Neke stvari se bolje vide u tami. To je slučaj i sa vertikalnim farmama, na kojima se uzgajaju usevi u zatvorenom prostoru sa strogo kontrolisanim klimatskim uslovima. Investitori koji su proteklih godina uložili milijarde dolara u ovu industriju sada se masovno povlače, jer je u energetskoj krizi izbilo na videlo da takav način proizvodnje troši ogromnu količinu struje i emituje više ugljen dioksida nego njive na otvorenom. Zato osnivači vertikalnih farmi i dojučerašnji borci za zeleniju budućnost sele poslovanje sa zapadnih tržišta u zalivske zemlje, koje imaju malo sopstvene hrane a mnogo nafte i gasa.
Uspon britanske opštine Bedford ka „poljoprivredi za 22 vek“ nije potrajao ni pola godine, a kamoli do narednog stoleća. U ovom gradu udaljenom sedamdesetak kilometara od Londona, najveća evropska kompanija za vertikalnu poljoprivredu „iFarm“ otvorila je prošlog juna uz mnogo pompe postrojenje za proizvodnju povrća u klimatski kontrolisanim uslovima. Vlasnici fabrike uveravali su prisutne članove britanskog parlamenta da je pred njima revolucionarna tehnologija koja omogućava poljoprivrednu proizvodnju u skladištima načičkanim LED svetlima, umesto na njivama na otvorenom ili u plastenicima.
„iFarm“, startap sa sedištem u Helsinkiju koji je pobrao sve moguće prestižne nagrade za inovativno i društveno odgovorno poslovanje i prikupio preko 600 miliona dolara ulaganja sa tržišta rizičnog kapitala, obećao je britanskim zvaničnicima da će ova „farma budućnosti“ proizvoditi 20 miliona biljaka godišnje. Umesto toga, rukovodstvo kompanije je već krajem novembra saopštilo da će otpustiti oko 500 radnika, odnosno više od polovine zaposlenih jer su primorani da redukuju poslovanje u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Holandiji.
U ogromnim problemima je i američki startap za vertikalnu poljoprivredu „AppHarvest“, koji je 2021. izašao na njujoršku berzu a sada ne može da pokrije ni operativne troškove. Sa ove berze je već izletela kompanija „Kalera“ koja je samu sebe proglasila za lidera u vertikalnoj poljoprivredi, kada se pojedinačna cena njenih akcija spustila na ispod 10 centi. Nešto pre toga su otišle u stečaj američka firma iz iste industrije „Fifth Season “, kanadska „Aqua Greens“, holandska „GlowFarms“ i tako redom. Spisak sunovrata proizvođača vertikalnih farmi je podugačak.
Šta se dogodilo sa industrijom koja je proglašena za poljoprivredu budućnosti i u kojoj su samo tokom 2021. godine ulaganja dostigla 3,66 milijardi dolara? Dogodilo se energetska kriza, koja je uveliko zamračila očekivanja investitora kada je iznela na svetlo dana do sada prikrivane mane revolucionarne poljoprivredne tehnologije.
Stežu kaiš i kupci i ulagači
Poljoprivreda koja kontroliše životnu sredinu podrazumeva uzgoj useva u zatvorenom prostoru, gde se upravlja osnovnim uslovima za proizvodnju kao što su navodnjavanje, temperatura, vlažnost i svetlost. Pored već tradicionalnih staklenika, industrija obuhvata i tehnološki veoma sofisticirane vertikalne farme, koje su promovisane kao idealno rešenje za proizvodnju hrane u prenatrpanim gradovima. Pobornici su isticali da ove „urbane njive“, osim što predstavljaju izvor namirnica „u komšiluku“ i zato ne zahtevaju prevoz koji zagađuje planetu, upošljavaju obrazovanu radnu snagu na dobro plaćenim mestima i za razliku od konvencionalne poljoprivrede koriste preko 90% manje zemljišta, vode, đubriva…
Ali zato troše enormne količine energije, što je u opštoj euforiji oko ove poljoprivredne idile malo ko pominjao. Dok se u plastenicima upotrebljava gas za grejanje, a električno osvetljenje kao dopuna sunčevoj svetlosti, vertikalne farme primarno troše struju kako bi obezbedile sve potrebne uslove za kontrolisani rast biljaka, pri čemu za rad LED dioda odlazi i do 70% ukupno potrošene energije.
Kada je krenula igranka bez prestanka sa cenama gasa i struje, u industriji plastenika je praktično prepolovljena proizvodnja. Ali vertikalne farme su se suočile sa još većim problemima, jer prema računici holandske istraživačke firme „RaboResearch“ troše preko sedam puta više energije po jedinici proizvoda nego tradicionalni staklenici. Kako navode holandski istraživači, pre osamnaest meseci potrošnja struje u vertikalnim farmama u Evropi je činila četvrtinu operativnih troškova, a sada je dostigla polovinu. To ozbiljno ugrožava rentabilnost poslovanja u situaciji kada istovremeno pada tražnja za ovakvim namirnicama.
Naime, vertikalna poljoprivreda zbog načina proizvodnje ima prilično suženu a skupu ponudu. Većina takvih farmi uzgaja začinsko bilje, izdanke i drugo lisnato povrće za salatu, koje brzo raste pod LED diodama i ima kratak rok trajanja, pa zato i „vrhunsku“ cenu. U vreme visoke inflacije i preteće recesije, većina potrošača kupuje namirnice čiju cenu može da istrpi kućni budžet, posebno u Evropi gde je ponuda raznovrsnijih a jeftinijih poljoprivrednih proizvoda ogromna.
Potrošači nisu jedini koji sve više okreću leđa vertikalnoj poljoprivredi, već kaiš stežu i investitori. Vertikalne farme su skupe za izgradnju u poređenju sa onima na otvorenom, a treba im više vremena da postanu isplative, što svakako nije dobitna kombinacija u krizi koja postaje sve nepredvidljivija.
Kao primer može poslužiti poslovanje holandskog startapa „GlowFarms“, koji je osnovan 2020. godine i uprkos pometnji koju je izazvala korona, prikupio je 799.000 dolara investicija za početak poslovanja. Ali sa rastom cena energije, projektovani troškovi za struju od 0,07 evra po kilovat satu narasli su na 0,40 evra po kilovat satu, pa osnivači nisu uspeli da prikupe dodatnih 5,3 miliona dolara za masovniju komercijalnu proizvodnju i prošlog novembra su zatvorili firmu.
Plodno tlo u pustinji
Sudbina cele industrije trenutno visi o koncu, no još je veći problem što se dugoročno menja percepcija o stvarnom potencijalu vertikalne poljoprivrede, zaključuju u istraživačkoj kući „RaboResearch“. Kriza će kad-tad proći, ali investitori su sada svesni da su „urbane tehnološke njive“ energetski jako intenzivne, pa time i veoma osetljive na bilo kakve poremećaje na tržištu električne energije, izuzev ako vlasnici ne nađu način da sami proizvode struju.
Pokazalo se i da vertikalna poljoprivreda ni izdaleka nije transformisala proizvodnju hrane kao što su to njeni zagovornici predstavljali javnosti. Naprotiv, kada se preračuna količina utrošene energije proizilazi da vertikalne farme produkuju i do 2,2 puta više emisija ugljen dioksida po proizvodu nego poljoprivreda na otvorenom sve zajedno sa prevozom, navode holandski istraživači. U svetu u kome se sva električna energija proizvodi iz obnovljivih izvora te emisije bi bile mnogo manje, ali to nije svet u kome trenutno živimo.
Stručnjaci u konsultantskoj firmi „Agritecture“, specijalizovanoj za vertikalnu poljoprivredu smatraju da od ovog koncepta ne treba odustati, jer on može da se poboljša i da bude dobra dopuna poljoprivredi na otvorenom. Međutim, ističu da su štetu industriji naneli sami proizvođači, koji su nerealno prikazivali njene potencijale i prećutkivali slabosti. S druge strane, ni investitori se nisu pokazali u najboljem svetlu, budući da su mnogi ulagali u ovu delatnost ne udubljujući se u to kako ona zapravo funkcioniše.
No, izgleda da su osnivači vertikalnih farmi našli plodnije investitorsko tlo – u pustinji. Sve više firmi iz ove industrije seli poslovanje u zalivske zemlje, koje oko 85% potrebne hrane uvoze a istovremeno imaju stabilan priliv električne energije zahvaljujući ogromnim rezervama nafte i gasa. To potvrđuju i planovi pomenutog finskog startapa „iFarm“, čiji osnivači su izjavili da se koncentrišu upravo na ove zemlje, „jer ćemo tamo imati jače veze sa prodavcima i veće šanse da ostvarimo zaradu“.
Firma je već otvorila svoju „fabriku budućnosti“ u Dubaiju, odakle snabdeva lokalne prodavnice i avio kompaniju „Emirates“ i koja je skoro tri puta veća od one u britanskom gradu Bedfordu. Dojučerašnjim „zelenim“ revolucionarima očigledno ne smeta što će njihova zarada ubuduće mirisati na naftu.
Zorica Žarković
Biznis & finansije 206, februar 2023.
Foto: Markus Spiske, Unsplash