Periskop

8. BUDUĆNOST EKONOMIJE TAJVANA: Dva lovca mjerkaju tigra
Kako god da se okonča „utakmica 21. vijeka“ između SAD i Kine, ceh će po svemu platiti Tajvanci. Blagoslov u vidu globalne dominacije tajvanskih proizvođača u proizvodnji kompjuterskih čipova pretvara se u prokletstvo, gdje u igri nije samo budućnost ekonomije Tajvana već i golo preživljavanje.

10. KAKO PROIZVOĐAČI ORUŽJA DOPRINOSE ODRŽIVOSTI: Zeleni vojnici, CO2 neutralni
Proizvođači oružja više ne proizvode oružje, već razvijaju „inovativna rešenja za sigurnu budućnost u kojoj vredi živeti“, brane demokratiju i obogaćuju prirodu, toliko da obećavaju kako će do 2035. biti ugljenično neutralni. Milioni nevinih žrtava ratnih sukoba sada nezadrživo marširaju ka održivosti, kao deo portfelja društveno i ekološki najosvešćenijih investitora na berzi koji sve više ulažu u proizvodnju oružja.

12. ALBANIJA – STRANI TURISTI I DOMAĆI STANDARD: Imati i nemati
Albanija je napravila ogroman podvig u razvoju turizma. Broj stranih turista je sa 10.000 krajem osamdesetih, porastao na 7,5 miliona prošle godine, dok se ove očekuje rekordnih osam do 10 miliona stranaca. I pored toga, domaći standard pada, što pokazuju i podaci da 60% domaćeg stanovništva ne može da priušti odmor van kuće, 70% građana sa stalnim prihodima jedva izdržava do kraja meseca, a preko petine stanovnika nema dovoljno novca za hranu i odeću.

Biznis

14. IMA LI KO DA GRADI OBJEKTE ZA EXPO: Ima, strane firme i radnici iz uvoza
Tržište rada u Srbiji neće moći da isprati velike projekte koji se najavljuju za narednih nekoliko godina, a posebno krupan zalogaj, uz izgradnju nacionalnog stadiona, biće sajamski, stambeni i komercijalni prostor namenjen specijalizovanoj izložbi EXPO 2027. Ipak, to neće ugroziti projekat, jer se država za poduhvat težak 12 milijardi evra u kojem je investitor, oslanja na strane kompanije i na uvoz radne snage.

16. U DOMAĆEM OVČARSTVU VEĆA TRAŽNJA OD PONUDE: Stranci izvoze ovce iz Srbije
Srbija ima 14 do 15 puta veći udeo u svetskom izvozu ovaca u odnosu na svoj udeo u svetskom stanovništvu. Interesovanje stranih kupaca je mnogo veće od domaće ponude, jer nema dovoljne niti organizovane proizvodnje i plasmana na strana tržišta, pa dolazimo u apsurdne situacije da ovce iz Srbije uglavnom izvoze stranci.

18. KAKO ELEKTRIFIKACIJA U AUTOINDUSTRIJI UTIČE NA CENTRLANU, ISTOČNU I JUGOISTOČNU EVROPU: Na vidiku nove prilike
Prelazak na električna vozila je šansa za zemlje centralne, istočne i jugoistočne Evrope da izađu iz „zamke“ specijalizacije, koja je okrenuta proizvodima niže dodate vrednosti u automobilskoj industriji. To potvrđuje i podatak da je gotovo 20% patenata u ovom regionu u oblasti transporta povezano sa električnim vozilima i punjenjem, što predstavlja veći udeo nego u ostalim delovima Evrope.

Finansije

22. PREDUZEĆA O UČINCIMA JEDNOSTAVNIJEG CARINJENJA: Malo firmi među odabranima
Posle skoro decenije od uvođenja statusa ovlašćenog privrednog subjekta, koji bi kompanijama trebalo da omogući finansijske koristi zahvaljujući jednostavnijem carinskom postupku i skraćenim procedurama, malo firmi je dobilo ovaj sertifikat, a privrednici imaju različita iskustva u praksi. Neki se žale da primene pravila napreduju jako sporo, dok drugi ocenjuju da su im dosadašnja pojednostavljenja umanjila troškove poslovanja.

24. RASPRAVE O BEZGOTOVINSKOM PLAĆANJU U SRBIJI: Ko za koga lobira i ko koga sabotira?
Najnoviji događaji povodom inicijativa da se što više podstakne bezgotovinsko plaćanje u Srbiji, nametnuli su pitanje imaju li nadležni u državi jedinstven stav o tome da li bi trebalo forsirati ovaj vid plaćanja i ulaganja u prateću infrastrukturu, ili je reč o pritisku interesnih grupa koje više brinu o sopstvenoj zaradi nego o dobrobiti društva?

26. POUKE ULAGANJA IZ POSLEDNJE DECENIJE: Kako sprečiti pad imovine u uslovima inflacije?
Kada su nakon dugog perioda nultih kamata deponenti u bankama pomislili da ne može ništa gore da ih snađe, stigla je visoka infacija. Ionako minorne, zarade kumulirane tokom proteklih deset godina zbrisane su jednogodišnjim infacionim porezom. Iako veoma neprijatno iskustvo, teško je reći da li će ono dugoročnije uticati na naše građane da promene preovlađujući obrazac ulaganja.

Temat – Poslovanje u regionu

31. ETI ELEKTROELEMENT, SLOVENIJA: Dobit ulažemo u znanje
Slovenački ETI Elektroelement u Srbiji posluje već skoro dve decenije i razvija tri nezavisna programa elektroopreme za kupce iz javnog i privatnog sektora. Naše tržište ocenjuju kao povoljno jer se grade infrastruktura, fabrike i stanovi. „Da bi ostali konkurentni, matična kompanija svake godine iz prihoda izdvaja četiri odsto sredstava koja se ulažu u tehnološki razvoj, edukaciju i obuku ne samo inženjera, nego celokupne fabrike“, ističe Miodrag Stojković, direktor srpske ćerke firme ETI.

34. RADIN, HRVATSKA: Za poslovanje bez granica
Privrednicima u celom regionu, čije ekonomije imaju prilično sličnosti, bilo bi mnogo lakše da rade kada ne bi postojale granice, uverena je Tanja Bandić, vlasnica hrvatskog preduzeća Radin, koje trguje materijalom za štampu i izvozi polovinu svog asortimana u druge evropske zemlje. Srbija je važno tržište za ovu firmu, jer u Subotici ima štampariju Rotografiku. Obe kompanije su izvoznici, ali su procedure za plasman robe na tržište EU iz Srbije daleko komplikovanije nego iz Hrvatske. Ipak, poslovanje u Srbiji i te kako ima prednosti za ovo hrvatsko preduzeće, zbog blizine istočnoevropskih tržišta.

36. KRISTAL, BOSNA I HERCEGOVINA: Okrenuti smo izvozu
Bosanskohercegovačko preduzeće Kristal proizvodi stakla koja se koriste u građevinarstvu, brodogradnji i uređenju interijera. Svoje proizvode izvozi u EU i SAD, ali najviše u Hrvatsku i Srbiju. Na hrvatskom tržištu prodaje različite vrste stakala, uključujući i brodska, a na našem uglavnom ona koja se koriste u građevinarstvu. Poredeći ova tržišta, izvršna direktorka Kristala Matea Franjić ističe da je po obimu nove gradnje hrvatsko do 2023. bilo ispred srpskog i bosanskohercegovačkog, ali da trenutno Srbija ima veći rast građevinske industrije. To je i glavni razlog što čak 20 odsto ukupnog izvoza ovog preduzeća otpada na našu zemlju.

38. OKOV, CRNA GORA: Za poslovni ambijent u Srbiji – jaka trojka
„U Srbiji bolje funkcioniše administracija, jednostavnija je prijava i odjava radnika, sve ide elektronski. Povoljniji su i propisi o zdravstvenoj zaštiti koji manje opterećuju poslodavce, dok je u Crnoj Gori, u branši kojom se mi bavimo, tržište sređenije jer je gotovo suzbijena siva ekonomija“, kaže Gojko Bajović, većinski vlasnik i direktor kompanije Okov. On je jedan od prvih crnogorskih privrednika koji je 2019. godine otvorio poslovanje u Srbiji nakon što je posle dve i po decenije rada i otvorenih 15 maloprodajnih objekata zaokružio biznis u matičnoj zemlji. „Okov centar“ u Beogradu, na Bežanijskoj kosi, bila je samo prva karika lanca koji je planiran i u kome su već počeli da se nižu skladišni prostor na Novom Beogradu, maloprodajni centar u Čačku, za koji mesec i u Novom Sadu.

40. MAKPROGRES, SEVERNA MAKEDONIJA: Zalažemo se za doslovno otvaranje Otvorenog Balkana
Makprogres proizvodi 15.000 tona prehrambenih proizvoda godišnje, od čega 80 odsto izvozi u skoro 60 zemalja, uključujući i Srbiju gde za godinu dana plasira robu u vrednosti od dva do 2,5 miliona evra. „Nadam se da će nam inicijativa Otvoreni Balkan otvoriti granice – ali doslovno – za slobodan prolazak ljudi, robe i kapitala, kako bi se trgovina odvijala što brže, jeftinije i bila što konkurentnija na tržištu. To bi ojačalo preduzeća u regionu i olakšalo nam da zadržimo mlade u našim zemljama“, smatra Gligor Cvetanov, direktor Makprogresa.

Intervju

42. IVANA BUBANJ, VODIČKINJA HAJKING TURA U ITALIJI: Kako od prirode napraviti svoju kancelariju
„Hajking vodič mora, pre svega, da bude osoba sigurna u sebe, koja odlično poznaje tehnike vođenja grupe u prirodi i ume lepo da prenosi svoja znanja. Veoma je važno da bude prisebna šta god da se desi, bilo da se nekome od turista usred šume raspadnu cipele ili da neko od njih pojede nešto što nije jestivo. Sreća u nesreći je da sam preživela raspad Jugoslavije, ratove i bombardovanje, pa se snalazim i u takvim, vanrednim okolnostima“, kaže za B&F Ivana Bubanj u razgovoru o tome zašto se specijalizovala za vođenje pešačkih tura po Italiji i kakva planirana i neplanirana uzbuđenja donosi ova profesija.

Skener

46. ISPLATIVOST PROIZVODNJE BIOPESTICIDA U SRBIJI: Neotkriveno tržište
Pad izvoza kukuruza iz Srbije nije samo posledica pogoršanja vremenskih prilika i teškoća izazvanih ratom u Ukrajini, već i prisustva alfatoksina u zrnu. Ovo je dugogodišnji problem koji ugrožava bezbednost namirnica na domaćem tržištu, pre svega mesa i mleka, jer kukuruz služi kao hrana za stoku. Umesto hemijskih đubriva, u borbi protiv štetočina i patogena mogu biti efikasni biopesticidi, koji ne predstavljaju rizik po ljudsko zdravlje i životnu sredinu. Ali u Srbiji je registrovano svega nekoliko ovakvih preparata, iako su stručnjaci izračunali da bi njihova proizvodnja bila veoma isplativa.

48. PRIVATNE ŠKOLE U VRTIĆIMA: Podela dece još „od pelena“
Dodatne aktivnosti u predškolskim ustanovama, poput časova engleskog, plesa, muzike, glume, sporta, mesečno koštaju više od iznosa koji se plaća za sam boravak dece u vrtiću, a mališani čiji roditelji nemaju novca za to, odlaze u drugu sobu dok se „plaćeni program“ ne završi. Iako bi se po broju privatnih škola koje nude ovakve programe moglo zaključiti da je to isplativ posao, oni koji ga rade tvrde da se praksa razlikuje od računice na papiru, jer imaju poteškoća da naplate članarine od roditelja.

Nove tehnologije

52. LOGIK, PROIZVOĐAČ SOFTVERA ZA DOMAĆE FIRME: Klijenti od „od trafike do fabrike“
Softverska kompanija Logik iz Niša se tokom prethodne finansijske krize od autsorsinga potpuno preorijentisala na sopstvene proizvode i domaću privredu. Danas ima skoro 4.000 klijenata, a da je to bila dobra strateška odluka pokazala je i najnovija kriza u IT sektoru, koje je pre svega pogodila autsorsing usluge. Kada bi naša zemlja deo tog znanja koje se prodaje u inostranstvu preusmerila na domaće tržište i kada bi firme ovde više investirale u svoju digitalizaciju, to bi se višestruko vratilo celom društvu. „To je poenta, treba strateški razmišljati i omogućiti da domaća industrija raste uz pomoć domaćeg IT znanja“, zalaže se direktor Logika Veljko Radovanović.

Nauka

54. AKADEMSKA ISTRAŽIVANJA I PUTOVANJA: Da li naučnici „truju“ planetu?
Naizgled jednostavno pitanje zašto ljudi putuju, a posebno zašto to često čine naučnici, može da iznedri mnogo kvazinaučnih odgovora, pa čak i da podigne političku prašinu.

Koktel

56. BOBAN STANKOVIĆ, JEDAN OD NAJVEĆIH KOLEKCIONARA KAKTUSA U SRBIJI: Svaka moja biljka je malo umetničko delo
U porodičnoj kući Stankovića u Nišu, kaktusi su doslovno svuda, gde god se okrenete. „Kad god uđem u staklenik, vidim neku promenu, neki novi izdanak, nove bodlje ili neki novi cvet“, priča niški preduzetnik Boban Stanković, koji je uspeo da prikupi 1.500 različitih vrsta kaktusa, među njima i neke jako retke kao što je dugovečna „dedina brada“. Ova vrsta može da nadživi svog vlasnika i raste isključivo u „Dolini staraca“ u Meksiku.

58. KAGOTI, ZAGONETNE PARIJE EVROPE: Prognanici bez porekla
Stanovnici Pirineja duž francusko􀀐španske granice, nazivali su Kagote „Prokleti narod“, iako se oni ni po čemu nisu razlikovali od svojih suseda, od fizičkog izgleda i jezika, do kulture, običaja i religije. Kagoti su u Evropi bili izopšteni i proganjani skoro hiljadu godina, a do danas se pouzdano ne zna ko su, odakle su došli i zašto su bili toliko omrznuti. Njihove potomke je teško pronaći jer se većina asimilovala tokom prošlog veka, a oni koji znaju svoje poreklo, uglavnom to ne ističu jer su jedva dočekali da ne budu „oni drugi“.

Komunikacije

60. MANA KAO REKLAMA I REKLAMA KAO MANA: Groblje sladoleda
Stalno traganje za drugačijim ukusima nosi rizik da jedan deo proizvodnje propadne na masovnom tržištu. Zato su najpopularniji proizvođači sladoleda u SAD, Ben&Jerry’s, pretvorili manu svog posla u reklamu, otvorivši „Groblje sladoleda“ koje poseti oko 350.000 ljudi godišnje. Osnivači ove kompanije izdvojili su se od konkurencije kao preduzetnici kontrakulture, koji se decenijama zalažu za prava „malog“ čoveka, a zbog svojih političkih izjava su završavali i u zatvoru. Sada su svojim stavom o ratu u Ukrajini, suprotnom većinskom mišljenju u SAD, toliko „zapalili“ društvene mreže da analitičari predviđaju kako bi to moglo značajno da potkopa poslovanje firme i neplanirano uveća njeno „Groblje sladoleda“.

Reprint

62. ODBRANA SREDNJEG MENADŽMENTA: Važni, a potcenjeni
Novi poslovni gurui korporativne Amerike, poput Marka Zakerberga i Ilona Maska, tvrde da je srednji menadžment za osrednje i da su to suvišne birokrate u kompaniji. Ali brojna istraživanja potvrđuju da na rezultate koje postižu zaposleni mnogo više utiču njihovi neposredni nadređeni, nego oni na najvišem položaju. Za razliku od izvršnih direktora i radnika koji se često menjaju, srednji menadžeri su ti koji znaju sve o poslovanju firme i obezbeđuju kontinuitet u radu.

Vremeplov

64. SEKSUALNO OBRAZOVANJE JUGOSLOVENSKIH GASTARBAJTERA: Ljubljanska banka vas savetuje
Danas može da zvuči neverovatno da je Jugoslavija organizovala bilateralne sastanke sa zapadnim zemljama u kojima je bilo najviše jugoslovenskih gastarbajtera, da bi se rešavalo pitanje njihovog seksualnog obrazovanja. Ali ovo je bio jako ozbiljan problem, jer je privremeni rad u inostranstvu pratio veliki broj neželjenih trudnoća, koje su neretko završavale tragično. Jugoslovenske vlasti su, između ostalog, pozvale tadašnje najveće banke da finansiraju prigodnu brošuru o kontracepciji. Odazvala se samo Ljubljanska banka, koja je to iskoristila da gastarbajterima reklamira svoju pristupnicu za otvaranje deviznog računa.

Чланак Biznis i finansije 213: Poslovanje u regionu – Privrednici dalekovidiji od političara се појављује прво на Biznis i Finansije.

U njemu se nalaze saveti za preživljavanje ukoliko se desi napad na Tajvan sličan onom na Ukrajinu, poput – kako pronaći sklonište u slučaju bombardovanja, šta za svaki slučaj pripremiti od potrepština i medicinskih sredstava isl.

Priručnik će biti ažuriran s vremena na vreme, navode tajvanski zvaničnici, ukoliko se budu menjale okolnosti.

Ipak, dodaju, za sada ne izgleda da će se Kina odlučiti na ovaj korak, iako već dve godine pojačava pritisak na tu zemlju. Naime, u tom periodu kineski avioni su veoma često nadletali moreuz koji deli Narodnu Republiku Kinu i Tajvan, održavane su velike vojne vežbe, a strani analitičari su tvrdili da su vojne tenzije na toj teritoriji najveće u poslednjih 40 godina.

Kineska vojska se priprema za nešto, smatraju mnogi stručnjaci ali niko još sa sigurnošću ne može da kaže za šta. Tajvanski ministar odbrane Čiu Kuo-čeng tvrdi da će Kina biti sposobna da do 2025. izvede potpunu invaziju na ostrvo. Drugi pak kažu da bi najmnogoljudnija zemlja na svetu već sada mogla i sa svoje teritorije i iz vazduha da nanese ogromnu štetu toj državi.

Da podsetimo, Tajvan sebe smatra suverenom državom, dok Peking na njega gleda kao na otcepljenu provinciju. Ovo “razmimoilaženje” traje još od 1949. godine ali sada se zaoštrava zato što Tajvan ima predsednicu koja više od svog prethodnika insistira na nezavisnosti, ali i zato što SAD šalju signale da bi ovaj put mogle podržavati Tajvan.

Izvor: CNA

Foto: Pixabay

Чланак Tajvan tiho priprema građane kako da se snađu u slučaju rata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istakla je da je to ostrvo „neotuđivi deo Kine“.

„Princip jedne Kine priznata je norma međunarodnih odnosa i opšti konsenzus međunarodne zajednice“, izjavio je novinarima portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđen, a prenosi japanska agencija Kjodo.
Kina se „odlučno protivi pristupanju Tajvana bilo kakvim zvaničnim sporazumima i organizacijama“, dodao je portparol, samo dan nakon što je Tajvan podneo zahtev za pridruživanje trgovinskom paktu, iz kojeg su se SAD povukle u januaru 2017. godine.

Peking je prošle nedelje aplicirao za članstvo u TPP-u, formalno poznatom kao Sveobuhvatni i progresivni sporazum o transpacifičkom partnerstvu, u očiglednom nastojanju da poveća svoj ekonomski uticaj u regionu, ocenjuje Kjodo.

Podsetimo, ranije u toku dana zvaničnici tajvanske vlade saopštili su da je Tajvan aplicirao za pridruživanje 11-članoj pacifičkoj trgovinskoj grupi, što bi, kako ocenjuje agencija AP, moglo da izazove potencijalni sukob sa rivalskim Pekingom oko statusa tog ostrva.

„Molba Tajvana za pridruživanje Sveobuhvatnom i progresivnom sporazumu o transpacifičkom partnerstvu (CPTPP) mogla bi biti osujećena ako Kina, koja se prijavila prošle nedelje, bude primljena prva“, izjavio je Džon Deng, tajvanski ministar bez portfelja.

Kina tvrdi da polaže pravo na Tajvan kao deo svoje teritoriji

CPTPP, koji je stupio na snagu 2018. godine, obuhvata sporazume o pristupu tržištu, kretanju radne snage i državnim nabavkama. Ostale potpisnice tog sporazuma su Australija, Kanada, Japan, Meksiko, Singapur i Novi Zeland.

Kina tvrdi da polaže pravo na Tajvan kao deo svoje teritorije, i da vlada Tajvana nema pravo da vodi spoljne odnose.

„Kina je ometala prilike Tajvana na međunarodnoj sceni. Ako se Kina pridruži pre Tajvana, to će ugroziti prijavu Tajvana“, rekao je Deng na konferenciji za novinare.

CPTPP je zapravo bilo transpacifičko partnerstvo, odnosno grupa koju je promovisao tadašnji američki predsednik Barak Obama. Njegov naslednik Donald Tramp povukao se 2017. godine iz tog partnerstva, a aktuelni predsednik Džo Bajden se nije ponovo pridružio.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Kina se protivi da se Tajvan pridruži Transpacifičkom sporazumu o slobodnoj trgovini (TPP) се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ipak, i sa tim uvezenim slučajevima ova ostrvska zemlja može se smatrati najuspešnijom na svetu u borbi protiv zaraze. Tajvan inače ima 23 miliona stanovnika a do sada je zabeležio ukupno 550 zaraženih, od čega sedam smrtnih slučajeva.

Stručnjaci kažu da uspeh ove zemlje u borbi protiv pandemije leži u ranom zatvaranju granica i strogim pravilima koja su zaista i poštovana. Tajvan je sprovodio detaljno praćenje zaraženih i njihovih kontakata, stroge karantinske mere, i obavezno nošenje maski.

Kako se sačuvati od korona virusa?

Svi koji su u ovoj zemlji bili pozitivni na prisustvo virusa morali su da budu u karantinu dve nedelje, a država im je omogućila dostavu hrane i drugih potrepština na kućnu adresu, pa čak i vezu sa nekim sa kim mogu da popričaju ako su usamljeni. Takođe je uvela i ogromne kazne za kršenje karantina, do 35.000 dolara.

One koji su bili u kontaktu sa zaraženima država bi otkrivala preko podataka o kretanju sa njihovih telefona, i obavezala bi ih na karantin, čak i ako su bili negativni na PCR testiranju. Do sada je 340.000 ljudi bilo u karantinu, od čega je isti prekršilo samo 1.000. Dakle, manje od 0,3 odsto. O ovoj meri je Čen Čien-en, bivši potpredsednik zemlje i epidemiolog, rekao: „Žrtvovali smo 14 dana života 340.000 ljudi u zamenu za normalan život 23 miliona ljudi“.

Osim svega navedenog, Tajvan je još na početku pandemije uvezao ogromne zalihe maski ali i pojačao proizvodnju svojih, kako bi izbegao nestašice u situaciji kada obavezuje svoje građane da ih stalno nose.

U Evropi i SAD raste broj protivnika nošenja maski i bilo kakvih karantinskih mera, te je njihovo nametanje postalo veliki izazov za tamošnje vlade. Tajvan je međutim imao veoma loša iskustva sa SARS-om od kojeg je umrlo 73 osobe, pa je narod na teži način naučio da sluša stručnjake i poštuje mere prevencije.

Da sve ove mere itekako imaju smisla videće se i na ekonomskom planu. Očekuje se da BDP ostrvske države ove godine poraste za 1,56 odsto.

Izvor: Tajm, Abc news

Foto: Niccolino, Pixabay

Чланак Tajvan već 200 dana bez lokalne transmisije korona virusa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pomenuti sistem nadzora kolokvijalno se naziva “digitalna ograda”. Njime se prati kretanje osoba koje su potencijalni prenosnici virusa. Čim one odu malo dalje od svog doma šalju im se poruke i pozivi. A oni koji se o njih ogluše, kažnjavaju se u novčanom iznosu koji može ići čak i do 33.000 dolara.

Ova zemlja je na sistemu za praćenje počela da radi u januaru, čim su se pojavili podaci o prvim zaraženima. Prvobitno je razmatrala nošenje narukvica za praćenje, ali je odustala od te ideje, jer je “previše invazivna”. Potom se preorijentisala na telefone.

Da ova inicijativa ima nekog efekta pokazuju i brojke. Tajvan ima sličan broj stanovnika kao Australija, ali beleži samo 322 zaražene osobe, za razliku od Australije sa svojih 4.800 zaraženih.

Međutim, treba imati u vidu i da su građani Tajvana veoma okrenuti tehnologiji, i da je rado koriste. Tako su već u februaru oni sami napravili mapu apoteka i prodavica snabdevenih maskama i lekovima. Ona je bila stalno ažurirana, te su uživo mogli pratiti gde ima kojih potrepština.

Чланак Tajvan preko mobilnih telefona prati ko krši karantin се појављује прво на Biznis i Finansije.