Sa zadovoljstvom pozivamo sve one koji žele da saznaju više o razvoju prava na privatnost, savremenim izazovima za zaštitu privatnosti, posebno u kontekstu razvoja novih tehnologija i bezbednosnih pretnji, ali i o načinima na koje mogu da ostvare i zaštite svoje pravo na privatnost u različitim sferama života, da se prijave za učešće u ovogodišnjoj Školi privatnosti.

Glavni program Škole će trajati četiri i po nedelje (od 17. oktobra 2023. do 14. novembra 2023. godine) i sastojaće se od 9 online predavanja, koja će biti organizovana utorkom i četvrtkom u trajanju od 18:00 do 19:30. Za sve polaznice i polaznike koji su uspešno završili osnovni program, biće organizovane dve uživo sesije 26. januara 2024. godine, u okviru Nedelje privatnosti.

Učešće u Školi privatnosti je besplatno za sve polaznike i polaznice.

Sva predavanja biće organizovana online, preko zoom platforme. Neke od tema Škole privatnosti biće:
• regulativa u oblasti privatnosti i zaštite podataka o ličnosti u Srbiji i svetu;
• digitalni nadzor, digitalna higijena;
• veštačka inteligencija i pravo na privatnost;
• zaštita privatnosti pripadnika osetljivih grupa, zaštita podataka u radnom odnosu, zaštita podataka o ličnosti u sektoru bezbednosti;
• zaštita privatnosti u kontekstu platformizacije javnih usluga.

Predavanja će održati stručnjaci iz Srbije i regiona sa bogatim iskustvom u ovoj oblasti.

Svi zainteresovani za Školu privatnosti mogu poslati svoju prijavu na mejl adresu office@partners-serbia.org zaključno sa 30. septembrom 2023. godine, sa naznakom “Prijava za Školu privatnosti.” Prijava treba da sadrži biografiju i motivaciono pismo (ne duže od 300 reči) u kom će polaznik/polaznica obrazložiti šta ga/ju je motivisalo da se prijavi i na koji način će znanja stečena tokom Škole privatnosti primeniti u svom budućem radu i životu. Zbog materijala koji će se koristiti, poželjno je da polaznici i polaznice imaju solidno poznavanje engleskog jezika. Po završetku Škole, polaznici i polaznice će dobiti sertifikate o završenoj Školi privatnosti.

Kako bi predavanja i radionice bili efikasno prilagođeni za praćenje i učešće, broj učesnika je ograničen na 30. Partneri Srbija će svim polaznicima i polaznicama koji su uspešno prošli proces selekcije poslati obaveštenje i detaljnu agendu predavanja do 9. oktobra 2023. godine.

Škola privatnosti je finansijski podržana od strane Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške, Američkog udruženja pravnika – Inicijative za vladavinu prava i Misije OEBS-a u Srbiji.

Чланак Otvorene prijave za Školu privatnosti се појављује прво на Biznis i Finansije.

U skladu sa kalendarima obrazovno-vaspitnog rada za osnovne i srednje škole, kojima je data mogućnost odstupanja od utvrđenog broja nastavnih dana do pet odsto, drugo polugodište školske 2022/2023. godine za učenike osnovne i srednje škole, u delu koji se odnosi na redovnu nastavu, završava se u utorak, 6. juna 2023. godine, navodi se u dopisu Ministarstva.

Kako se dodaje, sve ostale aktivnosti predviđene kalendarima obrazovno-vaspitnog rada za osnovne i srednje škole ostvaruju se i dalje kako je utvrđeno.

Imajući u vidu podzakonska akta kojima je uređeno ocenjivanje učenika u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju, potrebno je da škola utvrdi predlog zaključnih ocena na kraju školske godine najkasnije do 6. juna 2023. godine, o čemu blagovremeno obaveštava učenike i njihove roditelje, odnosno druge zakonske zastupnike.

U dopisu se navodi da je prilikom utvrđivanja predloga zaključnih ocena posebno potrebno voditi računa o odredbama koje se odnose na mogućnost predlaganja zaključne ocene u slučajevima kada je učenik ocenjen manje puta od propisanog.

Od škola se očekuje da svakom učeniku koji nije zadovoljan predlogom zaključne ocene, obezbedi uslove da tu ocenu i popravi ukoliko pokaže rezultat koji je osnova za popravljanje ocena.

Produženi boravak, kao poseban oblik obrazovno-vaspitnog rada, u školama gde postoji organizuje se i dalje, odnosno do 20. juna 2023. godine. Preporuka je da škola izvrši anketiranje roditelja i na osnovu rezultata anketiranja organizuje rad produženog boravka.

Aktivnosti

Takođe, celodnevna nastava, kao poseban oblik obrazovno-vaspitnog rada, organizuje se i dalje, odnosno do 20. juna 2023. godine. Rad u odeljenjima celodnevne nastave ostvaruje se kroz organizaciju različitih oblika slobodnih aktivnosti. Preporuka je da škola, i u ovom delu, izvrši anketiranje roditelja i na osnovu rezultata anketiranja organizuje celodnevnu nastavu.

Sve aktivnosti koje se odnose na organizaciju i realizaciju završnog ispita za učenike osmog razreda osnovne škole, završnog ispita na kraju srednjeg obrazovanja u trogodišnjem trajanju i maturskog ispita za učenike srednje škole sprovode se u skladu sa godišnjim planom. Takođe, sve aktivnosti koje se odnose na razredne i popravne ispite, godišnje ispite u osnovnim i srednjim muzičkim školama, kao i sve druge ispite koji se polažu u školama, sprovode se u skladu sa godišnjim planom. U stručnim školama se praksa, praktična nastava i učenje kroz rad sprovode u skladu sa godišnjim planom.

Vlada Srbije usvojila je juče Zaključak kojim se drugo polugodište školske 2022/23. godine za sve učenike osnovnih i srednjih škola u Srbiji završava 6. juna, i naložila Ministarstvu da preduzme radnje iz svoje nadležnosti u cilju njegove realizacije.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Koje aktivnosti u školi se nastavljaju posle 6. juna се појављује прво на Biznis i Finansije.

„I sama sam ukazivala da taj izopačeni, nakaradni sistem vrednosti, čije posledice živimo i koje smo juče osetili u njegovom najtežem i najbolnijem obliku, nisu neko iznenađenje. Ali te emocije koje su nas juče savladale su nešto potpuno normalno“, rekla je Janković za Radio-televiziju Srbije.

Navela je da bi taj slučaj trebalo sve da natera da se preispitaju i da se sve u sistemu promeni, od institucija, škola i medija, do kuća i porodica.

„Da u narednim danima sklopimo sve kockice tog mozaika, da ga nekako procesuiramo i da razgovaramo. Da ovo ne traje tri dana, nego da o ovome dugo razgovaramo i da pronađemo način da učinimo sve što je u našoj moći da nam se ne ponovi“, kazala je Janković.

Izrazila je nadu da će se povređeni oporaviti, a da će društvo u Srbiji naći način da se oporavi od te tragedije.

Nadam s) da ćemo naći način kako da se oporavimo od ove tragedije, da ćemo naći način kako da naša deca tu traumu prežive. U tom smislu, mislim da je jako dobro što su se uključili timovi psihologa, psihijatara, lekara. Mislim da nam svima treba pomoć“, rekla je poverenica.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Sistem vrednosti se mora menjati iz korena се појављује прво на Biznis i Finansije.

Razlog nije nesavesno postupanje suda, već odsustvo zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, ali i činjenica da je zakonsko rešenje neprecizno i nedorečeno pa je pitanje i kako bi sud odlučio.

„Novčanom kaznom od 30.000 do 100.000 dinara kazniće se roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta ili učenika koji učini povredu zabrane iz člana 111. i 112. ovog zakona“, jedna je od odredbi Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koja novčanu kaznu predviđa u slučaju kršenja članova koji se odnose na zabranu nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i zabranu ponašanja koje vređa čast, ugled i dostojanstvo.

Čitajući ovaj zakon roditelji učenika Tehničke škole u Trsteniku koji su maltretirali profesorku mogli bi da budu novčano kažnjeni zbog prekršaja svoje dece, ukoliko direktor škole podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv njih, a sud ga usvoji.

Direktori često oklevaju da pokrenu vaspitno-disciplinske postupke

Praksa, međutim, svedoči drugačije.

Predsednica Prekršajnog suda u Beogradu Olivera Ristanović kaže za Danas da u praksi nije bilo primera da se zbog nasilja koje učenici izvrše u školi, podnose zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka. Iskustvo Prekršajnog suda pokazuje da se ovakvi zahtevi podnose samo u slučaju izostajanja dece iz škole.

„Roditelj je zakonski zastupnik deteta, ali u trenutku kada dete uđe u školu dužan nadzor nad njim vrši škola, a ne roditelj. Pitanje je kako bi se u dokaznom postupku to završilo, jer je Zakonom o prekršajima propisana odgovornost roditelja kada je dete učinilo prekršaj zbog propuštanja dužnog nadzora roditelja, usvojitelja, staratelja, odnosno hranitelja, a ova lica su bila u mogućnosti da takav nadzor vrše. Ne može se pripisati odgovornost roditelju ukoliko on nije bio u mogućnosti da vrši nadzor nad detetom za vreme dok je u obrazovnoj ustanovi. Ako razmišljamo logički, roditelj bi u tom slučaju trebalo da odgovara zato što nije lepo vaspitao svoje dete, ali je onda svejedno gde se nasilje dešava, jer učenik može nasilno da se ponaša na ulici ili bilo gde van škole“, kaže Ristanović za Danas.

Da bi roditelj eventualno mogao da odgovara zbog toga što je njegovo dete vršilo nasilje moralo bi da se dokaže da on nije izvršio dužan nadzor.

„Postoji čitav niz radnji koje bi olakšale dokazni postupak, od toga da je škola ukazivala roditelju na detetovo ponašanje, da su obavljani razgovori kod psihologa, pedagoga i nastavnika sa kojim postoji problem, da je vođen disciplinski postupak i da o svemu postoje zapisnici, odnosno nekakav pisani trag. Ako je škola sve to preduzela, dokumentovala da je ukazivala roditelju da se dete neprimereno ponaša i na kraju podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, onda se detetovo ponašanje može pripisati roditelju na teret jer je propustio dužan nadzor“, kaže Ristanović.

Školska praksa, međutim, pokazuje da direktori često oklevaju da pokrenu vaspitno-disciplinske postupke upravo jer u toj proceduri ima dosta problema, a retko ko se odvaži da u celu priču uključi i sud.

Koliko je bilo napada na nastavnike od početka ove školske godine

Od početka školske godine do sada Ministarstvo je obavešteno o dve situacije u kojima su učenici izvršili nasilje ili se neprimereno ophodili prema nastavnicima, kažu za Danas u Ministarstvu prosvete. Iz tog ministarstva nisu konkretno odgovorili na pitanje koliko su, prema saznanjima kojima raspolažu, učestali incidenti u obrazovnim ustanovama u kojima su nastavnici žrtve nasilnih učenika, nevezano o kom nivou nasilja je reč.

Statistika svedoči da slučajevi napada na profesore nisu tako česti kao slučajevi vršnjačkog nasilja u školama. Mediji su pisali da je za dva meseca od početka ove školske godine Ministarstvo zabeležilo 75 prijavljenih slučajeva nasilja, najvišeg, trećeg stepena. U toku cele prošle godine zabeleženo ih je 710.

Obrazovne ustanove su dužne da Ministarstvu prijave takozvani treći oblik nasilja koje u najvećem broju slučajeva podrazumeva fizičko nasilje, kao i kombinovano: verbalno, psihološko i fizičko.

Prema ranijim izjavama nadležnih, u 90 odsto prijavljenih slučajeva reč o vršnjačkom nasilju.

Znatno je manji broj prijava nasilja koje zaposleni izvrše nad detetom, odnosno učenikom i prijava koje dete, odnosno učenik izvrši nad zaposlenima u ustanovama obrazovanja i vaspitanja.

Iz Ministarstva nisu odgovorili i na pitanje koliko se često škole odlučuju da podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv roditelja učenika koji su izvršili nasilje, s obzirom da Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđa novčano kažnjavanje roditelja od 30.000 do 100.000 dinara u slučaju da su njihova deca izvršila nasilje.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Чланак Zašto prekršajni sudovi ne kažnjavaju roditelje dece koja vrše nasilje u školi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Događaj je okupio uvažene goste – potpredsednike vlada, ministre i zamenike ministara nadležnih za javnu upravu zemalja Zapadnog Balkana, visoke zvaničnike Evropske komisije, OECD/SIGMA i ostale članove ReSPA Upravnog odbora.

Na sastanku je odato priznjanje ReSPA-i na realizovanim aktivnostima i postignutim rezultatima što je uticalo na jednoglasno usvajanje Godišnjeg izveštaja rada ove institucije i budžeta za 2021 – 2022. god.

Ministri ReSPA članica, visoki zvaničnici Evropske komisije i OECD/SIGMA diskutovali su o napretku reforme javne uprave u regionu i tom prilikom usvojili Zajedničku deklaraciju o reformi javne uprave pod nazivom “O afirmaciji, posvećenosti u podsticanju političkog dijaloga, regionalne saradnje i političke pažnje reformi javne uprave na Zapadnom Balkanu”. Ovom Zajedničkom deklaracijom ministri nadležni za javnu upravu u regionu pozivaju na političko vođstvo u sprovođenju reforme javne uprave i veću odgovornost kao i na bolju povezanost procesa planiranja politika i njihovog budžetiranja.

“Ministri su u potpunosti podržali usvajanje Zajedničke deklaracije o reformi javne uprave koja ima za cilj da regionalnu saradnju u ovim reformskim procesima strateški unapredi. ReSPA godinama unazad podržava reformske procese u javnoj upravi zemalja regiona čiji značaj iz godine u godinu raste s obzirom da je reforma javne uprave jedan od tri ključna stuba u procesu proširenja EU, zajedno sa vladavinom prava i ekonomskim upravljanjem. Verujem da je upravo usvojena Zajednička deklaracija još jedna od naših inicijativa koja će rezultirati efikasnijom reformom javne uprave regiona. Zahvaljujemo ministrima koji su njenim usvajanjem još jednom iskazali svoje puno poverenje u naš rad” istakla je Ratka Sekulović, direktorka ReSPA-e.

Na kraju sastanka, g-đa Marija Obradović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije predala je predsedavanje ReSPA-om g-đi Belioza Čoku, direktorki Kabineta pomoćnika predsednika Vlade Republike Albanije. Ministarka Obradović se zahvalila svim zemlјama članicama ReSPA-e na saradnji, kao i ReSPA-i na svim uspešno sprovedenim aktivnostima, tokom predsedavanja Republike Srbije. ReSPA je odgovorila na sve izazove koje je pandemija postavila, prilagođavajući se novim načinima komunikacije. Takođe je istakla da se nada da će sve ono što je zajednički urađeno tokom tog perioda, doprineti dalјem jačanju saradnje u regionu, a u cilјu unapređenja u sprovođenju reforme javne uprave u svim članicama ReSPA-e, veće odgovornosti naših uprava, bolјe povezanosti procesa planiranja politika, kao i njihovog budžetiranja, naročito imajući u vidu da je reforma javne uprave klјučna za sve članice ReSPA-e na njihovom putu priklјučenja Evropskoj uniji.

Nakon zatvorenog dela sastanka, g-din Gregor Virant, direktor SIGMA Programa predstavio je Pregled procesa novih SIGMA izveštaja o proceni zemalja Zapadnog Balkana. G-din Frančesko Molinari, ReSPA ekspert, upoznao je cenjene učesnike sastanka sa oblikovanjem nove digitalne realnosti uz EU kao primer modela za Zapadni Balkan.

Чланак Regionalna škola za javnu upravu – ReSPA odgovorila svim izazovima pandemije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Koja to gradska škola ima sopstveno zemljište, restoran, pekaru, rasadnik cveća, voćnjak, konjički klub, zoološki vrt…? Saznaćete ako se uputite u Ulicu Vojvode Putnika u Šapcu. Sve pomenuto i još mnogo toga zateći ćete na 120 hektara obradive površine, gde je smeštena Srednja poljoprivredna škola sa domom učenika u Šapcu, osnovana još davne 1904. godine. Danas se tu školuju budući poljoprivredni i prehrambeni tehničari, zootehničari, veterinarski i tehničari hortikulture. Zoološki vrt na školskom odmoru mogu da obiđu i budući pekari, mesari, uzgajivači sportskih konja, cvećari, rukovaoci poljoprivrednom tehnikom i, naravno – mlekari.

Pre samo deset godina ova škola je bila je pred zatvaranjem, dok na njeno čelo nije došao sadašnji direktor Predrag Savić i okupio oko sebe tim mladih kolega koji su imali i volje i načina da zajedno sa njim ovu školu preporode. Dakle, da obnove školsku zgradu i dom za učenike, stvore uslove za kvalitetnu praktičnu nastavu, motivišu mlade da se prijave za upis… Zadataka je bilo mnogo, novca nimalo, prepreka za njegovu nabavku od drugih previše, i u toj zamršenoj jednačini doneli su odluku – škola će biti samoodrživa. Počeće sama da proizvodi i da prodaje svoju robu na tržištu.

Jedan od tih proizvoda je mleko. Početak nije bio obećavajući. Direktor škole, inače po struci veterinar, ustanovio je da jedan broj krava kojima je škola raspolagala mora na lečenje, a preostale nisu davale dovoljno mleka, pa dnevna proizvodnja nije prelazila 50 litara.

„Sa tom količinom mleka niste mogli mnogo da uradite“, priseća se Savić, „a pošto smo škola, nismo mogli ni da dignemo kredit da kupimo još krava. U to vreme je, međutim, ’Mlekara Šabac’ počela da uvozi dobre junice iz Nemačke, i dogovorili smo se da nam isporuče unapred deset steonih junica, koje ćemo otplaćivati isporukama mleka za ovo preduzeće“.

Sa tim junicama, onima koje su se oporavile nakon lečenja i drugačijim pristupom uzgoju goveda, škola ne samo da je otplatila dug „Mlekari Šabac“, već je sa 100 grla goveda svih kategorija, od kojih je 30 do 35 muznih krava, i proizvodnjom od 500 litara mleka dnevno sada njen treći dobavljač po veličini. „Ne mogu a da se ne pohvalim da su proizvodi od našeg mleka namenjeni za izvoz“, ističe Savić, „zato što ispunjavaju veoma stroge standarde uvoznika mlečnih proizvoda u Evropskoj uniji i Rusiji“.

Otkud zoo vrt srednjoj školi?

Škola obrađuje 120 hektara zemlje sopstvenom mehanizacijom, poseduje plastenike i staklenik, uzgaja svinje i ovce, a bilje i cveće iz svog rasadnika prodaje pojedincima koji žele da gaje povrće, ali i preduzećima za ukrašavanje njihovih dvorišta i prostorija. Ima i vinski podrum sa sopstvenom proizvodnjom vina i rakije, koje dobijaju medalje na poljoprivrednim sajmovima. Škola je jedinstvena i po tome što jedina u Srbiji školuje uzgajivače sportskih konja. Za to je potrebna dobra praktična nastava, pa je škola otvorila konjički klub „Taur“, gde osim đaka na praksi mogu da borave svi ljubitelji ovog sporta.

Iako jahanje nije jeftino, Savić kaže da su njihove članarine niske i da mladim takmičarima ne naplaćuju iznajmljivanje konja za takmičenje, kako bi omogućili da jahanje bude dostupno svima, a ne samo imućnijima. Da je ovo bila dobra odluka dokazuju i medalje koje osvajaju njeni takmičari i to u konkurenciji klubova koji imaju izuzetno skupe konje i prvoklasnu opremu, „jer u radu sa velikim brojem dece možete otkriti neverovatne talente”, objašnjava direktor šabačke poljoprivredne škole.

Dodaje da konje nabavljaju na šabačkom Hipodromu, i to tako što „kupujemo najčešće one koji su završili trkačku karijeru ili su povređeni, pa ih naši đaci na praktičnoj nastavi leče i oporavljaju. Dve do tri godine posle kupovine, konji su ponovo sposobni da se takmiče i da osvajaju medalje. Na taj način decu učimo da nije sve u novcu, već je nešto i u volji, trudu i znanju”.

Škola ukupnu zaradu ulaže u unapređenje uslova za nastavu, kao i u sređivanje svojih objekata i okoline. Zgrade u kojima se održava praktična nastava su kompletno renovirane, a izgrađene su i prostorije u kojima se mogu držati časovi jahanja i zimi. Škola je kupila potrebne alatke za praktičnu nastavu, otvorila ambulantu za veterinarske tehničare, sredila malu mlekaru i sada svi učenici praksu obavljaju na njenom imanju, osim budućih mesara koji i dalje posećuju klanice.

Dom učenika je takođe obnovljen u potpunosti, a obroci za njegove stanare se prave uglavnom od hrane koja potiče sa školskog gazdinstva. Škola ima teretanu na otvorenom koju su finansirale kompanije sa kojima ova ustanova sarađuje, potom igralište za decu i zoološki vrt koji su otvoreni za posetioce svakog vikenda.

Priča o nastanku zoološkog vrta možda najbolje ilustruje način na koji razmišlja rukovodstvo škole. „Ideja se rodila iz velike muke“, priča Savić, „jer je taj deo školskog dvorišta bio veoma zapušten i zarastao, pa su se tu okupljali dileri droge. S obzirom da to nije bio prostor koji je pogodan za podizanje imanja i za proizvodnju, i da smo u to vreme razmišljali kako da popularišemo školu među gradskom decom – kojoj je ona uglavnom bila poslednja opcija na listi želja – došli smo na ideju da napravimo mali zoološki vrt. On bi privukao mlade na naše imanje, gde bi mogli da se sami uvere kako izgleda školovati se kod nas“.

Prvi stanari „poljoprivrednog“ zoološkog vrta bili su paunovi, da bi potom stigli papagaji, fazani, zečevi, a kada je školsko osoblje napravilo i jezerce, udomljeni su i labudovi. Sada su ovde i poniji, lame, nojevi, srne, magarci, patuljaste koze… Nastavnici se šale da im nedostaje još samo slon.

Praktična nastava jedan od najvećih podviga

Srednja poljoprivredna škola u Šapcu je tako, pored stručnih znanja, svojim učenicima pružila i primer koliko se može uraditi uz malo novca i mnogo dobre volje. Ali i da se rad uvek isplati, jer se od sira koji đaci proizvode prave peciva koja se prodaju u školskoj pekari. Učenici su za svoj rad nagrađeni tako što ne plaćaju određene aktivnosti, pre svega stručne posete ili putovanja.

Direktor škole, ipak, kao jedan od najvećih podviga izdvaja veoma dobre uslove za izvođenje praktične nastave, bez koje po njegovom uverenju nema dobrih poljoprivrednih stručnjaka, uključujući i prerađivače mleka.

„Budući mlekari ovde mogu da se konkretno upoznaju sa celokupnim procesom proizvodnje – od muže u štali i dopremanja mleka u laboratorije, do pravljenja mlečnih proizvoda u našoj mlekari. Vodimo ih i na druga gazdinstva za uzgoj stoke, gde mogu steći drugačija iskustva od onih u školi, kao i na sajmove, a organizujemo i susrete sa školama iz drugih zemalja“, nabraja Savić.

„Iako mi često kritikujemo naš obrazovni sistem zbog nedostatka prakse, naše kolege iz zemalja EU o njemu imaju veoma visoko mišljenje. Žale se da ni njihovi učenici nemaju mnogo kontakta sa stvarnim svetom rada, zbog raznih proceduralnih ograničenja. Primera radi, đacima koji se školuju za mesare ne smeju da daju nož u ruke. Pa kako će oni onda da nauče posao?”, pita se direktor škole koji je, zajedno sa svojim nastavnicima, uspeo da sruši dva „neoboriva“ stereotipa o našem obrazovanju: da škole ne omogućavaju dobru praksu đacima i da same nisu praktične, jer ne umeju da opstanu na tržištu.

Srednja poljoprivredna škola u Šapcu je pokazala da kad ima volje, ima i načina.

Marija Dukić

Biznis & finansije 190, oktobar 2021.

Foto: Bif

Чланак Preduzetništvo u obrazovanju mlekara: Kad ima volje, ima i načina се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Smatramo da su rokovi za ovako ozbiljan zadatak, kao što je izmena Zakona o udžbenicima, izuzetno kratki”, kaže za Startit Dnevnik Ljiljana Marinković, generalna direktorka Kreativnog centra.

Kako stoji u mejlu koji kruži društvenim mrežama, a čiju je verodostojnost Marinković potvrdila Startitu, Ministartsvo ovo čini kako bi unapredilo primenu Zakona i podzakonskih akata.

Međutim, postavlja se pitanje zašto se to radi na prečac? Šta je sporno u trenutnoj primeni postojećeg pravnog okvira, da bi stvari morale da se menjaju po hitnom postupku?

Pitanje udžbenika je svake godine iznova sporna tema. Rapravlja se o njihovoj ceni i kvalitetu. Šta sada treba izmeniti, to su pitanja koja postavljamo resornom ministartvu i izdavačkim kućama, jer obrazovanje je jedno od stubova svakog zdravog društva.

Petar Paunović

Izvor: Startit

Foto: Pixabay

Чланак Ministarstvo prosvete bi da preko noći s izdavačima promeni Zakon o udžbenicima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema aktuelnim informacijama, škole u Srbiji će blagovremeno dobiti jasne kriterijume po kojima će same odlučiti kako će raditi. Ujedno, snimaju se dodatni časovi za eventualno učenje na daljinu, a radi se i na uvođenju digitalnih učionica i udžbenika.

Šta će se iskristalisati kao optimalno rešenje, ostaje da se vidi do 1. septembra, a, kako Wired navodi, hibridni model obrazovanja, koji bi podrazumevao kombinovano učenje na daljinu i odlazak u školu, mogao bi biti najopasnija opcija za predstojeću školsku godinu.

Naime, škole širom SAD traže način da nastave da obrazuju svoje učenike, a da istovremeno ne ugroze njihovu bezbednost. U nekim školama deca će se vratiti u školske klupe, dok će se u drugim nastava i ubuduće odvijati na daljinu. Kao treće rešenje, 20 do 30 odsto školskih okruga u SAD primeniće hibridni model, koji bi podrazumevao da deca deo nastave pohađaju uživo, a deo preko interneta. Grupe koje dolaze u školu i koje ostaju kod kuće će se smenjivati, a učenici će najviše dva dana nedeljno provoditi u učionicama.

Veći broj kontakata, više ljudi podložno infekciji

Prema rečima Vilijama Henedža, epidemiologa iz Harvardove zdravstveno-obrazovne institucije „T.H. Chan School of Public Health”, hibridni model je verovatno među najgorim mogućim, ukoliko je cilj sprečavanje da virus uđe u škole. Kako dodaje, iako povratak u školu predstavlja izazov, neke države, poput Danske i Finske, pokazale su da je moguće uspešno otvoriti obrazovne institucije za učenike mlađih uzrasta. Pritom, nije bilo pokazatelja većeg širenja zaraze.

Kako je Henedž naglasio, iz epidemiološkog ugla gledano, hibridni model će proizvoditi veći broj kontakata, a samim tim više ljudi biće podložno infekciji. Ukoliko deca dva dana nedeljno budu išla u školu, a preostala tri ostajala kod kuće, sve su prilike da će roditelji morati da pronađu način da ih zbrinu dok su na poslu. Deca će tako dolaziti u dodir s drugim ljudima i potencijalno pokupiti virus koji će zatim preneti u školu.

Sa Henedžom se slaže i Martin Kuldorf sa Harvardovog Medicinskog fakulteta: „Kada normalno idu u školu, deca su uglavnom samo na dva mesta – kod kuće i u školi. Sa hibridnim modelom, deca moraju da budu i na trećem mestu, sa drugim ljudima, poput baki i deki, komšija, dadilja…” Uz povećanje broja mesta na kojima dete provodi vreme sa dva na tri, hibridni model tako bi bio najlošija moguća solucija.

Danko Novović

Izvor: Startit

Foto: Wokandapix, Pixabay

Чланак Harvard: Kombinacija klasične i onlajn nastave najgori model za širenje zaraze се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je za Tanjug da taj predmet učenike prvog i drugog razreda treba da nauči algoritamskom razmišljanju, a da tek od trećeg razreda kreće „ozbiljnije programiranje“.

Informatika kao obavezan predmet u petom razredu uvedena je u školskoj 2017/18 godini i od tada se u višim razredima osnovne škole učenici ozbiljnije bave programiranjem.

„Informatička pismenost naših budućih generacija je već sada na zavidnom nivou“, rekao je ministar.

Prvacima neće biti povećan fond časova, jer će predmet „Digitalni svet“ zameniti projektnu nastavu.

Ideja je da deca od malih nogu uvide da su digitalni uređaji svuda oko nas – kod kuće, u školi, prodavnici, ulici, na parkingu.

Učenici na časovima „digitalnog sveta“ neće učiti definiciju digitalnog uređaja već će sa vršnjacima podeliti životne situacije koje su ih uverile u korisnost tih uređaja.

Primera radi, kako roditelji plaćaju račune od kuće bez čekanja u redu, kako koriste navigaciju, pronalaze informacije koje su im potrebne – radno vreme prodavnice, vremensku prognozu, čitaju novine.

Izvor: Nova ekonomija

Чланак Učenici prvog razreda dobijaju novi predmet koji se zove Digitalni svet се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako je ministar prosvete Mladen Šarčević više puta rekao da su roditeljima na raspolaganju sve opcije, i da dobiju vaučere za zamensko putovanje i povrat novca, u dopisu koji je Ministarstvo prosvete uputilo školama to nije napisano već samo stoji da planirane ekskurzije i nastavu u prirodi škola može da realizuje u pomenutom periodu.

Upravo to je nekim direktorima škola poslužilo kao opravdanje da izostave informaciju o mogućem povratu novca, pa čak i za slobodne interpretacije da će oni koji odustanu od putovanja ostati bez para.

Aleksandar Seničić, predsednik Asocijacije turističkih organizacija JUTA, kaže za Danas da je Vladina uredba jasna – za sve ugovore koji su zaključeni sa turističkim agencijama do 15. marta važi isto pravilo za povrat novca, bez obzira da li su roditelji ugovor potpisali sa školom ili agencijom, da li je agencija birana preko javne nabavke ili oglasa.

Uredba, podsetimo, predviđa da oni koji ne pristanu na vaučer mogu podneti zahtev za povraćaj novca od 1. januara 2022, a agencija je dužna da isplati u roku od 14 dana od dana podnošenja zahteva.

Seničić veruje da će mnoge agencije biti u mogućnosti da roditelje obeštete i ranije, ali napominje da to zavisi od poslovanja u narednom periodu.

Đačka putovanja mogu izvesti poštujući mere bezbednosti i zaštite

Druga nepoznanica za roditelje koji su se obratili našoj redakciji je kakve će sanitarno-higijenske mere biti preduzete ako pošalju decu na put. Tvrde da tu informaciju nisu znali da im daju ni u školama, ni u agencijama.

Ministarstvo je u dopisu školama samo u jednoj rečenici napisalo da se „đačka putovanja mogu izvesti poštujući mere bezbednosti i zaštite u skladu sa preporukom nadležnih institucija koje su na snazi u vreme realizacije“.

– Onog trenutka kada je dozvoljeno okupljanje do 100 ljudu u zatvorenom prestalo je da važi ograničenje o broju putnika u međugradskom saobraćaju, ali su i dalje na snazi preporuke da autobusi moraju da budu dezinfikovani, da u njima postoji tečnost za dezinfekciju ruku i da svi nose maske. Roditelji mogu da pozovu MUP pre polaska autobusa da proveri da li su ispoštovane mere prevencije. Što se tiče smeštajnih objekata, sprovođenje mera je u nadležnosti lokalnih samouprava i lokalnih kriznih štabova. Neki protokoli postoje ali je jasno da neće biti socijalne distance, niti ograničenja u kapacitetima objekata. Da bi objekat primio decu u obavezi je da ispuni ono što od njega traži lokalna samouprava, a to se pre svega odnosi na dezinfekciju prostora, da li radnici ispunjavaju sanitarne uslove…- ističe naš sagovornik.

Ministarstvo je poslalo preporuku da se sva putovanja realizuju do 31. avgusta

On kaže da je Ministarstvo dozvolilo da se đačka putovanja organizuju i ako se prijavi manji broj đaka od propisanog, ali da je mogućnost da se ona realizuju i na jesen, odnosno do kraja kalendarske godine, ostala samo na usmenom obećanju.

– Ministarstvo je poslalo preporuku da se sva putovanja realizuju do 31. avgusta, ali je to nemoguće. Tri meseca nismo radili. Spakovati ta tri meseca u mesec i po dana i to glavne sezone, kada je veliki broj vaučera u opticaju, je neizvodljivo. Dobili smo usmenu saglasnost Ministarstva da ekskurzije i izleti mogu da se prebace za jesen, ali ne i napismeno, mada nam je i u prosvetnoj inspekciji rečeno da je to u redu – kaže Seničić, napominjući da to važi samo za putovanja u Srbiji.

Najveći problem je sa ranije ugovorenim ekskurzijama maturanata srednjih škola, jer većina neće da putuje u Srbiji. I tu je, kaže Seničić, JUTA iznela predlog koji je načelno prihvaćen, ali ni on nije stavljen na papir.

Ideja je, podseća, da se zamensko putovanja da na raspolaganje školi, koja sa istom agencijom potpisuje novi ugovor za iduću generaciju maturanata, a da se od novca koji oni budu plaćali obeštete roditelji učenika koji sada završavaju srednju školu.

Pitanja bez odgovora

Roditelji se pitaju kako je moguće da su ekskurzije, izleti i druga đačka putovanja dozvoljeni, a učenici u škole mogu da uđu samo u malim grupama i sa maskama. Pojedini su ukazali da se u nekim osmoletkama zbog aktuelne epidemiološke situacije pripremna nastava drži onlajn, a s druge strane se uveliko planiraju putovanja. Nezadovoljnih ima i među zaposlenima, koji kažu da su praktično dovedeni pred svršen čin jer im je samo saopšten datum kada treba da vode đake.

Neki su prinuđeni da idu na rekreativnu nastavu sredinom jula, kada bi trebalo da su na godišnjem odmoru. Imaju li direktori pravo to da traže od zaposlenih, mogu li oni da odbiju, da li im je poznato da u nekim školama roditeljima nisu predočene sve informacije o vraćanju novca u slučaju da ne žele da puste decu, sve su to pitanja koja smo uputili Ministarstvu prosvete, ali odgovore nismo dobili.
Izvor: Danas

Чланак Škola ne, ekskurzija da….. се појављује прво на Biznis i Finansije.