Ceremoniji potpisivanja ugovora prisustvovali su pomoćnica mimistra za međunarodnu saradnju u Ministarstvu rudarstva i energetike Jovana Joksimović, savetnik za ekonomsku i trgovinsku saradnju u Ambasadi Kine u Srbiji Liu Kai i predstvnici obe kompanije.

He Shiyou, izvršni potpredsednik u PowerChina Resources izjavio je: „Kao prekomorska investiciona platforma PowerChina Group korporacije, ponosni smo na partnerstvo sa CWP Europe u cilju unapređenja ovog projekta, koji će značajno doprineti srpskoj težnji za obnovljivim izvorima energije. Sinergije u mogućnostima PowerChina Resources-a u investiranju, izgradnji i radu i razvojnim, komercijalnim i lokalnim iskustvom CWP Europe biće od velike vrednosti za projekat. A ovaj projekat jača našu saradnju sa jednim od najaktivnijih i najbrže rastućih igrača u vetroindustriji u Evropi. Vetrozelena je visoko u skladu sa strateškim ciljem „Carbon Neutrality”, koji su postavile mnoge zemlje. Kada projekat počne da funkcioniše, doprineće optimizaciji energetskog miksa, smanjenju troškova energije, stimulisanju energetske strukturne transformacije i isporuci održive i pristupačne čiste energije srpskom narodu. Put od hiljadu milja počinje prvim korakom. Potpisivanje investicionog sporazuma sa CWP Europe ključna je prekretnica i savršen početak učešća PowerChina Resources-a u sektoru obnovljive energije u Srbiji.“

Generalni direktor CWP Europe Dimitar Enchev tom prilikom je rekao: „Uzbuđeni smo što možemo da pozdravimo PowerChina Resources kao našeg partnera u vetroelektrani Vetrozelena od 300 MW. Ovaj značajan projekat biće najveća vetroelektrana u Srbiji i jedna od najvećih u regionu po završetku 2025. godine. Ovaj projekat predstavlja veliku investiciju i isporukom čiste električne energije po niskoj ceni važan je korak ka diverzifikaciji i dekarbonizaciji srpskog energetskog miksa“.

Vetrozelena je drugi takav projekat koji je CWP razvio u Srbiji, sa planiranom instalisanom snagom od 300 MW i 48 vetrogeneratora. Proizvodnja zelene energije u vetroelektrani Vetrozelena smanjiće emisiju CO2 za oko 820.000 tona svake godine. Po završetku izgradnje i puštanja u rad 2025. godine, vetroelektrana Vetrozelena biće najveći takav projekat u zemlji.

Investicioni ugovor o vetroelektrani od 300 MW stvara povoljne uslove za dalje unapređenje obnovljivih izvora energije u Srbiji i jasan je znak da je zemlja na putu diverzifikacije svog energetskog miksa. Dve kompanije su u jedinstvenoj poziciji da sarađuju i kombinuju globalno znanje i specifično lokalno iskustvo.

Чланак CWP Europe i PowerChina Resources potpisale ugovor o ulaganju u najveću vetroelektranu u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. SVIJET POD ORUŽJEM: Kad generale uhvati potrošačka groznica
Poljska će potrošiti više od 10 milijardi dolara na kupovinu južnokorejskog oružja, od tenkova, haubica, VBRova pa do borbenih aviona. Poljaci nemaju vremena čekati na isporuku američkog oružja koje su već naručili, a Korejci su i jeftiniji. Japan je najavio da će zajedno sa Velikom Britanijom i Italijom raditi na razvoju novog borbenog aviona, Amerikanci rade na razvoju vlastitog aviona, kao i Francuska, Njemačka i Španija. Čiji će avion na kraju biti bolji ne zna se, ali se zna da će svi oni kupovati američki.

12. PROTERIVANJE STRANACA SA DOMAĆIH OGNJIŠTA: Dalje nećeš moći!
Nakon Novog Zelanda, Balija i Tajlanda, i Kanada je od prošlog meseca počela da primenjuje zakon kojim se zabranjuje stranim državljanima da kupuju stanove u ovoj zemlji, sa obrazloženjem da su oni glavni uzrok divljanja cena i sve izraženije stambene krize. Iako trenutno više od 40% država u svetu delimično ili potpuno ograničava ulazak strancima na tržište nekretnina, mnogi ekonomski analitičari tvrde da su ovakve mere politički populizam, te da je za „cunami beskućništva“ najodgovornija loša stambena politika. To potvrđuju i iskustva zemalja koje su pre Kanade uvele ovakvu zabranu, a gde cene nekretnina i dalje nekontrolisano rastu.

14. PRIZEMLJENJE VERTIKALNE POLJOPRIVREDE ZBOG ENERGETSKE KRIZE: Trampa „zelene“ revolucije za naftu
Neke stvari se bolje vide u tami. To je slučaj i sa vertikalnim farmama, na kojima se uzgajaju usevi u zatvorenom prostoru sa strogo kontrolisanim klimatskim uslovima. Investitori koji su proteklih godina uložili milijarde dolara u ovu industriju sada se masovno povlače, jer je u energetskoj krizi izbilo na videlo da takav način proizvodnje troši ogromnu količinu struje i emituje više ugljen dioksida nego njive na otvorenom. Zato osnivači vertikalnih farmi i dojučerašnji borci za zeleniju budućnost sele poslovanje sa zapadnih tržišta u zalivske zemlje, koje imaju malo sopstvene hrane a mnogo nafte i gasa.

Biznis

16. KAKO POSLUJU BENZINSKE PUMPE DOK SU CENE GORIVA OGRANIČENE: Što više kupaca, to veći minus
Na potrese koji su pogodili globalno tržište nafte i derivata, Srbija je reagovala kao većina zemalja, ograničavanjem cena, ali samo za dve vrste i u prodaji na malo. Benzinske stanice nekoliko velikih domaćih i stranih lanaca to je samo donekle pogodilo, jer većina ima i veleprodaju u kojoj ograničenja cene nema. Ali, mali distributeri goriva našli su se u makazama, jer troškove poslovanja ne pokriva razlika između nabavne cene u skladištima i rafineriji i prodajne koju je država limitirala.

18. „RESOR“, NAJVEĆE PREDUZEĆE U GADŽINOM HANU: Jedna firma, polovina radnika Zaplanja
Gadžin Han broji jedva šest hiljada stanovnika, od kojih samo 200 radi u privredi, a više od polovine zapošljava preduzeće za proizvodnju komunalne opreme „Resor“. I pored toga, ovaj izvoznik iz male opštine počeo je da „uvozi“ radnike. „Mladi ljudi ovde neće da žive iz mnogo razloga“, kaže direktor preduzeća Branislav Mihajlović i ističe da ako zaista postoji dobra volja da se zaustavi iseljavanje sa juga Srbije, onda mora više da se podrži domaća proizvodnja.

20. KAKVA BI BILA PERSPEKTIVA REGIONALNOG AVIOPREVOZNIKA ZA JEFTINE LETOVE: Kratka i bolna
Najveći niskotarifni avioprevoznici (LCC) sve više otkazuju svoje linije u ovom regionu. Zato se ponovo aktuelizivalo pitanje o mogućnostima da se pokrene regionalni LCC koji bi ujedinio vazdušni prostor nekadašnje SFRJ i obezbedio jeftine letove ka ostalim evropskim aerodromima. Do sada su propala četiri takva pokušaja, a ne bi bolje prošli ni budući, smatraju upućeni. U situaciji kada najmoćniji LCC doslovno proždiru slabije protivnike i u najbogatijim zemljama, igrač iz siromašnog i politički posvađanog regiona već u startu nema nikakve šanse.

22. PREDUZEĆA I TRŽIŠNE PROGNOZE: Zaigrajte forsajt-igru!
Želite da prognozirate buduće događaje na vašem tržištu? To je nemoguće. Međutim, postoji nešto mnogo bolje.

Finansije

24. ZORAN BLAGOJEVIĆ, PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA WIENER STÄDTISCHE OSIGURANJA: Klijenti cene transparentnost
„Ukazujemo klijentima na okolnosti i pokušavamo zajedno da eliminišemo dejstvo inflacije. To svakako podrazumeva i veće izdvajanje za premiju osiguranja, ali ujedno obezbeđuje veću i kvalitetniju isplatu štete. Klijentima uvek treba predočiti sve prednosti i nedostatke, biti transparentan i to će klijenti znati da cene“, kaže Zoran Blagojević, predsednik IO Wiener Städtische osiguranja koje ovog februara slavi 20 godina poslovanja u Srbiji.

26. PREDUZEĆA O PRIMENI ELEKTRONSKOG FAKTURISANJA: Olakšanje ne teče baš tako lako
Obaveza slanja, primanja i čuvanja elektronskih faktura za firme u privatnom sektoru koje su obveznici PDV stupila je na snagu 1. januara i kao što su mnogi očekivali, čitajući odredbe Zakona o elektronskom fakturisanju, zadala je puno glavobolja privrednicima, a posebno knjigovođama u Srbiji. Njihova jedinstvena ocena je da su elektronske fakture dobra ideja, ali da postoje manjkavosti u odredbama Zakona, što je u praksi nametnulo dodatne obaveze privredi. Posebna priča, prema rečima privrednika, su problemi sa portalom u koji se unose fakture, čime se blokira poslovanje.

28. HOĆE LI KONVERZIJA PRAVA KORIŠĆENJA ZEMLJIŠTA POSTATI BESPLATNA: Zarobljeni hektari
Više u senci dnevnih događaja, ali pod budnim okom poslovne zajednice, već neko vreme „lome se koplja“ oko toga treba li izmenama zakona omogućiti kompanijama da svoje pravo korišćenja državnog građevinskog zemljišta, stečenog kupovinom firmi iz privatizacije, stečaja ili kroz izvršni postupak, konvertuju u svojinu bez naknade koja je po sadašnjim propisima obavezna. Pri tom, nema zvaničnih podataka o veličini tih parcela, firmama koje ih poseduju, načinu na koji su ih stekle, niti analize šta bi se dobilo ukoliko se zakon izmeni.

30. UTICAJ INFLACIJE NA PREDUZEĆE: Gde se krije opasnost od bankrota?
Najveći problem kod inflacije koji gura privredu u krizu i deo preduzeća u gubitke je u tome što se pojedine cene, plate i kamate ne prilagođavaju istovremeno inflaciji, navodi ekonomista Suad Bećirović.

Temat – Jaka alkoholna pića

35. GLOBALNA PROIZVODNJA ŽESTOKIH PIĆA: Svet u flaši
Nove generacije mladih širom sveta toliko ignorišu alkohol da to isušuje budžete, pa ja poreska uprava u Japanu raspisala konkurs za popularizaciju alkoholnih pića. Situacija na globalnom tržištu pokazuje i da sankcije koje je Zapad uveo Rusiji nimalo ne štete tamošnjim proizvođačima žestokih pića, jer što se u ovoj zemlji proizvede, to se i popije. Kinezi su najzaslužniji za podatak da je po tržišnoj vrednosti rakija odmah iza viskija, dok Poljaci dominiraju u Evropskoj uniji sa proizvodnjom votke. U Poljskoj su, pak, najpopularniji „unučići“, koje dnevno kupuje oko tri miliona ljudi, od fizičkih radnika i šetača pasa, do dobro plaćenih stručnjaka.

38. DOMAĆE TRŽIŠTE RAKIJE: Srpski doručak
Procenjuje se da ukupna proizvodnja rakije u Srbiji, za tržište i za sopstvene potrebe, iznosi do 55 miliona litara godišnje. Od toga je oko 40 miliona litara šljivovice, koju američki novinari predstavljaju i kao „tradicionalni srpski doručak“. Godišnje izvezemo rakije za 10,7 miliona evra, ali zato uvezemo viskija za 8,8 miliona evra.

40. ZNAČAJ UPISIVANJA ŠLJIVOVICE NA UNESKOVU LISTU NEMATERIJALNE BAŠTINE: Dobar glas o dobroj kapljici
Srbija se s razlogom nalazi među prvih pet proizvođača šljiva u svetu, budući da ovdašnja klima i sorte šljive koje se u njoj gaje daju proizvod izvrsnog kvaliteta i arome. Pravilnom preradom takvih šljiva dobija se rakija koja može da parira najpoznatijim jakim alkoholnim pićima na svetu, ali da bi se to desilo potrebno je uvesti red u njenu proizvodnju i bolje je brendirati, kažu stručnjaci. Jedan korak u tom smeru je već načinjen upisivanjem na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.

42. PROIZVOĐAČI I IZVOZNICI RAKIJE O SITUACIJI NA TRŽIŠTU: U Srbiji svi peku rakiju, tek po neko se registruje
Epidemija korona virusa, a potom kriza koju je izazvao rat u Ukrajini, privremeno su zaustavile rast proizvodnje u srpskim destilerijama. Proizvođači rakije, najpoznatijeg srpskog pića, nadaju se dobroj godini, ali i konačnom uvođenju reda na domaćem tržištu. Prema rečima vlasnika destilerija, u Srbiji svi peku rakiju, a broj onih koji je nelegalno prodaju neuporedivo je veći od broja onih koji državi plaćaju porez i akcizu.

44. PROIZVOĐAČI RAZLIČITIH ALKOHOLNIH PIĆA NA TRŽIŠTU RAKIJE: Ponešto za svačiji ukus
Osim statističkih podataka, potvrdu da rakija doživljava renesansu na tržištu predstavlja i rast broja proizvođača ostalih alkoholnih pića, kao što su vino i pivo, koji ulaze u proizvodnju rakije. Za razliku od preduzetnika koji tek započinju proizvodnju alkoholnih pića, oni već imaju deo opreme, pa su im početni troškovi manji. Olakšavajuća okolnost za njih je i činjenica da mogu da koriste iste kanale za distribuciju kao i za svoje druge proizvode, a često i već izgrađeno ime na tržištu.

46. ŠTA SE OD ŽESTOKIH PIĆA NAJVIŠE PRODAJE U SRBIJI: Šljivovica i dunjevača u ofanzivi
Kada je Srbiju obišla vest da je Unesko nedavno uvrstio šljivovicu na listu kulturne nematerijalne baštine, vrlo brzo se pojavila šala da sada kad se neko napije od „šljive“ zapravo nije pijanac, nego je pod zaštitom Uneska. Da se „nematerijalna baština“ rado konzumira u Srbiji pokazuju iskustva ugostitelja koji kažu da su rakije od šljive i dunje među najtraženijim pićima, dok podaci o maloprodaji pokazuju da je rakija, po prodatim količinama, na drugom mestu. Beograd prednjači sa kvalitetom ponude, ali se širom Srbije još uvek poslužuje „brlja“, tvrde poznavaoci.

48. OPREMA ZA PROIZVODNJU RAKIJE: Malo ruke, malo roboti
Proizvođači opreme za pečenje rakije kažu da inflacija nije zaobišla ni ovu delatnost, pa su cene porasle najmanje za 30 odsto, a za neke proizvode i više, poput kazana koji je u prethodne dve godine poskupeo za oko 50 odsto. Sastav opreme zavisi od toga da li se rakija pravi iz zadovoljstva ili za tržište, te da li je reč o manjim destilerijama ili velikim proizvođačima. Kada je reč o profesionalcima, nabavka opreme sada podrazumeva i računarske programe za rad najmodernijih kazana.

Intervju

50. BORIS VUKIĆ, REGIONALNI DIREKTOR CENTRA ZA RAZVOJ PORODIČNIH KOMPANIJA: Deca ne treba da budu taoci naših snova, već da stvaraju svoje
„Veliki broj roditelja insistira da deca naslede njihovo preduzeće, čak i kada ona to ne žele ili nemaju kapacitet za to, što je ogromna greška. Pre svega zato što deca ne treba da budu taoci naših snova, već da stvaraju svoje“, kaže Boris Vukić, pionir u radu sa porodičnim kompanijama u našem regionu. Jedan od najvećih problema porodičnih firmi ovde je kako da osnivač uspešno prenese vlasništvo na naslednika. Prema Vukićevim rečima, „idealna tranzicija omogućava kompaniji da raste i da se razvija, a njenim vlasnicima da se na porodičnim ručkovima ne svađaju oko posla, nego kao i svi ostali u ovoj zemlji – oko politike“.

Skener

54. SUDBINA DOTRAJALIH VETROELEKTRANA: Pogrebnici za vetrenjače
Preduzeća u EU prodaju polovne vetroelektrane siromašnijim zemljama, u nastojanju da se oslobode postrojenja kojima ističe rok trajanja, a za koja se sada pokazuje da ne mogu lako da se recikliraju. Srbija je, zbog zaostatka u razvoju savremenih vetrenjača, još daleko od pitanja šta će da radi sa ovakvim otpadom, ali to što ga niko ne postavlja u javnosti ne znači da će se ono rešiti samo od sebe.

56. KAKO RADE PRAVI SALAŠI: Zašto vredi ići težim putem
Sve je veći broj ugostiteljskih objekata koji se nazivaju salašima, ali se svode na restorane. Potpuno drugačiji koncept imaju porodični salaši sa višedecenijskom istorijom, čije poslovanje se zasniva na domaćoj proizvodnji i gostoprimstvu. Njihovi vlasnici tvrde da je upravo gostoprimstvo usluga koja nema cenu.

60. KO JE NAJBOGATIJI SPORTISTA NA SVETU: Čovek koji se takmičio pre dva milenijuma
Uprkos basnoslovnim zaradama sadašnjih i doskorašnjih sportista, najbogatiji sportista svih vremena izgleda je živeo pre skoro dve hiljade godina. Takmičio se u trci dvokolicama, antičkoj verziji Formule 1, i nakon skoro četvrt veka sportske karijere povukao se sa zaradom koja bi u današnjem novcu iznosila oko 13 milijardi dolara!

Nove tehnologije

62. BORBA ZA VLASNIŠTVO NAD MAŠINAMA: Da li su naši uređaji zaista naši?
Sve veći broj pametnih stvari, od mobilnih telefona, preko automobila, do poljoprivrednih mašina, kada se pokvare mogu da se poprave isključivo kod proizvođača, jer oni jedini imaju pristup softveru bez čijeg „otključavanja“ ništa ne može da se uradi. Na ovaj način se stvara veštački monopol, koji toliko poskupljuje popravke da je neretko isplativije kupiti nov uređaj. Zato su potrošači počeli da se udružuju kako bi se izborili – ma koliko to zvučalo paradoksalno – da im se vrati vlasništvo nad njihovim sopstvenim stvarima.

Nauka

66. FARMA INOVA: Iz laboratorije u preduzetništvo
„Farma Inova“ je startap koji je osnovala jedna naša naučnica, kako bi na tržištu zaživeli njeni pronalasci namenjeni unapređenju poljoprivredne proizvodnje. Ogledi na poljoprivrednim imanjima u Srbiji i inostranstvu su pokazali da su ovi proizvodi, poput Stabilizatora silaže koji ubrzava konzervaciju hrane za životinje i apsorbera vlage iz sena sačinjenog isključivo od organskih sastojaka, vrlo korisni u praksi. Oni poljoprivrednicima omogućavaju veću zaradu i da sačuvaju zdravlje svojih grla.

Koktel

68. DŽEZ BALET I SAVREMENA IGRA U SRBIJI: David među Golijatima
Tri kluba iz Srbije koji se takmiče u džez baletu i savremenoj igri, „Studio plesa RIS“, „Dance Factory“ i „Plesni klub Five“, osvojili su prošle godine na evropskom i svetskom prvenstvu 12 zlatnih, 10 srebrnih i sedam bronzanih medalja. Ovi klubovi su postigli veliki uspeh ne samo zbog broja osvojenih medalja, već i zbog toga što svojim kvalitetom uspevaju da pariraju reprezentacijama iz daleko bogatijih zemlja, koje rade u mnogo boljim materijalnim uslovima.

71. NAJSTARIJE NASELJENO MESTO U ITALIJI: Grad u kome se živi naopako
Turisti koji posete Materu, moraće da se naviknu na naopak način života, jer u ovom najstarijem gradu u Italiji i jednom od najstarijih u svetu, kuće, hoteli i firme su smešteni u pećinama, a ulice i groblja na krovovima. Istorija tog područja sa oko 150.000 pećina „stanova“ i više od 150 crkava, kripti i svetilišta uklesanih u stene je mnogo zanimljivija od svih filmova koji su tamo snimljeni.

74. SEOSKI NADRIARHEOLOZI: Sumnjivo lice bez poternice
Stanovnici sela u Braničevskom okrugu koji već decenijama ilegalno iskopavaju i na crno prodaju vredne arheološke predmete, uvereni su da time nikome ne nanose štetu i da zato neće krivično odgovarati. Neki ističu kako su zavoleli istoriju svoga kraja još u školi, nazivaju profesionalne arheologe kolegama i imaju sopstvene teorije o prošlosti ovog područja. Ali svi argumenti kojima pravdaju svoje postupke, padaju u vodu kada govore o ilegalnim kopačima koji dolaze sa strane, optužujući ih za pljačku tuđeg nasleđa.

Komunikacije

76. INSTITUCIJE KAO UZROK KRŠENJA PRIVATNOSTI U MEDIJIMA: Curenje informacija
Čak i ukoliko nadležni državni organi objave podatke koji spadaju u domen privatnosti počinioca ili žrtve neke tragedije, mediji tu informaciju ne smeju da prenose. Greška državnih organa ne podrazumeva „dozvolu“ za kršenje etičkih principa profesije. Tako kaže Kodeks novinara Srbije, ali praksa medija je često suprotna. Zbog čega je tako?

Reprint

78.SUPROTNI PUTEVI IZBEGLICA IZ UKRAJINE: Ko želi, a ko ne želi da se vrati?
Mladi bez porodice, kao i imućniji i bolje obrazovani migranti većinom ne žele da se vrate u Ukrajinu kada se rat završi. Ostali to priželjkuju, ali ne znaju čemu će se vratiti. Šta god želeli, istraživanja pokazuju da je većina ukrajinskih izbeglica u teškom položaju, jer početna velikodušna podrška zemalja EU postaje sve oskudnija i njome se sada „filtriraju“ poželjni i nepoželjni.

Vremeplov

80. SNALAŽENJE ZA HRANU U OKUPIRANOM BEOGRADU: Veštačke grbe i lažni trudnički stomaci
Tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, osnovni način preživljavanja je postalo crno tržište. Mnogi stanovnici Beograda su pokušavali sami da prošvercuju namirnice iz sela, pakujući ih u lažne trudničke stomake ili veštačke grbe. Beogradske bašte su, umesto na zumbule, počele da mirišu na beli luk i drugo povrće, a dvorišta na kokoške, koze i svinje. Uprkos bedi, Beograđani su još prilježnije obeležavali porodične slave – iz inata.

Чланак B&F 206: Jaka alkoholna pića – Ako boli glava, vraćam pare! се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uprkos posledicama aktuelne pandemije, ulaganja u morske, ili takozvane „ofšor“ vetroparkove su u prvoj polovini 2020. godine porasla za neverovatnih 319% na 35 milijardi dolara, u poređenju sa istim periodom lane. Šta više, u prvoj polovini 2020. godne je uloženo više novca u priobalne vetroelektrane nego tokom cele prošle godine, kada su ukupna ulaganja iznosila 32 milijade dolara, navodi se u najnovijem izveštaju kompanije „Bloomberg New Energy Finance“ (BNEF).

Tokom prvih šest meseci ove godine, dogovorena su ulaganja za ukupno 28 ovakvih projekata, među kojima je najveće holandsko postrojenje „Vattenfall Hollandse Zuid“ od 1,5 gigavata (GW). Vrednost ovog projekta iznosi 3,9 milijardi dolara, a izgradnja je planirana za početak naredne godine. Postrojenje će se sastojati od ukupno 140 vetroturbina, pojedinačne snage 11 megavata (MW), a vetropark će proizvoditi dovoljno električne energije za potrebe čak dva miliona domaćinstava, počev od 2023. godine.

Autori izveštaja objašnjavaju da je do ovakvog skoka ulaganja u morske vetroparkove došlo zbog smanjenja direktnih troškova gradnje za čak 67% od 2012. godine i daleko većih tehničkih mogućnosti najnovijih, džinovskih turbina, što je priobalne vetroelektrane učinilo isplativijim od elektrana na gas, ugalj ili nuklearnu energiju. Danas, jedan megavat morskih vetrelektrana zahteva manje od 2,5 miliona evra kapitalnih izdataka, u poređenju sa više od 4,5 miliona u 2015. godini.

Sve jeftinije, a sve veće

Primera radi, u Evropi je cena gradnje morskih vetroparkova pala za 46% u periodu od 2012. do 2017. godine, na 126 dolara za svaki megavat/sat, da bi prošle godine ona iznosila 78 dolara. S druge strane, u 2019. godini, cena megavat/sata kod nukleraki je dostizala 136 dolara, a kod termoelektrana 152 dolara. Troškovi baterije za skladištenje, koji iznose od 150 do 186 dolara po megavat/ satu u trajanju od četiri sata skladištenja, takođe su opali za više od 50% u poslednjih šest godina.

Interesantno je da uporedo sa smanjenem troškova za gradnju „ofšor“ vetroelektrana, one postaju sve veće. Njihova prosečna veličina se udvostručila, a danas je najveća aktivna vetroelektrana „Hornsea 1“ u Velikoj Britaniji, sa ukupno 1,2 GW. Osim toga, u prilog im idu i procene stručnjaka da su vetroparkovi jedan od izvora energije, koji uprkos određenim manjkavostima, pozitivno utiče na usporavanje klimatskih promena. Procenjuje se da svaki 1 GW energije stvorene na moru pomoću vetra sprečava oslobađanje 3,5 miliona tona ugljen-dioksida.

Rast konkurentnosti ovog sektora i predviđanja o njegovom sve većem značaju u proizvodnji energije, doveli su ne samo do povećanja broja investitora, već i do zajedničkih ulaganja više partnera. Novi poslovni modeli vlasništva ujedno su doprineli većoj raznolikosti ulagača, a veću isplativost i manji rizik ulaganja u ovakve projekte prepoznale su i banke koje sada odobravaju dugoročne kredite pod povoljnijim uslovima.

Kina na vodi

Ipak, ovoliki rast investicija u morske vetroparkove tokom prvih šest meseci ove godine pogurala je pre svega Kina, gde se gradi 17 od ukupno 28 ugovorenih vetroelektrana na moru. Kina nastoji da izgradi što veći broj ovakvih postrojenja do isteka ugovaranja „feed-in“ (FiT) tarife krajem 2021. godine, u okviru koga operator distributivne ili prenosne mreže dogovara s elektranom da tokom određenog broja godina plaća unapred dogovorenu fiksnu cenu za svaku isporučenu jedinicu električne energije.

Kina je uvećala ukupne investicije u obnovljive izvore energije na 41,6 milijardi dolara, a najveće učešće imaju upravo ulaganja u „ofšor“ vetroparkove. Kina je do početka ove godine već raspolagala sa 4,9 GW instalirane snage vetroelektrana, trenutno gradi postrojenja koja će obezbediti ukupno još 3,7 GW, sa realnim šansama da se njeno učešće u globalnoj proizvodnji energije iz „ofšor“ elektrana poveća čak osam puta do kraja ove decenije.

Kako ocenjuje „Globalni savet za energiju vetra“ (GWEC), rast kineskih vetroelektrana na moru mnogo je veći od očekivanog i predviđa se da bi do 2030. mogao dostići 234 GW, te da će do tada ova azijska zemlja posedovati više od petine svetskih vetroelektrana na moru.

Danci u ofanzivi

Trenutno, prema najnovijem izveštaju udruženja „Renewable UK“ o ulaganjima u morske vetroparkove tokom poslednjih 12 meseci, svetski rekorder je Velika Britanija, na drugom mestu je Kina, a na trećem Sjedinjene Američke Države za koje se, međutim, ocenjuje da sve više zaostaju u ovoj trci. Na listi deset najvećih ulagača u „ofšor“ vetroparkove slede Nemačka, Tajvan, Holandija, Irska, Poljska, Danska i Vijetnam.

Iako je primetno da raste konkurencija zemalja iz azijsko-pacifičkog regiona, Evropa i dalje dominira u ovom sektoru. Izveštaj udruženja „WindEurope“ za 2019. godinu pokazuje da je od svih izgrađenih novih postrojenja ukupne snage 5,2 GW, Evropa izgradila najviše (3,6 GW), što je Starom kontinentu omogućilo da uđe u 2020. godinu sa postrojenjima ukupne snage od čak 22 gigavata.

Velika Britanija je realizovala gotovo polovinu novih kapaciteta, slede je Nemačka, Danska i Belgija, a novim ulaganjima u morske vetroparkove pridružili su se Portugal, Norveška i Francuska.

No, trenutno najambiciozniji projekat u svetu počeo je da se realizuje u Danskoj. Reč je o izgradnji veštačkih ostrva koja će se napajati strujom iz vetroparkova na moru ukupne snage od najmanje 10 gigavata, što je ekvivalent potrošnji 10 miliona evropskih domaćinstava. Procenjuje se da će ukupni troškovi izgradnje iznositi između 26,7 i 40,1 milijardi evra, a najveći deo bi trebalo da obezbede privatni investitori.

Vetar otvara nova radna mesta

Uprkos pobrojanim i drugim projektima, Evropska komisija upozorava da trenutni nivo ulaganja u morske vetroparkove nije dovoljan. Da bi EU ispunila energetske ciljeve koje je postavila do 2050. godine, potrebno je da do tada obezbedi između 230 i 450 GW struje iz morskih vetroparkova. To znači da godišnje instalira sedam GW novih „ofšor“ kapaciteta do 2030. godine, sa porastom do 18 GW godišnje do 2050. godine.

Međutim, trenutni kapaciteti novih postrojenja, kao i nivo investicija su daleko ispod toga. U poslednjem izveštaju organizacije „World Forum Offshore Wind“ se navodi da posebno zabrinjavaju događanja na ovom tržištu u Nemačkoj. Ova evropska zemlja je bila „motor“ industrije vetra u Evropi, ali su promene u regulativi usporile ulaganja u prioobalne vetroelektrane, a najave o novim investicijama ne obećavaju da će se one značajnije povećati ni naredne godine.

Međutim, ulaganja u morske vetroelektrane u aktuelnoj krizi dobijaju novi značaj – kao mogućnost masovnog zapošljavanja u vreme masovnog otpuštanja. Prema prognozama „Globalnog saveta za energiju vetra“ iz septembra ove godine, ako bi se do 2024. godine širom sveta instaliralo 51 GW nove snage u priobalnim vetroparkovima, to bi ozbezbedilo oko 900.000 novih, dobro plaćenih radnih mesta.

Nešto ranije iznete prognoze kompanije „Rethink Energy“ ukazuju da bi morski vetroparkovi u iduće dve decenije mogli da obezbede i do 5% ukupne svetske proizvodnje električne energije, otvore osam miliona radnih mesta i privuku 1.300 milijardi dolara dodatnih ulaganja.

Raste brzina vetra u svetu

Pored tehnološkog napretka, na poboljšanje rada vetroparkova je uticala i povećana brzina vetra u celom svetu, navodi se u novoj studiji britanskih naučnika, objavljenoj u časopisu „Nature Climate Change“. Vetar je sve slabije duvao od osamdesetih godina prošlog veka do 2010. godine, kada se trend preokrenuo. Od tada vetar ubrzava i to tri puta većom brzinom nego što se ona smanjivala u prethodnom periodu. Naučnici različito tumače uzroke ovakvih promena, ali su saglasni da će sadašnje ubrzanje potrajati barem narednih desetak godina.

Vladimir Adonov

broj 177, septembar 2020.

Foto: Pixabay

Чланак Rekordna gradnja morskih vetroelektrana uprkos krizi се појављује прво на Biznis i Finansije.