“Mislim da naša vlada gleda da sve uradi osim toga, zato što su videli koji su problemi – u aprilu je bio pad industrijske proizvodnje od 16 odsto, u prerađivačkoj industriji gotovo 20 odsto u aprilu u odnosu na isti mesec prošle godine, pad izvoza 20 odsto… Mislim da su shvatili da će privreda da umre ako budu ponovo uveli slične mere kao što su bile tokom vanrednog stanja. Mislim da će ići do krajnjih granica da do toga ne dođe. Možda će uvoditi neka druga ograničenja, ali ne onakva kakva su bila za vreme vanrednog stanja”, kaže Mihailo Gajić.

Nove projekcije MMF još pesimističnije od prethodnih

“Očekuje se da privredni pad u Evropi bude dva procentna poena dublji nego što je bilo očekivano – to se pre svega odnosi na zemlje Zapadne Evrope i pitanje je kako će se sve to odraziti na Srbiju, pošto za nas kao i za sveliki broj drugih zemalja nisu revidirani podaci. Ako to pogodi naše trgovinske parnerere i oni uđu u dublju recesiju nego što je bilo očekivano, onda će to uticati i na izvoz iz Srbije i pad ekonomske aktivnosti kod nas”, upozorava Mihailo Gajić, da jući da će verovatno recesija kod nas biti nešto dublja nego što se očekuje.

Izvor: Nova.rs

Чланак Uvođenje mera kao onih u martu i aprilu bile bi pogubne za našu privredu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mart je mesec u kojem se tradicionalno beleži rast u mnogim industrijama, a takav je slučaj i s dostavom hrane. Raste broj novih korisnika, kao i količina porudžbina, ali u Woltu veruju da je i korona virus delimično uticao na brojke.

„Rast na nedeljnom nivou bio je između 20 i 30 odsto. Najviše se poručivalo posle 18 sati, kada korisnicima nije bio dozvoljen izlazak napolje, a mi smo, zajedno sa svojim partnerima, imali specijalne dozvole za rad, kako bismo neometano mogli da radimo dostavu i tokom policijskog časa”, kažu iz ove kompanije.

Donesi: „Obim poslovanja je bio u standardnom porastu”

Kako je Wolt svoj rad u Beogradu započeo u aprilu 2019, poređenje s prethodnom godinom ne bi bilo relevantno. Pionir u ovom sektoru na domaćem tržištu Donesi, kaže da je kod njih obim poslovanja bio u standardnom porastu, koji prati njihov prosečan godišnji rast.

„Činjenica je da su se ljudi tokom vanrednog stanja više oslanjali na online kupovinu, ali taj trend se nije desio u samom startu kada je više od polovine restorana sa naše platforme preko noći prestalo sa radom. Izazovi koje je donela situacija sa vanrednim stanjem nisu zaobišli nijednu industriju, pa ni našu. Kako su vremenom mere popuštale, tako su se i restorani polako vraćali u normalu.”

Kako je mogućnost praćenja dostave pokazala pun potencijal?

Pandemija je pred dostavljače postavila nove izazove. Ulice su im ovog puta bile bezbednije, nije bilo gužvi, ali su morali da nabavljaju posebne dozvole i vode računa o merama zaštite. Kako bi smanjili mogućnost zaraze, uvedena je beskontaktna dostava.

„Velika prednost Wolt aplikacije je ta što daje korisniku mogućnost praćenja porudžbine u realnom vremenu gde on u svakom trenutku može da vidi gde se njegova hrana tačno nalazi i kada mu stiže. Praćenje porudžbine u realnom vremenu omogućava korisniku da vidi kada je hrana stigla i da je preuzme tek kada dostavljač dostavi hranu i ode.”

Uvedene nove usluge

Uz standarnu dostavu hrane iz restorana, ove kompanije su proširile poslovanje i na porudžbine iz apoteka i marketa, tako da su iz vanrednog stanja izašle s uslugom više.

„Tržište se rapidno edukovalo i digitalizovalo, a mnogi korisnici koji do tada nisu poručivali i plaćali onlajn, sada su isprobali i ovu opciju i verujemo da će većina njih nastaviti da koristi prednosti digitalizacije”, kažu u Woltu.

Petar Paunović

Izvor: Startit

Foto: Skitterphoto, Pixabay

Чланак Kako su servisi za dostavu hrane preživeli vanredno stanje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stanovnicima Srbije tokom vanrednog stanja najviše nedostaje izlazak u prirodu. Kada se završi vanredno stanje, čak 42,4% njih jedva čeka da odu u park ili negde u prirodu i da tu provode što više vremena. To pokazuje istraživanje kompanije za istraživanje tržišta i ponašanja potrošača “Intelligence Market Research“, na uzorku od 722 ispitanika u Srbiji, starijih od 18 i mlađih od 65 godina.

Na drugom mestu je ulepšavanje. Odlazak u frizerski i kozmetički salon je prioritet za 16,1% anketiranih. Iako Srbiju bije glas da je kafana najvažnija društvena institucija, kafići i restorani su tek trećeplasirani na listi želja sa 12,8% onih kojima je to na prvom mestu.

Slede, verovali ili ne, stomatolozi. Čim se okonča vanredno stanje, 11,4% anketiranih će potrčati da sedne na zubarsku stolicu. Povratak redovnim treninzima je posebno važan za 5% anketiranih, dok su odlasci u bioskop i pozorište na začelju liste želja, sa 3,3% pasioniranih ljubitelja kulture uživo.

Na dobitku porodični odnosi i higijena

Istraživanje se bavilo i odnosima u porodici, imajući u vidu da nam je korona ispunila želju da imamo mnogo više vremena za svoje najbliže, doduše radeći od kuće. Rezultati pokazuju da 74% ispitanika provodi više vremena sa svojom porodicom nego ranije. Porodični odnosi su ostali isti kao i pre danonoćnog druženja u slučaju 72% sipitanika, 24,6% je izjavilo da su im se porodični odnosi poboljšali, a svega 2,8% da je ovakva situacija lože uticala na porodične odnose.

Dobitnik pandemije je i pojačana higijena. Među anketiranima, više od petine ispitanika je reklo da će ubuduće posvetiti više pažnje higijeni nego ranije, a 19,4% namerava i da više povede računa o održavanju čistoće objekta u kome borave.

Odnos trgovaca prema potrošačima

Na kraju, istraživači „Intelligence Market Research“ su proverili i kako građani Srbije doživljavaju ponašanje trgovaca u vanrednim okolnostima. Nešto manje od četvrtine ispitanika je ocenilo da je ponašanje prodavaca u maloprodajnim trgovinama generalno lošije nego u redovnim okolnostima.

Ipak, od onih koji imaju takav utisak, 37,3% je izjavilo da im lošija usluga ne smeta i da razumeju razloge za takvo ponašanje prodavaca. Nasuprot njima, 16,9% smatra da takvo ponašanje nije u redu, jer sami potrošači nisu krivi za trenutnu vanrednu situaciju i u trgovinama.

Foto: MabelAmber, Pixabay

Чланак Šta će građani Srbije najpre uraditi po završetku vanrednog stanja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Evropska komisija pozvala je zemlje članice da se usaglase oko ublažavanja vanrednih mera. Zvanični Brisel je upozorio da bi neuspešna koordinacija mogla da dovede do novih talasa epidemije koronavirusa zbog „negativnog efekta prelivanja“.
Nekoliko zemalja EU saopštilo je planove ili je već počelo sa ublažavanjem ograničenja koje su uvele radi zaustavljanja pandemije, usled pritiska da se oživi ugrožena privreda.

Komisija, koja nije ovlašćena da određuje zdravstvene mere u 27 članica, pozivala je u više navrata na zajednički pristup. Zvanični Brisel opimnje članice Unije da se pokazalo veoma lošim to što su svaka za sebe donosile odluke u borbi protiv koronavirusa, a sada se isto ponašaju u donošenju odluka o izlasku iz vanrednog stanja.

Između čekića i nakovnja

„Vreme je da se razvije dobro koordinisana strategija izlaska iz vanrednog stanja u EU“, navodi se u dokumentu, sa preporukama za koje se očekuje da budu usvojene tokom ove nedelje.

U preporukama se ističe da bi mere ograničenja trebalo da budu ublažene tek kada se značajno smanji širenje zaraze u dužem periodu. Takođe, važno je da to bude vreme i kada će kapacitet u bolnicama biti dovoljan da se kontroliše novi talas epidemije, koji će najverovatnije uslediti.

Međutim, vlade članica EU su pod pritiskom da ublaže mere, jer je očigledan katastrofalan uticaj aktuelne pandemije na globalnu ekonomiju. Komisija je iznela prognozu da će se proizvodnja u evrozoni ove godine smanjiti za 10 odsto.

Чланак Izlazak iz vanrednog stanja: kud koji, mili moji се појављује прво на Biznis i Finansije.

U prva tri meseca je osnovano 2.608 privrednih društava i 6.367 preduzetnika, a u istom periodu 2019. godine osnovano je 2.226 privrednih društava i 8.051 preduzetnik.

Za prva tri meseca je iz registra izbrisano 1.247 privrednih društava i 6.691 preduzetnik, a u istom periodu 2019. godine je obrisano 744 društava i 5.510 preduzetnika.

Podaci pokazuju da je u prvom tromesečju ove godine osnovano za 17 odsto više društava i 26,4 odsto manje preduzetnika nego u istom periodu prošle godine, dok je iz registra izbrisano za 67,6 odsto više privrednih društava i 21,4 odsto više preduzetnika u odnosu na isti period prošle godine.

Prema mesecima, januara ove godine je osnovano 728 društava i 2.151 preduzetnik, februara 934 društava i 2.398 preduzetnika, a marta 946 društava i 1.818 preduzetnika.

U januaru ove godine je obrisano 574 društva i 2.216 preduzetnika, februara 198 društava i 2.199 preduzetnika, a marta 475 društava i 2.276 preduzetnika.

„I u toku vanrednog stanja, obavljamo redovno sve poslove iz naše nadležnosti, a u martu je primljeno 39.570 prijava i zahteva adresiranih na gotovo sve registre koje vodimo“, istakao je Milan Lučić, direktor Agencija za privredne registre, koji je naglasio da je zbog zatvaranja šaltera unutrašnja organizacija, pre svega, usmerena na prijem dokumentacije putem pošte i na pružanje svih administrativnih servisa privredi bez zastoja.

Osim osnivanja, brisanja i promena podataka u Registru privrednih subjekata, sprovode se postupci usklađivanja ponuđača sa novim zakonom, izvršavaju se upisi založnog prava i ugovora o finansijskom lizingu, sprovode postupci upisa i promena podataka kod udruženja, sportskih društava, zadužbina i fondacija, izdaju se potvrde i izvodi iz registara.

Elektronski servisi rade normalno

Svi elektronski servisi rade normalno, uz dostupnost 24/7. Tako je preko sistema objedinjene procedure od 1. januara do 8. aprila primljeno 26.806 zahteva za izdavanje građevinskih dozvola, što predstavlja povećanje od 15 odsto u odnosu na isti period prošle godine, kada je primljeno 23.212 zahteva.

Od januara je uz pomoć onlajn registracije osnovano 415 preduzetnika i 238 društava sa ograničenom odgovornošću, tako da je korišćenje ovog servisa u martu poraslo za 70 odsto u odnosu na januar i za 48 odsto u odnosu na februar ove godine.

Obrada elektronskih finansijskih izveštaja za 2019. godinu odvija se redovno, dok je u poslednjih mesec dana u elektronsku evidenciju stvarnih vlasnika upisano više od 1.300 registrovanih subjekata.

Osim putem pošte, komunikacija sa korisnicima odvija se preko Info centra, putem telefona i elektronske pošte, dok se tehnička podrška za elektronske servise pruža preko Servis deska Agencije.

Чланак Privreda nastavlja sa obavljanjem redovnih poslova u APR i u toku vanrednog stanja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako je najavio ministar finansija, prvu trećinu sredstava za isplatu tri minimalne zarade po radniku, odnosno 50 odsto plata za velike kompanije, privrednici mogu očekivati polovinom maja. Zatim, posle otprilike mesec dana, sledi druga tranša, a potom i poslednja trećina. Isplata će ići u delovima da ne bi došlo do zloupotreba, pojasnio je Siniša Mali. On je takođe najavio da će direktna pomoć svim punoletnim građanima u iznosu od 100 evra biti isplaćena nekoliko nedelja po završetku vanrednog stanja.

Na koji način će država uplatiti novac privredi i građanima?

Privrednici će sredstva za isplatu tri minimalne zarade dobiti preko posebnog, namenskog računa preduzeća. Taj novac bi trebalo potom da rasporede svojim zaposlenima.

Građani će po 100 evra dobiti direktno na svoje bankovne račune. Na pitanje kako će doći do brojeva računa svih punoletnih građana, ministar Siniša Mali je juče rekao da će se to verovatno raditi preko poreskih prijava i/ili poslodavaca.

Ko ima pravo na kredite za likvidnost i obrtna sredstva?

Još uvek nije precizno definisano ko će sve moći da aplicira za povoljne kredite za likvidnost i obrtna sredstva. Ali, na osnovu predstavljene prezentacije se zaključuje da će se ova mera odnositi na preduzetnike, mikro, mala i srednja pravna lica, poljoprivredna gazdinstva i zadruge, koji obavljalju proizvodno-uslužne delatnosti.

Nezvanično, velike kompanije neće dobiti ovu mogućnost, kao ni firme koje se bave određenim delatnostima, poput igara na sreću, trgovinom, prometom naftom i naftnim derivatima i slično.

Kako je danas najavio državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović, na prvoj sledećoj sednici vlade biće usvojen program po kojem će se sredstva za likvidnost stavljati na raspolaganje privredi preko Fonda za razvoj. On takođe očekuje da će se u vrlo kratkom vremenskom periodu definisati garantna šema, koju Ministarstvo finansija razrađuje sa poslovnim bankama i NBS. Koji su uslovi i ko će odobravati ove pozajmice?

Fond za razvoj će na raspolaganju imati 200 miliona evra za povoljne namenske kredite, a trajanje ovog programa vezivalo bi se za period do kraja 2020. godine.

Kamata jedan odsto

Prema nezvaničnim najavama, rok otplate ovih kredita bio bi 36 meseci, uključujući grejs period do 12 meseci. Bili bi propisani i maksimalni iznosi pojedinačnih kredita. Za preduzetnike i mikro pravna lica oni bi iznosili do 5 miliona dinara; za mala pravna lica – do 25 miliona dinara, a za srednja pravna lica – do 50 miliona dinara. Kamata bi trebalo da bude jedan odsto.

Takođe, država namerava da pruži podršku komercijalnim bankama tako što će učestovati u riziku otplate kredita koje će banke odobravati i isplaćivati određenim subjektima. Reč je o svojevrsnom garantnom fondu.

Očekuje se da bi uvođenjem ove mere komercijalne banke imale donekle fleksibilniji pristup prilikom odobravanja kredita. Ukupan iznos kredita biće 2 milijarde evra za kredite odobrene do kraja 2020. godine. Rok otplate ovh kredita bio bi 36 meseci, uključujući grejs period do 12 meseci, pri čemu bi bio propisan i maksimalni limit pojedinačnih kredita. On bi iznosio 25 odsto prihoda konkretnog klijenta iz 2019. godine, a najviše do 3 miliona evra. Banke će u narednih sedam do deset dana razraditi i definisati kako će odobravati novac. Jedan od uslova je i da su u periodu pre pandemije firme redovno izmirivale obaveze prema državi, bankama i poslovnim partnerima.

Da li moraju sada da se plaćaju porezi?

Prvi set ekonomskih mera pretpostavlja u najvećem delu odlaganje plaćanja dospelih poreskih obaveza, uz kasniju otplatu na rate, najranije od početka 2021. godine. Reč je o odlaganju plaćanja poreza i doprinosa za najmanje tri meseca, odlaganju plaćanja akontacije poreza na dobit za drugi kvartal ove godine i oslobađanju plaćanja poreza na dobit za donacije. Ukupna vrednost ovih mera je 160 milijardi dinara.

„Ne morate sada da plaćate poreze i doprinose, država će da plati“, tvrdi ministar Siniša Mali.

Odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose za privatni sektor tokom trajanja vanrednog stanja ima za cilj povećanje likvidnosti. Ova mera se takođe odnosi na odlaganje plaćanja poreza na prihod od samostalnih delatnosti svih preduzetnika. Svi poslodavci koji se opredele na nju mogu da koriste odlaganje plaćanja troškova poreza i doprinosa na zarade do početka 2021. godine. Nakon toga se ostavlja mogućnost daljeg odlaganja plaćanja ovih troškova najduže do 24 meseca bez obaveze plaćanja kamate, na zahtev poreskog obveznika.

Oslobađanje davalaca donacija od obaveze plaćanja PDV-a znači da će donatori koji svoje proizvode, odnosno proizvode čijim prometom se bave, doniraju ustanovama koje su neposredno uključene u aktivnosti koje imaju za cilj sprečavanje širenja i lečenje građana od bolesti Kovid-19, biti oslobođeni PDV-a.

Izvor: Blic Biznis

Чланак Ukoliko imate dileme oko ekonomskih mera evo pojašnjenja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ni u redovnom, a kamoli u vanrednom vremenu život u ruralnim područjima Srbije za mnoge nije lutrija, već preživljvanje uz odsustvo minimalnih uslova koji mogu da zadovolje osnovne potrebe stanovnika. Zvanični podaci o položaju seoskog stanovništva zabrinjavajući su i deprimirajući. Uz postojeću agrarnu, ekonomsku i populacionu politiku bolje ne može biti, ako zanemarimo licemerne izjave i populističke pozive mladima da se vraćaju u ruralne sredine u kojima nema ni puta, ni škole, ni lekara, piše Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE)

Seoska svakodnevica sumorna je i u istočnoj Srbiji, i na jugu, a nije ništa bolja ni u donedavno najrazvijenijem regionu – Vojvodini. Dovoljno je proći kroz banatska sela u blizini Sečnja, Alibunara, Plandišta i videti šta znači socijalni, privredni, kulturni i multikulturalni krah politika vođenih poslednjih par decenija.

U Srbiji, pokazuju zvanični podaci, oko 500.000 građana živi u apsolutnom siromaštvu, što znači da ih toliko ne može da zadovolji osnovne potrebe. Među najugroženijim kategorijama su stanovnici sela. Statistika kaže da su u najgorem položaju domaćinstva čiji nosilac je nezaposlen, što povećava šanse za siromaštvo čak tri puta. Rizik od siromaštva je više nego dvostruko veći na selu u odnosu na grad. U Srbiji je seosko stanovništvo mahom poljoprivredno, a polovina ga je, prema zvaničnoj statistici starija od 60 godina.

U selima je odavno vanredno stanje

I mimo sadašnjeg vanrednog stanja stanovnici velikog broja sela žive u restrikcijama. Uskraćeno im je kvalitetno obrazovanje, informisanje, zdravstvo, društveni život… Ovih dana svi ti problemi se usložnjavaju.
„I bez virusa i vanrednog stanja selo je tugа“, kaže Aleksandar Kutlešić, meštanin Banatskog Karlovca, poljoprivrednik, ratar i stočar, svedok propadanja ovog, nekada uspešnog i privredno itekako živog, danas polupraznog mesta.
Karlovac je, podseća, bio industrijsko mesto ali ga zbog nedostatka industrijske zone investitori obilaze pa je sa 2.000 radnika spao na 200. Danas i ovo, kao i veliki broj naselja u ruralnom području karakteriše sve veća materijalna beda ostarelih ljudi koji su ostali u njemu, veli on.
„Gledam ovih dana, čovek od 60 godina, najmlađi u ulici, snabdeva starije od 65 godina. Ovde i u svim banatskim selima odavno je vanredno stanje, već godinama traje svirep proces u kojem propadaju sve vrednosti – i ekonomske i kulturne i društvene. Ljudi gube pravo na dostojanstvo, na normalan život, a za to nikog nije briga“, kaže Kutlešić.

Tamo gde nema naroda, neće biti ni države

Najbolji pokazatelj lošeg kvaliteta života u mestima koja pripadaju Alibunaru je zdravstvena zaštita meštana. U Seleuš, recimo, lekar dolazi samo jednom nedeljno. Tako je i u Nikolincima, Janošiku, dok u Lokve i Dobricu dođe dvaput.
Član Društva ekonomista Srbije, analitičar i publicista Branislav Gulan u razgovoru za VOICE ukazuje na to da brigu o ,,razvoju” sela u Srbiji vodi više od 30 različitih institucija.

„Rezultati te ’brige’ su katastrofalni jer nestaje četvrtina sela. A, bez seoskog stanovništva nije moguće povećati ni broj stanovnika Srbije. Nestajanjem sela, nestaje i Srbija. A, tamo gde nema naroda, neće biti ni države. Uostalom, i šta da radimo sa zemlјom bez naroda“, kaže Gulan navodeći podatak da je u 1.034 naselјa manje od 100 žitelјa, da ih 550 ima manje od 50 stanovnika, da u Srbiji čak 73 odsto sela nema dom kulture ni biblioteku.

„U naselјima se nalazi 50.000 praznih kuća, a na još 150.000 piše da trenutno niko u njima ne živi. Poštu nema 2.000 sela, čak 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom. U 1.000 sela u Srbiji nema ni prodavnice. Žitelјi moraju na put da kupe hranu. U 2.760 sela nema vrtića, u 230 sela nema osnovne škole. U dve trećine naselјa nema ambulante. Danas u Srbiji ima više od 200 sela, bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina, a više od polovine stanovništva u zemlјi živi na selu“, navodi Gulan.
Naglašava da pojam selo ne postoji u Ustavu Srbije, što dovoljno govori o brizi države za selo i njegove stanovnike.

Izvor: Slađana Gluščević, VOICE

Чланак I bez virusa i vanrednog stanja selo je tuga се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Navedeno se naročito odnosi na započete postupke prinudne likvidacije privrednih društava, bilo da je na internet strani APR objavljeno obaveštenje o privrednom društvu kod koga su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju ili je doneto i objavljeno rešenje registratora o pokretanju postupka prinudne likvidacije“, navedeno je u saopštenju.

Podseća se da u vreme vanrednog stanja, stranke u postupku pred državnim organima i organizacijama ne mogu trpeti štetne posledice zbog nastupanja „više sile“.

Izvor: Danas

Чланак APR: Prekidaju se svi rokovi u upravnom postupku се појављује прво на Biznis i Finansije.

To se, između ostalog, odnosi na rad od kuće, visinu naknade, prava roditelja koji imaju decu mlađu od 12 godina, prava radnika u samoizolaciji, plaćeno i neplaćeno odsustvo i bolovanje.

Organizacija rada od kuće

Apelujemo na poslodavce da, ukoliko to priroda delatnosti i posla koje obavljaju dozvoljava, zaposlenima organizuju rad od kuće. Zaposleni koji u skladu sa Zakonom o radu i Uredbom o organizovanju rada poslodavca za vreme vanrednog stanja rade od kuće imaju pravo zaradu kao i zaposleni koji rade na svom radnom mestu.
Jedina razlika je u tome što zaposleni koji rade od kuće nemaju pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada kao zaposleni koji dolaze u poslovne prostorije poslodavca, kao ni na naknadu drugih troškova u vezi sa organizacijom rada na ovakav način.
Rad od kuće nije „plaćeno odsustvo“ već organizacija rada u kojoj zaposleni svoje radne obaveze izvršava od kuće i za to ostvaruje zaradu.
U slučaju kada poslodavac ne može da organizuje rad od kuće dužan je da obezbedi sve mere zaštite bezbednosti i zdravlja na radu.

Zaposleni roditelj sa decom mlađom od 12 godina

Na osnovu Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, kao i na osnovu mera prevencije širenja zaraze COVID–19 virusom, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave donelo je Preporuku za organizovanje rada u javnim upravama i državnim institucijama (Preporuka).

Preporuka se, imajući u vidu nadležnost Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, pre svega odnosi na zaposlene u državnim organima, javnim agencijama, javnim službama i jedinicama lokalne samouprave.
Ovu preporuku treba primeniti i na poslodavce u privatnom sektoru, ukoliko to dozvoljava delatnost rada poslodavca.
Prema Preporuci, poslodavac prvenstveno treba da ima u vidu da su naročito ugrožena lica sa utvrđenim hroničnim oboljenjima i lica starija od 60 godina i da posebnu zaštitu ima roditelj deteta do 12 godina, a naročito ukoliko sam vrši roditeljska prava ili je drugom roditelju ustanovljena radna obaveza.

Za navedene zaposlene neophodno je omogućiti rad od kuće, i to u skladu sa planom rada i rasporedom koji je poslodavac, odnosno rukovodilac, sam dužan da utvrdi za svakog zaposlenog.

Međutim, u slučajevima gde se zbog delatnosti i prirode posla ne može organizovati rad od kuće (i u javnom i u privatnom sektoru), poslodavac je dužan da obezbedi mere zaštite i zdravlja zaposlenih, kao i da organizuje rad u smenama, kako bi što manji broj zaposlenih i svih drugih radno angažovanih lica rad obavljao istovremeno u jednoj prostoriji.
Poslodavac treba da omogući jednom roditelju sa detetom ispod 12 godina da radi od kuće, a ukoliko je proces rada poslodaca takav da je nemoguće organizivati takav rad, neophodno je da se organizuje rad u smenama, tako da se raspored rada zaposlenog roditelja ne poklapa sa rasporedom rada drugog roditelja koji takođe ima radnu obavezu.

Zaposleni je u samoizolaciji/karantinu

Zaposleni koji je u samoizolaciji, a kome je nadležni organ izdao akt (rešenje ili drugi akt) o samoizolaciji ili karantinu, ima pravo na naknadu zarade.
Naknada zarade pripada zaposlenom prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, u slučaju kada je zaposleni privremeno sprečen za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini.

Prvih 30 dana odsustva plaća poslodavac, a od 31. dana Republički fond za zdravstveno osigurnje.

Zaposleni u samoizolaciji ili karantinu treba da se jave poslodavcu telefonom i da mejlom ili nekim drugim elektronskim načinom komunikacije pošalju skeniran ili slikan navedeni akt nadležnog organa.
Potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, kao i doznaku za zaposlenog, može da dostavi član porodice ili sam zaposleni kad prestanu razlozi zbog kojih istu nije mogao da dostavi.

Pravo na naknadu zarade prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju nema osiguranik ako je namerno sprečavao ozdravljenje ili ako je zloupotrebio pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad na neki drugi način (na primer prekršaj samoizolacije/karantina).

Naknada zarade, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, jeste prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, i određuje se u visini 65 odsto od osnova za naknadu zarade.

Poslodavac može isplatiti i veći iznos naknade zarade zaposlenom ukoliko se tako ugovori kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu.
Pravo na naknadu zarade imaju zaposleni i lica koja obavljaju samostalnu delatnost, ali ne i radno angažovani po osnovu ugovora van radnog odnosa (osim ako u ovom ugovoru nije utvrđena i novčana naknada za slučaj kada se ne obavljju poslovi za koji je zaključen ugovor).

Pravo zaposlenog koji koristi godišnji odmor

U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora, odnosno kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca, ima pravo na naknadu zarade, u visini prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci.

Prekid rada, odnosno smanjenje obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog (član 116. Zakona o radu)
Ukoliko poslodavac ima smanjen obim posla ili je u potpunosti prekinuo rad, zaposleni se mogu uputiti na takozvani „prinudni godišnji odmorˮ u trajanju od 45 radnih dana, odnosno i duže u skladu sa Zakonom.

U navedenom slučaju zaposleni imaju pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ista ne može biti manja od minimalne zarade.
Kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu može se utvrditi i veći iznos naknade zarade od ove koja je utvrđena zakonom.

Prekid rada zbog naredbe nadležnog državnog organa/organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja.

Članom 117 Zakona o radu propisano je da visina naknade zarade za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica, Zakonom o radu nije utvrđena. Ista se utvrđuje i isplaćuje u visini utvrđenoj kolektivnim ugovorom/pravilnkom o radu i ugovorom o radu.

Zaposleni odsustvuje sa rada zbog bolesti ili je na plaćenom odsustvu

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad i to najmanje u visini 65% prosečne zarade, odnosno u visini od 100 odsto zarade zaposlenog u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade za slučaj plaćenog odsustva: sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice, smrti člana uže porodice, dobrovoljnog davanja krvi i dr.

Pravo na neplaćeno odsustvo

Poslodavac, u skladu sa Zakonom o radu, može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo).
Samo na zahtev zaposlenog, poslodavac može da odobri pravo na neplaćeno odsustvo.

Višak zaposlenih

Poslodavac koji otkazuje radni odnos zaposlenom jer je tehnološki višak mora da vodi računa o tome da li je u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih (član 153 Zakona o radu) kao i da zaposlenima, koje je utvrdio kao tehnološki višak, isplati otpremninu pre otkaza ugovora o radu. Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, zaposlenom isplati otpremninu (član 158 stav 1 Zakona).

Ukoliko poslodavac ne isplatu otpremninu, a zaposlenom prestane radni odnos, inspektor će vratiti na rad sve one zaposlene kod kojih poslodavac nije ispoštovao odredbe zakona.
Visina otpremnine utvrđuje se kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu, i ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.

Pravo zaposlenog na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti

Pravo na novčanu naknadu ima zaposleni na neodređeno vreme koji je proglašen tehnološkim viškom, zaposleni na određeno vreme, kao i lice koje je po osnovu ugovora obavljalo privremene i povremene poslove, a koje je u periodu od najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci bilo u osiguranju.
Novčana naknada pripada od prvog dana od dana prestanka obaveznog osiguranja ako se prijavi i podnese zahtev Nacionalnoj službi u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja. Nezaposlenom koji podnese zahtev, po isteku roka od 30 dana, novčana naknada pripada od dana podnošenja zahteva.
Obezbeđivanjem elektronske prijave na NSZ, sva lica od 23. marta 2020. godine imaju mogućnost da se prijave elektronski radi korišćenja prava na novčanu naknadu u skladu sa zakonom.
Bez obzira na vanredno stanje, zaposleni koji smatraju da im je povređeno pravo iz radnog odnosa i po osnovu rada mogu se obratiti Inspektoratu za rad, koji će u skladu sa zakonom i svojim nadležnostima i ovlašćenjima preduzeti odgovarajuće mere.
Izvor: Beta

Чланак Prava i obaveze radnika i poslodavca u vanrednom stanju се појављује прво на Biznis i Finansije.