Kada su u pitanju tovne svinje, u zavisnosti od kategrorije grla, ove nedelje je za njih bilo potrebno platiti od 240 do 300 dinara, dok je za krmače za klanje bilo potrebno izdvojiti 230 dinara po kilogramu. To je u odnosu na ceo prethodni mesec povećanje od deset do 50 dinara.

Najčešća otkupna cena prasadi od 16 do 25 kilograma dostigla je ove nedelje čak 550 dinara po kilogramu u klanicama, barem na području Šapca i okolnih mesta, pokazuju podaci Instituta.

Povećana je bila i otkupna cena tovnih svinja (od 80 do 120 kilograma), jer su odgajivači dobijali 275 dinara po kilogramu za otkupljena grla.

U klanicama na području pčinjskog regiona takođe se beleži još skuplji otkup tovnih svinja, gde je dominantna cena 290 dinara po kilogramu.

Ove nedelje na stočnoj pijaci u Čačku desio se pad cena prasadi do 25 kilograma, dok su cene tovnih svinja i krmača za klanje bile više, pokazuju podaci.

Klaničari sa područja šumadijskog regiona po višim su cenama u odnosu na prethodni period otkupljivali prasad telesne mase, od 16 do 25 kilograma, obe kategorije tovnih svinja i krmače za klanje.

Na rast cena uticala pojava Afričke kuge svinja

Tokom oktobra, na pojedinim pijacama je bila zabranjena trgovina ovim životinjama zbog pojave Afričke kuge svinja, koja je samo tog meseca zahvatila šest područja sa domaćim svinjama, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede.

Tako je, prema podacima koje je objavio Institut za primenu nauke u poljoprivredi početkom oktobra, na rast cena svinja i prasadi uticala je pojava Afričke kuge svinja.

Takođe, u novembru je do sada na još četiri područja objavljena epidemija kuge kod domaćih svinja.

Kada je u pitanju prestanak pojave AKS kod domaćih svinja na područjima u Srbiji u oktobru, u 29 mesta je prestala ova pojava. Od toga je na jednom mestu u opštini Požarevac ponovo proglašeno područje pod kugom ovog meeca.

U toku voog meseca, prema podacima Ministarstva privrede, na 17 područja je zabeležen prestanak kuge kod domaćih svinja.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Cena prasadi skočila za 60 odsto u odnosu na prošli mesec се појављује прво на Biznis i Finansije.

Promptno zlato poraslo je 0,4% na 2.009,69 dolara po unci do 04:04 GMT. Terminske cene američkog zlata porasle su za 0,3% na 2.009,50 dolara, javlja CNBC, prenosi SEEbiz.

“Ono što trenutno pokreće zlato je niži američki dolar zbog nedavnih mekih podataka”, rekao je Kyle Rodda, analitičar finansijskog tržišta na Capital.com.

“Ekonomske brojke koje ove sedmice stižu iz SAD-a, kako o rastu tako i o inflaciji, potvrdit će ili uništiti slučaj ostaje li zlato iznad 2000 dolara.”

Zlato je oštro poraslo ranije tokom sesije, dosegnuvši čak 2.017,82 dolara za uncu.

Međutim, “to je možda bilo samo karakteristično za neku vrstu tanjeg azijskog tržišta”, dodao je Rodda.

Indeks dolara pao je za 0,1% u odnosu na svoje konkurente, nedaleko od najnižeg nivoa u više od dva mjeseca dostignute prošle sedmice, zbog čega je zlato postalo jeftinije za druge vlasnike valute.

Tržišni fokus sada se prebacuje na revidirane podatke o američkom BDP-u za treće tromesečje koji bi trebalo da budu objavljeni u sredu i US PCE indeks cijena – preferisani merač inflacije Federalnih rezervi – u četvrtak.

Ranije ovog meseca, sveži podaci pokazali su slabiju potrošačku inflaciju od očekivane, pojačavajući nade da bi Fed mogao početi ublažavati monetarne uslove pre nego što se očekivalo.

Izvor: Investitor.me
Foto: Pixabay

Чланак Zlato na šestomesečnom maksimumu се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Ja ne bih rekla da raste cena poljoprivrednog zemljišta, nego je taj drugi kvartal ove godine zabeležio porast kupoprodaje poljopivrednog zemljišta u odnosu na druge vrste nekretnina, pa se onda stvorila slika među ljudima da je cena poljoprivrednog zemljišta porasla – rekla je Sanja Rafajlović, konsultant za nekretnine.

Ona je istakla da se poljoprivredno zemljište jako malo oglašava, a razlog tome je „pravo preče kupovine“. Ukoliko vlasnik odluči da proda svoje zemljište, dužan je da ga prvo ponudi komšijama, a tek ukoliko niko od komšija ne želi da ga kupi, zemljište može dalje da se stavlja u prodaju.

Objasnila je da cena zemljišta zavisi od vrste i lokacije.

– Ono koje se nalazi blizu grada ili značajnih infrastrukturnih projekata, ukoliko je moguće da se preinači u građevinsko, ima veću cenu, ali ukoliko se zemljište koristi isključivo za poljoprivrednu proizvodnju tačno se zna za vrednost u zavisnosti od lokacije – kazala je Rafajlović.

Vojvodina i okolina Beograda su najskuplji što se tiče poljoprivrednog zemljišta. U Južnoj Srbiji je zemljište i dalje najjeftinije.

Na pitanje da li je vreme da sada prodamo poljoprivredno zemljište, Rafajlović je istakla da je jako važno gde se to zemljište nalazi.

– Recimo, ako se nalazi na lokaciji koje predstavlja budući turistički potencijal, onda je bolje da se sačeka – kazala je ona

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Porast kupoprodaje poljopivrednog zemljišta u odnosu na druge vrste nepokretne imovine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Španija, najveći svetski proizvođač maslinovog ulja, među regijama je najpogođenijima globalnim zagrevanjem. Temperature su već u aprilu dosegle 40 stepeni Celzijusa, a maslinjaci u Italiji i Grčkoj takođe pate zbog velikih vrućina, prenosi Jutarnji list.

Stručnjaci za maslinarstvo pribojavaju se da će doći do smanjenja roda za 30 posto u poređenju s petogodišnjim prosekom.

„Ne vidimo nikakav predah na horizontu“, kazao je Valter Zanre, direktor kompanije za preradu maslina Filipo Berio.

Prema grafikonu Banke saveznih rezervi St. Luis, cena maslinovog ulja u julu je bila 8.599 dolara po metričkoj toni (7.800 dolara po toni), što je velik povećanje u odnosu na prošlo leto kada su cene bile upola manje. Druga najviša cena koju je banka zabeležila bila je krajem 1996, a iznosila je više od 6.240 dolara po metričkoj toni (5.660 dolara po toni).

Međunarodno veće maslinara ipak nije proglasilo krizu i sada radi na strategijama za lakši uzgoj maslina po velikim vrućinama i sušama.

Međutim, neimenovani član veća rekao je da je svetska proizvodnja maslinovog ulja pala za 20 posto od oktobra 2022. do septembra 2023, za šta su najpre krive klimatske promene.

Kako takav scenario utiče na cene maslinovog ulja možda najbolje odslikava ono što se dogodilo s cenama paradajza u Indiji, gde su velike vrućine i obilne kiše doprinele povećanju cena za više od 400 posto.

Šta je alternativa?

Verywellfit je napravio popis alternativa maslinovom ulju, uključujući semenke grožđa, repicu, kokos, pa čak i pire od banana. Međutim, i na neke od tih namirnica može da utiče pregrevanje planete.

Zero Acre Farms proizvodi jedinstveno ulje od mikroorganizama, a u proizvodnji se koristi sličan koncept kao kod proizvodnje alkohola, jogurta ili kiselog testa pa eliminiše potrebu za presovanjem plodova.

To bi moglo da bude deo rešenja za svetske probleme s usevima, bar kad su ulja u pitanju.

„Jako smo zabrinuti ne samo za maslinovo ulje, već i za mnoge druge useve“, rekao je za CNN Kajl Holand iz istraživačke grupe Mintec.

Izvor: Jutarnji list/B92

Foto: Pixabay

Чланак Zbog ekstremnih vrućina rod maslina smanjen za 30% се појављује прво на Biznis i Finansije.

Generalni sekretar Udruženja nafnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže za RTS da cena dizela daleko brže raste nego cena sirove nafte, kao i da je to ono što utiče na cene goriva na pumpama u Srbiji.
Mićović je rekao da se ne dešava ništa što nije očekivano – smanjenje ponude koje se desilo pre nekoliko meseci, sada je realizovano.

„Ono se sudarilo sa povećanom potražnjom na tržištu i u tom odnosu ponude i potražnje normalno je da cene rastu. Pogledajte samo kraj druge polovine juna i jul, to je jedan strašan uzlet cene sirove nafte, jer je nije bilo dovoljno na tržištu, pa je samim tim i cena išla gore. Pored toga, i kurs dolara još dodatno raste. Retko se dešava da istovremeno rastu i cena nafte i kurs dolara, a to je bilo aktuelno upravo u toku juna“, navodi Mićović.

Dodaje da ne samo što uvozimo oko 20 odsto dizela, nego moramo da se držimo nekih referentnih cena kako bi se stabilnost na tržištu očuvala, kako bi taj uvoz imao smisla, kako bi mogao da se realizuje i kako bi se očuvala stabilnost snabdevanja tržišta.

„Cena dizela daleko brže raste nego što raste cena sirove nafte, a cena dizela je ono što utiče na cene goriva na pumpama u Srbiji, kao i u svim državama u kojima države određuju maksimalne dozvoljene cene, to se koristi kao referentna cena. Daleko je brže rasla referentna cena dizela nego cena sirove nafte“, napominje Mićović.

Sve zemlje osećaju uticaj globalnog tržišta

Od petka je dizel na našim pumpama skuplji za pet dinara. Na pitanje da li je moralo toliko da poskupi i kako se kreću cene, Mićović napominje da sve zemlje osećaju taj uticaj sa regionalnog i globalnog tržišta.

„Mi smo ovde pri samom vrhu liste pre svega zbog toga što imamo zaista najveće državne dažbine. Severna Makedonija, Bosna, Bugarska i Rumunija imaju
neuporedivo manje državne dažbine, pa samim tim i niže cene. Dizel je roba koju koristi industrija, privreda, transport. I sad nam se dešava zapravo da u tranzitu kamioni i automobili koji koriste dizel zaobilaze Srbiju, zbog ovako viših cena ne koriste toliko naše stanice“, ističe Mićović.

Dodaje da su kod benzina naše državne dažbine umerene i one su na nivou proseka regiona i zbog toga cene benzina u Srbiji imaju neku srednju vrednost.

U toku je, ističe, poremećaj koji će voditi daljem povećanju cena i da je zato bitno i da mi u Srbiji očuvamo realnu cenu goriva.

„Znači da kad država određuje cenu, da ona bude realna. Ovo poslednje povećanje nije onoliko koliko bi na osnovu pokazatelja trebalo da bude. I to nije strašno kada nije jedna nedelja tako. Ali, ako se taj trend bude zadržao i dalje, onda to već može da ugrozi snabdevenost tržišta. Nismo više u periodu mirnih cena ni sirove nafte, ni dizela, kako berzanskim, tako i maloprodajnih cena. I treba biti vrlo oprezan i određivati realne cene kako se ne bi ugrozila snabdevenost“, navodi Mićović.

Formula za dizel

Navodi da je referentna cena dizela ono što predstavlja cenu.

„U Srbiji 18 meseci država određuje maksimalnu cenu na osnovu formule u kojoj se unose parametri. Nisu do naftnih kompanija ni maksimalna maloprodajna cena ni državne dažbine“, napominje.
Smatra da je veliko pitanje da li bi cene „divljale“ da ih ne određuje država, jer su, kaže, i naftne kompanije u regulisanom tržištu s neke strane sputane da upravljaju svojim zalihama kako treba.

„Ne bi bile daleko od ovih. Ja sam ubeđen, ali bi kompanije mogle lakše da upravljaju poslovanjem“, kaže Mićović.

Kaže da je tačno ono što smo čuli od ministarstva – da imamo više od 60 dana prosečne potrošnje u Srbiji.

„Pored toga imamo i operativne rezerve koje naftne kompanije čuvaju, to je pet dana prosečno neto prodaje u prošloj godini, to svaka kompanija mora da ima na stanju. To je vrlo velika količina. To je obaveza koja se realizuje kao i sve druge obaveze. I to su obaveze proizvođača i uvoznika. To je relativno mali broj kompanija. To se ne odnosi na vlasnike benzinskih stanica. S te strane mi smo obezbeđeni od nekih naglih poremećaja koji bi mogli da izazovu problem. Poremećajima koji nastanu u roku mesec – dva možemo tim zalihama zapravo da pomognemo čitavom društvu da funkcioniše“, dodaje Mićović.

Izvor: RTS/021.rs
Foto: Pixabay

Чланак Zašto je povećana cena goriva се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rast cene kriptovaluta, ne smo bitkoina, počeo je baš u vreme kada su se tri banke u SAD našle u problemima, odnosno 10. marta kada je bilo jasno da se Banka Silicijumske doline nalazi pred bankrotom.

Tada je jedan bitkoin koštao oko 20.000 dolara. To znači da je za mesec dana cena bitkoina skočila oko 50 odsto.

Ako gledamo kretanje cene od početka godine, rast je još veći, oko 80 odsto, pošto se 1. januara trgovalo bitkoinom po ceni od 16.600 dolara.

Analitičari ukazuju na to da raste cena zlata, a da se na bitkoin gleda kao na vrstu digiatlnog zlata. Što više investitora percipira da će američka ekonomija završiti u recesiji i da će oslabiti dolar povećava se interesovanje za zlato i bitkoin.

Skok kriptovaluta se desio posle propadanja banaka

Takođe, u slučaju pogoršanja ekonomske situacije, investitori očekuju ne samo da FED prestane da povećava kamatnu stopu, već i da tokom ove godine počne da je smanjuje.

Marko Živković iz ECD kriptomenjačnice ističe da je teško izdvojiti konkretan razlog zbog kog bitkoin beleži rast cene, ali da ima nekoliko faktora koji deluju tom pravcu.
„Nagli skok kriptovaluta desio se u trenutku kada su počele da propadaju banke, prvo SVB u SAD, a potom i Kredi Svis u Švajcarskoj.

Osim toga, indikativne su vesti o odvajanju Rusije, Kine, Saudijske Arabije od dolara. Ljudi postaju nesigurni u tradacionalne valute i pokušavaju da diversifikuju ulaganja.

Treća stvar je to što se do velikog skoka vrednosti bitkoina pre dve godine ova kriptovaluta kretala različito od kretanja berzi. Poslednjih godinu – godinu i po dana kretanje cene bitkoina i berzi se uskladilo. Sada vidimo opet to razdvajanje, berze padaju, a bitkoin raste“, kaže Živković.

„Na kraju“, zaključuje on „možda je ulaganje u kriptovalute odgovor na krizu“.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Otkud skok bitkoina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pred kraj 2022, stižu dobre vesti za sve koji investiraju u zlato.

Naime, cene ovog ultravrednog plemenitog metala mogle bi da dostignu nivo od 4.000 dolara po unci tokom 2023. godine, jer povećanje kamatnih stopa i strahovi od recesije „drže“ tržišta nestabilnim.

To je potvrdio generalni direktor i glavni investicioni direktor Swiss Asia Capital-a, Juerg Kiener. On je takođe dodao za CNBC da bi cena zlata mogla da dostigne između 2.500 i 4.000 dolara „u nekom momentu“ sledeće godine.

Dakle, postoji velika šansa da tržište zlata doživi značajan pomak, ali kako kaže Kiener, to „neće biti skok od samo 10% ili 20%, već potez koji će zaista doneti nove maksimume“.
Kiener je objasnio da bi se mnoge ekonomije mogle suočiti sa „malom recesijom“ u prvom kvartalu naredne godine, što bi dovelo do toga da mnoge centralne banke uspore tempo povećanja kamatnih stopa i da zlato samim tim – odmah postane privlačnije.

Ovaj stručnjak posebno naglašava da je zlato, ujedno, i jedina imovina koju svaka centralna banka poseduje.

Prema podacima Svetskog saveta za zlato, centralne banke su kupile 400 tona zlata u trećem tromesečju 2022, što je skoro udvostručilo prethodni rekord od 241 tone tokom istog perioda 2018. godine.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

Чланак Očekuje se značajan skok cene zlata u 2023.godini се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Korporacije na Beogradskoj berzi iz indeksne korpe Belex15 oporavile su poslovanje u 2021. godini, pre svega usled ukidanja većine pandemijskih restrikcija, rasta cene sirove nafte i drugih sirovina na globalnom tržištu – navedeno je u saopštenju.

Dodaje se da je profit tih kompanija 2021. godine ukupno iznosio 33,5 milijardi dinara, a godinu dana ranije 1,8 milijardi dinara.

Takvi rezultati su, kako je ocenjeno, daleko iznad postignutih u predpandemijskoj 2019. godini i posledica su pre svega doprinosa Naftne industrije Srbije (NIS) koja je ostvarila rekordne prihode i profit od 21 milijardu dinara, nakon gubitka od 7,6 milijardi u 2020. godini.

Sve kompanije iz indeksne korpe, među kojima su Impol Seval, Meser Tehnogas, Metalac, Jedinstvo Sevojno i Alfa plam, osim Energoprojekt holdinga imale su u 2021. godini ekspanziju poslovanja i rekordne realizacije.

Impol Seval, Tehnogas i Metalac su zabeležili rekordne profite otkada se kompanije kotiraju na tržištu.

Kako je navedeno, dva predstavnika iz finansijskog sektora, Dunav osiguranje i Komercijalna banka, zabeležili su blagi rast poslovanja. Uprkos rastu bruto premije od oko 6% Dunav osiguranje je zabeležilo pad profita za 21 odsto usled velikog skoka likvidiranih šteta u segmentu životnog osiguranja.

Komercijalna banka je ostvarila nešto bolji konsolidovani profit, a poboljšanje neto rezultata bilo je izraženije na nivou matične kompanije.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Koje su najlikvidnije akcije bile na Beogradskoj berzi u 2021. godini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok je za evro u utorak, prema srednjem kursu, trebalo izdvojiti 117,8 dinara, za dolar čak 109,3 dinara. Rublja je prema statistici NBS koštala 1,324 dinara.

Prema rečima ekonomiste Ivana Nikolića jačanje dolara poslednjih nedelja nije ništa neobično, niti novo. Smatra da nije striktno vezano za rat u Ukrajini.

– Posmatranjem trendova godinama unazad, stabilnost američke valute ne može da se veže za rat koji traje. Ono što je pre svega uticalo na skok američke valute je uobičajena praksa nakon njihovih izbora – kaže Nikolić. – Pre izbora dolar obavezno padne, a zatim, kada se uspostavi administracija – raste. Tako je i sada, a radi se o psihološkom faktoru koji utiče na to. Ako poredimo evro i dolar, slabljenje evra je pod uticajem mnogo slabijih performansi evropske ekonomije u odnosu na američku. Dolar je imao i mnogo veće skokove nego što je sada, jedan od tih pikova je bio 11. septembra, a sadašnji iznos svakako nije najveći ikada.

Efikasnim merama rublja ima vrtoglavi skok

Kako naš sagovornik kaže, kada je reč o ruskoj rublji, od početka rata, kad su počeli veliki pritisci EU i SAD, sankcije i izbacivanje Rusije iz platnog sistema SVIFT, ruska valuta je doživela pad. Efikasnim merama, međutim, a naročito zahtevom da “neprijateljske zemlje” EU plaćaju gas u rublji, uticala je na vrtoglavi skok.

– Današnji nivo od 79 rublji za dolar gotovo je isti kao 24. februara kada je bio 81,8 – objašnjava Nikolić. – U prvih deset dana marta dostizao je i 145 rublji za dolar. Kako je sada ruska valuta u odnosu na dolar i jača nego uoči rata, Ruska centralna banka neće dozvoliti dalje jačanje. Razlog je, jer bi to direktno potkopalo cenovnu konkurentnost energentima, koji su najvažniji u ruskom izvozu. Ako je prihvaćeno da se energenti izražavaju u dolarima, a plaćaju u rublji, što je jača ruska valuta, manje će im se plaćati.

Nikolić napominje da su oscilacije u kursu, pad evropske valute, inflacija, zanemarljivi naspram ogromne štete koja će ostati posle ovog rata.

– Što se tiče direktnog uticaja jačanja dolara na srpski finansijski sistem, s obzirom da je srpska ekonomija više vezana za evro nego za dolar, ne treba očekivati značajan neposredan uticaj – rekli su ranije u NBS. – Učešće javnog duga u dolarima je tokom prethodnih godina značajno umanjeno i s oko 34 odsto s kraja 2016. smanjeno je više nego trostruko.

Dozvoljni krediti samo u evrima

OD 2011. na snazi je zabrana indeksacije kredita građanima u bilo kojoj valuti osim evra, te danas takvih kredita gotovo ni nema u bilansima banaka, što ukazuje da naši građani po ovom osnovu nisu pogođeni jačanjem dolara – objasnili su u NBS. – Pri tome, treba imati u vidu da kretanje kursa dinara u odnosu na dolar zavisi isključivo od kretanja kursa evra u odnosu na dolar na međunarodnom finansijskom tržištu, uzimajući u obzir stabilnost dinara prema evru u dužem vremenskom periodu.

Izvor: Novosti.rs
Foto: Pixabay

Чланак Jak dolar ne smeta dinaru се појављује прво на Biznis i Finansije.

Do 10. marta kurs rublje pada na 138 za dolar i 143 za evro, što je oštar pad sa predratnih 85 rubalja za evro i 75 rubalja za dolar, piše portal index.hr u analizi rusija je uspjela vratiti rubalj na razinu prije invazije kako.

Zašto se to događa, uprkos sve širim i intenzivnijim sankcijama, nagomilavanju troškova rata, spuštanju kreditnog rejtinga države u status „smeća“ i uopšte sve težoj ekonomskoj situaciji u Rusiji?

Inflacija se popela na 15,66 odsto do 25. marta, prema informacijama Ministarstva finansija Rusije i državne statističke agencije Rosstat, što je za 6,51 postotaka više nego pre invazije na Ukrajinu, kada je iznosila 9,15 odsto. Jedna od namirnica kojima je cena posebno jako porasla je šećer, za više od 37 posto, što je dovelo do službene istrage u Rusiji oko veštačkog izazivanja rasta cene te sirovine.

Analiza ruskog državnog Instituta Vneshekonombanka, objavljena 22. marta, predviđa da će realne plate 2022. pasti za 12 posto, a inflacija narasti na 19,3 posto do kraja godine.

Institut za međunarodne finansije predviđa pad BDP-a Rusije za 15 posto, ruske kompanije na berzama Zapada su izgubile stotine milijardi dolara, uvoz u Rusiju je stao, zbog sankcija nedostaju delovi za letelivce i mašine u industriji, privreda je itekako pogođeno, pa zašto se onda rublja oporavlja?

Nagli pad kursa na početku

Jedna od prvih sankcija Rusiji, i jedna od najefektivnijih, bilo je zamrzavanje deviznih rezervi entralne banke Rusije. Do sada je zamrznuta gotovo polovina, uglavnom u dolarima i evrima, čime joj je onemogućeno da se bori protiv pada kursa rublje prodajom dolara i evra na domaćem tržištu.

Kao odgovor na to Rusija je uvela politiku prema kojoj kompanije moraju 80 odsto svojih prihoda od izvoza pretvoriti u rublje, što se primarno odnosilo na izvoznike nafte i gasa, čime su zaobiđene sankcije.

Uz to je u očekivanju visoke inflacije podignuta referentna kamatna stopa Centralne banke Rusije s 9,5 na 20 odsto.

Zabranjeno je strancima da „iznose“ dolare i evre iz zemlje, CBS je pritila da će zabraniti dospele isplate stranim vlasnicima ruskih obveznica, ali procenjeno je da bi dugoročno za Rusiju štetan prestnak vraćanja dugova stranim investitorima jer bi to bio signal privredne i političke slabosti, a budući dug bi bio daleko skuplji.

Plaćanje nafte i gasa u rubljama

Putin je 23. marta najavio plaćanje nafte i plina rubljima, umesto kao do sada evrima i dolarima. Primerice, evri čine 58 odsto prihoda od izvoza Gasproma, najveće gasne kompanije u Rusiji, a dolari 39 odsto.

Plan je bio da kupac plina kupi rublje za evre i dolare na Moskovskoj berzi jer zbog sankcija Centralnoj banci Rusije to nije bilo moguće napraviti preko nje. To se moglo učiniti i preko nekih banaka, koje još nisu bile pod sankcijama. Nakon nekoliko dana pretnji između Rusije i država EU, koje su odbijale Putinov ultimatum o plaćanju u rubljama, stalnih izmena onoga što najavljuje Putin i onoga što najavljuje Kremlja, prvog aprila ništa se nije dogodilo, a gas i nafta su se nastavljeni da se plaćaju u evrima i dolarima.

Jedan od najvećih potpornih stupova kursa rublje je nastavak kupovine nafte i gasa od evropskih država. To je nit koja održava rublju i privredu Rusije na životu.

Bloomberg Economics očekuje da će Rusija zaraditi gotovo 321 milijardu dolara (292 milijarde evra) od izvoza energije 2022., što je više od trećine u odnosu na prošlu godinu, ako njeni glavni kupci, što se posebno odnosi na EU, nastave kupovati rusku naftu i gas.

Sve dok nafta i plin teku cevima po Euvopi i prema njoj, rublja se može odbraniti.

Praktično je nemoguće da kurs rublje ostane isti kao i pre rata da nema nametnutih politika koje ga veštački održavaju, zaključuje Branimir Perković u analizi za Index.hr.

Izvor: Danas

Foto; Pixabay

Чланак Kako je Rusija uspela posle pada rublje da je ponovo ojača се појављује прво на Biznis i Finansije.