Nekada se za neuspele poslovne poduhvate govorilo da je to „bacanje para u vetar“, a sada su, usred korona krize, ulaganja u morske vetroelektrane potukla sve rekorde. One se promovišu i kao mogućnost za masovno zapošljavanje u vreme masovnih otpuštanja.
Uprkos posledicama aktuelne pandemije, ulaganja u morske, ili takozvane „ofšor“ vetroparkove su u prvoj polovini 2020. godine porasla za neverovatnih 319% na 35 milijardi dolara, u poređenju sa istim periodom lane. Šta više, u prvoj polovini 2020. godne je uloženo više novca u priobalne vetroelektrane nego tokom cele prošle godine, kada su ukupna ulaganja iznosila 32 milijade dolara, navodi se u najnovijem izveštaju kompanije „Bloomberg New Energy Finance“ (BNEF).
Tokom prvih šest meseci ove godine, dogovorena su ulaganja za ukupno 28 ovakvih projekata, među kojima je najveće holandsko postrojenje „Vattenfall Hollandse Zuid“ od 1,5 gigavata (GW). Vrednost ovog projekta iznosi 3,9 milijardi dolara, a izgradnja je planirana za početak naredne godine. Postrojenje će se sastojati od ukupno 140 vetroturbina, pojedinačne snage 11 megavata (MW), a vetropark će proizvoditi dovoljno električne energije za potrebe čak dva miliona domaćinstava, počev od 2023. godine.
Autori izveštaja objašnjavaju da je do ovakvog skoka ulaganja u morske vetroparkove došlo zbog smanjenja direktnih troškova gradnje za čak 67% od 2012. godine i daleko većih tehničkih mogućnosti najnovijih, džinovskih turbina, što je priobalne vetroelektrane učinilo isplativijim od elektrana na gas, ugalj ili nuklearnu energiju. Danas, jedan megavat morskih vetrelektrana zahteva manje od 2,5 miliona evra kapitalnih izdataka, u poređenju sa više od 4,5 miliona u 2015. godini.
Sve jeftinije, a sve veće
Primera radi, u Evropi je cena gradnje morskih vetroparkova pala za 46% u periodu od 2012. do 2017. godine, na 126 dolara za svaki megavat/sat, da bi prošle godine ona iznosila 78 dolara. S druge strane, u 2019. godini, cena megavat/sata kod nukleraki je dostizala 136 dolara, a kod termoelektrana 152 dolara. Troškovi baterije za skladištenje, koji iznose od 150 do 186 dolara po megavat/ satu u trajanju od četiri sata skladištenja, takođe su opali za više od 50% u poslednjih šest godina.
Interesantno je da uporedo sa smanjenem troškova za gradnju „ofšor“ vetroelektrana, one postaju sve veće. Njihova prosečna veličina se udvostručila, a danas je najveća aktivna vetroelektrana „Hornsea 1“ u Velikoj Britaniji, sa ukupno 1,2 GW. Osim toga, u prilog im idu i procene stručnjaka da su vetroparkovi jedan od izvora energije, koji uprkos određenim manjkavostima, pozitivno utiče na usporavanje klimatskih promena. Procenjuje se da svaki 1 GW energije stvorene na moru pomoću vetra sprečava oslobađanje 3,5 miliona tona ugljen-dioksida.
Rast konkurentnosti ovog sektora i predviđanja o njegovom sve većem značaju u proizvodnji energije, doveli su ne samo do povećanja broja investitora, već i do zajedničkih ulaganja više partnera. Novi poslovni modeli vlasništva ujedno su doprineli većoj raznolikosti ulagača, a veću isplativost i manji rizik ulaganja u ovakve projekte prepoznale su i banke koje sada odobravaju dugoročne kredite pod povoljnijim uslovima.
Kina na vodi
Ipak, ovoliki rast investicija u morske vetroparkove tokom prvih šest meseci ove godine pogurala je pre svega Kina, gde se gradi 17 od ukupno 28 ugovorenih vetroelektrana na moru. Kina nastoji da izgradi što veći broj ovakvih postrojenja do isteka ugovaranja „feed-in“ (FiT) tarife krajem 2021. godine, u okviru koga operator distributivne ili prenosne mreže dogovara s elektranom da tokom određenog broja godina plaća unapred dogovorenu fiksnu cenu za svaku isporučenu jedinicu električne energije.
Kina je uvećala ukupne investicije u obnovljive izvore energije na 41,6 milijardi dolara, a najveće učešće imaju upravo ulaganja u „ofšor“ vetroparkove. Kina je do početka ove godine već raspolagala sa 4,9 GW instalirane snage vetroelektrana, trenutno gradi postrojenja koja će obezbediti ukupno još 3,7 GW, sa realnim šansama da se njeno učešće u globalnoj proizvodnji energije iz „ofšor“ elektrana poveća čak osam puta do kraja ove decenije.
Kako ocenjuje „Globalni savet za energiju vetra“ (GWEC), rast kineskih vetroelektrana na moru mnogo je veći od očekivanog i predviđa se da bi do 2030. mogao dostići 234 GW, te da će do tada ova azijska zemlja posedovati više od petine svetskih vetroelektrana na moru.
Danci u ofanzivi
Trenutno, prema najnovijem izveštaju udruženja „Renewable UK“ o ulaganjima u morske vetroparkove tokom poslednjih 12 meseci, svetski rekorder je Velika Britanija, na drugom mestu je Kina, a na trećem Sjedinjene Američke Države za koje se, međutim, ocenjuje da sve više zaostaju u ovoj trci. Na listi deset najvećih ulagača u „ofšor“ vetroparkove slede Nemačka, Tajvan, Holandija, Irska, Poljska, Danska i Vijetnam.
Iako je primetno da raste konkurencija zemalja iz azijsko-pacifičkog regiona, Evropa i dalje dominira u ovom sektoru. Izveštaj udruženja „WindEurope“ za 2019. godinu pokazuje da je od svih izgrađenih novih postrojenja ukupne snage 5,2 GW, Evropa izgradila najviše (3,6 GW), što je Starom kontinentu omogućilo da uđe u 2020. godinu sa postrojenjima ukupne snage od čak 22 gigavata.
Velika Britanija je realizovala gotovo polovinu novih kapaciteta, slede je Nemačka, Danska i Belgija, a novim ulaganjima u morske vetroparkove pridružili su se Portugal, Norveška i Francuska.
No, trenutno najambiciozniji projekat u svetu počeo je da se realizuje u Danskoj. Reč je o izgradnji veštačkih ostrva koja će se napajati strujom iz vetroparkova na moru ukupne snage od najmanje 10 gigavata, što je ekvivalent potrošnji 10 miliona evropskih domaćinstava. Procenjuje se da će ukupni troškovi izgradnje iznositi između 26,7 i 40,1 milijardi evra, a najveći deo bi trebalo da obezbede privatni investitori.
Vetar otvara nova radna mesta
Uprkos pobrojanim i drugim projektima, Evropska komisija upozorava da trenutni nivo ulaganja u morske vetroparkove nije dovoljan. Da bi EU ispunila energetske ciljeve koje je postavila do 2050. godine, potrebno je da do tada obezbedi između 230 i 450 GW struje iz morskih vetroparkova. To znači da godišnje instalira sedam GW novih „ofšor“ kapaciteta do 2030. godine, sa porastom do 18 GW godišnje do 2050. godine.
Međutim, trenutni kapaciteti novih postrojenja, kao i nivo investicija su daleko ispod toga. U poslednjem izveštaju organizacije „World Forum Offshore Wind“ se navodi da posebno zabrinjavaju događanja na ovom tržištu u Nemačkoj. Ova evropska zemlja je bila „motor“ industrije vetra u Evropi, ali su promene u regulativi usporile ulaganja u prioobalne vetroelektrane, a najave o novim investicijama ne obećavaju da će se one značajnije povećati ni naredne godine.
Međutim, ulaganja u morske vetroelektrane u aktuelnoj krizi dobijaju novi značaj – kao mogućnost masovnog zapošljavanja u vreme masovnog otpuštanja. Prema prognozama „Globalnog saveta za energiju vetra“ iz septembra ove godine, ako bi se do 2024. godine širom sveta instaliralo 51 GW nove snage u priobalnim vetroparkovima, to bi ozbezbedilo oko 900.000 novih, dobro plaćenih radnih mesta.
Nešto ranije iznete prognoze kompanije „Rethink Energy“ ukazuju da bi morski vetroparkovi u iduće dve decenije mogli da obezbede i do 5% ukupne svetske proizvodnje električne energije, otvore osam miliona radnih mesta i privuku 1.300 milijardi dolara dodatnih ulaganja.
Raste brzina vetra u svetu
Pored tehnološkog napretka, na poboljšanje rada vetroparkova je uticala i povećana brzina vetra u celom svetu, navodi se u novoj studiji britanskih naučnika, objavljenoj u časopisu „Nature Climate Change“. Vetar je sve slabije duvao od osamdesetih godina prošlog veka do 2010. godine, kada se trend preokrenuo. Od tada vetar ubrzava i to tri puta većom brzinom nego što se ona smanjivala u prethodnom periodu. Naučnici različito tumače uzroke ovakvih promena, ali su saglasni da će sadašnje ubrzanje potrajati barem narednih desetak godina.
Vladimir Adonov
Foto: Pixabay