Cene poljoprivrednog zemljišta skaču. Prema Republičkom zavodu za statistiku, hektar je u proseku pre tri godine koštao 6.100 EUR, a sada je 7.500 EUR.
– Ja ne bih rekla da raste cena poljoprivrednog zemljišta, nego je taj drugi kvartal ove godine zabeležio porast kupoprodaje poljopivrednog zemljišta u odnosu na druge vrste nekretnina, pa se onda stvorila slika među ljudima da je cena poljoprivrednog zemljišta porasla – rekla je Sanja Rafajlović, konsultant za nekretnine.
Ona je istakla da se poljoprivredno zemljište jako malo oglašava, a razlog tome je „pravo preče kupovine“. Ukoliko vlasnik odluči da proda svoje zemljište, dužan je da ga prvo ponudi komšijama, a tek ukoliko niko od komšija ne želi da ga kupi, zemljište može dalje da se stavlja u prodaju.
Objasnila je da cena zemljišta zavisi od vrste i lokacije.
– Ono koje se nalazi blizu grada ili značajnih infrastrukturnih projekata, ukoliko je moguće da se preinači u građevinsko, ima veću cenu, ali ukoliko se zemljište koristi isključivo za poljoprivrednu proizvodnju tačno se zna za vrednost u zavisnosti od lokacije – kazala je Rafajlović.
Vojvodina i okolina Beograda su najskuplji što se tiče poljoprivrednog zemljišta. U Južnoj Srbiji je zemljište i dalje najjeftinije.
Na pitanje da li je vreme da sada prodamo poljoprivredno zemljište, Rafajlović je istakla da je jako važno gde se to zemljište nalazi.
– Recimo, ako se nalazi na lokaciji koje predstavlja budući turistički potencijal, onda je bolje da se sačeka – kazala je ona
Izvor: Ekapija
Foto: Pixabay