Selo Salto de Castro prostire se na površini od 6.000 kvadratnih metara, ima 44 kuće, bar, crkvu, školu, čak i gostionicu, a trenutna populacija mesta broji – nula stanovnika. Evo što se krije iza ovog neobičnog oglasa i o kakvom se to selu tačno radi.

Selo Salto de Castro prvi se put u oglasima pojavilo pre godinu dana i na naslovnim stranama španskih medija je dospela informacija da se celo mesto sa 44 kuće prodaje za iznos malo veći od onog koji treba izdvojiti za veći stan u nekoj evropskoj metropoli.

Selo Salto de Castro prostire se na površini od 6.000 kvadratnih metara, ima 44 kuće, bar, crkvu, školu, čak i gostionicu, a trenutna populacija mesta broji – nula stanovnika. Evo što se krije iza ovog neobičnog oglasa i o kakvom se to selu tačno radi.

Selo Salto de Castro prvi se put u oglasima pojavilo pre godinu dana i na naslovnim stranama španskih medija je dospela informacija da se celo mesto sa 44 kuće prodaje za iznos malo veći od onog koji treba izdvojiti za veći stan u nekoj evropskoj metropoli.
Za 300.000 evra kupio ga je građevinski biznismen Oscar Torres iz Toleda, koji ga je sada ponovo stavio u prodaju i gotovo udvostručio cenu.

Čini se da je gospodin Torres selo kupio kao investiciju, uložio je navodno određena sredstava i poboljšao kvalitet zgrada, i sada je spreman predati ga za veći novac.

Selo izgrađeno za radnike

Selo je izgrađeno 1940. godine za smeštaj radnika koji su gradili obližnju branu. Kad je taj veliki posao završen, ljudi su 1989. otišli i kuće su ostale prazne.

Više od 30 godina se u njih niko nije uselio niti ih koristio, što govori da baš i nisu u najboljem stanju.

Salto de Castro nalazi se u pokrajini Zamora, između retko naseljene regije Kastilja i Leon, blizu špansko-portugalske granice. Samo je 100 metara udaljen od najistočnije tačke Portugala.

Sastoji se od 44 kuće, konobe, crkve, škole, bazena, sportskog centra i bivše policijske stanice. Zapravo ima sve ono što biste očekivali u standardnom španskom selu. Jedino što mu nedostaje su stanovnici.

Ispražnjena sela nisu redak prizor u ovom seoskom delu Španije jer je on udaljen od gradova i sunčane obale zemlje.

Zato je tražena cena, pišu strani mediji, prilično nerealna.

Prema sadašnjoj ceni, celo selo košta kao jedan veliki stan ili dva manja u Madridu ili Barceloni.

Navodno je Salto de Castro 2000. godine od hidrokompanije kupila porodica koja je nameravala da ga pretvori u turističko mesto. Međutim, onda se dogodila kriza 2008. koja je stvari stavila u drugi plan i na karju je selo stavljeno u prodaju.

Prema ranijoj studiji koju su izradili bivši vlasnici, investicija koja bi gradu bila potrebna da bi selo funkcionisalo i počelo da bude isplativo iznosila bi oko dva miliona evra.

Izvor: Putni kofer
Foto: Pixabay

Чланак Prodaje se celo selo u Španiji za 560.000 EUR се појављује прво на Biznis i Finansije.

Suprotno obrazovanim pojedincima koji iz grada odlaze na selo, manje od četvrtine mladih na selu namerava da se bavi tom delatnošću u budućnosti. Među onima koji ne žele da žive od poljoprivrede, skoro dve trećine su mlade žene, pokazuje istraživanje koje je Poljoprivredni fakultet iz Novog Sada sproveo u deset sela u Vojvodini.

Anketa je rađena među 500 mladih oba pola, starosti od 18 do 29 godina, koji žive na poljoprivrednim domaćinstvima. Najviše anketiranih živi na malim zemljišnim posedima od jednog do tri hektara, tek nešto preko 11 odsto njih ima površine od pet do 10 hektara, dok samo jedan ispitanik živi na gazdinstvu sa više od 100 hektara zemlje.

Ne vide sebe u poljoprivredi i kada su nezaposleni

Dobijeni rezultati pokazuju da se mladi u najvećem broju slučajeva ne bave poljoprivredom kao osnovnom delatnošću koja im je glavni izvor prihoda, odnosno, nisu poljoprivrednici po zanimanju. Iako je najveći broj mladih radno aktivan na gazdinstvu sebe ne smatraju poljoprivrednicima, niti planiraju da se bave poljoprivredom u budućnosti, već imaju neko drugo zanimanje ili se izjašnjavaju kao nezaposleni, iako neki od njih čak ni ne traže aktivno posao.

Sve poljoprivredne poslove redovno obavlja nešto manje od trećine anketiranih, još toliko se povremeno uključuje kad se od njih zatraži pomoć, dok više od petine uopšte ne učestvuje u radu na imanju. Uočljivo je da u ukupnom broju mladih koji redovno učestvuju u poljoprivrednim aktivnostima preko 80 odsto čine muškarci, dok žene dominiraju u povremenom radu i među onima koji ne obavljaju nijedan poljoprivredni posao. Nalazi pokazuju i da učešće u poljoprivrednim poslovima raste sa starošću, pa više od dve petine onih koji obavljaju sve aktivnosti čine ispitanici od 27 do 29 godina.

O svemu odlučuje tata

Preko 90 odsto anketiranih koji ne rade na gazdinstvu kažu da ih poljoprivreda uopšte ne interesuje i da žele da se bave nekim unosnijim zanimanjem. Jako je zastupljen stav da je poljoprivreda kazna za one koji ne žele da se školuju, pa čak više od tri četvrtine anketiranih izjavljuje da da se neće baviti ovom delatnošću u budućnosti. Što su ispitanici mlađi, to ih poljoprivreda manje zanima, a među onima koji u tome ne vide perspektivu skoro dve trećine su mlade žene.

Mladi u vojvođanskim selima kao najčešće razloge za svoju odluku da ne ostanu na porodičnim imanjima navode da imaju drugačija profesionalna interesovanja, da je rad u poljoprivredi neisplativ, naročito na manjim zemljišnim posedima, a uz to težak i neizvestan. Jedan od razloga, posebno kada su u pitanju žene, je i izrazito patrijarhalan odnos u porodici, koji favorizuje muške naslednike.

Ispitanici oba pola navode i da je problem u tome što najčešće sve ključne odluke donosi „glava porodice“. To pokazuje i podatak da mlađi članovi domaćinstva učestvuju više u odlukama tek u starosnoj dobi od 27 do 29 godina, pri čemu tek trećinu čine žene. Većina ispitanica izjavljuje da nemaju pravo glasa, a one koje su uključene u odlučivanje navode da su to jedino situacije kada se raspravlja o raspodeli budžeta i oko brige o porodici.

Чланак Mladi na selu o poljoprivredi: Kazna za neškolovane се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sakriveno u gustoj šumi, brdo Glavica, pre tačno pola veka bilo je mesto gde je pronađen i kopan opal i izvožen za Nemačku.

„To je bilo 1969. godine, kada je jedan inženjer iz Topole došao u selo sa svojom ekipom istraživača i otkrili da ima rudnik opala. Skupio je tu nekoliko mladića iz sela, kopao se i vadio taj kamen ručno. To je šaren, lep kamen, koji kad se iskopa na suncu brzo izbledi, što se dublje kopalo to je bio lepši i bolji. Sećam se da su to govorili inženjeri i da su pričali da će ovde biti pravi rudnik, ali od toga nije bilo ništa. Seljani nisu imali nikakve vajde od tog, sem eto što je neko taj kamen iskoritio za ogradu ili česmu“, pričaju za RINU meštani sela Ramaća.

Potrajalo je kopanje oko sedam meseci, neupućeno lokalno stanovništvo nije ni znalo na kakvom bogatstvu leži njihovo selo. Mašine su prokopovale puteve, a kamenje odnošeno u dzakovima.

Drago kamenje

Onda je sve utihnulo, da niko nije znao zbog čega, a meštani su se vratili svojim svakodnevnim aktivnostima. Jer, kako kažu, navikli su bili na njivu i stoku, a ne na poludrago kamenje. Tek poneko je uzeo malo, kako bi ukrasio svoje kuće.

„Mi nismo imali pojma o tome, ali bilo je onih koji su se dobro ovajdili. Sećam se jednog inženjera koji je svaki dan nosio pun rančić kamenja. Kad smo ga pitali što nosi to i koliko vredi, rekao je kao naša cela mesečna plata. I sada ljudi ovde dolaze, njih oko desetak mesečno kako bi uzeli malo ovog kamena, koji je dobar za građevinske radove. Kažu da mu je cena oko pet evra po kilogramu, ali ko će to znati“, dodaju meštani.

Na ovom području, obavljena su i pojedina stručna istraživanja koja su potvrdila da se u brdima Ramaće zajedno mogu pronaći opal, kvarc i kalcedon.

Međutim, eksploatacija većih razmera nikad nije zaživela. I dok su neke svetske zemlje na ovakvim nalazištima stekle velike bogatstvo, meštani ovog sela u Šumadiji sa ovim kamanjem posipaju lokalne makadamske dzade.

Ako ništa drugo, onda mogu reći da se njihovi traktori voze po jedinstvenim putevima od poludragog kamenja.

Izvor: Rina

Foto: Pixabay

Чланак Šumadijsko selo leži na poludragom kamenju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sa obeležavnjem slave Sveti Trifun, vinogradari su započeli novu sezonu, u nadi da će rod i kvalitet grozdova biti kao i do sad. Ovo je prvi put da su uzeli makaze u ruke i orezali vinovu lozu.

U selu Lipovac, nadomak Topole, nalazi se devet vinarija i ovo je jedino selo u Srbiji koje broji toliko vinarija.

U malo selo je, poslednjih godina, došlo dosta kupaca i zasadi se intenzivno šire, a ovdašnji meštani neguju tradiciju orezivanja vinove loze sredinom februara.

Vredni ljudi, dobra zemlja i tradicija koja datira od davnina – svrstali su Lipovac na vinsku mapu.

– Vinogradarsko selo od davnina, devet vinarija (neke su još u izgradnji, neke su već i registrovane)… Mi, meštani, imamo uglavnom manje površine, dok su vinogradari sa vinarijama zakupili veće površine. Malo nam je otežano plasiranje vina i grožđa, naročito stonog… Ovo selo ima određenu nadmorsku visinu, ružu vetrova, zemljište, sunce greje grozd od izlaska do zalaska, tako da vinskim sortama to daje posebnu notu – kaže Milojica Ristović, vinar iz Lipovca.

Na Oplencu je tradicionalno lozu orezao i princ Mihailo Karađorđević, u prisustvu upravnika zadužbine i sveštenika.

– Ovo je jedino mesto, bar koliko je meni poznato, gde princ reže lozu, iza crkve su kraljevi vinogradi i tu se svake godine na ovaj dan okupljamo. Nadamo se da ćemo proširiti naše zasade i u rekonstruisanom objektu vinarije dočekati goste – priča Dragan Reljić, upravnik zadužbine kralja Petra I na Oplencu.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

Чланак Selo Lipovac u Srbiji ima čak devet vinarija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukupna vrednost ovih programa je 1,2 milijarde dinara, a od dela tog novca kupljeno je 980 seoskih kuća. Maksimalni iznos za kupovinu kuće bio je 1,2 miliona dinara.

Pravo učešća na konkursu imali su supružnici ili vanbračni partneri, samohrani roditelj i mladi poljoprivrednici mlađi od 45 godina, koji nisu osuđivani, nisu vlasnici ili suvlasnici nekretnina i nisu u postupku odobravanja kredita za kupovinu i adaptaciju nekretnina.

Ostali programi

Za realizaciju drugog programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva za prevoz seoskog stanovništva u 2022. godini izdvojeno je 120 miliona dinara, a novac za nabavku ovih vozila dobilo je 17 lokalnih samouprava.

Treći program podrazumeva finanisanje organizacije manifestacije „Miholjski susreti sela“, za šta su ove godine izdvojena 43 miliona dinara, pri čemu je sredstva za organizovanje jednodnevne ili višednevne manifestacije dobilo 87 gradova i opština.

Plan je da se i sledeće godine nastavi sa ova tri programa, ali da se realizuje i novi program podrške razvoju zadrugarstva dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja zadruga, saopštilo je Ministarstvo.

Izvor: eKapija

Foto: zarkost, Pixabay

Чланак Bespovratnim sredstvima države u 2022. kupljeno 980 seoskih kuća се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međutim, postoje određeni uslovi koji će morati da budu ispunjeni da biste konkurisali za kuću na selu.

Kuće su prevashodno namenjene samohranim roditeljima, supružnicima i vanbračnim partnerima, mladim poljoprivrednicima/cama do 45 godina života.

Uslov za učešće na javnom konkursu je da su podnosioci zahteva punoletni, da nemaju nekretninu na svoje ime ili da je nisu otuđili u prethodnih pet godina, da nisu u srodstvu sa prodavcem…). Takođe, seoska kuća sa okućnicom, za čiju kupovinu podnosioci prijave konkurišu, mora ispunjavati određene uslove, a to je da bude uslovna za život, da njena ukupna vrednost ne prelazi 1.200.000 dinara, da se nalazi van gradskih i prigradskih naselja, da su rešeni imovinsko-pravni odnosi i slično.

Nadležni kažu da će svi uslovi za konkurisanje i kriterijumi za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom biti detaljno naznačeni u Javnom konkursu koji će biti objavljen na sajtu Ministarstva za brigu o selu i u javnim glasilima sa nacionalnom pokrivenošću.

Kako da dobijete kuću od države

Podnosilac prijave samostalno pronalazi seosku kuću sa okućnicom koja je na prodaju. Zatim, nakon kontaktiranja prodavca, podnosilac prijave popunjava „Obrazac prijave“ i obraća se jedinici lokalne samouprave (JLS) na čijoj teritoriji se nalazi objekat. Jedinica lokalne samouprave šalje u terensku kontrolu svoje stručno lice, ovlašćeno da izvrši procenu tržišne vrednosti izabrane kuće sa okućnicom.

Terenskoj kontroli ovlašćenog lica JLS prisustvuju kupac (podnosilac prijave) i potencijalni prodavac, koji treba da se saglasi sa procenom vrednosti i to navede u izjavi koja je sastavni deo obavezne dokumentacije propisane ovim programom i koju šalje podnosilac prijave prilikom konkurisanja.

Ispunjenost uslova utvrđuje ovlašćeno stručno lice u obrascu prijave koji je sastavni deo konkursne dokumentracije i sadrži izjavu koju potpisuje gradonačelnik ili predsednik opštine.

Konačno, podnosilac prijave šalje „Obrazac prijave“ sa ostalom prikupljenom dokumentacijom na adresu Ministarstva za brigu o selu.

Izvor: Večernje novosti

Чланак Šta sve morate ispuniti da biste dobili bespovratna sredstva za kupovinu kuće na selu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Činjenica da u Srbiji skoro svako peto dete odrasta samo uz jednog roditelja, uslovila je i da se u našoj zemlji promeni odnos prema samohranim roditeljima. Brak se više ne smatra društvenom institucijom koja jedina čini roditeljstvo legitimnim, pa je i socijalna isključenost samohranih roditelja znatno manja nego ranije.

I pored toga što je stav prema vanbračnim majkama i dalje nešto negativniji na selu, samohrani roditelji se suočavaju sa više problema u gradovima, u kojima generalno imaju manje podrške zbog daleko veće otuđenosti.

Ovo su neki od glavnih rezultata istraživanja Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, o položaju samohranih roditelja u Srbiji. Autorka istraživanja, dr Marina Novakov je sprovela anketu među 200 jednoroditeljskih porodica u Vojvodini, od kojih polovina živi na selu, a preostala polovina u gradu.

Istraživanje je obuhvatilo sve tipove samohranih roditelja, odnosno one koji su to postali zbog smrti supružnika, usled razvoda ili zbog odluke da podižu dete izvan bračne zajednice.

Od smrtnog greha do tolerisanja

Odnos prema vanbračnoj deci je tradicionalno u Srbiji nailazio na moralnu osudu i smatrao se sramotom, a majke vanbračne dece su surovo kažnjavane i proganjane. Osim toga, u narodu su vanbračna deca povezivana sa natprirodnim silama, pa su bila široko rasprostranjena verovanja da ona izazivaju ogromne poplave ili suše, a ređe se mislilo da ako muško dete preživi na rođenju – jer su čedomorstva zbog osude sredine bila česta – sigurno će postati veliki junak.

Donekle ambivalentan stav naroda prema ženama koje rode vanbračnu decu ogleda se i u činjenici da su one mogle veoma dobro da se udaju, jer su „dokazale“ da su rotkinje.

Danas su se ovakva shvatanja uveliko promenila, posebno u gradovima, gde je četvrtina ispitanika izjavila da zajednica ima donekle odbojan stav prema neudatim majkama, dok je takvu ocenu izreklo 30 odsto anketiranih samohranih roditelja koji žive na selu.

Ipak, 46 odsto ispitanika na selu smatra da je najbolje za dete ako može da odrasta u porodici sa oba roditelja, dok je sa takvim uverenjem saglasno samo 25 odsto anketiranih u gradu. S druge strane, razvedeni roditelji, koji čine 55 odsto ukupnog uzorka u istraživanju, slažu se sa mišljenjem da je bolje odgajati dete samostalno, nego u lošem braku.

U gradu dvostruko usamljeniji nego na selu

Većina ispitanika smatra da sredina u kojoj žive ne pravi značajnije razlike prema samohranim roditeljima po osnovu toga da li su udovci i udovice, razvedeni, ili majke sa vanbračnom decom. Ipak, više od trećine anketiranih ocenjuje da najviše saosećanja dobijaju oni koji su ostali sami zbog smrti bračnog partnera.

Zanimljivo je da oko trećine ispitanika koji žive u gradu tvrdi da su izloženi nerazumevanju i neprihvatanju, dok svoj položaj tako vidi samo 15% samohranih roditelja sa sela. Ipak, osećaj usamljenosti povezuje i one u gradu i one na selu, s tim što je broj usamljenih dvostruko veći u gradu. Ispitanici su usamljenost rangirali na trećem mestu najvećih problema, iza finansijskih i teškoća u vaspitavanju dece.

Teško je biti i otac i majka

Finansijski problemi su najteži za samohrane roditelje bez obzira na tip naselja u kojem žive, ali i tu su ispitanici u urbanim sredinama u nezavidnijem položaju – finansijske teškoće u gradu ima 48 odsto anketiranih, naspram 38 odsto njih na selu. Nalazi pokazuju i da su prilikom traženja posla u mnogo lošijem položaju majke nego očevi, jer poslodavci smatraju da će i u slučaju samohranih roditelja, žene više odsustvovati sa posla nego muškarci.

Nasuprot nalazima vezanim za finansijsku situaciju, anketirani koji žive na selu više se žale na poteškoće vezane za vaspitavanje dece, posebno ako je dete suprotnog pola. Primer je odgovor jednog udovca iz Ravnog Topolovca: „Nedostaje ženska ruka u vaspitanju. Teško mi je da vodim ženske razgovore i rešavam ženske probleme. To nije prirodno“. Ali to nije lako ni u urbanim sredinama. „Teško je biti i otac i majka u jednom“, konstatuje udovac iz Sremskih Karlovaca.

Iako smo skloni da verujemo kako je biti samohrani roditelj na selu mnogo teže nego u gradu, zbog tradicionalnih vrednosti u seoskim sredinama, istraživanje ukazuje na sasvim suprotnu situaciju. Prednost sela je u tome što su u njima i dalje zastupljenije proširene porodice, gde samohrani roditelji imaju veću podršku svojih roditelja sa kojima često dele i krov nad glavom, ali i rođaka, suseda i celokupne sredine u kojoj žive.

Foto: Pixabay

Чланак Odnos grada i sela prema samohranim roditeljima u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svaka od 75 država koje su učestvovale na ovom konkursu mogla je da nominuje svoja tri sela. Srbija je imala tri kandidata – Mokru Goru, Tršić i Gostilje, koje je takođe visoko ocenjeno na toj listi.

Međutim, u najuži izbor je ušla samo Mokra Gora, koja se našla rame uz razme sa prepoznatljivim švajcarskim, austrijskim i španskim selima.

Iz našeg nadležnog ministarstva kažu da je Mokra Gora zaslužila ovakvo rangiranje jer čuva kulturu i tradiciju svog kraja, a njenom turističkom potencijalu doprinosi i činjenica da ovo selo ima velike smeštajne kapacitete, autentičnu gastronomsku ponudu ali i raznovrsne sadržaje za turiste, kao što je stara pruga uskog koloseka, Šarganska osmica, koja ide 300 metara uzbrdo i formira savršenu osmicu. Osim toga, istočno od Mokre Gore nalazi se selo Kremna, nadaleko poznato po prorocima Milanu Tarabiću (1809-1854) i njegovom rođaku Mitru Tarabiću (1829-1899).

Još jedna njena atrakcija je i etno selo Mećavnik, koje se nalazi na obližnjem brdu, i koje tokom cele godine vrvi od turista.

Izvor: Svetska turistička organizacija

Foto: Bif

Чланак Mokra Gora među svetskim selima sa najvećim turističkm potencijalom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uredba predviđa dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu mini buseva koji će služiti isključivo za potrebe prevoza seoskog stanovništva iz jednog sela u drugo, ili iz sela u gradsko, odnosno opštinsko sedište, navedeno je u saopštenju.

Za ovaj program je u budžetu Srbije opredeljeno 120 miliona dinara, a njegovom realizacijom rešavaju se osnovne potrebe kretanja seoskog stanovništva, radi omogućavanja, kako je istaknuto, kvalitetnijeg života u ruralnim sredinama, bolje povezanosti i zadovoljenja potreba stanovništva administrativnog, obrazovnog i medicinskog karaktera.

Podnosilac prijave na javni konkurs mogu biti jedinice lokalne samouprave sa čitave teritorije Srbije, koje imaju pravo samo na jednu prijavu, a iznos sredstava za ove namene po prijavi je do sedam miliona dinara.

Da podsetimo, B&F je već pisao o mukama sa kojima se konstantno suočavaju stanovnici ruralnog dela Srbije koji nemaju svoje automobile. Razdaljina od svega dvadesetak kilometara može da košta celu platu stanovnike sela u valjevskom kraju, koji rade ili se školuju u Valjevu, a nemaju javni prevoz niti mogućnost da koriste linijski taksi. Ništa bolje nije ni u nekim drugim regionima.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Novo rešenje za muke seoskog stanovništva sa prevozom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, prošle nedelje mediji su preneli najavu ministra za brigu o selu Milana Krkobabića će putem javnog poziva biti podeljeno hiljade pomenutih praznih seoskih kuća mladim bračnim parovima. O čemu se tačno radi?
„Među programima za poboljšanje uslova života i rada na selu koje Ministarstvo za brigu o selu upravo priprema je i ovaj program koji predviđa kupovinu seoske kuće sa okućnicom u saradnji sa lokalnim samoupravama (po modelu opština Loznica, Inđija…). Predmet konkursa biće kuće sa okućnicom oko 30 ari, posebno u rubnim, pograničnim i brdsko-planinskim selima“, objašnjavaju u Ministarstvu.

Kome je namenjen program?

Ideja je, kako dodaju, da se državnim sredstvima omogući kupovina takvih kuća mladim bračnim parovima koji bi svoj život nastavili ili počeli u seoskim sredinama Srbije, kako bi se ta sela koja su geostrateški i bezbednosno veoma značajna za Republiku Srbiju, naselila i oživela.

„Trenutno u Srbiji ima 570.000 poljoprivrednih gazdinstava i u njima neretko tri generacije žive pod istim krovom, pa će ovaj program biti namenjen i pripadnicima mlađe populacije koji žele da se osamostale, udaju se ili ožene i zasnuju sopstvenu porodicu (prema podacima agroanalitičara Branislava Gulana u Srbiji ima 260.000 neoženjenih momaka i 100.000 neudatih devojaka od 40 godina naviše) i tako budu ‘svoj na svome'“, navodi se u odgovoru Ministarstva za naš portal.

Uz dodelu državnog zemljišta na korišćenje (nešto više o tome niže u tekstu) i pomoć u mehanizaciji za bavljenje poljoprivredom od svojih roditelja, ali i subvencija države koje daje Ministarstvo poljoprivrede za nabavku sadnog materijala, mehanizaciju i slično imaćemo celovit pristup ovom važnom pitanju, ocenjuju u ovoj instituciji.

„Grupaciju koja je takođe zainteresovana za dodelu ovih kuća čine i mladi ljudi struke koja je deficitarna u seoskim sredinama (veterinari, agronomi, lekari, stomatolozi…), a trenutno su nezaposleni. Oni bi uz radno angažovanje u svojoj struci i mesto za stanovanje, možda prešli da žive u neko od sela Srbije. I još jedna grupa su odlučni ljudi iz urbanih sredina, spremni na izazov, sa znanjem, veštinama i željom da se oprobaju u poljoprivredi, a primer su nam ljudi iz sveta glume kao što je Nenad Jezdić. I glumac Branko Janković se uspešno bavi glumačkim pozivom, a živi u svom rodnom selu i bavi se i poljoprivredom“, nabrajaju.

Koliko kuća će biti u opticaju i kako će se konkurisati?

Broj kuća koje će biti dodeljene zavisiće, pre svega, od visine opredeljenih sredstava po programu, koji usvaja Vlada Republike Srbije, rejona, realne ponude takvih kuća i zainteresovanosti.

„Nakon neophodne procedure i usvajanja programa od strane Vlade Republike Srbije, koje se očekuje u prvom kvartalu 2021. godine, Javni konkurs biće objavljen u javnim glasilima sa nacionalnom pokrivenošću, kao i na našem sajtu www.mbs.gov.rs, a gde će biti naznačeni svi uslovi za konkurisanje i dodelu bespovratnih sredstava za ovaj i ostale programe Ministarstva za brigu o selu“, napominju za naš portal.

Besplatno korišćenje državnog zemljišta

„Stav Ministarstva za brigu o selu i Nacionalnog tima za preporod sela Srbije (koji je Kabinet ministra zaduženog za regionalni razvoj formirao u partnerskom odnosu sa Akademijskim odborom za selo SANU) jeste da je zemljište jedinstven i neponovljiv resurs Republike Srbije i kao takav mora biti obrađivan, to jest priveden kulturi i nameni. Stoga je od posebne važnosti da se državna zemlja koja se sada ne obrađuje i nije data u dugoročni zakup, koje prema podacima Akademijskog odbora za selo u Srbiji ima oko 200.000. hektara, bude ustupljena mladim poljoprivrednicima, bez ili uz simboličnu naknadu, na korišćenje“, ocenjuje Ministarstvo.

U zavisnosti od njene raspoloživosti u određenom rejonu i interesovanja moglo bi se ustupiti na korišćenje do 50 hektara slobodne državne zemlje, bez naknade, ali prema striktnim uslovima (na način kako to budu propisale stručne poljoprivredne službe, instituti, Akademijski odbor za selo), da ga obrađuju na najsavremeniji način. Ideja je da se tako obrađivana zemlja može prenositi i na naredne generacije – nasleđivati dokle god se obrađuje prema navedenim uslovima, ali da ne prelazi u vlasništvo. Tako bi, prema stavu Ministarstva, mladi poljoprivrednici zemlju priveli kulturi i nameni i učinili je produktivnom umesto da bude isključivo roba koja se prodaje na tržištu, a najvažnije je da bi bili svoj na svome i svoju budućnost videli na selu.

Kakva su očekivanja od ovog programa?

„Uz rad na sopstvenom poljoprivrednom dobru, udruženi u zadruge i adekvatnom infrastrukturom, zdravstvenom i socijalnom zaštitom, obrazovanjem i kulturnim sadržajima, porodice na selu imale bi kvalitet života koji postoji u velikim gradskim centrima. Cilj nam je da se uslovi života u selima približe onima u gradu i da se time uspostavi neka vrsta urbano-ruralnog partnerstva (po ugledu na koncept koji je definisan Lajpciškom poveljom), smanji migracija selo-grad i selo-inostranstvo i uspori pražnjenje i odumiranje sela. A, zatim, da se načini i socijalno-ekonomski, demografski i privredni preporod sela. Sada su gradovi i sela, prema šansama za ekonomski razvoj i kvalitetan život, veoma polarizovani, sa potpuno različitim šansama – na štetu sela“, upozoravaju.

U plani izmena regulative

Kako ističu, Ministarstvo za brigu o selu iniciraće i izmenu seta zakona, pre svega Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije.

„Iskustva drugih zemalja Hrvatske, Slovenije, Češke pokazuju da nova teritorijalna organizacija može doneti mnogo koristi (Hrvati su novu teritorijalnu podelu napravili 2004. godine, a Slovenci 2008). Formiranjem novih opština u većim selima Srbije, seoskih opština, koje su u Srbiji postojale još u 19. veku i gde je bila definisana seoska opština sa svojim nadležnostima, omogućilo bi da njihovi stanovnici ponovo mogu da se dogovaraju, planiraju svoj budžet i o njemu odlučuju – da sami usmeravaju sredstva iz izvornih prihoda i transfera od Republike. Moramo da dovedemo seljane u poziciju da mogu da odlučuju, da budu bitni, da se dogovaraju, da planiraju – da vratimo selo u zakonodavni okvir“, zakljujuču u svom odgovoru.

Krajnji cilj Ministarstva je donošenje Zakona o selu koji bi jasno uredio sva pitanja važna za ove sredine i život u njima.

Foto:Pixabay

Izvor: B92

Чланак U planu da se podeli hiljadu praznih kuća bračnim parovima се појављује прво на Biznis i Finansije.