseća da je Srbija dobila i Zakon o digitalnoj imovini što je našu zemlju stavilo na mapu država u kojima je regularna trgovina kriptovalutama.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Rudarenjem kriptovaluta u Srbiji se bavi od 50 do 100 hiljada ljudi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sedam dana nakon što je kosovska vlada zabranila rudarenje kriptovaluta, pre svega radi uštede energije, policija je saopštila da je zaplenila oko 340 komada opreme za rudarenje kriptovaluta na tri lokacije.

U prvoj operaciji, u Južnoj Mitrovici, zaplenjeno je 67 uređaja za proizvodnju kriptovaluta, a policija je rekla da je identifikovala lokaciju u stanu gde su istražitelji pronašli osumnjičenog koji se bavi „ilegalnim aktivnostima“.

U drugom slučaju kod Podujeva, policija je zaplenila tri komada opreme za rudarenje kriptovaluta, dok je 272 komada antiminera, opreme koja služi za rudarenje kriptovaluta, oduzeto u Leposaviću.

Ministar finansija Kosova Hekuran Murati izjavio je da zaplenjena oprema u Leposaviću troši istu količinu struje kao 500 domaćinstava.

Ni u jednom slučaju nisu prijavljena hapšenja.

(Ne)zakonita odluka vlade?

Kosovska vlada je kao glavni razlog za zabranu rudarenja kriptovaluta navela tešku energetsku situaciju izazvanu svetskom energetskom krizom. Ovakva odluka je, međutim, izazvala rasprave oko toga da li je zakonski osnovana?

Ministar privrede Artane Rizvanoli je povodom zabrane rudarenja kriptovaluta koja je doneta 24. decembra prošle godine, istakao da su neophodne hitne mere za uspostavljanje energetske stabilnosti, a dva dana pre toga kosovska vlada je, zbog ozbiljne energetske krize, uvela redukcije struje.

Reagujući na ovakvu odluku, kosovski pravni stručnjak Arber Jašari je rekao za BIRN da ne postoji pravna osnova za zabranu rudarenja kriptovaluta, „s obzirom na to da nijedan poseban zakon ne reguliše ovo pitanje“.
Iako vlada ima zakonsku osnovu za preduzimanje restriktivnih mera za zaštitu energetske stabilnosti, Jašari tvrdi da to nije slučaj i kada je reč o zabrani rudarenja kriptovaluta, jer nije donet krovni zakon koji reguliše ovu oblast.

Kosovska vlada je u oktobru 2021. godine izradila nacrt zakona o kriptovalutama za koji se očekivalo da će biti usvojen u skupštini do kraja prošle godine, ali je predlog zakona još na čekanju.

Izvor: Indikator.ba

Foto: Pixabay

Чланак Kosovska policija sprovodi racije zbog rudarenja kriptovaluta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prvi bitkoin „iskopan“ je u januaru 2009. godine, a stručnjaci procenjuju da će poslednji biti izrudaren 2140. godine, piše Blokčejn, a prenosi RT.

Cena bitkoina u poslednjih 12 godina drastično se menjala. Na početku, jedan bitkoin je vredeo 0,1 dolar. U decembru 2012, kada je „iskopano“ 50 odsto raspoloživih bitkoina, njegova cena je bila 7,5 dolara.

Poslednja cena koju je dostigao bila je 48.746 dolara , što je pad od 28 odsto od najviše vrednosti, 69.000 dolara, koja je dostignuta ranije ove godine.

Proces kreiranja bitkoina, poznat kao rudarenje ili „iskopavanje“, izvodi se uz pomoć sofisticirane računarske opreme koja rešava na milione ekstremno kompleksnih zadataka, a kao „nagradu“ dobija „novčić“ bitkoin.
Za svaki blok koji uspeju da izrudare, tragači trenutno dobijaju 6,25 bitkoina, a procena je da će to pasti na 3,125 u naredne dve godine.

Međutim, ne očekuje se da svih 21 milion bitkoina bude dostupno slobodnom tržištu. Oko 3,7 miliona bitkoina je „nestalo“ iz različitih razloga, uključujući gubitak privatnih ključeva za novčanike kriptovaluta ili smrt vlasnika. Navodno milion bitkoina u svom vlasništvu drži i misteriozni kreator te kriptovalute poznat po pseudonimu Satoši Nakamoto.

Izvor : Večernje novosti

Foto: Pixabay

Чланак Kopači „izrudarili“ 90 odsto raspoloživih bitkoina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada se raspravlja o tome da li neka industrija troši previše energije, u javnosti se često gubi iz vida da se takva računica ne može donositi samo na osnovu podataka o godišnjoj potrošnji. Ona zavisi i od toga iz kojih izvora se nabavlja potrebna energija, kao i od procene koliko nam je ta delatnost zaista potrebna i kako vrednujemo njen doprinos razvoju društva.

Što je neka industrija mlađa, to je na ovo poslednje pitanje teže odgovoriti objektivno. Jedna od najmlađih je svakako razvoj blokčejna i na njima zasnovanih kriptovaluta, među kojima je bitkoin i dalje najveća zvezda ili najveća pretnja, zavisno od toga kakav stav ima pojedinac prema digitalnim valutama kao društvenoj vrednosti. Stoga ne čudi da se i evidencija o potrošnji energije za rudarenje i transakcije virtuelnim novcem svodi uglavnom na bitkoin.

Prema najnovijim podacima Kembridž centra za alternativne finansije (CCAF), bitkoin trenutno troši nešto više od 110 teravat-sati (TWh) godišnje, odnosno 0,55 odsto globalne proizvodnje električne energije. To je svakako ogromna količina, budući da je ona jednaka potrošnji nekih država, poput Švedske ili Malezije.

„Ipak, kada se na osnovu ovih podataka bitkoin automatski etiketira kao neprijatelj životne sredine, u tim ocenama ima nekih osnovnih zabluda i nezavisno od vrednovanja njegovog doprinosa društvu. Zato je za vođenje ove rasprave u javnosti pre svega potrebno da razumemo na koji način bitkoin troši energiju“, ističe Nik Karter, suosnivač kompanije za analitiku blokčejna „Coin Metrics“ i partner u fondu „Castle Island Ventures“ koji ulaže u startap kompanije za razvoj blokčejn tehnologija.

Potrošnja energije nije jednaka emisiji ugljenika

Karter u svojoj analizi naglašava da postoji važna razlika između toga koliko neka industrija troši energije i koliko emituje štetnih gasova. Potrošnju energije za rudarenje bitkoina i transakcije koje se njime obavljaju je relativno jednostavno izračunati, ali ne i koliko te aktivnosti emituju ugljenika, jer ovo zavisi od toga koja vrsta energije se troši za te namene. Primera radi, uticaj na životnu sredinu ne može biti isti ako u potrošnji preovlađuje hidroenergija u poređenju sa situacijom kada se koristi struja dobijena iz uglja.

Tu vrstu podataka je, međutim, veoma teško prikupiti jer rudari bitkoina po pravilu nisu mnogo otvoreni za javnost. Najbolje procene daje CCAF baš zato što ima svoje izvore među najvećim zajednicama rudara kriptovaluta, ali ni ova analitička kuća ne pokriva sve lokacije u svetu. Većina drugih se oslanja na procene energetskog miksa na nivou država, ali takvo uprosečenje daje vrlo provizornu sliku, ističe Karter, navodeći primer da Kina koristi mnogo raznovrsnije izvore energije nego što to pokazuju zapadne statistike.

Nepotpuni podaci imaju za posledicu da se veoma razlikuju procene o učešću obnovljive energije u rudarenju bitkoina, koje su se u prošlogodišnjim izveštajima kretale u rasponu od 39 pa čak do 73 odsto.
Ono što bitkoin razlikuje od drugih industrija u pogledu potrošnje energije je činjenica da on može da se „kopa“ bilo gde, pa samim tim rudari nemaju ograničenja da im izvori napajanja moraju biti blizu kao u slučaju klasičnih fabrika, objašnjava

Karter. Najbolji primer za to je, dodaje, korišćenje hidroenergije u Kini.

U ruralnim oblastima Sečuanu i Junanu, kapaciteti za proizvodnju hidroenergije daleko nadmašuju lokalne potrebe, a višak proizvedene energije se ne skladišti za urbane centre jer je takav postupak i dalje neisplativ. Ali zato ovaj, verovatno najveći pojedinačni energetski resurs na planeti, predstavlja centar za rudarenje bitkoina u Kini, odakle potiče gotovo 10% globalnog rudarenja u sušnoj i čak 50% u kišnoj sezoni.

Još jedan primer je da rudari od Severne Dakote do Sibira u velikoj meri koriste prirodni gas. Tačno je da se oko uticaja ovog energenta na životnu sredinu vode žučne polemike da li je to dobro prelazno rešenje ka čistijim energijama, ili „trojanski konj“ naftne industrije. Ali imajući u vidu realnost, odnosno da će se nafta i dalje proizvoditi u doglednoj budućnosti, deluje racionalnije potraga za tehnološkim rešenjima koja će dodatno smanjiti štetne emisije prilikom sagorevanja gasa, zaključuje Karter.

Drugi deo energetske jednačine vezane za bitkoin odnosi se na potrošnju energije prilikom transakcija ove digitalne valute. Veliki broj medija i finansijskih stručnjaka tvrde da je trošak za utrošenu energiju po transakciji veoma visok, ali to nije tačno, naglašava Karter. „Ako se uporedi ukupno potrošena energija za ovo tržište sa dosadašnjim brojem transakcija, jasno je da je njen najveći deo upotrebljen za rudarenje, dok je energija potrebna za potvrđivanje transakcja minimalna. I to nas dovodi do tvrdnje koja se sve češće čuje u javnosti: da će troškovi energije utrošene za rudarenje bitkoina i dalje rasti eksponencijalno“.

Kakva je budućnost „rudarenja“?

Karter podseća da je izrazito brz rast ovog tržišta i shodno tome njegov uticaj na potrošnju energije, naveo pojedine analitičare da iznesu vrlo uznemirujuće prognoze, uključujući i predviđanja da će bitkoin, na kraju, upravljati čitavim energetskim mrežama. To je bio i osnovni zaključak studije iz 2018. godine koju je, nedavno, vrlo opširno citirao i „New York Times“, sa procenom da bi bitkoin mogao da zagreje planetu za dva stepena Celzijusa.

„Ali postoji više razloga koji dovode u pitanje takva predviđanja“, kaže Karter. Prvo, kao u sve većem broju industrija, tako i u rudarenju bitkoina raste potreba da se smanji zavisnost od uglja. Ulagači u digitalne valute, naročito u zapadnim zemljama, sve više zahtevaju od kompanija koje posluju sa virtuelnim valutama da poštuju principe održivosti.
U isto vreme, mnoge organizacije u ovoj industriji su pokrenule inicijative kao što je „Cripto Climate Accord“, a koje zahtevaju od kripto-zajednice da se obaveže na smanjenje ugljeničkog otiska u skladu sa Pariskim sporazumom. Uz to, kako obnovljivi izvori, poput solarne energije, postaju sve efikasniji pa time i održiviji za rudarenje bitkoina, to može biti ozbiljan podsticaj rudarima da i sami ulažu u ovakve tehnologije.

Pored toga, malo je verovatno da će rudarenje bitkoina nastaviti dugoročno da raste po trenutnim stopama. Već danas, rudari dobijaju male naknade za transakcije koje verifikuju tokom rudarenja, odnosno one čine tek 10 odsto njihovih prihoda. Problem sa transakcijama je u ograničenju koje sadrži sam bitkoin protokol, a to je da može da se obradi manje od milion transakcija dnevno, što u kombinaciji sa limitiranim iznosom naknade koji su korisnici spremni da plate, ograničava rast ovog izvora prihoda.

Dodatno, bitkoin protokol je napravljen tako da vremenom smanjuje izdašne prihode od rasta cene bitkoina na tržištu. Naime, da bi se visoki prihodi po tom osnovu održali, neophodno je da se cena bitkoina udvostruči na svake četiri godine u kontinuitetu, a sva dosadašnja iskustva sa bilo kojom valutom sugerišu da je to, praktično, nemoguće. Može se očekivati da će neki rudari nastaviti da rade samo za naknade od transakcija, ali kako se ukupna zarada bude smanjivala, opadaće i interesovanje za ulaganja u ovaj posao.

Naravno, postoji mnoštvo faktora koji određuju kako bitkoin utiče na životnu sredinu, ali nepoznavanje bitkoin protokola je jedan od najvećih izvora nesporazuma i preterivanja u proceni ekološke štete koju već čini ili bi mogao da proizvede, ocenjuje Karter. S druge strane, ne može se poreći da bitkoin, kao i sve druge industrije, troši prirodne resurse. Zato kripto-zajednica ima odgovornost da sama prepozna gde su najveće opasnosti po životnu sredinu u njenom delovanju i da traži rešenja koja će smanjivati ugljenički otisak virtuelnih valuta, zaključuje Karter.

Izvor: Biznis i finansije septembarski broj

Foto: Pixabay

Чланак Kriptovalute i životna sredina Da li je bitkoin ekološki subverzivan? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mimo konvencionalnih zabluda da je rudarenje neisplativo, zarada je i više nego atraktivna, i kao i u većini slučajeva, ona će biti veća što su vam inicijalna ulaganja veća.

Prema računici do koje je došao „Blic Biznis“ ako jednu ovu mašinu ostavite da „kopa“ ethereum godinu dana svaki dan ceo dan, iskopaćete oko 1,66 ethereuma i kada od toga oduzmete mesečni trošak i trošak opreme, ostane vam „čisto“ 146.337 dinara, ili oko 1.480 dolara.

Uzmimo za primer, da se rudari na jednom „majneru“, i da se rudari Ethereum. Sa snagom od 190 mega haša, ovaj majner može da „proizvede“ 0,004560 ethereuma dnevno, što je po trenutnim cenama( 1 ethereum danas vredi 3.431 dolar) oko 15,64 dolara ili 1.552 dinara.

Mesečno može da se iskopa 0,1368 ethereuma, ili 469.3 dolara (46.466 dinara). Godišnje jedan ovakav uređaj iskopa 1,66 ethereuma, dakle može da zaradi 5.695 dolara (565.399,6 dinara).

Kada od tih 565.399 dinara prvo oduzmete porez na kripto (15 odsto na ukupnu vrednost izrudarenog koina, tj. u ovom slučaju 84.809 dinara), procenat koji zadržava mreža (1 odsto tj. oko 5.653 dinara) , kao i trošak struje i interneta ( 50.400 dinara za struju i 30.000 dinara za internet), kao i trošak same opreme (oko 248.200 dinara), ostaje vam čisto 146.337 dinara.

Svakako najproblematičnija tačka u samom procesu je potrošnja električne energije, samim tim što i slabije mašine troše mesečno oko 500 kilovat časova, što je za oko 100 kilovata više nego što potroši prosečno domaćinstvo u Srbiji.

Šta je tačno rudarenje?

Rudarenje je, u suštini, sinonim za proces stvaranja ili prikupljanja određene kriptovalute. Kako za „Blic Biznis“ kaže Igor Mirković iz kripto menjačnice ECD, rudarenje nije samo i isključivo to.

– Rudari su neophodni kako bi kriptovalute bazirane na blokčejnu i „Proof of Work“ konceptu validacije funkcionisale, jer su dizajnirane po principu mreže u kojoj korisnici mogu da prebacuju sredstva jedni drugima bez potrebe da se oslanjaju ili zavise od bilo kog centralnog tela, tako da su decentralizovani rudari osnova svakog blokčejna, ističe Mirković.
On dodaje da je pri svakoj transakciji na blokčejn mreži neophodno da se reši niz složenih algoritamskih zadataka, jer se podsretsvom njih potvrđuju i upisuju sve promene na samoj mreži.

– Dakle, proces rudarenja se zasniva na održavanju, validaciji i pokretanju blokčejn mreže pomoću procesora koji rešava složene kriptografske zadatke. Za doprinos, rudari dobijaju nagrade u vidu „koina“, nastavlja on.

Koje kriptovalute se najviše rudare u Srbiji?

Kako navodi naš sagovornik, u Srbiji se favorizuju kriptovalute koje mogu da se rudare pomoću grafičkih kartica ili kompjuterskih procesora.
– Neke od brojnih kriptovlauta koje se mogu rudariti su Monero, Ravenkoin, Dodžkoin, i svakako kako u svetu tako i kod nas najpopularniji Ethereum, kaže Mirković.

On dodaje da će Ethereum u jednom trenutku preći na Proof of Stake sistem gde će se rudariti metodom zaloga uz vrlo malu potrošnju struje.

Koliko košta oprema?

Izuzmimo slučajeve izuzetno skupih tehnologija za rudarenje pojedinih kriptovaluta, kao što je slučaj ASIC procesora potrebnih za rudarenje bitkoina, i fokusirajmo se na nešto jednostavnije procese. Za rudarenje većine kriptovaluta su potrebne grafičke kartice i procesori. Uglavnom se spaja 8 kartica koje se putem softvera (npr. SimpleMiningOS) vezuju sa mrežom drugih rudara.

Same komponente nisu jeftine, a s obzirom da svet trese nestašica poluprovodnika i mikročipova, njima cena konstantno raste. Prema grubim procenama za jedan „majning rig“ tj. mašinu za rudarenje treba da odvojite u slučaju da kupujete nove komponente oko 2.000 evra, dok su cene polovnih drastično manje uz rizik da sam majner loše radi ili uopšte ne radi.

Koliki je mesečni trošak?

Glavni trošak kod rudarenja je, pored računa za internet, račun za struju koji može biti izuzetno visok, što zavisi naravno od snage „majnera“ tj. rudarske stanice.
Prema računici „Blic Biznisa“, korišćenjem kalkulatora dostupnih na internetu, u slučaju da kupite novu mašinu koja majnuje ethereum (čija je cena oko 2.100 evra ili 2.500 dolara), čija je potrošnja 0,76 kw/h, potrošićete 547,2 kWh. Ako na to dodate potrošnju domaćinstva, ulazite u plavu zonu gde je cena 7,658 dinara po kWh, što znači da je mesečni trošak samo za struju koju potroši jedan jedini majner tik ispod 4.200 dinara tj. 4.190,45 dinara.

Već sa dva majnera u domaćinstvu prelazi se u crvenu zonu potrošnje struje, gde je cena kWh 15,33 dinara, te se trošak struje povećavva na 16.777 dinara.

Uz to će vam biti potrebna i stabilna internet konekcija (brzina nije toliko bitna), što znači da i za to je potrebno da se odvoji oko 2.500 dinara. Takođe, postoji i određeni procenat koji mreža majnera zadržava za sebe i on iznosi oko 1 odsto.

Izvor: Blic Biznis

Foto: Pixabay

Чланак Koje kriptovalute se najviše rudare u Srbiji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srbija je konačno dobila zakone koji regulišu kriptovalute, ali i rudarenje kriptovaluta. Najbitnije pitanje je bilo na koji način definisati digitalne valute i koji ogran će biti nadležan za njihovo regulisanje. Nakon toga su izvršene izmene gotovo svih poreskih zakona, kako bi se termin digitalne imovine i kriptovaluta uveo u zakon i kako bi se definisao njihov poreski tretman. Zakoni su predvideli više različitih scenarija po osnovu načina dobijanja kriptovaluta, odnosno njihove namene.

Kako kritpovaluta zvanično nije sredstvo plaćanja, već imovina koja se može koristiti za razmenu dobara, u tom pravcu je definisan i njen poreski tretman. Dobici i gubici koji nastaju trgovinom digitalnom valutom imaju tretman kapitalnih dobitaka i gubitaka. Praktično trgovina kritpo valutama će u velikoj meri imati tretman trgovine nepokretnostima ili hartijama od vrednosti. Kapitalna dobit pravnih lica se obračunava kroz poreski bilans i dospeva na naplatu trenutkom predaje poreskog bilansa. Poreska stopa je identična stopi poreza na dobit, odnosno 15%.

Pokušaj da se oživi tržište kapitala

Ono što je važno napomenuti je da poreski gubici iz ranijih ili tekućeg perioda društva ne mogu umanjiti kapitalnu dobit koja je nastala od trgovine kriptovalutama. Zakonodavac je, međutim, predvideo mogućnost da se ovi dobici isključe iz oporezivanja u slučaju ako privredno društvo novčana sredstva od prodaje kriptovaluta uloži u osnovni kapital pravnog lica, rezidenta Srbije odnosno investicionog fonda u Srbiji.

Na ovaj način, zakonodavac je želeo da stimuliše ulaganje pre svega u investicione fondove. Ova strategija je i nastavak pokušaja da se oživi tržište kapitala u Srbiji, pa se nakon Zakona o alternativnim investicioniom fondovima, na još jedan način pomaže razvoju ovog tržišta.

S druge strane, društva koja poseduju dozvolu za trgovanje kriptovalutama nemaju ovu mogućnost, jer je Zakonom o porezu na dobit predviđeno da eventualni dobici i gubici od trgovine kriptovalutama kod ovih društava ne predstavljaju kapitalnu, već dobit i gubitak iz redovnog poslovanja.

Digitalna imovina i PDV

Prateći izmene u poreskim propisima, Zakon o PDV je uveo kategoriju trgovina kriptovalutama. Tako je prenos virtuelnih valuta i zamena virtuelnih valuta za novčana sredstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje digitalna imovina oslobođen PDV, bez prava na odbitak prethodnog PDV. Iako zvanično nije sredstvo plaćanja, poreski tretman iz ugla Zakona o PDV je identičan kao i za posredovanje zakonskim sredstvima plaćanja.

Ovo je bilo jedno od ključnih pitanja koje je razmatrano u periodu dok se definisala priroda kriptovaluta. Najveći problem je bio upravo taj da će morati da se obračuna PDV na izvršene usluge, što bi umnogome poskupelo transakcije i možda čak ugrozilo i poslovni model.

Trenutnim rešenjem, privredna društva koja se bave trgovinom kriptovalutama po osnovu ostvarenih prihoda, kako je definisano zakonom o PDV, neće imati obavezu obračuna PDV. S druge strane, ovi obveznici neće moći da koriste kao ulazni, PDV obračunat od strane svojih dobavljača za usluge koje kupuju od njih.

Oporezivanje digitalne imovine fizičkih lica

Pored pravnih lica koja trguju kriptovalutama, postoji i drugi deo učesnika, fizička lica. Osim trgovine kriptovalutama, široko je rasprostanjeno i „rudarenje“, koje ima za cilj da se kao kompenzacija dobije deo kriptovalute. Iz tog razloga, kod fizičkih lica imamo dva načina za utvrđivanje nabavne vrednosti kriptovaluta.

Prvi je rudarenje. Zakonom o porezu na dohodak građana, ovaj postupak je prepoznat kao prihod od ostalog dohotka. Praktično, fizičko lice koje je koristilo svoj računar, odnosno računarsku opremu za verifikovanje transakcija – rudarenje i time bilo plaćeno u kriptovaluti, ostvarilo je oporeziv prihod. Oporezivi prihod je jednak vrednosti kriptovalute koju je fizičko lice primilo za svoj rad.

U kontekstu trenutne kampanje Poreske uprave u vezi sa oporezivanjem prihoda iz inostranstva, bitno je znati da se Zakon o porezu na dohodak nije menjao, pa je ovaj prihod bio oporeziv i pre 1.1.2021. godine. Naravno da se može polemisati oko toga kako su kriptovalute bile definisane u zakonu, odnosno kako se utvrđivala njihova vrednost, ali je neosporno da je prihod ostvaren.

Ovaj momenat je značajan i za dalje određivanje nabavne vrednosti kriptovaluta. Upravo osnovica na koju je plaćen porez na ostale prihode pri pribavljanju kriptovaluta predstavlja nabavnu vrednost za potrebe određivanja kapitalnog dobitka od prodaje kriptovaluta. Praktično, u ovom slučaju postoje dva oporeziva momenta. Prvi je prihod po osnovu rudarenja, dok je drugi kapitalna dobit po osnovu trgovine kriptovalutom. Alternativno rudarenju, ukoliko fizičko lice pribavi kriptovalutu kupovinom, nabavna cena je ona koju to lice može da dokumentuje kao stvarno plaćenu.

Treći slučaj koji je moguć je da fizičko lice dobije kriptovalutu od poslodavca ili od lica koje je povezano sa poslodavcem. Ovaj slučaj predviđa da se ovakav prihod smatra zaradom fizičkog lica i da će se u skladu sa tim platiti porezi i doprinosi kao da je u pitanju isplaćena zarada tog lica. Nabavna vrednost za sticaoca kriptovaluta će u ovom slučaju biti poreska osnovica na koju su plaćeni porezi i doprinosi.

Poreska oslobođenja za fizička lica

I u ovom slučaju imamo slična poreska oslobođenja kod ostvarene kapitalne dobiti kao i za pravna lica. Fizičko lice koje novčana sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine u roku od 90 dana od dana prodaje uloži u osnovni kapital privrednog društva, odnosno u kapital investicionog fonda osnovanog u skladu sa zakonima kojima se uređuju investicioni fondovi, oslobađa se 50% poreza na kapitalni dobitak.

Za slučaj da se propusti ovaj rok, data je mogućnost da se izvrši povraćaj 50% plaćenog poreza ako fizčiko lice ovaj novac uloži u kapital privrednog društva ili investicionog fonda u roku od 12 meseci. Uslov za ovo oslobođenje je da se ne vrši smanjenje osnovnog kapitala društva u koji je uložen ovaj novac u periodu od naredne dve godine nakon godine u kojoj je izvršeno ulaganje.

Važna pitanja koja će se postaviti u praksi

Kada se analiziraju uslovi za oporezivanje trgovine kriptovalutama, može se reći da oni nisu preterano strogi. Naročito ako imamo u vidu da se za dobit ostvarenu trgovinom digitalnom imovinom propisuje oslobođenje od kapitalne dobiti. Razlog ovome može da bude želja zakonodavca da trgovinu digitalnom imovinom i njeno korišćenje uvede u legalne tokove. Kao što smo rekli, digitalna imovina, a naročito kriptovalute su prisutne već duže vreme i jasno je da se na ovaj ili onaj način koriste u nekim transakcijama koje su do sada bile van domašaja poreskog sistema.

Naročito je važno da se ovi tokovi što više obelodane kod fizičkih lica. Rudarenje i trgovina kriptovalutama su mogući preko različitih platformi, gde neke izdaju i platne kartice, pa je vrlo teško ući u trag toj imovini.

Bitno pitanje je, svakako, šta će se desiti sa, primera radi, kriptovalutom koju fizička lica već poseduju, a dobila su je kao naknadu za rudarenje? Da li će se poreznici, kako im dozvoljava Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, vratiti unazad da provere sa koliko imovine raspolažu fizička lica?

Drugi deo problema koji se pominje je legalnost softvera koji „rudari“ koriste na svojim računarima. Podsetimo da je Poreska uprava nadležna i za kontrolu korišćenja softvera na računarima. Da bi ideja o popularizaciji i uključivanju kriptovaluta i digitalne imovine u legalne tokove postigla cilj, trebalo bi razmotriti i ova pitanja.

Vladimir Deljanin, direktor u poreskom odeljenju Crowe RS

broj 182, februar 2021. 

Foto: Pixabay

Чланак Oporezivanje kriptovaluta i digitalne imovine: Podsticanje legalizacije се појављује прво на Biznis i Finansije.