Gde je život, tu je i prevara. Možda deluje iznenađujuće, ali laž je prisutna od samog početka života na Zemlji, kao sredstvo za preživljavanje. Čovek je majstor laži i praktikuje je češće nego sve druge vrste zajedno. Ljudske prevare su daleko složenije, sofisticiranije i podstiču ih mnogo raznovrsniji motivi nego kod životinja i biljaka, jer je čovekov mozak najrazvijeniji.

Međutim, biološka i druga naučna istraživanja potvrđuju da su laži prisutne u ponašanju gmizavaca, ptica, sisavaca, riba, insekata i nekoliko vrsta biljaka, pa i kod bakterija. Kameleon koji menja boju, kako bi se prilagodio okruženju i postao neprimetan za predatore, čak je postao sinonim za prevrtljive ljude, koji u društvenoj džungli preživljavaju tako što se „okreću kako vetar duva“.

No, kameleon menja svoje boje i da bi nadmudrio konkurenciju, kada želi da se domogne neke ženke ili na „poslovnom planu“, pokušavajući da od suparnika prigrabi hranu. Odbrana od neprijatelja, otimanje oko hrane i seksa predstavljaju tri glavna motiva oko kojih se igraju igre prestola u životinjskom carstvu, veoma često i među pripadnicima iste vrste.

Lažna smrt

Jedna od vrlo raširenih obmana među životinjama u odbrani od jačeg neprijatelja je taktika „praviti se mrtav“, u čemu su oposumi vrhunski profesionalci. Kada se u njihovoj blizini pojave kojoti, lisice ili ptice grabljivice, oposumi lažiraju svoju smrt tako što prazne creva, ispuštaju neprijatan miris, oči im postaju staklaste i izlazi im pena na usta. Time šalju poruku ne samo da su mrtvi, već i da su inficirani nekom zarazom, što odvraća predatore koji nastavljaju potragu za drugim žrtvama.

Poznato je da pojedine vrste morskih pasa glume smrt tako što se stomakom okrenu prema gore, jer takav položaj izaziva mlitavost tela i jako usporava disanje. Jedna vrsta skakavaca koji žive u Japanu i doslovno „otegnu papke“ kada su u smrtnoj opasnosti, pošto toliko ukoče svoje noge da žaba jednostavno nije u stanju da ih proguta.

Životinje glume da su slabe i zato da bi, žrtvujući svoj život, spasile potomstvo. To je posebno uočljivo među pticama, koje se pretvaraju da su bolesne ili da im je slomljeno krilo, kako bi grabljivcu odvukle pažnju od gnezda u kojem su njihova jaja ili tek izlegnuti ptići. Istraživači su otkrili ovakvo ponašanje kod 285 različitih vrsta ptica, od kosova, vrabaca i slavuja, do fazana i pataka.

Poznati su i obrnuti slučajevi, kada lovac lažira sopstvenu smrt da bi prevario plen. Ciklidi, koje neki naučnici smatraju najinteligentnijim ribama, pretvaraju se da su mrtvi na dnu jezera kako bi namamili i pojeli svaku drugu ribu koju mogu da progutaju. Ipak, „doktor nauka“ u ovakvoj strategiji je lisica. Kada dođe u polje, glumi da je strvina, a među dramskim efektima je i jezik koji joj visi iz usta. Za takav plen uvek ima mušterija, naročito među vranama. Njih će svaki put privući obilje mesa, čak i ako je malo ustajalo. Ali kada crni pernati gost krene da se posluži, iznenada se sam nađe u čeljustima lukave lije i završi kao njen obrok.

Ludačka odanost seksu

Pored ljudi, seksu je ludački odana većina biljaka, životinja i mikroba. Oni se, kao i čovek, uveliko lažno predstavljaju ne bi li privukli, odbili ili prevarili ljubavnog partnera, uključujući i primere da se i u ovom slučaju primenjuje taktika lažne smrti. Pošto ženke nekih paukova jedu mužjake svoje vrste, oni su razvili plan kako da to izbegnu i još da ućare. Prikupe hranu, prilepe je za sopstveno telo i glume da su mrtvi, a kada halapljiva ženka krene da jede plen, on naglo oživi i pokuša da se sa njom pari. Obrnuti primer istraživači su zabeležili kod ženki vilinih konjica, koje prestanu da lete i sruše se na zemlju kao da su mrtve, pokušavajući na taj način da izbegnu parenje sa agresivnim mužjacima.

Ipak, većina životinja pribegava sitnijim lažima, poput nasrtljivog pevca. Pošto kokoške nisu uvek raspoložene za ljubavne igre, umesto da besomučno juri za njima, pevac je pronašao udobniji način da dobije ono što želi. Oglašava se posebnim zovom, kojim lažno poručuje da je pronašao hranu, pa kada kokoške dotrče privučene mišlju o jelu, on iskoristi priliku da ih zaskoči. Međutim, ako počne previše često da laže svoj „harem“, kokoške postaju oprezne i ne približavaju se, čak i kada zaista pronađe nekog ukusnog crva.

Neke druge ptice lažu zbog ljubomore, na primer laste. Ukoliko mužjak prilikom povratka u gnezdo ne zatekne ženku, on ispušta znak za uzbunu. Ženka, misleći da preti neka velika opasnost, najkraćim putem se vraća u gnezdo. Onda otkrije da je dojava lažna, jer mužjak to radi da bi je sprečio da ga prevari sa drugim dok je odsutan.

A kako zaista stoje stvari sa bračnim neverstvima? Svrake, recimo, često sklapaju veze za ceo život, pa i iz tog razloga brane sopstvenu teritoriju od drugih pripadnika svoje vrste. Međutim, nakon polaganja jaja, kada je glavni posao obavljen, bračna vernost znatno slabi, posebno kod mužjaka. Dok ženka agresivno progoni konkurenciju, njen partner pred njom i sam tera suparnicu, ali ako proceni da ga niko ne gleda, počinje žestoko da se udvara novoj lepotici u kraju.

Bekstvo iz zatvora

Otimanje oko hrane takođe gura životinje u „kriminalne aktivnosti“, naročito krađu. Veverice toliko jedne od drugih kradu buduću zimnicu, da vrlo često kopaju lažne ostave kada znaju da ih druga veverica špijunira. Tek kada su sigurne da je nepoželjni pretendent na njihove zalihe otišao i da su same, nose prikupljenu hranu na potpuno drugo mesto i tu je zakopavaju.

Pravilo svako je sebi najpreči važi i kod senica. Ove ptice imaju veoma razvijen jezik kojim se međusobno upozoravaju o dolasku neprijatelja. Sistem je toliko sofisticiran, da različiti tonaliteti upućuju jato da li je predator, kao što je kobac, još daleko ili se već opasno približio. Ali ponekad pojedine senice to drsko zloupotrebljavaju. Ako su mnogo gladne ili pronađu posebno ukusnu hranu, dignu lažnu uzbunu da bi smazale obrok na miru, ne deleći ga s drugima.

Posebno je zanimljiv slučaj rakova, za koje naučnici tvrde da su među najagresivnijim vrstama. Kada se otimaju sa suparnicima oko hrane, u odmeravanju moći najvažniju ulogu igra veličina klješta. Istraživači su, međutim, primetili da ne pobeđuje uvek najjači, već da to može biti i slabiji protivnik koji se ponaša kao pokeraš. Drugim rečima, blefira da je moćniji nego što jeste, pa ako je dovoljno ubedljiv a suparnik od onih kolebljivijih, može imati sreće da se objektivno jači protivnik povuče.

Naučnici različito objašnjavaju ovakva ponašanja životinja. Neki i dalje tvrde da su ti postupci instiktivni a ne unapred planirani, ali ih životinje iz dana u dan sve više demantuju. Upečatljiv primer su orangutani, koje su biolozi proučavali u jednom zoološkom vrtu kako planiraju bekstvo. Orangutani su slagali prazne kutije od hrane jednu na drugu i vadili žice iz ograda od kojih su pravili alat za otključavanje brave na kavezu. Sve to su radili naočigled posetilaca, koji su mislili da je to samo deo predstave za publiku. Vrhunac njihove strategije je bio u tome što su pomno pratili šta rutinski rade čuvari tokom dana i naučili da razlikuju profesionalce od volontera. Potom su sačekali da dužnost preuzme jedan od neiskusnih novajlija i da upravo tada pokušaju unapred pripremljeno bekstvo.

Zorica Žarković

Biznis & finansije 214, oktobar 2023. 

Foto: Karen, Unsplash

Чланак Da li životinje varaju: Lažni pokojnik, lopov, pokeraš i zavodnik се појављује прво на Biznis i Finansije.

Miris piljevine i kokica ispunjavaju vazduh, a klovnovi, akrobate i mađioničari su na svojim mestima. I dok gledaoci zauzimaju svoja mesta pod velikim krovom, prisutni su svi klasični elementi cirkusa – osim jednog – žive životinje zamenjene su hologrami.

Nemački cirkus Roncali prestao je da koristi lavove i slonove u predstavama još 1991. godine. Pre pet godina otišao je još dalje i potpuno uklonio žive životinje iz svog programa.
– Prave životinje u ringu, to nam više nije u redu – rekao je šef cirkusa Patrik Filadelfija (49) za AFP.

Poslednjih godina cirkusi su sve više ograničeni prostorom.

– Ako se smestite usred pijace u centru grada, nema mesta za ograde koje bi sprečile životinje da pobegnu – rekao je Filadelfija.

Nomadski karakter cirkuskog života takođe je naporan životinjama poput konja, koje je trebalo ukrcati u kamione i potom ih prevesti u sledeći grad.

– Cirkusu koji štiti životinje to više nije imalo smisla – kaže Filadelfija.

Razmišljajući kako da sačuva čaroliju životinja, pogotovo za decu, cirkus se dosetio holograma.
– Ako na holografski ekran možete projektovati nekoga ko više nije živ, zašto to ne biste mogli učiniti s konjem, slonom? – rekao je on.

Parni voz koji kruži ringom započinje predstavu uz zvuk pesme „Sunday Morning“ Velvet Аndergrаunda, pre nego što se pojavi jarko zeleni papagaj. Iza nje stižu slonica i njeno mladunče, pa krdo konja u galopu. Dizajniranje vizuelne iluzije bio je tehnički izazov budući da u cirkusu publika sedi u krugu, suprotno od pozorišta gde su svi ispred bine.

Pomoću 11 kamera raspoređenih na plafonu oko ringa, slike visoke rezolucije projektuju se na finu mrežu koja okružuje ring. Mreža postaje gotovo nevidljiva kad se svetla ugase, ali slike iskaču.
Premda žive životinje izazivaju uzbuđenje i nova tehnologija omogućuje Roncaliju da čini neočekivane stvari.

Izostanak životinja postao je privlačan sam po sebi.

– Nikad pre nisam čula za cirkus Roncali. A onda sam saznala da nemaju životinje. To mi je bilo posebno važno – rekla je 29-godišnja studentkinja Sofi Šult.

Prethodne posete cirkusu na nju su ostavljale loš utisak.

– Uvijek sam vidjela uske kaveze u kojima su ih držali. To je okrutno – rekla je tokom pauze u predstavi.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Poznati cirkus žive životinje zamenio hologramima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dnevnik.rs podelio je sa čitaocima neke savete koji bi mogli da im pomognu da zaštite stoku i živinu od velikih vrućina.

Kravama bi trebalo obezbediti hlad, ventilaciju i dovoljno vode

Krave su vrlo osetljive životinje jer kada temperature pređu preko 30 stepeni Celzijusa, one dožive veliki stres koji rezultira manjim uzimanjem hrane i većom količinom ispijanja vode. Posledica toga je obično pad proizvodnje mleka, ponekad i za 50 odsto. Ove životinje veoma teško podnose i visoku vlažnost vazduha, čak i kada se temperatute vazduha niže, što opet dovodi do smanjenja proizvodnje mleka. Kako bi se ovi gubici sprečili, evo šta treba da radite.

“Kod izgradnje štale obavezno treba voditi računa o prirodnoj ventilaciji. U ovim tropskim uslovima kravama bi trebalo obezbediti velike količine sveže vode, jer odrasla grla popiju preko 150 litara vode na dan, ukoliko je temperatura vazduha preko 30 stepeni. Naravno, trebalo bi ih zaštititi i od direktnog uticaja sunca nadstrešnicama ili hladom drveća. Kada je hrana u pitanju, valjalo bi povećati nivo unosa energije da bi se smanjio nedostatak izazvan smanjenom konzumacijom hrane. Životinje bi trebalo da jedu u kasno uveče ili rano ujutro”, kažu u jednoj novosadskoj veterinarskoj ordinaciji.

Valjalo bi voditi računa i o tome da u štali nema previše grla, na maloj površini, a svaki dan bi, dok traju ove temperature trebalo čistiti i menjati prostirku i nakon toga dezinfikovati objekat kako bi se smanjio broj muva. Ni dodatna ventilacija nije na odmet.

Svinje su nešto samostalnije od krava

Kada je reč o svinjama, trebalo bi da znate da se one hlade isključivo putem disanja, jer nemaju znojne žlezde, i da znaju same da potraže pomoć. U slučaju visokih temperatura, svinje će pokušati same da se rashlade, tako što će potražiti hladnije mesto u oboru ili će se namestiti u delove obora gde je veće strujanje vazduha. Osim toga, pomeriće se od ostalih jedinki, kopaće dok ne naiđu na hladniju zemlju i valjaće se u fecesu i urinu. Ukoliko temperature pređu 36 podeok, krmače bi trebalo prskati vodom i menjati im vodu za piće.

Redovno hlađenje vode za kokoške

Ukoliko temperatura pređe 35 stepeni, kokoške će potpuno prestati da nose jaja. A ako se ne preduzmu mere zaštite za vreme velikih vrućina, one će početi da pokazuju i znake toplotnog udara, kao što su hodanje okolo s otvorenim kljunovima, ležanje na zemlji sa raširenim krilima i uzimanje vrlo malih količina hrane.

Kokoškama ćete olakšati ako im ohladite vodu. Najbolje je da imaju plitke posude tokom toplotnih talasa jer ih je lakše rashladiti. Obavezno vodu držite u hladu, a tokom popodneva stavite kockice leda u posude, kako bi voda što duže ostala hladna. Kokošinjac može toliko da se zagreje, da kokoške jednostavno ne mogu da borave u njemu, a da biste ga ohladili, potrebno je da napravite ventilaciju, ako je već nemate.

Ljiljana Milovanović

Izvor: Dnevnik.rs

Foto: 1195798, Pixabay

Чланак Saveti za poljoprivrednike kako da sačuvaju životinje od toplotnog udara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Hvaldimir koji se sumnjiči da krstari međunarodnim vodama i prikuplja informacije za Rusiju, nedavno je primećen nadomak obala Švedske, piše Euronews Srbija.

Inteligentni beli kit čije ime predstavlja kombinaciju reči „hval“ („kit“ na norveškom) i uobičajenog ruskog imena „Vladimir“, prvi put je primećen 2019. godine u Norveškoj, kada je na njemu pronađena ogrlica sa kopčom za malu kameru i odštampanim natpisom „Oprema Sankt Peterburg“.

Ribari koji su ga spazili bili su zaintrigirani, kako njegovom opremom, tako i činjenicom da se beluga retko viđa tako južno od arktičkog kruga, pa su kontaktirali biologe, a oni Ministarstvo ribolova Norveške, koje je poslalo svog inspektora da proceni o čemu se radi.

I, mada Rusija nikad nije potvrdila da je Hvaldimir njihov „agent“, poznato je da su još u Hladnom ratu trenirali beluge i delfine da detektuju mine i torpeda, pronalaze staru opremu i pomažu u navigaciji kapetanima.

Pored toga, 2019. su objavljeni satelitski snimci nečega za šta se sumnja da su trening centri za morske životinje u Olenja zalivu u Rusiji.

Zanimljivo je da su praksu obučavanja morskih životinja za tajne poslove imale i druge bivše sovjetske zemlje, a Ukrajina je tako 2014. javno optužila Rusiju da je ukrala njihove vojne delfine nakon aneksije Krima.

Pametni morski sisari navodno su bili i u službi Američke obaveštajne agencije, a najpoznatiji je bio delfin Noti koji je bio deo programa Mornarice 1959. godine

Nije nikakvo čudo što su baš delfini i beli kitovi odabrani za tako odgovorne poslove – izuzetno su inteligentni, a istančana sposobnost eholokacije čini ih neprikosnovenim u snalaženju u podvodnom svetu. Ipak, i druge životinje povezivane su sa špijunskim aktivnostima, nekada i potpuno neosnovano.

Ima i još nekoliko takvih slučajeva:

Poverljivi golubovi

Obični gradski golubovi imaju lošu reputaciju, uglavnom zbog svojih (ne)higijenskih navika i posledica koje ostavljaju na spomenicima.

Međutim, golubovi pismonoše duže od jednog milenijuma su bliski saveznici ljudi, a njihove usluge koristili su čak i Džingis Kan i Napoleon Bonaparta.

Iako su angažman uglavnom imali kao kuriri koji su poruke ispisane na papiru nosili zakačene u specijalnim „torbicama“ na nozi, nemački pronalazač Julius Nojbroner 1907. godine prvi je opremio svoje ptice majušnim kamerama, a njegov sistem kasnije su koristile i mnoge vojske.

Najpoznatiji golub špijun koje istorija pamti bio je „Šer Ami“, čije ime znači „Dragi Prijatelj“.

On je opravdao svoje ime spasivši živote 194 američka vojnika koji su ostali izolovani iza neprijateljskih linija tokom ofanzive na liniji Meza-Argon u istočnoj Francuskoj 1918. godine.
Hrabri golub je usled neprijateljske vatre ostao bez oka i noge, ali je nastavio da leti i na vreme preneo poruku, a nakon Prvog svetskog rata odlikovan je francuskim Ratnim krstom.

Uginuo je 13. juna 1919. od zadobijenih rana, a posthumno je u novembru 2019. godine odlikovan američkom Medaljom hrabrosti za životinje u ratu i miru.

Operacija radio-maca

Američka obaveštajna agencija (CIA) šezdesetih godina je eksperimentisala sa mogućnošću da mačke pretvori u pokretne prisluškivače.

Sirote mace koje su učestvovale u ovom projektu, bile su podvrgavane sofisticiranom hirurškom zahvatu u kom su im mikrofoni ugrađivani u uši, a rep pretvaran u antenu.
Trebalo je da mačke putuju za Rusiju i tamo prisluškuju oko Kremlja, ali je projekat 1967. otkazan.

Tome je najverovatnije doprinela činjenica da je jednu od radio-maca već na prilikom prvog testa na ulici udario automobil.

Optuženi bez dokaza

Dešavalo se i da neke životinje bez dokaza budu optužene za špijunažu. Najčešće su sumnjičene ptice i morski sisari iz Izraela, kada bi se desilo da „bez dozvole“ pređu granice drugih država.

Budući da je reč o životinjama koje zbog naučnog praćenja obično na sebi imaju GPS uređaj, dešavalo se da budu zadržane, pa čak i ubijene.

Libanska paravojna grupa i politička stranka Hezbolah optuživala je izraelsku obaveštajnu službu da je poslala špijunskog orla, i ubila je sirotu pticu 2013. iako je reč o ugroženom prugastom orlu.

Iz Univerziteta u Tel Avivu tvrdili su da je reč o životinji koja je praćena u naučne svrhe. Bolje je prošao belogrlavi sup koji je preleteo četiri kilometra preko granice 2016. godine, budući da je nakon provere, u pratnji mirovnih snaga Ujedinjenih nacija vraćen u Izrael.

Guverner Južnog Sinaja u Egiptu Mohamed Abdul Fadhil Šuša tvrdio su da su ajkule u Crvenom moru zapravo izraelski tajni agenti koje Mosad daljinski kontroliše, na šta je izraelsko ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo da je zvaničnik samo „previše puta gledao film ‘Ajkula'“.

Među „osumnjičenima“ delfini, kameleoni, veverice i majmun

Iranski Hamas takođe je optuživao Izrael da su slali delfine za operacije ubijanja pomorskih komandosa brigade Kasam, kao i da su uz pomoć kameleona koji su prema njihovim tvrdnjama imali moć da detektuju nuklearno zračenje, hteli da lociraju položaj iranskih rudnika uranijuma.

„Uhapsili“ su i četrnaest „špijunskih veverica“ pronađenih u blizini nuklearne elektrane, a iz Teherana su tada saopštili da sumnjaju na američke obaveštajce. Njihova sudbina je do danas nepoznata.

Ipak, od svih životinja nedužno optuženih za špijunažu, najduže će se pamtiti jedan majmun koji je ubijen u Napoleonskim ratovima.

On je jedini preživeo kada se jedan francuski brod nasukao na englesku obalu kod mesta Hartlpul.

Na sebi je imao francusku vojnu uniformu, najverovatnije zato što je služio za zabavu posadi, ali je meštanima baš zbog toga delovao naročito sumnjivo, pa su ga javno obesili na plaži.

Događaj je opevan i u jednoj narodnoj pesmi koju stanovnici Hartlpula pevaju tokom proslave Dana grada.

Izvor: Euronews
Foto: Pixabay

Чланак Koje sve životinje su osumnjičene za špijunažu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vlasnici kućnih ljubimaca za svoje pse i mačke uglavnom biraju hranu koja u sebi sadrži proverene i kvalitetne sirovine, ali im je podjednako važno da proizvodi budu cenovno pristupačni. Na žalost, aktuelna kriza je dovela do toga da u ukupnoj prodaji ovakve vrste hrane trenutno većinu čine najjeftiniji proizvodi, kaže za „Biznis i finansije“ Predrag Gvozdenović, koji je pre 26 godina osnovao preduzeće za proizvodnju hrane za pse i mačke „Premil“ iz Kovina.

Prema njegovim rečima, ova kompanija se izdvaja u odnosu na konkurenciju po jedinstvenom programu, a svaki proizvod se dugo ispituje i proverava na više načina pre nego što bude pušten u prodaju.

„Upotrebljavamo samo sirovine vrhunskog kvaliteta, a hrana koju proizvodimo u našoj fabrici potpuno je prirodna. Sve više koristimo biljke koje pomažu u rešavanju problema sa alergijama i organima za varenje kod pasa, poboljšavaju laktaciju kod ženki i omogućavaju ulazak u estrus ukoliko je neredovan ili ga uopšte nema. Neki proizvodi povoljno utiču na plodnost kod mužjaka i ženki, a priroda je najbolji osnov i za adekvatan razvoj pasa od najranijeg uzrasta. U proizvodnji hrane za pse i mačke meso je primarna sirovina, jer je po našem mišljenju, veoma važno za njihov pravilan razvoj. Pored mesa, tu su razne žitarice, masti, biljna ulja, kao i mešavina određenih specijalnih biljaka. Većinu sirovina uvozimo, dok žitarice i biljne proizvode nabavljamo ovde“, objašnjava Gvozdenović.

„Premil“ hranu za pse i mačke distribuiraju specijalizovane prodavnice za kućne ljubimce, poljoprivredne apoteke, mega marketi, veterinarske apoteke i samostalne trgovinske radnje širom naše zemlje, a dospela je i na teritoriju CEFTA regiona, EU i Carinske unije. Posao dobro napreduje i u toku je izgradnja nove fabrike većeg kapaciteta ali i proizvodnog pogona u kome će se proizvoditi i vlažna hrana za pse i mačke.

Haos na tržištu zbog sirovina

Proizvodnja hrane za kućne ljubimce izuzetno je zahtevna. Ni najbolja oprema, ni vrhunske recepture ili sirovine nisu same po sebi garancija visokog kvaliteta proizvoda, već je najvažnije znanje kako sve to uklopiti na odgovarajući način.

„U fabrici imamo skoro 200 motora koji pokreću mnogobrojne mašine, a nova fabrika koja je u procesu instalacije opreme imaće ih i više. Oprema je veoma skupa a za najbitnije mašine i njihove rezervne delove ne postoji proizvođač ni u Srbiji, ni u okolnim državama. Sam proces je veoma kompleksan i svaka šarža je priča za sebe. Posle više od četvrt veka rada i, da budem iskren, grešaka na kojima smo učili, mogu slobodno da kažem da imamo veliko iskustvo i znanje o tome šta je potrebno ljubimcima u svakodnevnoj ishrani”, tvrdi Gvozdenović.

Proces proizvodnje zahteva niz različitih zanimanja, od veterinara, tehnologa, stručnjaka za spoljnu trgovinu, administrativnih radnika i komercijalista do pakera, vozača, magacionera, majstora, građevinskih radnika… U firmi je trenutno zaposleno više od 120 ljudi, a početna zarada je uglavnom usklađena sa ostalima u državi. Plata zavisi i od stručne spreme zaposlenog, ali i svaki trud je dodatno vrednovan, tako da najposvećeniji mogu da računaju na veću platu i dobre uslove za rad, ističe direktor „Premila“.

Dodaje da preduzetnici u ovoj delatnosti nisu uvek uspešni i dešava se da neko bankrotira, ali je više onih koji dugo posluju i pristojno zarađuju. Zbog pandemije korone, u humanoj industriji nije bilo potrošnje što je uzrokovalo i poremećaje u dobavljačkom lancu sirovina za proizvodnju hrane za ljubimce.
„Proizvođači se suočavaju sa nestašicom i visokim cenama sirovina i ambalaže. Doslovno je nastao haos na tržištu, gde se proizvođači otimaju za sirovine. Kultura držanja kućnih ljubimaca je na višem nivou u odnosu na prethodne godine, pretpostavka je da će tržište nastaviti da raste, ali da će i ubuduće biti problema sa kvalitetnim sirovinama“, predviđa Gvozdenović.

Bolje kvalitetna hrana, nego svaki čas kod veterinara

Firma „New instinct“ iz Beograda već deset godina je za domaće tržište generalni uvoznik i distributer francuskog brenda „Nutrivet“ i prodaje ga širom Srbije. Mirjana Tončić, vlasnica i direktorka ovog preduzeća opredelila se za taj brend upravo zbog sastojaka koji hranu čine kvalitetnom.

„Kvalitet proizvoda ne možemo odrediti ni po pakovanju, ni po ceni. Ako želimo da hrana za ljubimce bude kvalitetna, bitno je da se proizvodi savremenom tehnologijom i na niskim temperaturama, jer se na visokim temperaturama uništavaju nutritivni sastojci. Važno je i da ne sadrži sastojke iz Kine, da u sebi nema konzervans etoksikvin (E – 324), jer može biti veoma štetan za kućne ljubimce. Francuska veoma brine o ishrani ljudi i životinja, ima stroge propise i hrana koju uvozimo ne sadrži veštačke boje i konzervanse, kao ni genetski modifikovane sastojke“, objašnjava Tončić.

Pošto granule moraju da budu konzervisane, u te svrhe „Nutrivet“ koristi tokoferol, odnosno vitamin E i surutku. „Hrana koju uvozimo je zdrava, vrhunskog kvaliteta, od mesa piletine, jagnjetine, deset vrsta okeanskih riba, ćuretine, lososa. Neke vrste hrane sadrže u sebi samo meso, neke imaju i malo pirinča, a dodate su alge, lososovo ulje i biljka Juka Šidigera (Yucca Shidigera), koja je dobra u prevenciji raznih bolesti i reguliše prirodan miris maca i kuca“, naglašava Tončić, koja je ujedno i kinolog i uzgajivač pasa.

Firma dobro posluje uprkos tome što je proizvod skuplji i što je, prema njenim rečima, u našoj zemlji teško raditi uvoz bilo kakve hrane. Pošto Srbija nije članica EU, potrebno je da uz hranu bude izdat iz zemlje iz koje se izvozi sertifikat sa detaljnom veterinarskom analizom neposredno pre transporta, a analize i provere se vrše ponovo, kada granule pređu našu granicu. Roba se mora uglavom platiti unapred, za hranu nema carina ako je poreklom iz Evropske Unije, ali se plaća PDV 20 odsto odmah prilikom uvoznog carinjenja.

„New instinct“ obezbeđuje dostavu vreća hrane za kućne ljubimce kupcima kojima proizvod nije dostupan u nekoj radnji u njihovom mestu, kaže Tončić i dodaje: „Imamo tri linije proizvoda. Oni nisu jeftini, ali vreća u kojoj preovlađuje meso ni ne može biti jeftina. Mnogi kupci smatraju da je skuplja i kvalitetnija hrana ipak manji izdatak, jer omogućava da životinje duže žive, zdravije su, manje obolevaju i samim tim se manje troši za odlaske veterinaru“.

Mada prodavnice za kućne ljubimce niču na sve strane, ona smatra da se situacija godinama bitnije ne menja, jer dok jedni otvaraju, drugi zatvaraju.

„Neki baš uspešno posluju, neki nemaju posla kao ranije i smanjuju porudžbine, a ima i onih koji su dugo poslovali, ali su prinuđeni da zatvore prodavnice. Nema pravila. Loše je za posao da prodavnicu otvore oni koji nemaju bar neko predznanje o kućnim ljubimcima i ako prodavac ili vlasnik nemaju želju da nešto o tome nauče. Situacija na tržištu biće ista ili još gora sigurno još neko vreme jer je kriza svuda u svetu, ali ipak se nadam da ćemo u bliskoj budućnosti uspeti da se izborimo sa trenutnim nedaćama“, optimistična je Mirjana Tončić.

Nataša Šutuljić

Biznis & finansije 190, oktobar 2021.

Foto: Pixabay

Чланак Proizvodnja i trgovina hranom za kućne ljubimce: Nekom zarada, nekom bankrot се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uprkos pandemiji, u prošloj godini je povećan izvoz hrane za pse i mačke za 34,4 odsto.

Jasna Stevanović, viši savetnik u Udruženju za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije, kaže da proizvodnja hrane za kućne ljubimce nastavlja da beleži pozitivan trend.
„Proizvođači koji se bave isključivo proizvodnjom hrane za kućne ljubimce proizveli su nešto više od 55.000 tona u prošloj godini, odnosno 19.500 tona za prva četiri meseca ove godine“, kaže Stevanović.

U prvoj polovini ove godine van granica naše zemlje otišlo je više od 1.400 tona hrane za pse i mačke.

Najviše se uvozila hrana za pse i mačke iz Poljske, Francuske, Mađarske… ukupno iz 28. zemalja, pišu Novosti.

Sve značajnije, navodi Stevanović, postaje tržište SAD, gde je zabeležen izvoz od oko 180 tona vredan oko 1,5 miliona evra. Najznačajnija izvozna tržišta domaće hrane za pse i mačke su Italija, Hrvatska, Nemačka, region i EU, Ruska Federacija, SAD, Turska.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Povećan izvoz hrane za pse i mačke za 34,4 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, postoje određene indicije da se novi korona virus prenosi među nekim životinjskim vrstama. Za sada najviše takvih slučajeva ima među kućnim ljubimcima ali i među nekim stanovnicima zooloških vrtova.

Iako još uvek nije zvanično potvrđeno da se virus prenosi među životinjama i da to predstavlja opasnost po javno zdravlje, Rusi nisu sedeli skrštenih ruku.

Oni su već razvili i registrovali vakcinu pod imenom Carnivac-Cov, koja za sada predstavlja jedinu svetsku vakcinu namenjenu sprečavanju oboljevanja od Kovida-19 među životinjama.

Prethodno su izvršena klinička ispitivanja na psima, mačkama, polarnim lisicama, glodarima i drugim životinjama. Pokazalo se da vakcina pruža visok stepen zaštite i da je bezbedna za upotrebu. Naime, sve životinje koje su je primile razvile su antitela.

Rusi najavljuju da bi masovna proizvodnja ove vakcine mogla početi već u aprilu ove godine.

Izvor: RT

Foto: Pixabay

Чланак Rusija registrovala vakcinu protiv korone namenjenu životinjama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ništa nije idealno, pa ni demokratija. Trenutno, u zemljama sa demokratskim pedigreom vlada demokratska konfuzija oko cene pandemije koronavirusa. I dalje traju rasprave da li je broj umrlih mogao da bude manji da se na vreme krenulo sa restriktivnijim merama, ili su radikalna ograničenja u mnogim zemljama dokusurila ne samo ekonomiju nego i demokratiju koja je, ionako, već uveliko načeta navalom populista.

Konfuziju povećavaju i potpuno oprečna naučna istraživanja, od onih koja idu u prilog ideologiji da nije trebalo brzopleto uvoditi društvenu represiju jer bi se sa virusom izborio „imunitet krda“, do sasvim suprotnih upozorenja da bez privremenog karantina za ekonomiju i demokratiju ne bi bilo uspešne borbe sa nepoznatim virusom.

U situaciji kada i nauka više nagađa nego što nudi uverljive dokaze, javnost se u mišljenju uglavnom deli na osnovu panike i već formiranih političkih stavova, a ne na osnovu činjenica koje su, ruku na srce, trenutno u većem deficitu nego državni budžeti u jeku krize.

Nedovršena naučna revolucija za slanje političara u penziju

Šta bi se dogodilo da je, kojim slučajem, Cezar Hildago, naučnik sa Masačusetskog tehnološkog instituta (MIT), uspeo da do sada realizuje svoju tehnološku inovaciju koja bi, prema njegovim tvrdnjama, mogla da izazove revoluciju u demokratiji? Reč je, u najkraćem, o korišćenju novih tehnologija i algoritama koji bi svakoj osobi omogućili da ima svog digitalnog avatara koji bi je zastupao u virtuelnom parlamentu.

To, doduše ne bi odmah penzionisalo političare, ali bi se postepeno išlo ka tome, zahvaljujući šansi da umesto predstavnika, svako od nas direktno učestvuje u donošenju odluka o tome kakvi bi zakoni trebalo da se donose i na koji način bi se sprovodili. Time bismo se, tvrdi Hildago, konačno približili atinskoj demokratiji, koja i dalje u zapadnom svetu slovi za zlatno doba vladavine naroda, ako se izuzmu „sitnice“ poput onih da se u taj narod nisu ubrajali ni robovi ni žene.

Pošto digitalnih avatara svakoga od nas još nema, direktna demokratija se u ovoj krizi primenjivala jedino po trgovinama i apotekama. Rezultati pokazuju da je u njoj preovlađivao ako ne imunitet, ono jednoumlje krda: panika jednih se aritmetičkom progresijom prenosila na druge.

Direktna demokratija na delu

Životinje niko ne pita generalno o njihovom mišljenju kako se ponašaju ljudi, pa ni u sadašnjoj situaciji vanrednog stanja. Ali nauka se već odavno pita kakvi politički sistemi vladaju među različitim životinjskim vrstama. Životinje, kao i ljudi, donose grupne odluke, ali kako za njih glasaju? Na osnovu čega se opredeljuje biračko telo, šta su u tom slučaju glasački listići i na koji način se oni prebrojavaju?

U životinjskom svetu, kao i u ljudskom, najvažnije odluke se odnose na preživljavanje. Dakle, nužno je u grupi uspostaviti konsenzus oko toga kako pribaviti hranu i zaštititi se od opasnosti, uključujući i najpogodnija staništa. Različite vrste, od primata pa sve do insekata, koriste i različite metode za pronalaženje zajedničkog jezika, a neke od njih su prema oceni naučnika – iznenađujuće demokratske.

Životinjski kvorum

Baveći se naučnim saznanjima o tome kako životinje glasaju u grupi, američki časopis „Njujork tajms“ navodi da je zoolog Tomas Sili, profesor američkog Univerziteta Kornel, čak napisao celu knjigu pod naslovom „Demokratija pčela”. U njoj opisuje kako se u proleće gomilaju rojevi pčela zato što je to vreme kada se dogovaraju o budućem prebivalištu. Prvo šalju nekoliko stotina izviđača da osmotre moguća nova staništa, kakvog su kvaliteta i koliko su udaljena.

Kada se izviđači vrate, nastaje rasprava koje je odredište najbolje, uključujući, kako tvrdi američki zoolog, i sukob mišljenja. Na kraju, pčele se opredeljuju za predlog onih izviđača koji uspeju da deluju najubedljivije, pa kraljica i nekoliko hiljada jedinki zajedno odlaze u novi dom.

Mravi, koji fasciniraju ljude svojim graditeljskim poduhvatima celih podzemnih gradova, pre nego što krenu u radove na novom staništu, takođe moraju da se dogovore gde će postaviti temelje. Prema nalazima naučnika sa Univerizeta u Bristolu, mravi kao i pčele imaju izviđače koji ispituju potencijalne lokacije za buduće mravlje nekretnine.

Bitno je da se prvo više izviđača složi da je određeno mesto najpogodnije, a onda se vraćaju preostalima u grupi da saopšte svoje nalaze. Neophodno je da se uspostavi kvorum, što je prilično dugotrajan i iscrpljujući proces. Naime, izviđači vode jednog po jednog člana zajednice da se sam uveri u opisane prednosti određenog mesta. Tek kada se stvori kritična masa onih koji odluče da se pridruže izviđačima na novom staništu, smatra se da je to odluka koja važi za celu zajednicu i kojoj preostali moraju da se priklone.

Dakle, kada bi mravi morali da odlučuju koje su mere najefikasnije u slučaju neke pandemije koja sa ljudi prelazi na životinje, to bi očigledno potrajalo.

Pretvarajte se da znate šta radite i grupa će vas pratiti

A kako bi se u ovu vanrednu situaciju u ljudskom svetu uklopili merkati? Reč je o vrsti mungosa koja živi u pustinji Kalahari na jugu Afrike. Hrane se pre svega insektima, a na meniju mogu biti i manji sisari, gušteri, zmije i jaja. Svako pojedničano kopa po pesku tragajući za hranom ali se, pritom, kreću u grupama i međusobno komuniciraju. Prema studiji koju su objavili švajcarski naučnici, te grupe sadrže od šest pa do dvadesetak jedinki, a jedan od zvukova koji proizvode predstavlja poziv na pokret ka mestu gde ima više hrane.

Poziv prvo upućuje pojedinac, a potom je dovoljno da za njim krenu tri odvojene grupe da bi tim putem pošli i svi ostali. Pomenuto istraživanje pokazuje da odluka kojeg će pojedinca merkati slediti ne zavisi od njegovog trenutnog položaja u grupi, već je ključno koliko deluje ubedljivo i odlučno. „Kao i kod ljudi, čak i ukoliko niste na položaju, dok god se pretvarate da znate šta radite, grupa će vas pratiti“, zaključuje se u studiji.

Za razliku od merkata, ljudi trenutno širom sveta gunđaju preko društvenih mreža protiv svojih političara, jer izgleda da dojučerašnji autoriteti za mase sada nisu u stanju ni da se uverljivo pretvaraju kako zaista znaju šta bi trebalo da rade u borbi protiv nevidljivog neprijatelja.

Kad se vođe svađaju, odaberi srednji put

Na kraju, kako zajedničke odluke donose naši najbliži rođaci, primati? Nemački naučnici su pratili grupu babuna tako što su uspeli da im prikače GPS uređaje. Proučavali su kretanje svakog babuna u brojnim situacijama, kako bi otkrili ko pokreće grupu. Rezultati su pokazali da bilo koji pojedinac može da povede grupu u novom pravcu ako uspe da ubedi većinu da ga slede. U slučaju da se u istom trenutku nametnu dvojica potencijalnih vođa koji su podjednako ubedljivi ali imaju različita mišljenja – grupa će odabrati srednji put između te dve krajnosti.

U istraživanju se ističe da grupa, kada donese odluku, uvek ostaje jedinstvena, što kod ljudi nije slučaj. Takođe, suprotno ljudima, kod babuna ne postoji jedinka koja broji glasove ili saopštava rezultat. Ishod je prirodan, kažu nemački naučnici, a tokom glasanja postoji i proces suptilnog postizanja konsenzusa.

Zorica Žarković

broj 172, april 2020

Foto: Pixabay

Чланак Demokratija: Kako glasaju ljudi, a kako životinje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ne tako davno pisao sam o nepoznatom broju magaraca u Srbiji. Sada vidim da sam pogrešio i da je njihov broj poznat, ali i dalje neodređen. Sa 1.618 magaraca, mula i mazgi uporedivi smo sa Urugvajem (1.643) i malo je zemalja na svetu sa ovoliko malim brojem.

Poznato je da su magarci u Srbiji gotovo ravnomerno raspoređeni na severu (819) i jugu (799). Najviše ih ima u Vojvodini (799), Regionu Južne i Istočne Srbije (539), manje u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (260), a najmanje u Beogradu – samo 26.

Poverljivo iz BG-a

Neodređenost broja magaraca se pojavljuje kada se spustimo na nivo opština i naselja jer je oznaka za manje od četiri magarca P – poverljivo.

Više od tri magarca imamo u 30 naselja koja u zbiru imaju samo 278, što je manje od petine ukupnog broja. Znači, četiri petine magaraca, mula i mazgi ne mogu bili locirane precizno na nivou naselja. Najviše lociranih magaraca je u Mošorinu (25), u Suvom Dolu kod Žagubice (21) i Aradcu kod Zrenjanina (16).

Mnogo je bolja situacija kod opština, jer one objedinjuju sva ova naselja sa jednim, dva ili tri magarca. U 74 opština i u Beogradu ima 1.463 magaraca, mula i mazgi što je 90% od ukupnog broja. Najviše ih je u Sremskoj Mitrovici (Zasavica?) i u Novom Sadu, ispred Pirota i Subotice.

Na nivou oblasti svi magarci, mazge i mule su prikupljeni i najviše ih ima u Južnobačkoj (219), Sremskoj (196) i Pirotskoj (148) oblasti.

Životinjska farma

Maštam o životu u slobodi koji bi se sastojao od ograđenog imanja od par hektara i mnoštva magaraca koji bi se njime kretali. Imao bih jasnu komunikaciju i savršeno razumevanje od ovih milih stvorenja. Ako se u budućnosti odlučim da ispunim ovaj lepi san o slobodi, znam gde ću potražiti potrebne životinje.

P.S. Izgleda mi neverovatno da je samo 26 magaraca na teritoriji Beograda. Toliko je prigradskih opština sa mogućnošću da se u njima nađu ove životinje da mi ovaj podatak nije uverljiv. A tek u najstrožem centru…

Izvor: Miroslav Zdravković, http://www.makroekonomija.org/

Чланак Koncentracija magaraca u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.