To znači da bi neka od 900 kompanija i organizacija u SAD koje imaju zaštićeno slovo X ubuduće mogla tužiti bivši Tviter, rekao je advokat Džoš Gerben medijima. Ovde se naime radi o zaštiti žiga, odnosno naziva brenda, logotipa, pa čak i slogana koje javnost vezuje za određene kompanije.

Drugim rečima, ukoliko neka kompanija proceni da će Maskovo X izazvati konfuziju među korisnicima ili kupcima njenih usluga i proizvoda, imala bi pravo da tuži njegovu kompaniju.

Primera radi, Majkrosoft je 2003. zaštitio slovo X zbog svog sistema za video igrice pod imenom Xbox. Kompanija Meta, inače vlasnica Fejsbuka ali i Tredsa, novog konkurenta Tviteru, pre četiri godine zaštitila je pomenuto slovo za oblast svojih softvera i društvenih medija. Međutim, one se još uvek nisu oglašavale po pitanju potencijalne tužbe protiv Maskovog rebrendiranja.

No, i ako ne bude pravnih posledica po ekscentričnog milijardera, promena imena može dovesti do ekonomskih. Naime, Tviter bi tako mogao izgubiti svoju prepoznatljivost. Naziv ove društvene mreže ušao je u upotrebu širom sveta, od njega su čak pravljeni i glagoli poput “tvitovati”. Marketinški stručnjaci kažu da se to ne postiže lako – potrebno je da prođe neko vreme i da ljudi osete pripadnost društvenoj mreži da bi to činili. Dodatni problem je što će ljudi koji guglaju Tviter sada imati problem da ga pronađu pod novim imenom pošto više kompanija ima ovo slovo u svom nazivu, te će možda i odustajati od pretrage.

Foto: Rubaitul Azad, Unsplash

Чланак Tviter bi zbog novog imena mogao snositi pravne posledice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Opomene su im stigle elektronskom poštom od firme LimundoGrad koja je vlasnik platforme za onlajn trgovinu Limundo. U njima se navodi da su ovom sajtu dužni određeni iznos i da će ova kompanija, ukoliko ga ne plate, pokrenuti izvršno-sudski postupak radi prinudne naplate. Kod većine onih koji su objavili fotografiju opomene taj iznos se kreće između 20 i 70 dinara, mada se u medijima može pročitati da ima i dugovanja koja se mere hiljadama dinara.

Zbog negodovanja javnosti, Limundo se oglasio na svom fejsbuk nalogu pojasnivši da su u pitanju dugovanja nastala iz korišćenja portala Limundo.com i Kupindo.com, iz provizija za uspešno završene aukcije, prodaju, promotivne opcije i slično, po aktuelnom cenovniku na dan nastanka zaduženja. U pitanju su, kažu oni, potraživanja dugovanja bez obračunatih zateznih kamata.

Telegraf prenosi da su se nezadovoljni građani javljali i Udruženju potrošača Efektiva koje navodi da na mejl dopis, upućen građanima, nije moguće odgovoriti.

„Proverom na sajtu NBS, utvrđeno je da je račun za uplatu dugovanja stvaran i pripada ovoj firmi, što znači da se ne radi o lažnom predstavljanju. Na internetu smo pronašli mejl kontakt ove firme spajalica@limundo.com, na koji smo uputili pitanje o osnovanosti ovakvog načina obraćanja građanima, potraživanja, vremenu nastanka, kao i pitanje zašto do sada nisu preduzimali ništa, s obzirom na to da su neka potraživanja stara po 7-8 godina“, navodi Efektiva, čiji pravnici smatraju da bi ovakva potraživanja trebalo da zastarevaju posle tri godine.

Foto: Pixabay

Чланак Zašto Limundo preti tužbama? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Preležali ste koronu i imate pozitivan antigenski test iz privatne laboratorije da to i dokažete. Taj dokaz vam, međutim, država ne priznaje i u vaš digitalni zeleni sertifikat ne upisuje testove privatnih laboratorija. Na pitanje zašto, ministar zdravlja odgovara – zbog mogućih zloupotreba.

„Nastavićemo da insistiramo na bezbednosti odnosno da smanjimo prostor da može da dođe do zloupotreba. Već vidimo šta se dešava u nekim zemljama, a možda i kod nas, a da još nismo otrkrili, da dolazi do nekih falsifikata ili slično, jer ljudi će se služiti… I onda ćemo obesmisliti sve ono što radimo sada i za šta se borimo“, kaže Lončar.

Dok ministar tvrdi da se bori protiv zloupotreba, vaša borba da dokažete da ste preležali kovid se nastavlja, čak i u slučajevima kada ste lečeni u državnoj kovid bolnici, sa pozitivnim testom samo iz privatne laboratorije. Država traži dodatni dokaz – test na antitela, ali opet, ne iz bilo koje laboratorije.

„Samo INEP ispunjava uslove da da adekvatan sertifikat sa brojem antitela“, poručuje Lončar.

Da li to znači da su testovi privatnih laboratorija nerelevantni?

„Za antitela su nerelevantni, ali postoje laboratorije koje imaju dozvolu za antigenskle testove“, odgovara Lončar.

On je dodao da privatne laboratorije nisu ispunile uslove Ministarstva zdravlja.

Ali uprkos dozvolama, ni ti antigenski testovi privatnih laboratorija ne ulaze u digitalni zeleni sertifikat. Dakle, morate u INEP, po test na antitela, koji košta 2.000 dinara, kako biste u zelenom sertifikatu imali potvrdu o preležanoj bolesti.

Ministar zdravlja nudi jednostavniju i jeftiniju opciju.

„Ne treba da gledaju da nađu način da dođu do tih propusnica ili nečega kad to jednostavnije i mnogo bolje mogu da urade da se samo vakcinišu“, navodi ministar zdravlja.

„Čak sam se i ja vakcinisao zahvaljujući Vladi Srbije. Ministar Lončar, još jednom, hvala vam“, poručuje ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri.

Američki ambasador zahvalio je na vakcini, ministar zdravlja na američkoj pomoći. Sjedinjene Države doniraće Srbiji dodatnih 3.700.000 dolara za borbu portiv koronavirusa, čime će ukupna američka pomoć od početka pandemije preći devet miliona dolara.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Privatne laboratorije nemaju dozvolu za proveru antitela се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Udruženje banaka Srbije p.u. obaveštava javnost da banke pozivaju građane koji su ih tužili do 17. 9.2021. godine, po osnovima na koje se odnose gore navedeni stavovi Vrhovnog kasacionog suda, da se odreknu podnetih tužbenih zahteva najkasnije do 31.12.2021. godine“, kaže se u saopštenju UBS-a.

Kako se dodaje, u tim slučajevima banka će se odreći prava na naplatu svojih troškova od njih i predložiće sudu, ili će se saglasiti sa već iznetim predlogom, da u pogledu troškova spora dosudi da svaka strana snosi svoje troškove.

Da podsetimo, Vrhovni kasacioni sud zauzeo je stav da je dozvoljena odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da plati banci premiju osiguranja kod NKOSK.

Takođe se postavlja pitanje šta će biti sa 170.000 tužbi srpskih građana. Naime, u sudovima je trenutno oko 170.000 tužbi klijenata protiv banaka zbog naplate troškova kredita. Doneto je nekoliko hiljada konačnih presuda. Stav Kasacionog suda, koji se pojavio nedavno u javnosti, izazvao je nedoumice, pa i žučne reakcije.

Чланак Udruženje banaka Srbije oglasilo se saopštenjem: Odustanite na vreme се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pravni stav Vrhovnog kasacionog suda (VKS) iz 2018. godine, prema kojem su se sudovi upravljali po tom pitanju, sada je – dopunjen, pa se precizno navodi da banke imaju pravo da naplaćuju i jedan i drugi trošak. Ovo je izazvalo veliki odjek kako u stručnoj javnosti, tako i među dužnicima čiji su sudski procesi još u toku. Strahuju i oni koji su već „dobili“ banke na sudu, da im ne bi tražili da tako dobijeni novac sada – vrate.

Koliko tačno ima sudskih postupaka koji se vode protiv banaka zbog naplate provizija prilikom odobravanja kredita, kao i naplate premija osiguranja stambenih zajmova kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita niko tačno nije izbrojao. Prema navodima koje su same banke obelodanjivale, krajem 2019. bilo je oko 30.000 ovakvih tužbi, a krajem prošle već oko 135.000. U junu je rečeno da je ovaj broj već dostigao 170.000.

Izazvana pometnja u javnosti

Dopuna Pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda, usvojena 16. a obelodanjena 17. septembra izazvala je pometnju u javnosti.

Advokatska komora Srbije zatražila je hitan sastanak sa predsednicom Vrhovnog kasacionog suda, advokati se već spontano organizuju najavljujući proteste, udruženje za zaštitu bankarskih klijenata Efektiva ističe da je ovo nije dopuna, već potpuno suprotan stav VKS u odnosu na onaj iz 2018, dok dužnici, a najviše oni u sporu sa bankom, najviše i strahuju – koliko će ih koštati gubitak spora čiji je ishod, koliko juče – bio na njihovoj strani.

Postavlja se pitanje i da li dužnici koji su već tužili banke i dobili spor treba da strahuju da će morati bankama da vraćaju novac – s kamatom.

Tu, prema rečima advokata Jelene Pavlović, postoje dve situacije.

“Dužnici koji su dobili spor, a banka potom uložila reviziju kod Vrhovnog kasacionog suda koja je odbijena su – zaštićeni i banka tu ne može ništa da potražuje”, objašnjava Pavlović za portal N1.

Kod dužnika koji su uspeli u sporu, a gde je banka uložila reviziju kod VKS koja je još u toku postoji delimični rizik, ali kako smatra naša sagovornica, veliko je pitanje kako će se Vrhovni kasacioni sud postaviti prema tim revizijama.

„One ne ispunjavaju uslov za redovnu reviziju, gde je potrebno da vrednost spora bude 40.000 evra i više, a takođe su vrlo sporne za ujednačavanje sudske prakse po novom pravnom stavu. Jer, dosadašnja praksa, u poslednje tri godine, uvek je bila u korist klijenata“, ukazuje Jelena Pavlović.

Šta je cilj

Cilj ove dopune stava VKS iz 2018. godine je, smatra Pavlović – da se suzi broj onih koji bi mogli da podnose tužbe.

„Ovakva dopuna stava VKS izazvaće novu neujednačenost u sudskoj praksi, a VKS treba upravo da se bavi ujednačavanjem prakse i ne bi trebalo da menja stav, jer tako podriva pravnu sigurnost“, navodi Pavlović.

Ona kaže da ne smatra da će se na ovaj način „ozakoniti troškovi“ koje naplaćuju banke, jer, kako ističe – postoji mnogo razloga zbog kojih su oni sporni.

„Ne postoji nijedno jedino opravdanje da banke imaju dve kamate – nominalnu i efektivnu. Suština je, kao što je to predviđeno Zakonom o obligacionim odnosima, da dužnik zna tačno koliko plaća i da li mu ta cena odgovara. A ne da svako bude stručnjak da tumači kamate. Banke mogu i treba da pređu na jasna iskazivanja koliko košta ta njihova usluga bez dodatnih troškova“, navodi Pavlović, dodajući da očekuje da nastane velika „raznolikost“ u sudskim odlukama.

Koliko košta izgubljena parnica

Iako je donošenje dopune pravnog stava VKS izazvalo pometnju u javnosti, sagovornica portala N1 ukazuje da se deo u vezi sa pravom banke na naplatu premije osiguranja kod NKOSK odnosi samo na novije kredite, i ugovore sklopljene u nekoliko poslednjih godina kada su banke obavezane da klijentima daju i nacrt ugovora sa preciznim informacijama o kreditu, što je jasno navedeno u stavu VKS.

„Na kraju, u najtežu situaciju su stavljene desetine hiljada korisnika kredita koji su sada u sporu i kojima je preko noći stvorena velika nesigurnost u ishod postupka, jer će svako od njih u slučaju gubika spora morati da plati sve troškove parničnog postupka, oko 50.000 dinara, a tužbe su podneli upravo zbog potpuno jasne i ujednačene prakse sudova, kao i pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda iz 2018.godine. Stoga je ovakva dopuna pravnog stava povodom troškova obrade kredita izazvala veliko nezadovoljstvo građana i pitanje je kako će se dalje ovaj problem rešavati“, precizira Jelena Pavlović.

Traže hitan sastanak

Predsednik Advokatske komore Srbije Viktor Gostiljac zatražio je sastanak sa predsednicom Vrhovnog kasacionog suda Jasminom Vasović.

„Objavljeni stavovi izavali su veliko nezadovoljstvo u advokaturi i široj javnosti pogotovu zbog dosadašnjih pokušaja da se u pravni sistem Republike Srbije uvedu rešenja kojima se utiče na konkretne sudske postupke. Smatramo da novonastala situacija zahteva da se hitno sastanemo kako bih Vam izneo stavove advokature po ovom pitanju i kako bismo sprečili nesagledive posledice koje mogu nastati u funkcionisanju pravosuđa i pravnog Sistema u Republici Srbiji“, navodi se u pismu koje je predsednik Advokatske komore Srbije Viktor Gostiljac uputio predsednici VKS.

Tražićemo da se taj novi stav VKS stavi van snage

Adokat Emilija Petrović za portal N1 kaže da će se advokati u ponedeljak u podne okupiti ispred zgrade Vrhovnog kasacionog suda.

„Tražićemo da se taj novi stav VKS stavi van snage. Ne možete tri godine da zauzimate jedan stav, a posle tri da pravite dopunu koja koriguje taj prvobitni stav u drugom pravcu“, ističe Emilija Petrović.

Ona podseća da je VKS 2018. zauzeo jedan stav po pitanju troškova obrada kredita i drugih naknada koje su korisnici kredita bili obavezni da plaćaju bankama i po tom stavu sudovi su do sada donosili odluke da su sve te naknade bile nezakonite.

„Međutim, juče je VKS verovatno pod pritiskom bankarskog lobija zauzeo potpuno drugačiji stav iz koga proizilazi da su te naknade koje su banke naplaćivale – zakonite. Time nas dovodi u potpunu pravnu nesigurnost. Postavlja se pitanje vladavine prava i šta građani mogu da očekuju od našeg pravosuđa i šta advokati mogu da očekuju“, navodi Petrović.

Advokati, kako kaže, jedino mogu da se usprotive svemu tome.

Efektiva: Ako je i bilo pravne sigurnosti sad je nema

“Ovo je skandal, sada mogu da se ukinu pravni fakulteti i raspuste sudovi, jer šta će nam pravo i advokatura ako postoji sudska praksa koju Vrhovni kasacioni sud sutra može da okrene onako kako mu neko naruči”, ogorčen je Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja bankarskih klijenata Efektiva.

On podseća da i sami bankari navode da je, posle stava VKS iz 2018. godine rapidno porastao broj tužbi.

“Vrhovni kasacioni sud prvo je svojim stavom navukao ljude da tuže banke, a sada im pravi štetu. Ovim je ubijena pravna sigurnost u Srbiji”, poručio je Gavrilović.

Kako sad bilo ko, pita Gavrilović, da tuži nekoga za bilo šta i ode sa poverenjem kod advokata, kad se preko noći sve okrene.

“VKS u stavu iz 2018. prvo navodi da banka mora da kaže šta čini strukturu troškova kredita, a sad kaže da – ne mora. Da li se nešto promenilo u zakonima u međuvremenu, pa da sud za istu stvar prvo kaže jedno, pa onda drugo? Kako da znamo da sutra neće biti nešto treće? Ovim je ubijena pravna sigurnost u zemlji. Ako smo je i imali do ovog trenutka. Jer, od ovog je nemamo”, naveo je Gavrilović.

On je podsetio da je pre svega nekoliko dana u jednom slučaju Privredni apelacioni sud presudio u korist banke.

„…Da bi potom VKS rekao – ne, i presudio u korist dužnika. I šta sad“, pita Gavrilović.

Šta je pisalo u prethodnom pravnom stavu VKS

U maju 2018. godine Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda usvojilo je Pravni stav o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita.

U njemu se tačno navodi sledeće:

“Banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita.

Troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope“.

Od tada, pravni stav VKS različito tumače s jedne strane bankari, a druge dužnici i njihova udruženja. Sudska praksa je, videli smo, u najvećem broju slučajeva bila na strani upravo – dužnika.

Jedna od polemika tim povodom vođena je početkom jula i u studiju N1.

Dopuna starog stava Vrhovnog kasacionog suda

Dok je Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, tvrdio da banke imaju pravo na naplatu naknada za obradu kredita, Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja bankarskih klijenata Efektiva tvrdio je suprotno ističući da banke klijentima mogu da zaračunaju ovu proviziju samo ako tačno navedu – na koje konkretne troškove se odnosi.

Vasić je, čitajući ovaj stav VKS iz 2018. istakao da je jasno da banka ima pravo na naknadu troškova i da se to vidi kroz procenat obračuna efektivne kamatne stope.

„Banka nema pravo naplate troškova obrade kredita ako dužnik nije upoznat sa strukturom tih troškova“, poručio je tada Dejan Gavrilović iz Efektive.

Da će tužbe protiv banaka biti „na dnevnom redu“ ove godine bilo je jasno još u aprilu kada je na to ukazao i Međunarodni monetarni fond posle sastanka u Beogradu.

„Pronalaženje brzog rešenja za sve veći broj sudskih postupaka protiv banaka u kojima se osporava zakonitost naknada za obradu kredita i za osiguranje stambenih kredita ojačalo bi finansijski sektor i poboljšalo poslovnu klimu“ kratko je tada poručila misija MMF u svom saopštenju.

Potom se prvo pokušalo da se kroz promene Zakona o parničnom postupku reši problem sve većeg broja tužbi građana protiv banaka zbog nezakonite naplate provizija prilikom odobravanja kredita, kao i premija osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.

Pa se odustalo.

Ubrzo potom, kao što je portal N1 već pisao, skupštini su podneti predlozi za autentično tumačenje tri zakona, od kojih je najstariji u primeni gotovo 50 godina, čime bi se bankama omogućilo da čak i od klijenata koji su ih „dobili na sudu“ – potražuju svoj novac nazad. Posle pobune dela javnosti, ali i najave obustave rada advokatskih komora i od toga se – odustalo.

U petak je osvanula dopuna starog stava Vrhovnog kasacionog suda.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Pometnja zbog stava Vrhovnog suda o provizijama banaka:Ko na kraju dobija, a ko gubi се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Pokrajina Šlezvig-Holštajn je u februaru objavila kriterijume za priznanje oboljenja od korone kao povreda na radu”, podseća DGB.
U pokrajini Tiringiji, kako ističe DGB, još nijedan slučaj infekcije koronom nije priznat kao povreda na radu.

DGB pretpostavlja da je to zato što je kod infekcija virusom korona teško potvrditi trenutak zaraze.

Međutim, već se gomilaju tužbe državnih službenika čiji je zahtev za priznanje infekcije kao povreda na radu odbijen.

Izvor: Bankar.me

Foto: Pixabay

Чланак Javni službenici zatražili da se korona infekcija prizna kao povreda na radu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, pojedini klijenti kažu da su u svojim bankama odbijeni za pozajmice, iako ispunjavaju sve uslove da dobiju kredit, ali i dozvoljeni minus, čekove… Smatraju da su stavljeni na osvetničke „crne liste“.

U Narodnoj banci Srbije kažu da se podaci o sporovima koje su klijenti pokrenuli protiv banka ne razmenjuju preko Kreditnog biroa. Ipak, jednako kao i u Udruženju banaka Srbije, poručuju da je svaka finansijska ustanova u skladu sa Zakonom o bankama slobodna u izboru klijenata i odluke da odobri pozajmicu ili ne, štiteći svoje finanasijske interese.

Advokat Marko Rajaković koji zastupa oko 1.500 ljudi pred sudovima protiv banaka zbog naplate obrade kredita, kaže da svakodnevno dobija pritužbe ljudi na banke koje se svete zbog tužbi.

– To što sada rade banke je ponovo protivzakonito – smatra Rajaković.

– Svi koji ispunjavaju uslove za kredit, dozvoljeni minus, ili drugu uslugu i ako to potvrdi Kreditni biro, moraju i da dobiju. Iako im to ne daju napismeno, bankari im nezvanično objasne da su odbijeni jer su tužili banku.

Odbijen zbog tužbe

Čačanin Rade Zoćović je bio pri kraju procesa za dobijanje kredita, kada su ga na kraju odbili i otvoreno rekli da je to stav menadžmenta banke zbog ranije tužbe.

– Prvo su mi rekli da nije problem da dobijem kredit, uzeli su mi novac za Kreditni biro i kazali da će mi sutradan javiti kada mogu da dođem da završimo svu dokumentaciju – kaže naš sagovoronik.

– Bio sam zato šokiran pošto su me pozvali da, ipak, ne mogu da dobijem kredit, jer sam tužio banku. Morao sam da promenim banku i da u drugoj ustanovi podignem zajam.

Udruženje banaka Srbije tvrdi da ne postoji jedinstven stav banaka o tome kome će odobriti kredit, niti pojedinačne banke razmenjuju podatke o klijentima koji vode sporove protiv banaka. Podvlače da se uvek radi o individualnoj odluci banke za pojedinog klijenta.

– Odluka o odobravanju kredita jeste u nadležnosti svake pojedinačne banke – kažu u UBS.

– Ta odluka se zasniva na njenoj poslovnoj politici, kao i na proceni rizika, i podacima o ažurnosti odnosno urednosti podnosioca zahteva za kredit. Ugovorni odnos banke i klijenta stvar je uzajamnog poverenja.

Pravni rizik

Zakonom o bankama i drugim propisima definisani su brojni rizici kojima je banka izložena u svom poslovanju, među kojima je i pravni rizik, i propisane obaveze – kažu u NBS.

– Svim propisima je zajednički cilj da obezbede finansijsko zdravlje banke. Sasvim je razumljivo da banka prilikom uspostavljanja novog ugovornog odnosa s klijentom sa kojim je u sporu, a na osnovu podataka koje poseduje, procenjuje pravni rizik kojem će biti izložena u slučaju uspostavljanja tog odnosa. Takvu procenu banka može da vrši samo na osnovu podataka o tom klijentu koje je prikupila u skladu sa zakonom.

Iz Narodne banke Srbije potvrđuju da banke trenutno razmenjuju samo podatke o kreditnoj istoriji svojih klijenata u okviru Kreditnog biroa – elektronske baze koja je uspostavljena ugovorom između banaka u okviru Udruženja banaka Srbije.

– U toj bazi se može videti podatak da je banka tužila klijenta radi naplate određenog potraživanja, ali ne postoji zakonski niti bilo koji drugi osnov za razmenu podataka između banaka o klijentima koji su tužili banke – kažu u NBS.

– S druge strane, banka je akcionarsko društvo čiji je cilj sticanje dobiti u korist svojih akcionara. Pritom, dok su u slučaju drugih privrednih subjekata riziku poslovanja izloženi samo njihovi vlasnici, banka pozajmljuje ne samo svoja sredstva već i sredstva koja prikuplja iz depozita. Zato se za banke, za razliku od drugih privrednih društava, propisuju dodatni, stroži zahtevi i posebna ograničenja u poslovanju.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Da li banke prave „crne liste“ za svoje klijente се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ogroman broj tužbi zbog bankarskih naknada, odnosno troškova za obradu kredita je maltene blokirao rad sudova. Sudije građanskih odeljenja imaju, zbog ovih tužbi, čak i do hiljadu predmeta po sudiji, a sudije krivičnih odeljenja prosečno nešto manje od sto predmeta po sudiji, pa se čak razmišlja i o zakonskim izmenama kako bi se rasteretili sudovi u Beogradu.

Da bismo lakše objasnili nesporazume koji nastaju oko bankarske naknade, odnosno troška za obradu kredita, pokušajmo da ovu problematiku predstavimo na pojednostavljen način kroz neku drugu delatnost, na primer prodaju kroasana.

Zamislite da ste tokom boravka u Parizu sklopili odličan posao za uvoz kroasana u Srbiju. Otvarate pekaru u Beogradu i krećete s prodajom. Sve ide kako treba i poslujete u skladu sa svim domaćim propisima. Uprkos tome, jednog dana stiže vam tužba koju je podneo jedan od vaših kupaca. On traži povraćaj dela novca, jer niste jasno iskazali koliko u ukupnoj ceni proizvoda učestvuju troškovi kvasca, a koliko džema kojim je napunjen kroasan.

U početku se ne uzrujavate mnogo zbog podnete tužbe, jer verujete da je ovakvo ponašanje mušterije zloupotreba potrošačkih prava. Ali onda stiže „objašnjenje“ Ministarstva trgovine u kome se kaže kako ne morate da iskazujete cenu svih sastojaka u kroasanu, ali da biste možda i mogli. Sada već počinjete ozbiljno da se brinete, ali se uzdate u pravosuđe.

Međutim, najviša sudska instanca u državi daje tumačenje da tužba koju ste dobili ima osnova u nekim slučajevima. Samo nije baš najjasnije u kojim. Posle ovakvih stavova nadležnih, kreću sa tužbama za povraćaj dela novca svi vaši kupci, ali i kupci svih ostalih prodavaca kroasana. Sudovi su zatrpani, a vi se pitate da li imate noćnu moru i sanjate Kafku, ili se to stvarno događa?

Pređimo sa kroasana na kredite.

Banke pri odobravanju kredita obračunavaju nominalnu kamatnu stopu, kao i druge elemente ukupne cene koštanja kredita. U te druge elemente ulazi i naknada, odnosno trošak obrade kredita. Ukupna cena koštanja kredita naziva se efektivna kamatna stopa. Sve pomenuto (nominalna i efektivna kamatna stopa, naknada, odnosno trošak obrade kredita) čini sastavni deo ugovora o kreditu.

Ako bismo se vratili na kroasane, kredit bi bio kroasan, nominalna kamatna stopa kvasac, a naknada za obradu kredita džem. Cena kroasana istaknuta u vitrini je efektivna kamatna stopa.

Naknada i trošak nisu isto

Pitate se, naravno, koji su onda osnovi tužbenih zahteva sa početka teksta? Zdrav razum kaže da ne bi trebalo da ima osnova, ali pravo u privredama kojima tržišni principi nisu jača strana često nije u korelaciji sa zdravim razumom.

Tužioci banaka ističu vrlo kreativne razloge za ništavost odredbe ugovora o kreditu koji predviđa plaćanje naknade, odnosno troška, za obradu kredita. Dva su glavna:

1. suprotnost sa Zakonom o obligacionim odnosima koji propisuje da korisnik za kredit plaća ugovorenu kamatu;
2. element naknade, odnosno troška, za obradu kredita ne opravdava stvarne troškove koje je banka imala prilikom odobrenja predmetnog kredita.

Prvi od dva najčešća osnova već smo objasnili. Korisnik kredita banci plaća ukupnu cenu koštanja kredita izraženu u efektivnoj kamatnoj stopi. Dakle, korisnik plaća ugovorenu kamatu. To što efektivnu kamatnu stopu čine različiti elementi (nominalna kamatna stopa, naknada za obradu, itd.) predviđeno je brojnim pozitivnim propisima u Srbiji i nije protivno članu 1065 Zakona o obligacionim odnosima.

Drugi osnov je nešto interesantniji. Banke na našem tržištu su isti element ugovora o kreditu različito nazivale – jedne kao naknadu a druge kao trošak obrade kredita. Ova terminološka razlika ima značajne posledice.

Naknada je plaćanje, najčešće u nоvcu, za izvršen rad, uslugu ili činidbu. U pitanju je termin izuzetnо rasprоstranjen u našem pravu.

Trоšak je utrоšak ili iskоrišćavanje resursa prilikоm оbavljanja оdređenоg pоsla. Mоže se definisati i kaо nоvčana pоtrоšnja sredstava u prоcesu rada, a dо kоje dоlazi usled stvaranja nоve vrednоsti. Trоškоvi mоgu biti različiti: radna snaga, materijal, kamata, zakup, reklame, i mnоgi drugi.

U računоvоdstvenоm smislu naknada je prihоd, trоšak je rashоd.

Očigledno je da se između naknade i troška ne može staviti znak jednakоsti. Naime, kada se gоvоri о trоšku banke, pоdrazumeva se umanjenje njene imоvine. Кada se gоvоri о naknadi banke, u pitanju je uvećanje njene imоvine.

Sa aspekta klijenta, i trоšak i naknada banke za njega su umanjenje imоvine. Ipak, u slučaju trоška reč je о pоdnetоm rashоdu banke kоji se prevaljuje na klijenta sa ciljem da banka оstane u neutralnоj pоziciji nakоn plaćanja (nadоknade) istоg оd strane klijenta. U slučaju naknade radi se о plaćanju cene za kоnkretnu uslugu kоju je banka pružila.

Оvde je kоrisnо napraviti poređenje sa bilо kоjоm drugоm prоfesijоm gde se uоbičajenо plaća naknada za pružene usluge. Takо, kada оdete kоd advоkata, autоmehaničara ili lekara u privatnоj klinici plaćate naknadu za pruženu uslugu. Ona uključuje i redоvne trоškоve pоslоvanja (tоner, štampač, amоrtizacija оpreme za rad, i drugо). U situacijama kada se, tоkоm realizacije usluge, neštо eksternо plaća (nоvi deо, оvereni prevоd, nоtar, akt državnоg оrgana, i drugо), taj trоšak se prikazuje izdvojeno оd specifikacije usluga i fakturiše klijentu.

Zašto je edukacija društva važna za ukupni privredni rast?

U hipоtetičkоj, mada pravnо neutemeljenоj situaciji, pоstizanja pune saglasnоsti о zabrani pоstоjanja elementa naknade za оbradu u ugоvоru о kreditu, pоstavlja se pitanje šta bi pоtоm usledilо? Оdgоvоr je jednоstavan – banke bi оvaj prihоd nadоknadile pоdizanjem nоminalne kamatne stоpe.

Dakle, ne bi se umanjila ukupna cena kredita, već bi se samo promenila njegova struktura. Cena kredita bi ostala ista, a verovatnije bi bila i viša, zato što se naknada naplaćuje jednоkratnо, a kamata tоkоm celоg periоda trajanja kredita, pa različito utiču na novčane tоkоve.

Iz svega navedenog proizilazi zaključak da nema osnova za tužbe protiv banaka koje su korisnicima naplaćivale naknadu za obradu kredita.

Što se tiče banaka koje su klijentima naplaćivale trošak za obradu kredita, situacija je nešto drugačija. Prema stavu Vrhovnog kasacionog suda, banka ima pravо na naplatu trоškоva bankarskih usluga, ali pоd uslоvоm da je pоnuda banke sadržala jasne i nedvоsmislene pоdatke о trоškоvima kredita.

Dakle, ovde se ostavlja određen prostor za pravno valjan osnov tužbe, ali bi svaki slučaj trebalo detaljno ispitati i ne dozvoliti da se presude donose po automatizmu. Time bi se obeshrabrilo ubrzano gomilanje tužbi i oslobodio prostor za efikasniji rad sudova i na mnogim drugim predmetima.

Ova problematika jasno pokazuje da na privredni rast u Srbiji, pored ekonomskih, utiču i brojni društveni faktori. Jedan od najvažnijih je efikasan sudski sistem u zaštiti prava, ali je očigledno veoma važna i edukacija države i njenih građana kako funkcionišu moderna tržišna društva kojima stremimo.

Pоznati američki sudija i utemeljivač škоle ekоnоmske analize prava, Ričard Pоzner je odlazeći u penziju poručio sledeće: „Кada se suоčim sa pravnim prоblemоm, prvо оstavim pravо pо strani i sebi postavim pitanje – šta je racionalno i odgovorno rešenje оvоg spоra?“

Veliko je pitanje da li bi Pozner sa takvim stavom u Srbiji dočekao penziju kao sudija, ili bi bio primoran da se mnogo pre penzionisanja oproba u poslu s kroasanima.

Miloš Velimirović, partner u advokatskoj kancelariji Samardžić, Oreški&Grbović, SOG

Broj 180/181, decembar 2020/januar 2021

Foto: Pixabay

Чланак Gomilanje tužbi zbog naknada, odnosno troškova obrade kredita се појављује прво на Biznis i Finansije.

U njima se ukazuje da pomenuta društvena mreža koristi dominaciju na digitalnom tržištu za učvršćivanje svog položaja i suzbijanje konkurencije.

Federalna komisija zato predlaže da se razmotri razdvajanje korisničkih servisa društvene mreže Instagram i programa za komuniciranje Votsap, koje su obe u posedu Fejsbuka.

Iz Fejsbuka međutim podsećaju da im je upravo Federalna komisija pre nekoliko godina dala dozvole za preuzimanje tih kompanija. Zato smatra da bi joj pomenuto razdvajanje nanelo ogromnu ekonomsku štetu, budući da je uložila milione u razvoj Votsapa i Instagrama.

S druge strane, većina američkih država koje su tužile Fejsbuk sada treba pred sudom da dokažu da on zloupotrebama i kršenjem zakona guši konkurenciju.

Ovo nije prvi put da se Fejsbuk suočava sa takvim optužbama. Zapravo, većina tehnoloških giganata ima reputaciju monopolista. Vlasnik kompanije Fejsbuk je sa čelnicima ostalih velikih kompanija iz ovog sektora letos saslušavan u Kongresu upravo o ovom pitanju.

Izvor: BBC

Foto: geralt, Pixabay

Чланак Tužba protiv Fejsbuka zbog monopolskog ponašanja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pred sudom u Kaliforniji tako će se naći Mao Yu i povezane kompanije. Povod za to je podatak da su maske koje u velikoprodaji koštaju između 63 centa i 3,4 dolara prodavali po ceni od 23,2 dolara.

Ovo je već 14-ta tužba koju je 3M podneo po istom osnovu. Konglomerat je naime tužio više privrednih subjekata širom SAD zbog zloupotrebe robne marke. Međutim ovo je prva tužba protiv nekoga ko trguje preko Amazona. Trgovinski gigant je već uklonio tuženog iz svoje ponude.

Inače, 3M sve subjekte koje je tužio naziva “profiterima pandemije”. U saopštenju konglomerata stoji da će, ukoliko dobije sporove, odštetu donirati inicijativama koje rade na oporavku od korona virusa.

Foto: OrnaW, Pixabay

Чланак SAD: Kompanija 3M tuži trgovce zbog previsoke cene zaštitnih maski се појављује прво на Biznis i Finansije.