Zahtev za bankrot podnet je u SAD budući da je sedište ove kompanije u Kaliforniji. On bi trebalo da joj pomogne tako što će je zaštititi od poverilaca dok kompanija pokušava da reši svoje finansijske probleme.

A ti problemi nisu mali. Kompanija je prošle nedelje najavila da će otpustiti 675 ljudi, što je oko 85 odsto njene ukupne radne snage. Virgin Orbit već neko vreme ima problema sa likvidnošću. Nisu mu pomogle ni investicije Brensonovih drugih kompanija u nju, čija vrednost je u proteklih nekoliko nedelja iznosila 43 miliona dolara. Brensonova matična kompanija Virgin Group uložila je do sada ukupno milijardu dolara u posao sa satelitima. Ipak, on nije uspeo.

Direktor kompanije Virgin Orbit rekao je medijima da će se ona sada fokusirati na pronalaženje pravog kupca koji bi bio fer prema njenim klijentima, partnerima i zaposlenima.

Da podsetimo, ovo preduzeće osnovala je 2017. kompanija Virgin Galactic čiji cilj je unapređenje svemirskog turizma, odnosno pojednostavljivanje putovanja van naše planete. Njen zadatak je bio lansiranje satelita, i ona je to činila sa modifikovanih Boing 747 aviona. Do sada je lansirala u orbitu 33 satelita, međutim, ovog januara jedan njen takav pokušaj je prvi put propao zbog pregrevanja motora.

Posle ovog neuspeha kompanija je imala problem da dođe do finansiranja, te je prošlog meseca pauzirala sve operacije, a sada i podnela zahtev za bankrot.

Foto: PIRO4D, Pixabay

Чланак Kompanija Virgin Orbit podnela zahtev za bankrot се појављује прво на Biznis i Finansije.

U pitanju je zona pod nazivom “Zlatokosa” u kojoj nije ni prevruće ni prehladno, što znači da postoji bar jedan uslov za opstanak živih bića kakva mi poznajemo.

Pomenute planete su zapravo egzoplanete, dakle planete koje kruže oko nekih drugih zvezda koje nisu Sunce. Većina njih su gasoviti džinovi, a vrlo malo njih ima preduslove za razvoj života. Međutim, planete koje su nedavno otkrili naučnici imaju neke od njih. One su slične mase kao Zemlja i kruže oko “crvenog patuljka” – male i vremešne ohlađene zvezde pod imenom GJ 1002. Temperatura na njima je umerena, a postoji i mogućnost da se voda formira ali i održi u tečnom stanju. To ipak ne znači automatski da je na ovim planetama moguć život, kažu naučnici, i dodaju da uslove na njima treba dodatno ispitati.

Ovu studiju su inače sproveli istraživači sa Instituta za astrofiziku Kanarskih ostrva u saradnji sa naučnicima sa Instituta za studije svemira Katalonije i španskog Instituta za studije svemira.

Izvor: ice.csic.es

Foto: Adrian Swancar, Unsplash

Чланак Otkrivene dve planete na kojima bi mogao biti moguć život се појављује прво на Biznis i Finansije.

Osnovni cilj projekta je uspostavljanje čvrstog temelja za razvoj svemirskih projekata u Srbiji, kroz ovladavanje bazičnim svemirskim tehnologijama i kao podrška za razvoj kurikuluma posvećenih istraživanjima svemira na Univerzitetu u Beogradu. Pored osvajanja tehnologija malih standardizovanih kosmičkih letelica bez sopstvenih pogona (a naročito njihove stabilizacije), MOSAIC će omogućiti i izvođenje prvih naučnih eksperimenata u svemiru, kao i dobijanje prvih fotografija naše zemlje iz svemira.

Lansiranje satelita okvirno je planirano za 2025. godinu.

MOSAIC – šansa za Srbiju

Donedavno, kosmička istraživanja su bila dostupna samo najrazvijenim zemljama sveta. Ubrzani tehnološki razvoj u oblasti informacionih tehnologija, elektronike, komunikacija, upravljanja, savremenih materijala, proizvodnih tehnologija i drugih oblasti, omogućio je širenje osvojenih znanja i tehnologija u oblasti kosmičkih istraživanja i na manje razvijene države, koje žele da ubrzaju svoj razvoj i postanu konkurente. Skoro sve zemlje u okruženju Srbije su započele razvoj svojih svemirskih projekata. Vodeću ulogu imaju Mađarska, Slovenija i Grčka, dok su Hrvatska i Albanija takođe odmakle u razvoju svojih debitanstkih projekata. Imajući to u vidu, projekat MOSAIC predstavlja šansu da i Srbija uhvati korak sa svetom u ovoj oblasti.

Za proračune orbitalne dinamike letelice, koji su od ključnog značaja za njeno kretanje i što duži ostanak u orbiti, zadužen je Marko Gavrilović, student doktorskih studija i član Katedre za mehaniku Mašinskog fakulteta, koji istovremeno pohađa i master studije na Matematičkom fakultetu.

“Veliki doprinos razvoju budućih kjub satelita“

„Moj zadatak je da na osnovu evolucije orbite satelita utvrdim kako na njegovo kretanje utiču gravitaciono polje Zemlje, zatim gravitacija Sunca, Meseca i drugih nebeskih tela, kao i ostali efekti, kao što je uticaj Sunčevog zračenja i atmosferski otpor i uzgon. Naime, u veoma razređenom gasu, što je slučaj na visinama većim od 200 km na kojima se kreću sateliti, aerodinamički efekti su posledica razmene energije između čestica atmosfere i samog satelita.

To je tzv. dinamika razređenih gasova koja bitno utiče na njegovo kretanje. Zato je veoma važno da se precizno odrede svi dinamički parametri, a posebno je važno odrediti tzv. koeficijent akomodacije energije (Energy Accommodation Coefficient – α), kao i koeficijent otpora i uzgona.

Naš cilj je da razvijemo algoritme za kontrolu orijentacije i upravljanje kretanjem satelita, kako bismo smanjili te uticaje i omogućili da letelica što duže ostane u orbiti. To do sada niko nije uradio i smatramo da će to dati veliki doprinos razvoju budućih kjub satelita“, kaže naš mladi sagovornik.

Koncept kjubsata je razrađen. Satelit se sastoji se od tri kocke, dimenzija 30x10x10sm. Biće opremljen kamerama i imaće precizan sistem za određivanje svoje lokacije i orijentacije u prostoru. Energiju će generisati putem sklopivih solarnih panela.

Posmatranje Zemlje je jedan od najznačajnijih ciljeva kjub-satelita i svemirskih misija upošte. MOSAIC će poslati prve domaće fotografije naše zemlje iz svemira u visokoj rezoluciji. Korist prvog srpskog satelita bila bi višestruka. Preko njega bi mogao da se nadgleda svaki deo naše zemlje, prate klimatske promene, promene staništa endemskih vrsta, zdravlja i veličine šumskog pokrivača i slično.

Izvor: Bonitet.com
Foto: Pixabay

Чланак Prvi srpski kjub-satelit u svemiru 2025.godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Danas bi u večernjim satima NASA-ina svemirska letelica veličine prosečnog automobila trebalo da se zakuca u jedan asteroid sa ciljem da mu skrene orbitu. Ona je prošlog novembra lansirana iz Kalifornije i upravo prilazi svojoj meti u koju će udariti brzinom od 23.000 kilometara po satu.

Asteroid u koji će letelica udariti je mnogo veći od nje – njegov prečnik je 160 metara ali se očekuje da će udar biti snažan zato što su oba tela koja učestvuju u njemu u pokretu.

Ovaj eksperiment će biti prenošen uživo na NASA-inom sajtu.

Izvor: Phys.org

Foto: Bryan Goff, Unsplash

Чланак Novi eksperiment u svemiru: Čovek će skrenuti asteroid sa njegovog puta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Radi se o kompaniji čija je primarna delatnost razvoj infrastrukture za dopunu goriva u svemiru. Klijenti ove kompanije biće uglavnom sateliti u geostacionarnoj orbiti.

Njena svemirska stanica za gorivo sastojaće se iz depoa i letelica koje prevoze hidrazin, i nalaziće se 300 kilometara iznad orbite u kojoj su stacionirani aktivni sateliti, ali opet i ispod pojasa kojim kruže sateliti koji više nisu u upotrebi.

Posao sa dopunom goriva trebalo bi da započne već 2025. godine a cena punjenja biće 20 miliona dolara. Za taj novac može se sipati 100 kilograma hidrazina. U pitanju je zapaljiva supstanca koja se mora prevoziti u specijalnim letelicama namenjenim za to, koje ne smeju imati pukotine.

Izvor: Spacenews

Чланак Van naše planete niče stanica za punjenje goriva се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prvi komercijalni let ove vrste platio je američki milijarder Džered Ajzakmen, 38-godišnji osnivač i direktor kompanije za finansijske usluge „Shift4 Payment“, koji je ujedno i iskusan pilot. Sa njim će u letelici biti još i lekarka Hejli Arseno koja radi sa bolnici za decu u kojoj se i ona sama kao dete izlečila od raka kostiju, i dvoje pobednika dobrotvorne aukcije za pomoć bolesnim mališanima – Kris Sembroski i Šijan Proktor.

Oni u svemir putuju recikliranom Falkon raketom, koja je već bila van naše planete i uspešno se vratila. Do tada je svaki let u svemir bio izuzetno skup, ali sa tehnologijom koju je kreirao SpejsIks ovakva putovanja će postati znantno pristupačnija.

Zato upravo prisustvujemo začetku svemirskog turizma. Već je najavljeno da će se po povratku ove posade, još nekoliko puta amateri otisnuti na put izvan naše planete. Sledeće privatno putovanje SpejsIksa početkom iduće godine će biti sa bivšim astronautom NASA-e koji će pratiti tri bogata poslovna čoveka u jednonedeljnu posetu svemirskoj stanici.

Foto: Pixabay

Чланак Prva civilna posada poletela u svemir се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zbog sve veće gužve u svemiru, na hiljade novih satelita se lansiraju u područja prepunih svemirskog otpada. Takva situacija značajno uvećava ionako ogromne rizike lansiranja i održavanja satelita, jer sada postoji vrlo realna opasnost da se satelit sudari sa ostacima drugih satelita koji nisu više u upotrebi.

Sudari mogu da izazovu lančane reakcije, odnosno niz većih sudara, koji potom ugrožavaju ostale satelite. Čak i materijal od jednog centimetra može da onesposobi ispravan satelit. Udarac ima silinu jedne eksplodirane ručne granate.

Prevelik rizik za osiguravače

To je razlog što se i ono malo osiguravajućih kuća koje su nudile polise za ovakve rizike povlači sa ovog tržišta. Ručard Parker, suosnivač kompanije Assure Space, koja je deo multinacionalne osiguravajuće kuće AmTrust Financial, izjavio je da su tokom proteklih godinu dana – od kada su prestali da osiguravaju satelite u niskoj Zemljinoj orbiti, području gde ima najviše ovih letelica – prodali tek nekoliko polisa koje pokrivaju eventualni sudar sa svemirskim otpadom.

„U bliskoj budućnosti će biti jako teško da se dobije takva vrsta pokrića, jer sve više osiguravača shvata da ovo tržište postaje prevelik rizik za njihovo sopstveno poslovanje“, objašnjava Parker.

Ilon Mask podstiče gužvu

Prema podacima analitičke kuće Seradat, specijalizovane za istraživanja svemirske industrije, oko Zemlje trenutno kruži 8.055 satelita, od kojih 42 nisu aktivna. Većina ovih satelita funkcioniše u niskoj Zemljinoj orbiti, takozvanom LEO području, koje se prostire do 2.000 kilometara iznad Zemlje.

Broj aktivnih satelita porastao je za čak 68 odsto u odnosu na prošlu godinu, i za 200 odsto u poređenju sa periodom od pre pet godina. Dobar deo ovog rasta je pogurao Ilon Mask, vlasnik kompanije SpaceX, koja razvija svoju mrežu satelita Starlink. Ali Mask nije hteo da odgovori na pitanja novinara da li su njegovi sateliti osigurani i kako će na njegovo poslovanje uticati povlačenje osiguravača sa ovog tržišta.

Niko neće da čisti za sobom

Osiguravajuća društva ističu da i druge velike kompanije, uključujući Google, Apple i Amazon, takođe koriste satelite za slanje podataka. To rade i provajderi telekomunikacija, vladine agencije i univerziteti koji se bave istraživanjem svemira.

Stoga pitanje osiguranja satelita obuhvata jako velik broj učesnika i ujedno je deo jednog sve većeg problema – da niko za sobom ne čisti đubre koje proizvodi u svemiru.

Izuzetak su, ali samo donekle, državne svemirske agencije, koje prate satelitski otpad nastao iz njihovih programa i šalju stare satelite sa poslednjim količinama goriva da „umru“ na posebnom mestu, svojevrsnom „orbitalnom groblju“.

Trenutno pola novih satelita osigurano

Kako je saopštio Denis Buske, direktor svemirskog poslovanja u osiguravajućoj kući AXA XL’s, oko polovine novih satelita koji su lansirani u svemir ima neku vrstu osiguranja. Ipak, i on napominje da stručnjaci u ovoj industriji očekuju da će se smanjivati broj polisa, te da se više neće izdavati one koje pokrivaju rizike od sudara sa satelitskim otpadom.

Čarls Veton iz osiguravajućeg društva Global Aerospace potvrdio je ovakva predviđanja, ističući da proračuni koje rade osiguravači na osnovu dostupnih podataka, nedvosmisleno ukazuju da se opasnosti od sudara jako brzo povećavaju.

Masovniji sudari mogući već za tri godine

Iako je, prema podacima analitičke kuće Seradat, samo 11 svemirskih letelica pretrpelo delimičan ili potpuni kvar usled sudara sa svemirskim otpadom u poslednih deset godina, osiguravači predviđaju da bi u LEO prostoru moglo da dođe do mnogo većeg broja nesreća već za tri godine.

Veton ne poriče mogućnost da na „ispražnjeno“ tržište uđu neki novi osiguravači koji će biti spremni da prihvate tako ogroman rizik, koji će svakako pratiti i cene polisa. Ali do tada, dodaje, igrači u industriji svemirskih letelica će morati sami da snose rizik, što će za sobom sigurno povući i bitno drugačije finansijske kalkulacije.

Foto: Pixabay

Чланак Osiguravači se povlače sa tržišta osiguranja satelita се појављује прво на Biznis i Finansije.

Radi se zapravo o nekoj vrsti digitalnog bilborda koji će se nalaziti u Zemljinoj orbiti. Na njemu će kompanije koje pobede u licitacijama, odnosno koje daju više novca od konkurencije, moći da emituju svoje logotipe i druge sadržaje.

Samuel Reid, izvršni direktor i suosnivač Geometrijske energetske korporacije (GEC), pojašnjava šta je cilj ove inovacije u reklamnoj industriji – na taj način će kompanije moći da fotografišu svoju poruku sa našom planetom u pozadini i te fotografije da emituju dole na Zemlji.

Ovaj bilbord nama neće biti vidljiv, a verovatno ni astronautima koji se zapute van orbite, jer je prilično skromnih dimenzija. On će samo služiti kao scenografija za slikanje.

Ipak, glavni akter u ovom projektu, kompanija SpaceX, još uvek nije komentarisao ovo partnerstvo, pa ostaje da vidimo da li će ono stvarno i biti realizovano.

Izvor: NPR

Foto: Pixabay

Чланак Uskoro bi moglo da počne snimanje reklama u svemiru се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ova firma će naime naredne godine započeti sa komercijalnim “svemirskim turizmom” za koji će prodavati po jedno sedište, specijalni paket ili čitave letove.

Možda će joj prodaja karata pomoći da nadomesti skorašnje finansijske gubitke. Naime, Virdžin galaktik je u četvrtak objaivio svoje poslovne rezultate za drugi kvartal 2021. tokom kojeg je izgubio 94 milijarde dolara i zabeležio prihod od samo 571.000, što je dovoljno da pokrije cenu jedne karte na sopstvenom letu.

Izvor: phys.org

Foto: Pixabay

Чланак Početna cena karte za let u svemir 450.000 dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nataša Todorović, naučnica iz Astronomske opservatorije u Beogradu, istaknuti je član međunarodnog tima naučnika koji je otkrio nešto što su svetski mediji okarakterisali kao pravi „nebeski auto-put“.
Otkriće „zvezdane staze“ učinilo je mogućim mnogo brže putovanje kroz Sunčev sistem nego što je to bio slučaj do sada. Mediji, ali i naučna javnost, ocenili su da je u pitanju jedno od najvećih naučnih dostignuća ove godine!
Tim u kojem je bila Nataša, uočio je putanje kojima komete i asteroidi prevaljuju do 100 astronomskih jedinica (razdaljina između Zemlje i Sunca) za manje od 100 godina.

Nebeska auto-strada

Naučnici veruju da bi ova mreža „astero-puteva“ mogla da se iskoristi za drastično ubrzavanje letelica koje putuju u daleke krajeve Sunčevog sistema. Otkriće je omogućilo prikupljanje podataka o milionima orbita u Sunčevom sistem, kao i ukrštanje informacija i proračuna o poklapanjima između orbita nebeskih tela i novootkrivenih ruta.

„Otkrivena je mreža ‘nebeskih autoputeva’ koja pokriva skoro ceo Sunčev sistem. Mi smo obuhvatili oblast koja se prostire od asteroidnog prstena, od 3 astronomske jedinice, na sredini asteroidnog pojasa, a nešto malo pre Jupitera, sve do planete Neptun, na 30 astronomskih jednica. Jedna astronomska jedinica je srednje rastojanje između Zemlje i Sunca. U toj oblasti smo ‘slikali’ haos, ali sa jednom razlikom u odnosu na ranije radove na ovu temu. Umesto da posmatramo ovu oblast za vreme od nekoliko stotina hiljada, ili miliona godina, kolika su obično vremena kada smo u svemiru, mi smo vreme skratili na svega 100 godina”, objašnjava Nataša Todorović.

Prečice kroz svemir

„Isplivala je struktura, lučnih formi koje se nadovezuju jedna na drugu. Pokazalo se da su ove strukture jako efikasne u transportu malih tela – asteroida, kometa, a u budućnosti možda i svemirskih letelica. Ovim putevima se od planete Jupiter do planete Neptun stiže za manje od 10 godina, bez goriva ili bilo kakvog drugog veštačkog pogona. Neke od ovih ruta vode nas direktno na određenu planetu, u smislu da se na njima dešavaju i sudari sa planetama. U radu smo izneli još mnogo statistika o efikasnosti ovih ruta”, kaže naučnica iz Beograrda.

Ona napominje da ovakve stvari nisu bile nepoznate astronomima, i da je koncept ovih takozvanih „svemirskih mnogostrukosti“ uveden još pre oko 20 godina, ali tek je sada otkrivena njihova kosmička rasprostranjenost.

„Rezultat sam dobila radeći na Astronomskoj opservatoriji u Beogradu, pre oko tri, četiri godine. Ali pošto mi je delovao neverovatan, ostavila sam ga na neko vreme. Početkom 2019. godine sam pisala mom kolegi u Americi koji je sada u San Dijegu na Kalifornijskom univerzitetu, Aronu Rozengrinu. Posle određenog perioda neverice, on je krenuo u proveru ovih rezulata, zajedno sa svojim studentom Di Vu, poreklom iz Kine. Rezulate smo proširili, uspeli smo malo bolje da ih razumemo i konačno objavimo u časopisu ‘Sajens Advanses’ krajem novembra ove godine“, priča Todorović.
Vest o neverovatnom otkriću u kojem je učestvovala i srpska naučnica, prenelo je preko 35 medija širom sveta.

Izvor: Espreso

Foto: Pixabay

Чланак Beograđanka otkrila mrežu „auto-puteva“ kroz Sunčev sistem се појављује прво на Biznis i Finansije.