Naime, Rusija je istupila iz “dogovora o žitaricama” koji je u proteklih godinu dana obezbeđivao siguran prolaz za brodove sa žitaricama iz Ukrajine ka izvoznim destinacijama. Da situacija bude još gora, ova zemlja je bombardovala ukrajinsku luku u Odesi koja služi za utovar poljoprivrednih dobara, i tom prilikom uništila oko 60.000 tona žitarica. Dodatno, Rusija je upozorila da će ubuduće sve brodove koji se nalaze u blizini ukrajinskih luka smatrati “plovilima koja prenose vojni teret”. Drugim rečima, od sada je prevoz žitarica rizična delatnost.

Rezultat svih navedenih ruskih akcija bio je rast cena žitarica na globalnom nivou. Juče su cene pšenice na evropskim berzama porasle za 8,2 odsto na 253,75 evra po toni, dok je kukuruz poskupeo za 5,4 procenta. U SAD su fjučersi na pšenicu za samo jedan dan porasli za 8,5 odsto, što je njihov najbrži rast još od početka ruske invazije na Ukrajinu.

Ovo će najviše uticati na siromašne zemlje, budući da se dobar deo ukrajinskih žitarica izvozio u Severnu Afriku i na Bliski Istok.

Foto: Lutz Wernitz, Unsplash

Чланак Žitarice će ponovo poskupljivati се појављује прво на Biznis i Finansije.

Putin kaže da je skoro ceo rod pšenice i drugih žitarica iz Ukrajine morskim putem poslat uzemlje EU, a sa njima i velike količine đubriva i druge hrane. On zato optužuje evropske države da se ponašaju kao kolonijalisti i da varaju siromašne zemlje, u kojima i bez nestašice žitarica vlada glad.

S drug strane, Ukrajina ovo negira. Njen ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba tvrdi da je dve trećine brodova natovarenih ovim namirnicama završilo u Aziji, Africi i na Bliskom Istoku.

Kome ovde verovati? Možda je najbolje poslušati nezavisne istraživače koji prate izvoz i uvoz iz te zemlje. Zajednički centar za monitoring u Istambulu je objavio da je nešto više od trećine ukrajinskih žitarica završilo u razvijenim evropskim zemljama, a 20 odsto u Turskoj. Među velikim uvoznicima ukrajinskog žita, u koje spadaju i Španija i Egipat, ima i razvijenih i manje razvijenih zemalja. Od ukupnog ukrajinskog izvoza 30 odsto je završilo u siromašnim zemljama širom sveta.

Izvor: Al Džazira

Foto: Emagneto, Pixabay

Чланак Kome zapravo Ukrajina izvozi žitarice? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Četiri najveća svetska trgovca žitaricama, koji su decenijama dominirali globalnim tržištem, beleže rekordnu dobit. Četiri kompanije: Archer-Daniels-Midland Company, Bunge, Cargill i Louis Dreyfus – poznati pod zajedničkom skraćenicom ABCD – kontrolišu procijenjenih 70-90 odsto svetske trgovine žitaricama. Predviđaju da će potražnja premašiti ponudu barem do 2024, što će vjerovatno dovesti do još veće prodaje i dobiti u sledeće dve godine.

Prema podacima UN-a, cijene hrane ove godine porasle su više od 20 odsto. Prema Svetskom programu za hranu, oko 345 miliona ljudi suočava se s akutnim nedostatkom hrane, dok ih je pre pandemije bilo 135 miliona.

Očita nepravda

“Činjenica da globalni divovi ostvaruju rekordne profite u isto vreme kada glad raste očito je nepravedna. To je užasna optužba protiv naših sistema. Što je još gore, te firme su mogle da učine više da spreče krizu gladi”, upozorio je Olivier De Schutter, specijalni izvjestilac UN-a za ekstremno siromaštvo i ljudska prava.

S hranom se događa isto što i s energijom, cene rastu zahvaljujući monopolima, a ne zato što je energija nedostupna.
“Svjetsko tržište žitarica više je koncentrisano od energetskog i još manje transparentno, pa je veliki rizik od nelegalnog profiterstva”, ističe De Schutter.

Rekao je i da je došlo do velikog porasta cena hrane, uprkos postojanju velikih svetskih zaliha žitarica.

Od velikih trgovaca hranom, Cargill je izvestio o povećanju prihoda od 23 odsto, na rekordnih 165 milijardi dolara, dok je Archer-Daniels-Midland u drugom kvartalu ostvario najveću dobit u istoriji. Prodaja kompanije Bunge porasla je 17 odsto na godišnjem nivou u drugom tromjesečju, a Louis Dreyfus izvestio je da je dobit za 2021. porasla više od 80 odsto, a prihodi gotovo za četvrtinu, na 1,62 milijarde dolara.

UN-ov povjerenik De Schutter ističe da je nužna promena globalnog tržišta hrane.

“Moramo razbiti monopole koji drže lanac ishrane. Šačica kompanija kontroliše globalna tržišta sjemena i gnojiva, genetiku životinja, globalnu trgovinu žitaricama i maloprodaju hrane. Oni ostvaruju ogromne profite na štetu poljoprivrednika, potrošača i životne sredine”, upozorio je.

Izvor: Jutarnji list
Foto: Pixabay

Чланак Svetski trgovci žitaricama ostvaruju rekordan profit се појављује прво на Biznis i Finansije.

Podrška će se odnosi na proizvođače registrovane za obavljanje delatnosti mlinarstva na dan 15. novembra 2021. godine, a koji su isporučivali brašno u pakovanjima do pet kilograma (uključujući i pet kilograma) tipa T-400 glatko i T -500, navedeno je na sajtu Vlade.

Na taj način biće održan dosadašnji obim proizvodnje brašna i sprečen potencijalni poremećaj na tržištu koji bi mogao da dovede do nestašice, dodaje se.

Na sednici je, takođe, izmenjena Odluka o privremenom ograničenju izvoza osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda bitnih za stanovništvo, kojom se, u cilju olakšanog izvoza te vrste proizvoda, sada uvodi kvantitativno ograničenje izvoza na tromesečnom nivou, umesto na mesečnom, kako je do sada bilo predviđeno.

– Ova mera doneta je u cilju sprečavanja nestašice tih proizvoda – zaključuje se.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Vlada donela Uredbu o podršci proizvođačima brašna се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, Rusija je još na početku rata blokirala ukrajinske luke koje su služile za izvoz različite robe, a ponajviše hrane, iz ove zemlje koju nazivaju “žitnicom Evrope”. Istini za volju, nedavno ih je osposobila ali za izvoz žitarica sebi, a ne u svet. Ukrajince doduše vređa njihov termin “izvoz” jer oni smatraju da je reč o krađi.

Vozovi umesto brodova

Američki predsednik Džozef Bajden međutim ima ideju kako bi Ukrajina mogla da nastavi sa izvozom žitarica, a da ne zavisi od Rusije. Tako što bi se na njenoj granici sa Poljskom izgradili privremeni silosi za skladištenje ukrajinskih žitarica.

Razlog za prebacivanje žitarica u silose je taj što bi Ukrajina morala ovu robu da dovozi vozom, ali njeni vozovi od poljske granice ne bi mogli da nastave pošto su ukrajinske šine šire od železničkih pruga u EU. Dakle, žitarice bi iz njih morale biti premeštene, a najbolje bi bilo da poljske vozove čekaju u silosima. Dalje bi, do krajnjih korisnika, bile prevožene prugama, drumom i preko poljskih luka.

Međutim, poljski ministar poljoprivrede Henryk Kowalczyk tvrdi da bi izgradnja tih silosa mogla trajati četiri meseca. Ipak, smatra on, nešto se mora uraditi po ovom pitanju, jer će blokada izvoza iz Ukrajine dovesti do gladi u Severnoj Africi i na Bliskom Istoku, što bi moglo izazvati novi izbeglički talas u Evropu. A stav Poljske o ovoj vrsti migracija svi dobro znamo.

I Rumunija bi mogla biti destinacija za deo ukrajinskih žitarica, ukoliko se pronađe način da se one transportuju u tu zemlju. Međutim rumuski predsednik Klaus Iohannis kaže da je transport ukrajinskog izvoza kroz tu zemlju “logistički izazov epskih razmera”.

Sva je prilika da će, dok okolne zemlje nađu način da prihvate ukrajinske žitarice, veliki deo njih već biti u Rusiji.

Izvor: Geopolitika, Politico

Foto: Jim Witkowski, Unsplash

Чланак Amerika ima plan kako izvoziti žitarice iz Ukrajine, samo se ne zna ko bi mogao da ga realizuje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pandemija korona virusa podstakla je globalnu inflaciju, a zbog loših vremenskih prilika to se posebno odražava na cene hrane. Stanje je pogoršao rat Rusije i Ukrajine jer je poskupeo energente, ali i zato što one stvaraju 30% svetskih viškova pšenice, 20% kukuruza, 80% suncokreta, a uz to su ogromni izvoznici veštačkog đubriva.

Rekordne cene žitarica šire strah od ponavljanja „Arapskog proleća“, situacije kada je pre dvanaest godina poskupljenje hrane dovelo do nemira koji su zbrisali režime u Tunisu i Egiptu, a u Libiji i Siriji izazvali građanske ratove. Izbeglička kriza pretvorila se u krizu Evropske unije koja nije našla usaglašen odgovor na nju, ni dovoljno međusobne solidarnosti, pa je ojačao populizam, desio se Bregzit i nestalo je volje za prijem novih članica.

Iako ima kudikamo nerazvijenijih zemlja i gladnijeg stanovništva, a arapske zemlje su sada i bolje pripremljene za slične scenarije, bojazan da ipak mogu postati kolateralne žrtve udaljenog sukoba nije nestala. Razlog je njihova zavisnost od uvoza hrane, a posebno pšenice iz crnomorskog područja, kao i tinjajuće tenzije unutar tih društava. Primer Egipta kao najmnogoljudnije i poljoprivredno najjače arapske zemlje je indikativan.

Zemlja sa jednom rekom

Egiptom dominiraju pustinje pa obradivo zemljište čini samo 3% ukupne površine, što je malo više od tri miliona hektara. Padavine su vrlo oskudne, a Nil je jedina reka, tako da se gotovo sva poljoprivreda razvila uz njegove obale i u delti. S druge strane, legendarna je plodnost ovog tla koja je omogućila nastanak i razvoj antičkog Egipta, kao jedne od najstarijih i najdugovečnijih civilizacija.

Savremeni Egipat je nasledio gotovo istu teritoriju, ali mu ni napredak tehnologije nije omogućio radikalno uvećanje obradivih površina jer i postojeće apsorbuju 80% raspoložive vode. Prosečan posed je manji od 0,5 ha, a prioritet agrarne politike je što efikasnije navodnjavanje i zamena setvenih kultura onima koje zahtevaju manje vode.

Poljoprivreda ima veliki značaj za zemlju, jer zapošljava četvrtinu radne snage i čini 12% BDP-a. Uprkos tome što zavisi od uvoza nekih ključnih proizvoda, ona ostvaruje izvoz veći od četiri milijarde dolara. Sa 14 poljoprivrednih fakulteta godišnje izađe 6.000 stručnjaka, a angažuju se i brojni strani eksperti. Egipatska polja su čuvena po pamuku i pomorandžama, ali je proizvodnja mnogo raznovrsnija i uključuje oko 27 miliona tona šećerne trske i repe, skoro sedam miliona tona paradajza i više od pet miliona tona krompira, dok žetve daju devet miliona tona pšenice, 7,5 miliona tona kukuruza i 6,7 miliona tona pirinča.

Poređenja radi, 13 puta manja Srbija ima 60% više obradivog zemljišta i neuporedivo obilnije padavine i rečne slivove koji zalivaju tih 4,9 miliona hektara. Ipak, naša proizvodnja je skoro u svemu manja od egipatske, pa je lanjski domet bio 3,5 miliona tona pšenice, 6,2 miliona tona kukuruza, dva miliona tona šećerne repe i 550.000 tona krompira. Nama je za pšenicu dovoljno 600.000 ha, a Egipćani je seju na polovini obradivog zemljišta, odnosno na 1,5 miliona ha. Uprkos tome, Srbija je prehrambeno samodovoljna i izvozi polovinu roda pšenice, a Egipat ne može da namiri ni polovinu sopstvenih potreba, pa je sa uvozom od 11 miliona tona najveći svetski kupac. Razliku čini to što mi raspolažemo sa 0,46 ha obradivog zemljišta po stanovniku, a oni sa 0,03 ha, odnosno 15 puta manje.

Demografska eksplozija

Uoči Drugog svetskog rata bilo je manje od 16 miliona Egipćana koji su bili neto izvoznici hrane, a danas ih je preko 102 miliona i taj se broj godišnje uvećava za još 1,7 miliona. I bez pretećih klimatskih promena, sadašnji nedostatak vode objektivno limitira dalji rast agrarne proizvodnje. Zato je egipatski predsednik Abdel Fatah El Sisi, uz terorizam, i demografsku eksploziju označio kao najveću opasnost za stabilnost. Pokrenute su kampanje da se porodice zadrže na tri deteta, ali su efekti izostali, posebno na jugu gde više od polovine stanovništva radi u poljoprivredi.

Stoga agrar ostaje pod pritiskom da stvara sve više hrane, iako sve više trpi zbog širenja naselja na uštrb oranica i povećane potrošnje vode za druge namene. Uz to je i sve više mladih koji traže posao, a razlike između bogatijeg i liberalnijeg severa i siromašnijeg i tradicionalnijeg juga zemlje se produbljuju. Kako nevolje ne idu same, tu je i strahovanje za buduće dotoke Nila zbog ogromne hidrocentrale i akumulacije koje završava Etiopija u njegovom gornjem toku. Ovo godinama usijava tenzije između ovih stomilionskih zemalja i možda je otvoreni oružani sukob do sada izbegnut samo zato što ih razdvaja više od dve hiljade kilometara teritorije Sudana.

Prosečno petina kalorija u svetu potiče od unosa žitarica, ali „Arapsko proleće“ nije samo podsetnik da je u njihovoj tradicionalnoj kuhinji hleb još zastupljeniji, nego i koliko stanovništva preživljava samo na toj namirnici. Na talasu nemira koji su počeli kao socijalni, egipatski general Sisi je 2014. godine postao predsednik Sisi i njegova administracija je svesna da po zvaničnoj statistici trećina stanovništva živi ispod granice siromaštva. Pošto je za njih cena hleba pitanje opstanka, ona se subvencioniše putem programa koji koristi više od 70 miliona stanovnika. Državu to godišnje košta 5,3 milijardi dolara, a zbog globalnog poskupljenja pšenice za njen uvoz sada treba barem još jedna milijarda. Pri tom se to čini u situaciji kada je korona desetkovala prihode od turizma i broj inostranih gostiju sa preko 13 miliona smanjila na oko četiri miliona.

Egipat je do sada 85% pšenice kupovao u Rusiji, pa je prinuđen da traga za alternativnim dobavljačima iako nije uveo sankcije ovoj zemlji. Neke skorije nabavke je plaćao 450 dolara po toni, što znači da bi ga pod tim uslovima kupovina 11 miliona tona koštala oko pet milijardi dolara. Zato država nastoji da izvuče maksimum iz domaće proizvodnje, pa je za lokalne proizvođače uveden obavezan otkup. Pošto je tamošnja žetva već počela, ubrzo će se znati kolika su prepreka ovakvoj politici kapaciteti silosa koji su ograničeni na manje od 3,5 miliona tona.

Slični demografski pritisci, uz potisnute političke, verske, etničke i druge napetosti postoje i u drugim zemljama Severne Afrike i Bliskog Istoka. Socijalne razlike su rezonator ovih tenzija, a inicijalna kapisla mogu biti nova poskupljenje hrane, naročito hleba. U tom okruženju egipatska poljoprivreda je najveća i najstabilnija, premda je drugi nekad neopravdano potcenjuju. Zato nisu u pravu oni koji u njoj traže korene problema, jer su oni mnogo kompleksniji, ali ni oni koji veruju da je samo u egipatskoj poljoprivredi ključ za njihovo rešavanje.

Vreme kada je stabilnost sveta zavisila od egipatske pšenice

Antički Egipat je među najistraženijim arheološkim lokacijama, pa je neobično što se i dalje ne zna kolike su im bile letine ili broj stanovnika, mada je poznato kakvo su žito gajili i da su mesili 14 vrsta hleba. Takođe se zna da je žitom snabdevan stari Rim koji je građanima besplatno delio hleb, iako ga sam nije dovoljno proizvodio. Procene kojima se barata uglavnom se slažu da nikada nije bilo više od pet miliona starih Egipćana, a da su njihovi izvozni viškovi žita dostizali stotinak hiljada tona godišnje.

Starorimski istoričari su zato Egipat zvali „žitnicom Mediterana“, dok su rimsku politiku krstili maksimom „hleba i igara“. Ona važi i danas, iako se menjaju akteri i vrste zabava koje zamenjuju gladijatorske borbe, tako da jedino jeftin, ako već ne besplatan hleb, ostaje konstanta. A da istorija ume da bude cinična ilustruje to što su rimski imperatori, najmoćniji vladari tog doba, tada sa zebnjom pratili prekomorsko stanje egipatskih žitnih polja, brodolome i gusarske prepade, jer je zastoj u deljenju hleba lako mogao da izlije narod na ulice u nekoj onovremenoj verziji „Rimskog proleća“.

Vladan Žarković

Biznis i finansije, broj 197, maj 2022.

Foto: Pixabay

Чланак Egipat – od najvećeg izvoznika do najvećeg uvoznika pšenice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Herson je inače prvi glavni grad neke ukrajinske pokrajine koji je pao u ruske ruke. U pitanju je strateški važan grad sa lukom na Crnom moru i reci Dnjepar. Zahvaljujući takvom položaju pre rata bio je jedan od centara ukrajinskog izvoza.

Budući da sada taj centar kontrolišu Rusi, oni su ga ponovo stavili u funkciju tako što su iz njega počeli da izvoze ukrajinske žitarice ali ne u svet već – sebi. Ukrajinski zvaničnici kažu da su u pitanju hiljade tona ukrajinskih žitarica i povrća koje se prevoze na obližnji Krim.

Ruska strana to ne demantuje. Šta više, prema rečima Kirila Stremusova, novopostavljenog zamenika načelnika Vojno-civilne uprave koji se u ukrajinskim medijima često naziva ruskom marionetom, u planu je i snabdevanje ruskih fabrika semenkama suncokreta.

Foto: Pixabay

Чланак Rusija uvozi žitarice sa ukrajinskih teritorija koje je osvojila се појављује прво на Biznis i Finansije.

Fajnenšl Tajms piše da bi aktuelna situacija u Ukrajini mogla izazvati veliku prehrambenu krizu, koju bi najviše osetili oni koji su zavisni od ukrajinskih žitarica, pre svega u siromašnoj Africi. Osim analitičara, i poljoprivrednici su se uključili u prognoziranje koliko će useva biti u toj zemlji, svesni da mnoštvo njihovih kolega ove godine neće saditi ništa.

Holandski farmer Kornelis Kees Huizing koji već 20 godina živi u Ukrajini kaže da bi, ukoliko ukrajinski poljoprivrednici uskoro ne počnu da sade, cena pšenice u narednom periodu mogla da se udvostruči, ako ne i utrostruči. Huizinga je inače član poljoprivrednog sindikata čijih 1.100 članova obrađuje oko 10 odsto poljoprivrednog zemljišta u toj zemlji.

Poljoprivrednici su, kaže on, uplašeni i zbunjeni situacijom. Osim što trenutno imaju problem sa nabavkom đubriva i pesticida, brine ih i budućnost jer ne znaju da li će uopšte moći da budu na svojoj teritoriji za vreme žetve. U takvoj situaciji malo ko se odlučuje za setvu.

Zbog takve situacije, analitičari procenjuju da će i kod onoga što se zasadi ove godine u Ukrajini prinosi biti znatno niži, neki čak navode da bi oni mogli da opadnu za polovinu.

No, čak i da Ukrajina nekako proizvede veliku količinu žitarica čini se da neće imati kako da ih izveze. Kako sada stvari stoje, Rusi bi uskoro mogli da dođu do Odese, koja je glavno čvorište za izvoz poljoprivrednih proizvoda. Ova crnomorska luka je od strateške vojne i ekonomske važnosti za Ukrajinu. Nakon gubitka mornaričke baze u Sevastopolju kada je anektiran Krim 2014. godine, ukrajinska mornarica je izmestila štab u Odesu. Tri luke ovog grada su okosnice spoljne trgovine ove zemlje, budući da se skoro 70 odsto njenog uvoza i izvoza odvija morem i da kroz Odesu prođe 65 procenata robe.

Foto: Pixabay

Чланак Ukrajinski poljoprivrednici tvrde da bi cena pšenice mogla da se utrostruči се појављује прво на Biznis i Finansije.

U želji da sačuva ono što je dragoceno, tokom poslednjih 18. godina kompanija Nestlé nastoji da poveća količinu žitarica sa celim zrnom u svim svojim pahuljicama i doručak kao najbitniji obrok u toku dana, učini boljim zahvaljujući hranljivim i ukusnim žitaricama od celog zrna. Upravo zbog toga, celo zrno je sastojak broj 1 u Nestlé pahuljicama, jer pruža sve neophodne hranljive sastojke koji pomažu da se dan započne na najbolji mogući način.

Žitarice sa celim zrnom su bogate vitaminima, mineralima, vlaknima, skrobom i proteinima, kao i antioksidansima koji zajedno donose brojne prednosti po zdravlje. Zahvaljujući velikom broju naučnih istraživanja dokazano je da unos žitarica sa celim zrnom dovodi do smanjenja rizika od mnogih oboljenja, zbog čega nutricionisti i zdravstvene organizacije uključujući Svetsku zdravstvenu organizaciju, preporučuju unos žitarica sa celim zrnom umesto rafinisanih.

Neke od žitarica sa celim zrnom su pšenica (obična, durum, bulgur pšenica), pirinač (divlji ili braon), heljda, spelta, ceo i valjani ovas, kao i ovsena kaša i pahuljice, ceo kukuruz, kao i brašno od žitarica sa celim zrnom. Kada se celo zrno rafiniše, spoljašni deo zrna se baca i koristi se samo njegova sredina, zbog čega namirnice kao što su mekinje, kukuruzno brašno i griz, palenta, beli pirinač i oljušteni ječam, ne sadrže toliko hranljivih sastojaka kao namirnice koje se prave od celog zrna.

Spoljašnji sloj žitarica sa celim zrnom (mekinje) je bogat vlaknima i sadrži proteine, vitamine B grupe i antioksidanse, dok unutrašnji deo zrna (klica) sadrži vitamin E i vitamine B grupe, kao i minerale, poput magnezijuma, uz omega 6 masne kiseline. Izvor proteina i ugljenih hidrata neophodnih za energiju, nalaze se u skrobastom delu u središtu zrna i za razliku od rafinisanog zrna nijedan od ova tri dela zrna nije uklonjen, zbog čega su žitarice sa celim zrnom važan deo izbalansirane ishrane.

Žitarice sa celim zrnom su tihi heroji, jer ih je priroda obdarila hranljivim sastojcima, a Nestlé pahuljice koje na svojim pakovanjima imaju zelenu traku na kojoj se nalazi simbol celog zrna, daju sigurnost da pahuljice sadrže celo zrno – i to najmanje 8 g po porciji.

Чланак Započnite dan pahuljicama sa celim zrnom kao sastojkom broj 1 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Što se tiče ratarstva, cene svih glavnih žitarica su porasle u skladu sa globalnim vrednostima. Procenjuje se da će i globalna potrošnja da raste, uglavnom predvođena potražnjom za stočnom hranom. Kako je navedeno u izveštaju, proizvodnja žitarica u EU mogla bi da dosegne 295,2 miliona tona za 2020/21., što je porast od 5,3% u odnosu na prošlu godinu.

Očekuje se da će ukupna proizvodnja uljarica u EU porasti za 3,4% u odnosu na prethodnu godinu i doseći 16,7 miliona tona u ovoj sezoni i to uprkos teškim vremenskim uslovima. Što se tiče proteinskih useva, njihova proizvodnja porasla je za 7,9% u 2020/21., a mogla bi i dodatno da raste za 5,2 odsto zbog domaće potražnje.

Šećer trpi petu godinu zaredom

Međutim, proizvodnja šećera dosegla je petogodišnji minimum i iznosi samo 14,4 miliona tona. Ovaj pad uglavnom je posledica žutice šećerne repe u Francuskoj. Međutim, očekuje se stabilna potrošnja koja će dovesti do smanjenja zaliha.

Ove sezone maslinovo ulje moglo bi da dosegne proizvodnju blizu 2,1 miliona tona, što je 10% više u odnosu na 2019/20. Nakon povećanja 2020. godine, potrošnja u EU mogla bi da nastavi da raste za dodatnih 3%. Zahvaljujući ovom rastu i očekivanom stabilnom izvozu, njegova cena mogla bi i dalje da se oporavlja.

Što se tiče vinskog sektora, očekuje se da će proizvodnja vina ostati stabilna na oko 158 miliona hektolitara. Domaća upotreba mogla bi da se poveća za 2%, a uz očekivani porast izvoza, ova kretanja mogla bi da dovedu do smanjenja zaliha i bolje tržišne ravnoteže u sektoru.

Stabilna proizvodnja jabuka, više pomorandži

Proizvodnja jabuka u EU-u ostaje stabilna za 2020/21., na 11,5 miliona tona. Uz povećanu konzumaciju tokom pandemije, očekuje se da će potrošnja svežih po glavi stanovnika ostati na visokom nivou od 15,4 kg. Proizvešće se i 8% više pomorandži, a očekuje se i dalje visoka potrošnja sa 12,9 kilograma po stanovniku.

Više mleka, a manje krava?

Kada je reč o mleku, tokom ove godine se prognozira rast za 1% a istovremeno se očekuje smanjenje broja krava. Potrošnja sira i maslaca mogla bi da se poveća usled ponovnog otvaranja ugostiteljskih objekata, a maloprodaja bi trebalo da ostane na višem nivou u odnosu na razdoblje pre Covid-19.

Proizvodnja govedine u EU smanjila se za 1,2% prošle godine, a isti trend očekuje se u ovoj i to za 0,9%, uprkos oporavku potražnje u drugoj polovini 2021. godine. Što se tiče svinjskog mesa, proizvodnja je porasla za 1,2 odsto u 2020., podstaknuta izvozom. Međutim, nakon dve godine spektakularnog rasta, izvoz će se smanjiti zbog kineske proizvodnje, koja se polako oporavlja od afričke svinjske kuge. To će dovesti do pada od 0,7% u ovoj godini.

U 2020. godini proizvodnja živine porasla je za 1% i očekuje se da će zadržati sličan rast u ovoj. Sektor je bio pogođen ptičjim gripom otkrivenom u 18 zemalja EU, povrh toga, tu je zatvaranje ugostiteljskih objekata zbog pandemije SARS-CoV-2. Međutim, 2021. trebalo bi da dođe do blagog oporavka u smislu izvoza, sa postupnim ukidanjem zabrana (povezanih sa ptičjim gripom).

Proizvodnja ovčijeg i kozjeg mesa porasla je za 2% u 2020. Međutim, predviđa se pad za 1% u 2021. godini, usled smanjenja veličine stada i manjeg obima klanja na farmama u Rumuniji. Takođe, niža dostupnost ovčijeg mesa na domaćem tržištu mogla bi da dovede do povećanja cena.

Izvor: Agroklub

Foto: Pixabay

Чланак Cene žitarica u porastu, šećer i mleko u padu се појављује прво на Biznis i Finansije.